morska iz dubina
ponedjeljak, 31.01.2022.
Pojubac anđela
Foto: Otočka
Trcali smo gori doli uza skale i priskakali po dvi. Onda bi u dum Ivanov dvor vrgli kamen i utekli. Iznutra bi čuli promukli glas, vraga izili, dico. Ćapat ćete, jan van govorin. Nama bi se srce uzlupalo jer smo činili šta se ne smi. Ma nismo mogli odolit. Činit dešperancu je bi veliki gust.
Onda smo teti Seki krali antufirse. Uspeli bi se priko ograde. Nakrcali justa i džepe i bilo nan je lipo jer su antufirse bile slatke kako cukar. Pa bi otišli u Balkaniju su dva dinara i kupili dvi karamele iz staklene boce. Pošadon bi ih iskidali po pola. Da svak, od nas četvero, ima bokun. Želili smo da se nikad ne rastope. I da ta lipote ostane zauvik u justin.
Onda smo se opet utrkivali niza skala, uza skale. Dovnje majice su nan bile mokre. Kose slipjene. A teta Radojka bi nan ispula lamin ladne vode iz gustirne pa bi mi halapljivo otimali žmul jedan od drugoga.
Kad bi došli na obid, teta se puno jidila. Vikala da ćemo zaleć. Razbolit se. A onda bi nas posli obida redom izmazila, stila u posteju, pojubila i rekla, neka vas anđeli čuvaju.
