morska iz dubina
četvrtak, 24.06.2021.
Bilo jednon (8)
Foto: iz obiteljskog albuma
Otac je puno strpjenja i truda uloži u prvi drveni kaić. Bira je drvo, meštre, sve je stentno nadzira. To su lito arivali iz Australije baba i dida. Imali su nike carinske povlastice za kupovat bilu tehniku, elekroniku i još nešta pa je otac, na didino ime, vazeja Yanmar motor. Svi su govorili da je kaić jadno lip i prva liga.
Ka je bi gotov, došlo je vrime za porinut ga u more. Otac je reka da ću ja, ka jedino in dite, bit kuma. Meni se to činilo nešto puno veliko. Malo san se pravila važna jerbo san vidila da su kužini Mero, Vinka i Tonči đelozi na mene.
Barba mi je doda bocu o šampanje i reka kako da udren o provu. Ma ja san se jadno pripala da ću raseč ruku. Tako nisan ni vazela bocu kako triba nego san je samo itila na korniž o prove. Boci ni bilo ništa. Pala je u more cila cilcasta. Teta je rekla da to ni dobar znak i to me jadno zabolilo i najidilo. Izvadili su bocu i drugi put san s njon oštropila svon snagon tako da se razbila na milijun bokuni. Brod je bi kršten i otac je s cilon familjon učini đir do Vale. Tu smo se prvi put iskrcali na zemju, na kojoj će posli izrest kuća.
Teta je opet spominjala krštenje broda i govorila mi, ma zlato moje, kako to nisi uspila razbit o prve. Ni to dobro. I tako mi je taj lipi dan osta u sjeni da nešto nisan učinila kako vaja. I uša mi straj u kosti oće li se zbog toga potopit i otac i kaić. Mat me strog pogledavala i glasno rekla, danu se ne musi, jesan li ja tebe, možda, učila da viruješ u bapske priče.
Povijest te lipe barke je bila sve samo ne tužna i tragična. Osin po ribe. Otac je s njim bi svugdi. I po bonaci i po velikin neverinima. Jednon ga je zakačila i pijavica u lastovski kanal, ma srićon ne njen središnji dil. Doni je ti kaić puno veseja, druženja, izleta, a ribe da ne govorin. Bi je veli i težak za veslat, ma puno puti san ga, ja žilogriz, veslala kad smo noću išli svitili. I sve san komande naučia: šija s desnon, voga s livon, nazad obe, naprid obe. Jer tribalo je bit precizan, da otac iz škafa o barke ostima dođe iznad ribe i itne ih na nju. A ja sam tada imala samo 10 godina.
Plavi kaić je prošlost. Otac ga je proda neken kužinu i kupi plastičneg s kabinon. Taj plastičnjak je voda o cukra u odnosu na prvi drveni. Osta je lišen priča o njemu, ostaće i daje kaić bez karizme. Jednostavno, pojia ga prvi. Najboji.
