morska iz dubina
utorak, 22.06.2021.
Bilo jednon(6)
Foto: iz obiteljskog albuma
Doručak, obid i večera su bila tri jela koja su se poštivala. Voće je reslo oko kuće pa ako bi mi dica ogladnili sami bi ubrali, izili i bili mirni. Serviranje ni postojalo. Vazeli bi poticu, iz terine kaciolom nalili čaj i sa grede, na kojoj je visija kolut tvrdih kolača, bi vazeli jednoga, pripolovili, točavali i to je bi doručak. Teta bi znala dignit freška jaja ispod kokoši, probužat dvi buže na svakon kraju i dat dici da to posrču. Nakon šta san se prvi put na to izrigala, bila san povlaštena, pa bi meni jaje žbatila s cukron. To je bilo lipo. U gradu bi mi mat kupila toplu kiflicu i namazala s maslon, uz to topli kakao, stol je uvik bi šestan, uredan i složen za svaki obrok. Ma kad bi došla na škoj, ništa od tega ni bilo tako.
Za obid bi teta stila na trpezu veliku terinu punu zeja, kojeg je jutron brala. Uz to bi pofrigala srdele, gere, gavune ili bi u lateni pjat stila očišćene slane u maslinevon uju. Kruv u tete nikad ni bi freški. Ona bi ga utorkon pekla u krušnoj peči za cilu setemanu, ali bi ga dala jist tek u sridu. Da se ne nagulozamo na freški i sve izimo prvi dan. U tete su bili lateni pjati, aluminijske žlice, a brljava justa od jela smo brisali o ruku. Lipo je ona varila i uvik san boje jila na škoju nego doma.
Kad bi kogod od starih, na tovaru, doša iz Sela, doni bi u masni papir martadelu ili paštetu koja bi zavonjala po kući i u dvoru. Onda bi oni rastrli tu kartu na kameni stol, seli bi i izili. Iz istog pota, koji je kruži okolo, svi su pili vino. Mi smo dica vodnili narančadu. Koja se prodavala u malin narančastin bidunima.
U konobi je vonjalo na stare bačve, tufinu, vino i kvasinu. I govorili su da su stili otrov za miše. Tu nisan ulazila jerbo se stalno pričalo kako je miš doša na posteju od očeve najmlaje sestre i ugriza je za prst o noge. I da je jedva izvukla živu glavu. Tako smo miši i ja zauvik ostali zakleti neprijateji.
Navečer bi teta užegla petrolejku. Onda bi svi bili na okupu. Na ognju bi, u jednoj staroj teći, pofrigala pršurate i toga smo uvik mogli izist jadno puno. Opet bi dobili čaj od mažurane i čeline jubice. Poslin večere bi se prostrli po podu, na starin krturima, malo pričali, smijali se i pozaspali do novog jutra.
