morska iz dubina
utorak, 02.02.2021.
Okupacija
Foto: Otočka
Raskotila se neman ovu godinu. Obilato. Jede mi svetu šumu pred očima. Ogoljele grane, u samrtnom hropcu, vrište za spas. Al nemam ga. Opustošenost svakim danom sve veća. Kolone nepreglednih čupavih gmizavaca na sve strane po strogom ustroju jedna za drugom. Opake i opasne.
Bor pred kućom nestaje. Zločinačka organizacija proždire moj ljetni hlad. Boju koju toliko volim. Ratuju nadmoćno i drsko. Ono šta sam gledala jučer, danas ne postoji. Ogoljele grane bez odjeće ko znamen prohujalosti i moći onih kojima je dano.
Borov prelac se nastanio u moju Valu. Glođe je. Gorostasni borovi nestaju.
Bespomoćna sam.
Nadasve oprezna zbog Rokija.
Mirit mi se jer jači su i nesavladivi.
Teško je stajat skrštenih ruku.
Nije gorostas sve šta je veliko.
