morska iz dubina
ponedjeljak, 21.06.2021.
Bilo jednon (5)
Foto: Lastovo 1964. Otac i mat s terinom popare
Otac je za marendon reka svon bratu Velkotu i mami, šta se vama čini da gremo koji dan na Lastovo. Velko je odma reka ala homo, a mat je izbečila oči. Meni je srce zatrepećalo od radosti. I sparičali smo se. Kruh, voda, konzerve, uje, vino, kapula. Sve drugo za izist, šta se ulovi tamo.
Iskrcali smo se na Sestrice. Učinili su šator od starih deka. Bidune s vodon su vrgli u more da se puno ne steple, a kruh se obisija na granu o bora. Nigdi ni bilo žive duše.
Jadno tvrdo i grbavo je bilo spat u šatoru. Cidili smo se u znoju. Komarci i papatači su nas izili. Ma o tome se ni vele pričalo. Vengo samo o tome kako će se vrć mriže i ćapat obid. I parilo se da smo se podilili na grupe. Veli o velon poslu, a ja mala o svon. Skakučući po mrkenti i po omiljenim mi grotama išla san učinit đir oko cileg škoja. Kad bi se umorila sela bi u hlad ili skočila u more. A naj sam volila plutat na leđima. Umirila bi se, deboto prestala disat, kako da san mrtva. I zatvorila bi oči. Parilo se da san na nebu. Uvik san sanjala kako letin lakoćon pera. I onda je u moru to bilo baš to. Dok san tako lebdila i maštala di bi odletila da san tica, struja me odnila daleko od obale. Na otvoreno more. Za dobru dužinu bazena. Znala san da je toliko jer sam puno plivala u bazen na Mornara. Pripala san se. Ispod mene se samo modrilo, crnilo. Da san i vikala ni me moga niko čut jer san bila na vanjsku stranu o škoja. Ma ja san se pripala i nečega puno više. Kazne. Jer, ako moji saznaju, više me neće tit vodit sa sobon.
Bila san žgoljava, ali bila san i žilogriz. I dobro san plivala. Uprla san iz sve snage. Bilo mi je sve u knap za izdurat, ali dokopala san se strme mrkente. Srce mi je tuklo da san ga čula u ušima. I dok san skakutala na drugu stranu škoja, do šatora, odlučila san ovo premučat.
Uz samo more, na mrkenti, daleko od šume, moji su užegli oganj i na tronošcu je mat sparičala poparu od freške ribe. Sve šta je u mrižama bilo viška vrgli su u more.
Ostali smo četiri cila dana. Nalovilo se čudo od ribe. Ja nisan izlazila iz mora. Rugali su mi se da će mi, ka ribi, izrest lustre po škinji. I bila san crna. Jedina od cile očeve strane nisan bila biluša. S bilin vlasima, obrvama i plavin očima. Bila san na moju mat. Crnka.
