utorak, 01.02.2022.
A be ce da
Foto: Otočka
Stipan i moj dida su bili od dva brata dica. On i žena mu Pama stali su u isten dvoru di i teta. Tako ja nisan znala di prestaje naša familja, a počinje njihova. Jer smo stalno bili skupa. Teta Pama je u traveši uvik imala kekse na slova. I davala nama dici. Jer da smo puno dobri. Tako smo mi nju pozdravjali sto puti na dan sa dobar van dan teta Pama, a ona bi se nasmijala i rekla, vraga izili, kako ste smišni. Ala, evo van keks. I tako smo mi u jedno lito naučili izist cilu abecedu, složit naša imena i bit fini kad je tribalo.
Stipan je Pamu stalno vata za cice i guzice, a ona se jidila i vikala, tovare jedan, šta to činiš. A on bi se smija i govorija, ala čini kuco, gremo gore u kamaru. Puno godina posli smo saznali šta je to značilo da gredu gori u kamaru i šta su činili.
A onda su Stipan i Pama odselili u Australiju di su in već bila dica. Više niko tu ni stanova. S godinama in se kuća urušila. Ka još puno drugih. Ljudi se raselili tražeći boji život i više šoldi za preživit. Škoj je ionako bija i osta lipa litnja avantura, vižita oli vijađ za kratko vrime. Jer bez žuja na rukama ni života na otoku.
01.02.2022. u 14:32 •
17 Komentara •
Print •
#