morska iz dubina
srijeda, 03.03.2021.
Sve moje
Foto: Otočka
Uspon na vrh brda mi više nije ko mačji kašalj. Al ni ja nisam mačka. Pa se žilavo ne dam.
Zapušem se. Dvostruki udah. Dvostruki produženi izdah. Tako brže uspostavljam normalu.
Šta veća nadmorska visina, pogled sve obuhvatniji. Puca u svim smjerovima. Otkriva neodoljivost. Oči pasu. Duša prede. Punim se na solar. Onda danima trajem žarećim pogledom.
Je li moje do tamo di je potegnuta granica? Ili je moje dokle oko seže? Moram li spustit dobrohotni i miroljubivi pogled di počinje nečije? Ili je pogled neomeđen? Pa dokle se dobacuje, moje je. Samo u osjetu. Jer drugo mi ni ne treba.
Lutam po horizontu i prelivam se na drugu stranu. Neomeđena kartografijom, politikom, putovnicom. Zalazim na Zapadu. Budim se na istoku. Boravim ispod sunca u zenitu.
Tko bi se usudio reć mi, drž se svoga?
