morska iz dubina
ponedjeljak, 29.03.2021.
Ikarov let
Foto: Otočka
Kaić je na suhom. Struže se i sprema za pituravanje. ON je uzeo glavninu posla. Stari samo u skladu s godinama. I mogućnostima. Sve na suhom. Na mulu. Pituraje vesla i pajole. To ga drži aktivnim. Uključenim.
Onda smo ga ostavili na pola sata samog. Zašto i ne? I dalje vozi sam u Selo. Kupuje. Sposoban je.
Dok sam ćaskala na mobitelu sa Splitom, eto njega. Zgrčen, blijed, prestrašen. Pao sam, izustio je kroz zube.
Prekidam pod hitno razgovor. Tražim rekonstrukciju događaja. Penjao se po improviziranoj dasci koju je sam instalirao. Kad je došao na pola, daska je pukla. Stari pao. I nasjeo na pod.
Pregledavam skulirano. Nakon šta sam u više navrata, ovih godina, temeljito prošla knjižicu prve pomoći. Ostalo je još ponešto u glavi od sudske medicine, sudske psihopatologije, fiziologije i anatomije lokomotornog sustava. Onda je mix svega zaista najprvija prva pomoć. U ovoj pustari. I kod infarkta mu je moja skuliranost puno pomogla.
Ništa nije slomljeno. Ništa puklo. Osim daske. Sve kosti na broju. Ali strah ga je poharao. Šta li je sve moglo biti? Malo naboja će brzo proći, tješim ga. Konstatiram i kako na nebu ima anđela čuvara.
Jutros je, lagano šepajući, odvozio do Sela. Kupio novu pituru, pinele, trake. I eno ga. U novom pohodu na kaić. Spustila sam mu štap od metle da se oslanja. I dobacila kako za letača sa skele treba potvrdu osposobljenosti za siguran rad.
Nasmijao se. Odmahnuo rukom, namignuo i dobacio, imam ja svog anđela čuvara. I pogubio se među piturom, pajolima u kooperaciji s Njim. A ja odoh u malo mira od stresova.
