morska iz dubina
subota, 06.08.2022.
Jutrenje
Foto: Otočka
Odoh ja najranije u spizu. Dok nije pripeka u zraku. I u možđanima.
Nakupovala svega osin novih kolica za vuču. Teško mi nosit. Al meni junačenje u krvi.
Taman, punih ruku, krenila put doma kad se na jedvitih deset metara isprid mene sruši žena. Rasule se pome. Rasule se barakokule. Žena kukukmače na sav glas. Ja zastala. Pogledam svitu na bus stanici kad ono niko ni trep. Požurila i sve se mislin, muko moja, kako ću je ja dignit s ovin leđima. Bit će krša.
U trenu, isprid mene, još jedna žena juri. Šepa i podupire se štapon. Tila je pomoć unesrećenoj. Al zapne nekako nespretno i padne preko nje. Sad obje, sapletene u klupku, zapomažu.
U djeliću sekunde pomislila da nije skrivena kamera? Da Fellini možda nije uskrsnuo? Da nije neka akcija pružanja prve pomoći? Ništa od toga. Život je to. A ko drugi, doli život, ispisuje najbolje priče.
Žene stenju. Ja prilazim i pogledavan opet na bus stanicu prepunu ljudi. Pogledavaju oni obje žene na podu. Pogledavaju mene. Al ni trzaja na njihovon licu.
Spustila borše na pod, pitan jeste dobro? Jel šta slomljeno? Čujen samo ajme, ajme.
U milijuntom djeliću sekunde razrađujem strategiju kako se sagnit, kako pridignit, a da ja ne budem treća na hrpi. Leđa mi ahilova peta. Nije se za igrat.
U tili čas, na nizbrdicu iz Tršćanske, spustila se žena. Pogledale se nas dvi, osmijehnile se bez ijedne riči, pa digni drugu na noge, pa digni prvu na noge. Zaklecale i moje na tren, al kad su krenila zahvaljivanja, stabilizirale se noge, al se uznemirilo srce. Taklo me koliko topline se izreklo u vremenskom trenu.
Žene malo izgrebane, al dobro. Hvala nebesima. Nastavile svaka svojim puten. Nastavila i ja. Nastavila i žena s nizbrdice. Četiri bezimene spojio tren. I tren ode u beskraj, al ne i priča o njima.
Nije meni do priče o nesretnon spletu okolnosti. Više mi je do one mase ljudi na bus stanici. Znan, svi nekud žure. Kad ode bus, triba čekat drugi. A vrime je novac.
Al šta kad empatija nestane iz ljudske duše? Pogubi se. Šta onda ostane od čovika?
Ljuštura.
A ljuštura je lešina.
Od lešine se ni ne može očekivat ništa.
Samo tišina.
