morska iz dubina
srijeda, 08.09.2021.
Nije zlato sve šta sja
Foto: Otočka
Zove teta iz Sela. Kaže, ne družite se sa susidima. Svi su u koroni. Ja u šoku. Pa stalno im nešto dodam, pitam ili obrnuto. Stari pogotovo s njima časka. Još jučer je donio veliki grozd s njihove odrine. Zar je moguće da nikome nisu rekli? Da i dalje normalno cirkuliraju među gostima, ljudima u Vali i svome mistu.
Vidim, već dobra dva dana, da im je u dvoru obiteljsko zatišje. Najstariji su isparili. I sve mislim kako imaju očekivani smrtni slučaj u obitelji. Kad ono, ništa od toga. Zakoronarili. Ima ih 15 ak u obitelji. I za koji dan očekuju prinovu od neviste. Od koje je teta sve saznala. I nas upozorila.
Ljuta sam. S pravom. Očekujem da se u takvim situacijama ljudi ponašaju odgovorno. Ne interesno. Susid i dalje kontaktira s gostima. Istovremeno, na skalama čujem te iste goste kako drže da je prehlada i temperatura koju su dobili od predugog kupanja. I mokre kose. Pa su prekinuli odmor i jutros napustili njihov apartman.
Kad materijalni interes nadvlada ljudski, humani, dobrohotni, imamo sotonizam. Ljudski sotonizam. U kojem je briga o bližnjem svedena na teatralni odlazak na nedjeljnu misu. Jer to redovito upražnjavaju. Zaista sam ljuta. I pitam se šta njima znači ljubiti bližnjeg svoga?
Ja se molim u sebi. Ne u crkvi. Po tome nisam ni bolja ni gora od njih. Niti to ističem kao ičiji plus ili minus. To je pitanje osobnog izbora. I on je za poštivanje. U ovom trenu u sebi molim da svi koji smo bili s njima u kontaktu, i svi koji su bili s nama u kontaktu budu dobro i zdravo. Ne znam za što i koga oni mole. Valjda se drže one stare poslovice kako je šutnja zlato.
