morska iz dubina
petak, 18.06.2021.
Bilo jednon (2)
Foto: Otočka
Stari Stipan je bi prignut deboto do kolina. Oslanja se na šćap i svaka druga mu je bila beštimja. Žena mu Pama šufigavale je kapulu i pome pa bi na to bacila žbaćena jaja. To je bi obid. I Stipanu još pun žmul crnega. Bez vode. Onda bi se on izvrnu u posteju i zaspa. Puno je hropa pa smo ga mi dica mogli ćut u dvor. I onda bi roktali kako gudini praveći se da spimo. I to bi nam bilo smišno. A teta Pama bi izlazila iz konobe i stalno govorila psssstttt, činite kuco. Probudit ćete ga. Onda ćete čapat šćapom.
Dilili smo dvor s njima. Jer, bili smo rod. Pa bi tu moja teta stavila maštilo s daskon i rekla, ala, dico, pomozite. Donila bi saplun, kojeg je ona sama činila i ni baš vonja lipo, ali drugega ni bilo. Niti smo za boje znali. Onda bi se izredale Mero, Vinka i ja sa žejon da teta pohvali koja je bila najboja. I kad bi istrljali svoje mudantice i majice od žutca, teta bi u dvor donila terinu toplih fritula. I sve bi zamirisalo. Mi bi se prijili pa bi nas posli boli stumak. A stari Stipan bi se probudi i vika bi, Pamaaaa, jesi to isfrigala fritule. Danu mi ih donesi. I ne zaboravi žmul. Do večeri bi Stipan već bi pripit. I jezik bi mu zaplita. A Pama se krstila i govorila na glas, Gospe moja, pomozi. Umrit ću prin njega, a ko će njega onda trpit. A moja teta bi, u prolazu, doviknila, trpit će ga crni vrag, ka šta je i on.
