morska iz dubina
utorak, 17.08.2021.
Mala Luce
Foto: Otočka
Mala Luce o susida, na korti o terace, čini kuc, kuc.
Ma Luce mala, šta kucaš. Ulizi, rečen joj. Šta ti triba, srce moje?
A, je li može doć i brat?
Može, jube moja. Neka dođe i mali Ante. Oli se štogod dogodilo?
Ja bi van nešto šapnula na uvo.
Reci, srce. I prignen se.
Moji se jadno grubo svajaju. Pa bi jan da mi budemo malo ku vas.
Progutan veli njok. Prigrlin oboje i uveden ih u kuću.
Na stol izvadin Čovječe, slikovnice, kolačiće. Malo ih nasmijemo. Malo ih ON digne u zrak pa vrže na posteju na leđa. Škakjemo ih. Smiju se. Pa smo zapivali medu Brundu. Pa malo zatancali. Onda obidvali skupa. Stila ih site leć. A oni, ka dva lipa anđela, zaspali jedan ku drugega.
Onda je posli doša otac o dice. Veli Ante.
Vidi san da su dica otišla ku vas. Fala van. Nisan stiga ni zamolit da se tu sklonu jerbo je bila vela frka. A zna san da će tu dica bit na sigurno. Oni moj ludi brat je doša nadrogiran. I sta vriđat svih odreda. Proša je glavon kroz caklena vrata. Sav se zakrvavi. Dobro da to dica nisu vidila. Eno su ga odveli na hitnu. Ja bi sad vazeja dicu.
Ma oni ti sad spu. Nemoj ih, molin te, budit. I neka ih tu do navečer. Dok se to kod vas malo smiri. Nama je drago da su tu. A i njima.
Ostali su do navečer. I bilo nan je puno srce te lipe dice. Čiji su roditelji mladi i dobri judi. Al imaju zafrkanu familju. Zafrkanu do mire da ih je puna crna kronika.
Jutro je započelo jakon južinon. I velin valovima. Do navečer se zbonacalo. I more i judi.
Fala nebesima.
