morska iz dubina

ponedjeljak, 21.06.2021.

Bilo jednon (5)


Foto: Lastovo 1964. Otac i mat s terinom popare

Otac je za marendon reka svon bratu Velkotu i mami, šta se vama čini da gremo koji dan na Lastovo. Velko je odma reka ala homo, a mat je izbečila oči. Meni je srce zatrepećalo od radosti. I sparičali smo se. Kruh, voda, konzerve, uje, vino, kapula. Sve drugo za izist, šta se ulovi tamo.

Iskrcali smo se na Sestrice. Učinili su šator od starih deka. Bidune s vodon su vrgli u more da se puno ne steple, a kruh se obisija na granu o bora. Nigdi ni bilo žive duše.

Jadno tvrdo i grbavo je bilo spat u šatoru. Cidili smo se u znoju. Komarci i papatači su nas izili. Ma o tome se ni vele pričalo. Vengo samo o tome kako će se vrć mriže i ćapat obid. I parilo se da smo se podilili na grupe. Veli o velon poslu, a ja mala o svon. Skakučući po mrkenti i po omiljenim mi grotama išla san učinit đir oko cileg škoja. Kad bi se umorila sela bi u hlad ili skočila u more. A naj sam volila plutat na leđima. Umirila bi se, deboto prestala disat, kako da san mrtva. I zatvorila bi oči. Parilo se da san na nebu. Uvik san sanjala kako letin lakoćon pera. I onda je u moru to bilo baš to. Dok san tako lebdila i maštala di bi odletila da san tica, struja me odnila daleko od obale. Na otvoreno more. Za dobru dužinu bazena. Znala san da je toliko jer sam puno plivala u bazen na Mornara. Pripala san se. Ispod mene se samo modrilo, crnilo. Da san i vikala ni me moga niko čut jer san bila na vanjsku stranu o škoja. Ma ja san se pripala i nečega puno više. Kazne. Jer, ako moji saznaju, više me neće tit vodit sa sobon.

Bila san žgoljava, ali bila san i žilogriz. I dobro san plivala. Uprla san iz sve snage. Bilo mi je sve u knap za izdurat, ali dokopala san se strme mrkente. Srce mi je tuklo da san ga čula u ušima. I dok san skakutala na drugu stranu škoja, do šatora, odlučila san ovo premučat.

Uz samo more, na mrkenti, daleko od šume, moji su užegli oganj i na tronošcu je mat sparičala poparu od freške ribe. Sve šta je u mrižama bilo viška vrgli su u more.

Ostali smo četiri cila dana. Nalovilo se čudo od ribe. Ja nisan izlazila iz mora. Rugali su mi se da će mi, ka ribi, izrest lustre po škinji. I bila san crna. Jedina od cile očeve strane nisan bila biluša. S bilin vlasima, obrvama i plavin očima. Bila san na moju mat. Crnka.

21.06.2021. u 16:27 • 32 KomentaraPrint#

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.



< lipanj, 2021 >
P U S Č P S N
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30        

Listopad 2021 (3)
Rujan 2021 (7)
Kolovoz 2021 (9)
Srpanj 2021 (17)
Lipanj 2021 (17)
Svibanj 2021 (15)
Travanj 2021 (10)
Ožujak 2021 (15)
Veljača 2021 (14)
Siječanj 2021 (12)
Prosinac 2020 (7)
Studeni 2020 (18)
Listopad 2020 (18)
Rujan 2020 (16)
Kolovoz 2020 (22)
Srpanj 2020 (21)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga


Linkovi