31.07.2004., subota
c/p 07-01-2004 01:41
Za Boginje i Konjeja na iskonovom chatu chatam sa jednom uberpickom i to.... i sad soba je zakljucana, tamo je samo nas dvoje i soba se zove 'za boginje i konje' javlja se tip na pvt prica slijedi njegov nick inace insinuira da zeli da mu karamo zenu svi na zalost ono se ne da copypastat pa sam moro radit screenshotove i prepisivat ajmo on: pozdrav ja: oj ja: ti bi valjda da ti karam zenu, jel? on: daj reci o cemu se tu prica ja: o bozanstvima i konjima on: kakvu ulogu imaju konji ja: penetracionu on: mislis zena da ima odnos sa konjem ja: aha on: jesi to vec vidio uzivo ja: time se bavim on: daj pojasni malo zanima me jako ja: konj jebe zenu ja: ja imam ergelu konja a ova mala voli dobit od konja on: tvoja mala jel ja: da on: uh to je super ja bih volio da i moja zena to proba tu vec placemo... ja: mozemo dogovorit ali kosta on: koliko bi bilo ja: jako skupo, ali se dobiva i snimka na dvd-u on: ti bi morao pomagati kod toga ja: 2000€ on: bogme dosta ali bi vrijedilo to vidjeti on: kakav je konj jel miran? ja: bubica, dresiran je on: kako bi to izveli, ko bi sve bio prisutan nas dvoje i ti ja: i konj on: da naravno ali kako bi ju namjestili konju pod kurac i koliki mu je ja: i moja mala ja: velik, imas sliku zenine pickice, da li je siroka? on: pa tako, dosta, imala je u sebi kurcinu debelu od 24 cm on: primila ga je bez problema ja: imas sliku? nisam siguran, da se n e ozlijedi, mislim, imamo lijecnika ali nikad nije bio potreban on: jel postoji sansa da joj trzne i razvali maternicu ja: ma neee, nikako ja: nije problem, samo da li je ona zainteresirana on: je pricamo vec dosta dugo o tome al je tesko nac priliku on: to joj je izazov jer voli velike kurceve ja: znam on: jel tvoja mala primi konja i koliko ja: primi primi, prilicno on: a jel joj je picku jako rasirio poslije jebanja on: znam kako zeni rasirimo picku kad joj nabijemo dva kurca prijatelj i ja u picku ja: ali zene sve mogu primit, sve on: ma znam u pravu si ja: jeste probali obojica u dupe? on: a ne voli bas u guzicu voli u picku jako ja: onda je konj prava stvar za nju on: uh da ja: dobro, trebali bi organizirat sve on: a kako legne da joj kurac udje, neki stolac ispod pa ona ledima nasjedne i sama si uvodi konjski ili joj neko pomaze ja: mi joj ga uvalimo on: ko sve ja: moja mala, ja, i konjski tehnicar za sex kako ga zovemo ja: ako je zena deblja onda i doktor ja: ali mozete biti tamo samo ti i zena ja: za 2000€ on: jel joj konj svrsi u picku on: jesi tu? ja: jesam ja: svrsi ako se dobro jebe zena on: tehnicar sta on radi ja: pazi da je konj miran, osigurava balans zeni, da joj bude udobno, nosi kavu on: a reci jer prije zenu trebamo jebati mi da se jace otvori ne znam ti ja i taj tehnicar ja: da trebalo bi, za zagrijavanje, ali to je cjelodnevno ja: dorucak, jebavanje, kava, znas, sve on: koliko dugo moze biti pod konjem mislim koliko mu treba da joj pusti spermu on: koliko ste vi stari i kolike imate kurce ti i taj tehnicar ja: 22 obojica, ali siroke on: velike glavice to voli on: a mala kolko ti je stara on: cuj a diskrecija je zagarantirana poslije te jebacine ja: naravno i obostrano mora bit on: daj reci koliko ste zena tako nabili vec konju na kurac i jel ih sve i vi jebete prije ja: pa ovisi, neke dolaze s vlastitim jebacima ali onda je skuplje ja: cuj, ne bi o podacima ali cu samo reci da smo vodeci u hrvatskoj on: a cuj jer mozemo jeftinije proci ako dam da svi jebete zenu kako hocete pa ju onda tek nasadimo na konja? (my fav ) on: a mozemo ju i poslije jos jebati on: ako treba moze biti jos muskaraca da ju jebavaju on: a da prvo napravimo redaljku a kao slag jebanje s konjem? ja: mogli bi on: koliko bi onda bilo? ja: moram kalkulacije napravit ja: i znat sve podatke tu sam krenuo pisat topic i prepustio ga u njezne ruke uberpicke koja ga je dalje uputila u tajne.... |
e, tina
|
dakle, tina daj posalji mail, matere ti, nisam dobio poruku, ne znadem ti broj jebemu :D |
...
|
Imal sam toliko toga za napisat na ovom blogu sad, toliko prejebenih pizdarija i sranja, ali ne budem. Gledam ove kretenoidne komentare dole i ne vjerujem. Jebemti mater, da ja iskljucim sve kretene koji me citaju, pa citalo bi me valjda pet ljudi, ne više. Ja sam dobil auto i time sam sjebo neka svoja razmisljanja? Halo? Di je tu logika? Ako mi se pruzi nekakvo materijalno, ja bi ga trebao odbit? Rekao sam da mi nije bitno, ne da sam apsolutni idiot. Auto mi dobro dođe, apsolutno. To kaj jos k tome imam ukusa je druga stvar. :D Ali kao što sam rekao kokici. Dal bi i auto i laptop i sva earthly sranja kaj posjedujem da situacija nije kakva je. Da imam relativno normalan život. Al nemrem, pa se vozim. O tome se radi u stvari «the things of less importance» pičkurine preglupe. O stvarima koje nemremo izbjeć, pa se jebeno grčevito držimo za njih. Al ja sam svjestan toga da mogu sutra zgubit auto i puca mi kurac, može mi jebeni meteor past na njega, pa kaj? Auto, edukacija, sranja....sve su to pizdarija koje ti jednostavno pomažu da prođeš kroz život osjecajuc se vrijedno radi nečega, koje možebitno vesele. Ali nisu TO. A to vecina NIKAD ne bude skužila, jer ste jebeni imbecili. I to ne pišem sad onak, živčano il nekaj, jednostavno jeste. Po vašim mjerilima ja sam imbecil koji je nezahvalan na tome kaj ima. A kaj to imam? Auto? Pa to je prekrasno, ali na žalost, tak niš ne predstavlja, fakat. Nikaj, nikaj. No, kao što rekoh, ne budete skužili, pa ko vas jebe. Nego, i dalje mi jako fali ova super curka koju sam izvrijeđao ko pesa u zadnjim porukama. Baš mi jako fali. I upznal sam jednog guba komada iz crtića večeras vani. A ja ono, sjena jebača. :D Jebo majku. Zove se Tina, ajd nekaj. Ni za sisu ju s autoritetom nisam mogao primit. Ono, kreten zaljubljeni. Nemrem tak više jebote, glup sam si ko kurac. A ljudi.., što se auta tice....sisajte kiturinu šizofrenom svizcu na tripu. |
30.07.2004., petak
fakat zelim razmisljat o necem drugom. a nemrem.
|
Sjedim tu bezveze i pijem kahvu. Poslal sam joj par poruka u kojima vrijeđam sinoć. Ma nemam pojma kaj da delam, zjeban sam sav do ibera. Htio bih jedan od ovih dana ispricat citavu pricu al ne bi bilo ok. Ili bi? Nemam pojma, fakat nemam. Baš se osjećam zjebano, glupavo i sprevareno. A možda je i ona u kurcu, nemam pojma. Poruke su joj zakurac, ono, skoro pa službene. Al veli da sam glup i da ja niš ne kužim zakaj je kaj ovak ili onak dok se cujemo telefonom. A sad se nismo culi jedno vrijeme. Nedostatak komunikacije jebeno sjebe covjeka. Mislim, da me bar odjebe, bila bi fer. Da odjebe bilo koga, bilo kak, da bilo kaj napravi, bila bi jebeno fer. To kaj sam ja pod tolikim stresom radi tog svega da me šora jebena epi njoj ocito niš ne predstavlja. I to mi je totalno u kurcu. Sebično, glupo i ne znam, bezosjecajno u krajnjoj liniji. Sam bi htio da mi ako niš drugo, stisne odjeb. Za koji kurac je to tak teško? Veli da se odlučila. Zakaj mi onda ne veli rista, odjebi fino. Probal sam se metnut u njenu kožu. Zamislil sam sebe s bivšom u danima kad nam je veza bila stvarno mrak i dodao sam element nje. Onak, pojavi se sva super do jaja, srać sroć. I da, trudio bi se ostat s curom. Fakat bi. Ali onda bi ju odjebao, bio bi jebeno fer. Ako ne bi išlo, jer jebemu, emocije nemreš narihtavat, nemreš se vodit odlukama donesenim radi ovog il onog i radi navodne ispravnosti i sranja onda bi odlučio drugačije. Ali mučit obje strane i k tome još postavljat sebe u poziciju mučenika, ne bih, hvala. Jer ONA pati. Odlučila se za njega, meni je rekla stvari koje ono, nisu istina jebote, ali odlučila se. Zakaj onda jebeno pati, mislim, koji je to kurac? I tu sam opet ja jebena stranka koja sisa kitu jer nemrem ni pričat s njom, ni nikaj jebeno. Niš. A i njen dečko koji zna čitavu priču navodno....zna on krasan kurac. A i ja znam krasan kurac. I svi mi znamo krasan jebeni kurac. I sve je to kurac i nek ide u kurac. Steram i sebe glupog u kurac. Idem po mamu na borongaj. |
u picku materinu
|
da, šarmiral sam ih da, dobil sam auto al sve mi je tak za kurac bez nje jebeš mi mater i vama imbecilima koji cete komentirat odma da velim ne, ne dam vam auto iako mi puca kurac i tak mi fali i tak mi je sve jebeno dosadno i zakurac bez nje i tak nek sve ide u kurac i ona i njen stupidni dečko i laži i govna i samoobmana jebena da, strašno ga voli ak se budi s drugim u mislima i ak je drugog poljubila a da nije bilo seksa i alkohola i ak drugom veli da nemre zamislit život bez njega i još masu sranja... je, to je prava jebena usrana kurčeva jebena mrtva ljubav od sloneće kurčeve guzice jebala te sigurnost, jebale te traume, jebale te laži i govna jer nekome se ovdje laže meni? ma neeee....ne valjda..... |
29.07.2004., četvrtak
Sutra ujutro idem na casting za big brother
|
Da. Tako je. Napravio sam si kratak popis stvari koje moram napravit za tu svecanu prigodu. S obzirom da nemam pojma kaj cemo tam radit, problemu sam pristupio vrlo ozbiljno, možda cak sjebavajuć neka pravila zivota u dubravi. - otuširat se gelom za tuširanje a ne sapunom saponia - oprat zube ujutro - pogrist nokte - promjenit gaće - promjenit čarape - uzet čistu majicu tamo cu se trudit slijedece - ne puno psovat - ne bit jako glup - ne uvaljivat se pičkama koje rade na rtl-u cak ni kurtoazno (teško) - ne kopat nos i gađat kuglicom ljude misleć da sam zabavan - ne odgovarat na pitanja žirija sa «sisaj kitu» ili «boli me kurac» - ne gledat ženskim clanicama zirija u sise i smješkat se ko kreten da se skuži da gledam sise - ne vrijeđat ljude kad me pitaju nekaj jako glupo jasno je, zadatak je jebeno težak. Da li cu moci? |
28.07.2004., srijeda
Bili su to dani...
|
Sad sam se tak žvajznul glavom u rub prozora da sam mislil da bum umrl. Jednom sam tak išel na zahod njatke a moj stari nije zatvaral vrata. U šoku je zaurlao da mu curi mozak. Jebote, kaj ljudi sve briju dok boli. Jednom mi je sestra priškripnula prste vratima od zahoda, tam kod štoka i još par puta potegnula, valjda u silnoj želji da me obezprstči. Jebo mater, koja je to presvemirska bol bila. A i u osnovnoj me kit sjebo. Isto tak ja naslonjen na štok od masivnih željeznih vrata od škole, palac stoji tranu i opa. Kit proba otvorit vrata, onak izvana, ja urlam ko pakleni sotona kojem je neko gurnuo kišobran u guzicu pa ga otvorio a ovaj niš ne kuži jer su stakla na vratima bila ona zamagljena. Mrzil sam ga jebeno. Prst mi je bil ko flispapir, ne jebem. Poput djevojcice iz filmova, otrčao sam prema domu zdravlja u potrazi za strucnom pomoci. Tamo je radila moja mama. Rekla je da sam pičkica kad sam došel tak zjeban placuc. Reko, fala mama. Mama me lijecila i kad mi je narasao king kong u uhu nakon kaj sam isto češkao hrđavim čavlom. Nikad nisam niš slomil, kaj je iznenađujuće. A padal sam odsvuda. Recimo, kad sam išao pokupit sestrin bicikl u dućan. Vozim se ja tak i skužim dečke i za njima s pljugom u ruci. Ubrzavam, ubrzavam, urlam da me pricekaju i oni stanu. I ja stanem. Onom jednom slobodnom rukom lahko poput vjetrića što prerijom piri uhvatih prednju kočnicu. Poginuo sam padom užasa i smrti. Bicikl me poklopio ko zadnjeg imbecila i zabio mi se u malaksalo tijelo već jedno vrijeme stopljeno sa uzavrelim đurđevačkim pločnikom. Smijal sam se bolno te polahko. Reko kurac, ak sam već poginuo smrću s bicikla, neka se smijem poput takovog. Ah, bilo je to vrijeme dječačkih nestašluka i brojnih površinskih rana od tupih i ne toliko tupih predmeta. I zgrada. Jednom sam bio uvjeren da me kuća rubom udarila u ćelenku. Nije, bio sam jako pijan od žestokih pića tada popularnih među nama mladim mladićima. Fakat sam bio uvjeren da me kuća drmnula. Onda me frendica htjela šivat iglom i komadom tkanine iz haljine. A onda se moj dragi prijatelj zaletio s udaljenosti 10 metara na vrata šupe gdje stajala su drva za ogrijev. Naime, grijanje je bilo na drva. Odnio je vrata, sebe, pobio par domaćih životinja i zadobio teže ozlijede mladog tijela, što ga nije spriječilo da nastavi lokat. To su bili dani. To su bili dani kada se svaka ozlijeda sa smijehom prepričavala na nedjeljnoj kavi u birtiji, lokalnom domu zdravlja ili bolnici. Sjecam se kad se ubio idol mladih kurt cobain. Gruma je ili jako volio cobaina ili je bio jako pijan. Znam da su mu tu godinu svinje pojele čitav urod blagotvorne biljke te je već imao dovoljno razloga za depresiju. Onda se gruma bacio u čivičevec ne bi li se samoubio. Da, sa metar i pol visine, zaronio je u 30 centimetara duboku podivljalu rijeku koju smo mi zvali potočić. Uganuo je nogu i nastavio pit. Sjecam se kaj mi je rekao tu večer, nikad to necu zaboravit. Rekao je – «stari...sve je to barok». A onda je otišao bljuvat iza obližnje picerije ne bi li se vratio nakon par minuta i nastavio lokat sa mnom. Nije baš dobro hodao, išao mi je nakurac s tom iskrivljenom nogom dok smo hodali prema iducoj birtiji. No, njemu ozlijeda nije predstavljala apsolutno nikakav problem. Bio je hrabar i ekstremno pijan. Bilo je to vrijeme prekrasnih prometnih nezgoda koje ce mi uvijek ostat u sjećanju. Nikad se neće vratit. Nikad necu imat 17 više. Nikad više neću gradit zid od obližnjeg građevinskog materijala i to nasred ceste u 2 ujutro, skrivajuć se u kukuruzu i iza kante za smeće koju smo netom ukrali i cekajuc da se nekakav automobil zaleti u isti. Koji put se sjetim. Kao sada, kada sam ozlijedio glavu. I onda se zapitam...da li sam ja opce bio trijezan kao dječarac. Ikad. |
27.07.2004., utorak
danas je utorak a ja bum auto dobil tek u subotu. al ne radi se o tome. opće.
Jedna moja prijateljica ševaljka rekla je meni ovo kaj bum sad napisal. Jednom smo se nekaj ševili i to, malo janpi i ubijen ko pas htel sam svršit u nju. Neam pojma kaj me copilo. Naravno da nisam, cak ni pijan nisam dovoljno retardiran za tak nekaj, ipak. I drugi dan veli ona meni jebote, nemrem si zamislit bit trudna s tobom. Veli jebote, da i ostanem trudna i rodim, nemrem zamislit da rađam ljudsko dijete. Onak, uvijek bi ocekivala da samo onak plop! izleti onaj mali zmaj iz jedne od tvojih priča, robot na navijanje il tak nekakva čudna situacija. Reko jebote fakat, nisam ni razmisljal. Onak, da mi žena rodi robota na navijanje. Genijalno. Ili zmaja. Sad cu ja vama reć o kakvom se zmaju radi. ovo je zmaj iz priče koju bum jednom napisal valjda. Zove se hektor. Po njemu je mačak dobio ime. Hektor je visok 7 centimetara, iz delnica je i radi u models cafeu ko upaljač. Nije jedini takav lik, dakako, al to cu ostavit za priču. Aj hint na još jednu. Zmajčica koja se zove Ro, iz petrinje je, visoka je 4 centimetra i zaposlena je u industrogradnji ko švas aparat. Mama joj je žirafa normalne veličine a tata lav visok 11 centimetara. Prava hrvatska familija.Nego, ona sva sranja kaj ljudi pišu dok su zaljubljeni i pizdarije. Dok ušla si u sobu, ostal sam bez zraka ko da me neko šupil lopatom po pleksusu a vrijeme se doimalo onakovim kao kroz pedeset epizoda santa barbare i to onih pedeset dok je eden bila zarobljena u planinama od strane zlog caina a cruzu je žbun zaklanjao pogleda te ju nije spasio u trišestoj. Ali ne jebem. Tocno tak se osjećam. Prvo sam se zgubil u rijecima, u razmisljanjima, u svemu kaj se zapravo ne da opisat. Onda sam se zgubil u pogledu, dodiru, svemu, jebo. Nikad nisam imal problema s riječima, ali sad ne znam kak bi opisal ovo. Sam se gledamo onak, oko mene može bjesnit treći svjetski rat, ljubo česić može držat govor, sva sranja svijeta se mogu događat oko mene i ja necu primjetit, nije mi bitno. Nikad, ali nikad se nisam baš tak osjecal. Ne podsjeca na neke prošle ljubavi, ne asocira na nikaj kaj sam do sada osjetio. I osjecam se prejebeno i preglupo istovremeno, mozda zato nemrem pisat o tome onako kak bi htio, kak mislim da ovaj osjecaj zasluzuje to. I sve ostalo mi je tak nekak nebitno. Jebeš auto, jebeš big brother, jebeš sve. Skoro pa sam dovršio 'things of less importance'. Ako je boga i nekoga s jeftinim i dobrim stanom, uskoro cu ju snimit citavu pa cete moc cut. Jeah. I nemrem pisat o sranjima kaj mi se događaju, jer su mi goli kurac u usporedbi s ovim kaj osjecam. Mozda dovršim španjolsku ili nastavim dublin. Fali mi strahovito. Ali dobro. Jebeš sve. Sad slušam pjesmu sa najljepšeg ljubavnog albuma ikad i jednog od najboljih albuma ikad opcenito. Smashing pumpkins – siamese dream Luna What moonsongs Do you sing your babies? What sunshine do you bring? Who belongs Who decides who's crazy Who rights wrongs where others cling? I'll sing for you If you want me to I'll give to you And it's a chance I'll have to take And it's a chance I'll have to break I go along Just because I'm lazy I go along to be with you And those moonsongs That you sing your babies Will be the songs to see you through I'll hear your song If you want me to I'll sing along And it's a chance I'll have to take And it's a chance I'll have to break I'm in love with you So in love Ako se može bit više gejpederski jadan sa gejpederskijim izrazom glupog lica, javite mi. Jer brijem da se nemre. No fakin vej. Rekao sam već. Nema tog voćka koji po gejpederizmu može stić zaljubljenog tenkrea. Ma fakin kakvi. Nije se još rodil. |
26.07.2004., ponedjeljak
blogger drito konj javlja se iz dubrave
|
da, iz dubrave, pizda vam materina, imamo tu i struju i telefone, sve imamo imamo i susjedu slavicu ovo je moj današnji dijalog s mojom dragom susjedom sjedim ja nutra i ona me jebe nekaj kurac slavica - "kaj me jebeš kurac" ja - "koji ti je kurac?" slavica - "nikakav kurac. u tom je problem" ja - "dobro, pusti me, bum te steral u kurac" slavica - "buš me kurac steral u kurac" ja - "slavica odi u kurac" slavica - "glup si ko kurac" ja - "boli me kurac" eto vam tople ljudske priče mamu vam jebem iz dubrave se javljam, nabijem vam flapper girl u guzicu postano koristeći telefon u DUBRAVI |
25.07.2004., nedjelja
eto, fakof
|
Unlearn Me Ditch what I read Behind what I heard Look Find free Yet? Do You get it yet? Do You get it? From here on it's instinctual Even straight roads meander Every piece contains a map of... evidence March of the ant pulse of the sea Look find free Yet? Do You get it yet? Do You get it? From here on it's instinctual Even straight roads meander Every piece contains a map of... Out of line, and indivisible A crow left of the murder Every piece contains a map of it all Everything I wanted, wanted to know Everything I wanted, wanted to see Unlearn Me Do You get it yet? Look, find free Do you get it Yet? |
popušio sam
|
da, popušio sam totalno sam popušio i ne znam kaj imam za rec osim toga nisam sretan, nisam jebeno sretan kaj sam popusio od cure koja mi je dala kompletan novi svijet i onda ga samo tako uzela i sjeban sam preko svake mjere i ne kuzim zakaj stvari uvijek moraju tak zavrsit za mene uvijek ima bolji, u boljoj poziciji, koji vise daje, koji bolje ovo ili ono, ili ga se jednostavno vise isplati voljeti. ili ga je lakse voljeti. a ja odem u kurac po ne znam koji put. i nije joj nikak lako, ali uspjet ce, nije sama u svom sranju, drzim joj fige, stovise odbio sam bit usrana jadna komponenta u necijem zivotu i jebes mi mater ako bi IKAD pristao na to bit nekome samo komadic. nije stvar ega, stvar je ispunjenosti. nikad vise necu pristat na nekog kog ne ispunjavam i ko ne ispunjava mene no, ni on ju ne ispunjava, cim sam ja postojao u njenom svijetu samo kaj se on pomirio s tim, a ja nikad jebeno ne bi, nikad ne bi proveo zivot uz nekog za kog znam da mu nisam dovoljan kao osoba nema jebenih kompromisa u ljubavi, nema bivsa me voljela radi seksa ovoj sam tak drag, poseban, najposebniji cak marš u pičku materinu nikad jebeno više ni-kad p.s. brisat cu komentare na ovom postu, sve so, don't bother... |
jebeš naslov
Oh, da. Automati i fliperi. Tamo sam ja, osim na gradilištima, bježeć od radnika i čuvara, ostavio svoju mladost. Pokusavam se sjetit kak je sve pocelo. Dubrava brijem, gojlanska se zvala ulica ta. SP se zvalo mjesto to. Tićbra i ja smo tam išli kao u mjesto najveće magije i ljepote ikad. Onak, dečec si, uđeš nutra a oko tebe sve blešči, s ekrana se musiče, trubi, jebe majku na nacine na koje to niš drugo nije radilo. U krajnjoj nuždi igrasmo igrice u kojima se pucalo. Ali nije to bilo to. Naše igrice imale su magiju. Stisneš posebni gumb i magična pizdarija iskasapi kompjuterski hipertrofiranog protivnika specijalnom super munjom i sjebe ga na toliko komadićaka da ga ni vlastita kompjuterska majka ne bi prepoznala. Doduše, bile su tu i igrice koje nisu sadržavale munje a bile su jebena opsesija. Bubble bobble. Ta igrica je polomila đojstinga koliko i dechatlon, bez pizdarije. Ali, automati. Jebat mater balonima, te proputovat zemlju tako, di će malen dječarac veće ambicije? Nema. Iskasapit trola koji te jebe dok spašavaš princezu, pazit da se plavuša ne strmojebe iz automobila pri velikim brzinama, spasit još pokoju princezu i ubit zlog zmaja. To mi je bilo možda malo u kurcu, nikad nisam zmajeve doživljavao zlima, ali sam mu svejedno jebo troglavu gospođu majku.Koliko sam samo zlih nečega zarobio u snježne lopte pa ih sjebo o zid, nadajuć se plavoj, žutoj ili bočici. Naime, davale su brzinu, podebljanu mrcinu od oružja i dugodometno sranje istome. Oh, sreću i veselje ne doživjeh takove nikada kao tada ili kad upalim emulator pa s bratićem izjebem mater zlim nekakvim tam koji trče i idu a sve samo da bi ti naudili, da bi ti izbili paru iz džepa, da bi ucinili da se osjecas nekaj i slab. Ali ja sam bio jak. No, janjevci iz kvarta su bili jaci. Imali su mnogo bratiČa i onda su ti uzjebali i fliper i igricu. Fliper je našim mladim pojavama bilo lakše spojebat jer bi rekli: - «daj». A mi bi rekli ne. Onda bi nam stiltali mrcinu i još bi dobili po frnjokuli. Sa igrica su nas micali upotrebom tehnike susretanja svojih ekstremiteta sa našim mladim tijelima. Noga – bubreg, recimo, da zorno prikažem. Onda smo se mi vracali u ulicu do i s ekipom kovali planove kako cemo ih pobit. Dakako da smo nakon 10 minuta zaboravili na to i započeli recimo s aktivnoscu utrke pluta kroz kanal za odvod kiše il kaj već taj kanal je. Ko nije imao ulje koje je imalo pluto ispod čepa, bio je kreten, u najmanju ruku. Luzer. Nije se mogao natjecat. U đurđevcu su me sjebali fliperi. F14 tomcat. Black knight 2000 recimo, obožavao sam taj fliper, imao je najbolju muziku ikad. No, mislim da mi je rollerball bio prva ljubav. Bio je i jedan kojem tilt nije šljakao pa smo ga mogli dizat te tako sprijecit lopticu (đurđevački: bala, pošto je na ekranu pisalo ball) da zgiba anva. Radili smo i vlastite žetone. To je bilo jebeno nevjerojatno. Stare novčiće smo sjebavali do papir tankog stanja kamenjem i inim situacijama da zaobiđemo one zupcaste varijante. Oni ambiciozniji, a i oni koji su živjeli pokraj kolodvora su metali lovu na prugu i cekali da ih brzi iz osijeka narihta. Nakon kaj su nas prokljuvili, neko se sjetio da ima doma bušilicu. Vrlo uskoro smo svi išli tam igrat sa žetonom na flaksu, dok jedan od nas nije popio previše šamara od vlasnika. Kit je i mene uhvatil s istom varijantom ali mi nije niš napravil jer jer znal da sam već u dobi od 12 godina mogao sagradit kuću s lovom koju sam ostavil u njegovoj fantastičnoj napravi. Cadash, to je bila igrica koja nam je svima promjenila mlade živote. I ostatku svijeta. Tamo, davno, u đurđevcu, nastao je termin «skur». I sad, nitko to ne bude vjerovao. Naime, kada te anihiliraju, odeš u kurac plamteći kurac. Tu je neko reko «skurio te» kaj je uskoro postao sinonim za sramoćenje. To je kasnije prešlo u dobar-grdi-brutalan, ali otom potom. Ja znam place of origin. Svi mi znamo. :) U zagrebu su se tada dogodile amige. Isuse mili, ja sam milijardu godina prije nego kaj sam imao prvu amigu vec kupio dvije igrice i na diskete zaljepio screenshotove pripadajucih igrica, izrezane iz sveta kompjutera. Brijem da su te 2 igrice bile pang i n.a.r.c. Onda smo išli kod «kod mikija» :D gdje smo igrali toki. Princ pretvoren u majmuna. Pitam se zakaj sam volio tu igricu. :D Golden axe. Munje i gromovi! Sad ću ja napisat kratak popis. Golden axe – moš bit pička s mačem, moš bit patuljak sa sjekirom il moš bit švarceneger sa još većim mačem. Magija, zmajevi, trolovi. Svakome od likova je death=adder (o da, tako se zvao) napravil nekaj grdo familiji ili ljubavnici. Dovoljan razlog da ga preko 7 mora i gora nađeš te mu stisneš šamar preko fanfulje i to magičnim mačovima. Prestrašna igrica. Bubble bobble – ovo je već ozbiljna pizdarija. Ko ovo nije igrao, nije bio klinac nikad. 2 predobra zmaja koji su se prejeli sapuna te pušu balone i tako zarobljavaju kockaste zle pizdarije na navijanje. Kad ih zarobiš, skočiš im vladimir zec na glavu i pretvore se u kolač. Naravno. Tako 100 nivoa. Predobro. Platformska stvar. Navodno su se zatekli tamo zbog potrganog teleporta. :D Snow bros – tipa bubble bobble. Razvija opasnu ovisnost kao i potonja. Bljuješ bumerange koji to nisu i tak zamrzavaš protivnika dok se ne pretvori u kuglu snijega. Onda ga sjebeš u zid. Koji put se pretvori u kolač ili sezonsko voće. Koji put te pregazi sobom. Svakih par nivoa je veliki nepokretni zli odvratni nekaj, koji na tebe puca odvratne zle pokretne nekaj, koji su manji. Prejebena igrica. Toki – ti si majmun. Bio si princ, ali si sad majmun, kao što to biva u svakoj vezi s vremenom. No, to ovdje zovu kletva. Pičku ti je otela glomazna ruka i ti se iz majmunčeta koji pljuje koščice trebaš pretvorit natrag u najpoželjnijeg kita u kvartu. Plivaš, trčiš, lebdiš, radiš sve radnje. Igrica je famozna. Pang – ti si japanac, ili 2 japanca ako imaš za 2 žetona. Imaš uže koje je zašiljeno na vrhu i njime bušiš balone koji se, suprotno ocekivanju ne zbuše nego pretvore u 2 duplo manja. Kad sjebeš sve balone, ideš u drugu državu. Igrica koja izaziva ovisnost. Out run – ti si seljačina s plavušom na suvozačkom sicu. Kurčiš se ne bi li dobio čučonjare na kraju igrice. Prešao sam ju milijardu puta. Dobiješ samo poljubac. Ne sjecam se da li sam dobio erekciju na ženski sprite koji ljubi muški sprite u obraz nakon kaj je ovaj sotonski odvozio sve nivoe. Vjerojatno ne, iako je bio vibro volan. Cadash – zli čarobnjak pretvoren u zmaja ili obrnuto je oteo kraljevu kćer. Nema druge nego spasit djevu a i jadnu nejač diljem zemlje, u svakom selu i ciganskom naselju jer ne samo da je oteo kcer, nego je postavio i svoje vojnike zla, mraka i užasa po putu. Moš bit fajter, ninja, mage i cleric. Sukladno liku, tu su i razlicite magije. Obožavao sam ovu igricu, bio sam PRVI koji ju je prešao s jednim žetonom i ponos me i danas preplavi kao onomad kad sam se primao u pionire pa su me slikali a ja sam u prvi plan istaknuo vodootporni ručni sat veličine glave, i to kolika je sad te me se nije vidjelo od istog. Samo kapa, marama i ručni sat namjesto glave. To je ponos. To je najbolja igrica. King of dragons – elf, mage, cleric, patuljak, fighter. Zmajevi su opet zli, hidre rade pizdarije, trolovi su se uzbudili. Prva arkada s elementima rpg-a. Kako? Tako, dobivaš levele i oružja kako napreduješ. I sad ju pređem s pimpekom. Tada postadoh elf, kaj sam i danas, gdjegod mogu. Strelice, faca. Tipa golden axe, ali mucho bolje. Više magije, više pizdarija, famozna mjuza. Final fight – cody, neki kit i haggar. Haggaru su oteli kcer, a ova dva bi ju karali valjda. Šora do boga. Svi neprijatelji su se zvali ko clanovi guns'n'roses. Koji jebeni fetiš. Zašorao sam kompletne gunse ko pse svaki put. Najbolja scroll šora. Streetfigter2 – necu opisivat. Ko ne zna, nek gori u paklu. Nek se preseli u dubravu. Operation wolf – imaš skoro pa pravu pušku samo kaj to nije. Ubijaš s puškom koju držiš u ruci. Bacaš granate. Guba. Prešao masu puta. To bi bilo to zapravo...ima ih još ali pobogu, to cu ostavit kad bum pisal o starim igricama opcenito, valjda budem jednom. Stare igrice jebu mater. I imat cu podrum jednom. Sa svim tim igricama. Moram. Insert coin |
oh!2 - the oh continues
|
Jebo mater. Mislim, da, je, pičkica sam kisela. Il nisam. Boli me kurac. Alpha mothafucken male. Home edition. Gle, ovak. Tak bi joj poslal poruku, nekaj, bilokaj ali kurac. Nemrem, rekao sam da necu. Al malo me jebe to kaj ne prođe ni milisekunda da ne razmisljam o njoj. Da, malo jebe. Glup. Ma boli me kurac, nek mi veli da odjebem, bu mi lakše. Kak sam zaštekan, ko mladi pavijan s polupojedenom fermentiranom voćkom u ruci. Nekak si mislim jebote, budalo. Zapravo je to kompletna misao. «jebote, budalo». Za kraj cu samo citirat svoju susjedu: «ti si idiot» |
Dobro jutro hrvati
|
Zaljubljenost to je kad samo ti misliš o jednoj curici samo. Onda ti stalno misliš o njoj. Ja sad sam zaljubljen pa mama kaže da dosadan sam joj jako, jer pricam to samo. Onda je to se dogodi kad ti se jako sviđa pa i sanjaš nju tu curu i očeš da idete na sljeme. Jako se onda ljepo osječaš kad misliš to. Ako ona neče bit ti cura onda si jako tužan i plaćeš jer ti neče bit. Moj tata kaže da žene su jako glupe sve i da ti njih voliš a one ti sisaju krv na slamku i samo u dučan idu one ne daju mu da pije pivu, da zato su glupe je i ne može ič s prijateljima na izlete. On ne znam jel je u pravu jer dođe pijan pa mama viće da je idiot. Ja da me oče ova cura u koju zaljubljen ja sam, išao bi s njom samo na izlet i ne bi bio pijan došao doma da viće nego donio bi joj cvječe. To je kad si zaljubljen. Drito Dobro jutro i nedjelja vam, dragi ljudi. Moja mama čita neku knjigu o potlačenim ženama sad i naziva nas sve nazivima koji se u knjizi koriste za klasifikaciju zlih stvorova koji potlačuju žene. Gavran, predator, štela, cigla, flomić, cobra, dugi, beli, crvenoguzični babun, isti kurac. Moja mama to voli radit kad čita neku knjigu. Oh, da. Nekak imam tak puno za napisat a nemam nikaj za napisat, nemam pojma. Sinoć je bila prva noć da sam spal. Fakat. Oko 2 sam legao u krevet i bil sam sretan. I nije radi auta. Jebeš auto, iako je guba, ali to su samo te neke stvari koje te vesele po putu, fakat jesu. A zakaj sam sretan? Nemam riječi zapravo. Kaj god bi napisao bilo bi understatement i spuštanje toga na jedan preniski, bedasti nivo. Eh. No, sretan sam. A situacija je zakurac. :D |
23.07.2004., petak
I kaj, sretan sam na kratko, pa kaj
Nakon dugotrajne i vesele no umorne potrage, odluka je donesena i situacija je u igriFord Escort ZX2 2.0 16v coupe 130ks full oprema, oh da samo vi mene jebite, ali ja sam sad tak sretan da to nije istina i ne, nisam to ocekival, ali moj zivot je ionak pun neocekivanih obrata ko nije sretan za mene, nek sisa kitu dinosauru s dinosaurskom bolešću, onom od koje su svi pomrli :D i idem dozivit najveci odjeb u povijesti odjeba uskoro. pa neka onda cu doc ridat natrag ali bar cu imat svoj gay coupe :D |
danas
Ajde, report. Isusti, jebene muhe. I mene jebu, s pol dana zakašnjenja(lebov blog). Fakin pizde. Nego, jucer kasno navecer je moja stara ultimativno popizdila i rekla da ce kupit auto. Yup. Onda ja nisam spaval citavu noc, iz vise razloga. Prvo, nisam mogao spavat vulgaris. Onda, dosla je koka. I naposlijetku, kupuje se auto. Jebote! I sad, nema tog izleta u kranjsku goru il postojnsku jamu koji izjebe mater ovom, koliko god sam djetesce onda bio. Jednako sam i sad. Djetesce, that is. I isli smo gledat auto danas. Ali nismo kak imali doc do autosalona jer nemamo auto. Tak normalno. I kak sam iscrpio sve poznate i polupoznate izvore prevoza, javih jednoj dragoj curki s icq-a. I veli ona, more. Jebote reko. Superkoka. Imal sam slike i sve, te je ona bila draga i to, al uzivo me skroz odusevila. Prvo, koja god koka tak dođe na neviđeno na poziv mene debila, mora da nije normalna i to je plus. A još je k tome preslatka i sve odlično. Čitaš, a? Sunce ti jebem. :D Dakle, onda je ona trpila mene i familiju citavo popodne. Kurac sam našao a ne auto. Mislim, izbor je bio slijedeći:Alfa 145 2.0 20v 155ks full oprema Dobre strane: brz, dobro leži Loše strane: jebeno ružan, pohaban, ziher previše troši, popravci, jebeno jebeno ružan Toyota Paseo 1.5i 90ks full oprema Dobre strane: lijep do jaja, zićka, više zvučnika i sranja, malo troši, odrzavanje jeftino Loše strane: spor u pičku materinu, loše leži v zavoju Rover 420 SI 2.0 16v 136ks full oprema Dobre strane: super auto Loše strane: muljali su neki kurac da je auto kod frenda pa ga nisam uspio vozit Honda Civic coupe 1.6 Vtec 125ks full oprema Dobre strane: Honda Civic coupe 1.6 Vtec 125ks full oprema Loše strane: cijena, nepriuštljivo Nadalje....auti koje nisam uspio nać a htio sam, te su bili u katalozima Fiat Bravo 2.0 20v hgt 147ks full oprema Dobre strane: zgleda ko normalan auto a zrzjebrnj Loše strane: auto koji nisam uspio nać Honda civic 1.4i 90ks Dobre strane: Honda civic 1.4i 90ks 5. generacija, dakle najljepša Loše strane: nema klimu, nema niš od điđabaja, spor Dakle, tam u salonu. Jebote, pokraj ove civic coupe situacije, svi drugi auti zgledali su kao nevjesta netom pregažena kamionom. Užas jebeni. A moja princeza je preskupa. Uh-oh. Ali kak su me jebali ovi da zemem alfu, nije istina. A pohabana je do ibera. I srali su, lagali, muljali, zvadili zićka, pa mi jedan kit veli jedno a drugi drugo. Žasu. Nakon višesatnog sranja, milostivica nas je vratila domeka, i to. Nisam uspio nać stan, moram sutra. Nisam se našao s kokom života jer sam kolabiral from umor. Onda sam se zbudil prekasno i nabijem nakurac. I jebeš mi sve, stara mi je ipak donirala kutiju za rođendan. Nije to loše. I imat cu auto, ali nije to toliko bitno. Korisno, ali ne superbitno. Bar cu moc sljakat i furat buraza na rock akademiju. Budem jednom pisao o njemu. Mali tak svira bubanj da nije jebeno normalno. I tak...nije jebena istina niš. I sutra se može dogodit da nema više auta ni nikaj, ali jebo to. Danas je bil umoran dan, sisam kitu. Ali DANAS mi je rođendan. Eh. To je guba, recimo. ;) Pa, sretan mi. |
ajd u kurac
|
Trebao sam se preselit danas. Trebao sam 100 sranja danas....ali nisam. Spaval sam 2 sata sinoć i citav dan je bila neka akcija. Nisam se našao s djevojkom svojih snova. Jer sam jebeno kolabiral. Poslal sam sad dve poruke nekom tihomiru jer sam fulal znamenku. Ak niš drugo, tihomir mi se javil, za razliku od nje. Ja sam jebeni idiot. :( Rođendan mi je. Nemam pljuge. Ajd u krasan kurac... |
21.07.2004., srijeda
nije ni bitno, nemojte komentirat
|
Stvarno sam mislil da sam ovo ostavio iza sebe, godinama iza. Ali nisam. Isti sjebani pattern nerazuma, isti sjebani pattern kaosa. Iste jebene razbacane misli mojih sugovornika kao sto su moje, samo u drugim smjerovima. Kak zaboravit godine užasa i sranja? Kak jebote? Kak kad te svakom upucenom izurlanom izvrištanom rečenicom udre u jebenu glavu i poklope ko onaj jebeni 16 tonski uteg? To nisu samo uvrede. Kako previdjeti da je neko potisnuo 15 godina života? Kako ne sumnjati u isto to kod sebe onda? Isusti, meni niš više nije jasno. Znam da me glava boli onak, ko da ce se rasprsnut. Nije to uobicajena glavobolja. To je ova priglupa epi glavobolja koja zapravo ne boli, nego imas filing ko da ti je neko metnul prenapuhani balon u glavu. I nemrem pricat sad. U picku materinu. Nemam puno slika iz djetinjstva. Ne onih iskljucivo lijepih. Stvarno nemam. Pokusam se sjetit i pokusaj mi presjece slika nas kak bježimo. Zajedno. I to je jedini image zajedništva koji se meni vrti u glavi. Zajednicki jebeni bijeg. Bilo je i onih kad sam bio sam. Bilo je i onih kad smo neki drugi mi bježali. A onda su došli momenti kad se nije moglo bježat. I ne znam zašto, onda sam bio kriv za neki kurac isto. Ja nisam jebeno malevolentan lik. Bilo ih je. Ali ja nisam. I samo sam se saginjao prema jebenom podu i pitao zakaj se ovo događa. Fizicko sranje. Emocionalne ucjene. Želim vjerovat u obitelj. S druge strane ne vjerujem da to uopce postoji. Ne znam kaj pisem sad. Nemrem pricat. Ne znam jebote. I onda jebem mater onima koji ne razumiju neke stvari. Kako ti usade obrnut sustav vrijednosti kontradikcijom rijeci i dijela. Pa malo obrnuto. A ti gledaš i niš ti jasno. Pa dobiješ po pički malo. I dalje ti niš jasno. I godinama kasnije ti i dalje nije jasno. I ista stvar. I koji kurac se događa. I onda se samo zatvoriš i to sjebano pitanje ti je u glavi i izolira vrištanje izvana. Ali dopire. Nekak ipak dopire. I svaka tvoja reakcija je bumerang. I onda zoveš drage ljude. Fali ti komunikacije, fali ti neko da te razumije, da makar poprica s tobom. Ali razgovori su skupi i ti nisi bitan koliko je bitan račun. I nitko nema vremena, ne bi te nazvali. I tada ti je jasno da si im bitan samo kada si potreban. A voliš bit potreban jer je to svojevrsna potvrda vrijednosti. No, kada ti trebaš, nikoga nema. Ali uvijek se vracaš tim istim ljudima koji za tebe nikad nisu tu, jer nemaš druge. Naucen na mazohozam kroz godine, nastavljaš ga prakticirat i dalje...i dalje...i dalje. I znaš da ne postoji osoba koja bi za tebe ucinila nekaj kad si sjeban, sam i kad ti je teško. Nema je. I onda taj moment prođe, a ti nastavljas pricat o «prijateljima» i ljudima kojima je stalo. I znaš da si jebeno lažeš, ali kako drugačije preživjet dan? Kako ic dalje znajuc da sve fakat boli kurac? Nemoguce. Tak valjda klinci zabriju na one imaginarne prijatelje. Ja brijem na prave ljude koji su imaginarni prijatelji. Prijateljstvo isto ne postoji, kao ni obitelj. A vjerujem da cu ovih dana finalno saznat da je i ljubav laž. Bar meni. Ko ga jebe. Sisat cu kitu sloniću pijanom od fermentirane voćke. |
fakat nemrem spat
Jebote imam filing da bi sad tu mogao nasrat toliko besmislenog teksta koliko mogu, a budem. To, primjer je ova prva recenica koja nemre bit gluplja ni da je, po nekim uopcenim standardima. A i druga. Dakle, jebemu sunce krvavo. Citam blog od male dexice i veli ona kak se promjenila, više joj nije guba ić po vani i kajaznam blabla... Pokušavam se sjetit kak sam se ja bitno promjenio, kaj meni više nije guba a bilo mi je. I nemrem se sjetit da me jebeš. Kao, nije mi više guba ić van, lokat i karat okolo. Da, naravno da nije kad to više nisu isti ljudi, nije više ista spika ni niš. Nije to taj burek kod Beče Čočaja u 5 ujutro. Nisu to te iste koke, koje su imale velike sise i time privlačile pažnju samo tako. Mislim da je to onda bio glavni kriterij, osim da joj glava ne zgleda ko u zid zabijeni tamić. Nikad nisam pokarao tu jednu sisatu koja mi je bila dobra. Znam da je njena sestra htjela mene, ali ja nisam htio nju. Sisata je imala lijepo lice i savršeno tijelo. Bila je glupa ko kurac te priča o njoj ovdje staje. Starija sestra od frenda koju smo svi htjeli zažnjarat je tu bila isto. Mislim da je jedan i uspio. Toliko novog se otkrivalo onda, ali sve je bilo do jaja. Nije bilo sranja i nekakvih svemirsko bolnih razočaranja.Sad gledam i mislim si, jebote. Ne briješ više na sise il bar briješ da više ne briješ na sise toliko, ajd, nisu toliko bitne, budimo iskreni. Alkohol je postao usputna stvar. Fakat ne moram popit pivu ak se negdje sjednem vani. Karanje u nekakvom podrumu je sad enhanced varijanta sa stanom i trajnožarečom opcijom. A sve isti kurac. Da li je to ono o cem je moja bivsa brijala? Da li ljudi nakon nekog vremena skuže da je iskrena emocija, ne pojebana okolnostima nekaj totalno nemoguce pa onda briju na 'aktivnosti'? Da li bi sada otišao na bali da mogu i pobjegao od svega, od onog kaj osjecam, želim, mislim, kajgod? Mislim da je vrlo moguce da bi. Jednostavno bi zbrisal ko zadnja pička. Pojebal mi se život u zadnje vrijeme, pojebal se i nekim drugim ljudima i recimo, ja ne znam da li imam jaja vidjet kak bu to sve završilo. A bil bum tu i videl bum to. A totalno ne želim zapravo. Želim zgibat nekam. Želim ne poznat nikog, želim da niko ne poznaje mene i jednostavno tak brijat. I fakat, zakaj se stvari događaju kak se događaju? Niš se ne događa bez razloga? Ajd u kurac, kak god okreneš neko će dobit po pički. I naravno, mi licemjeri ne želimo bit ti koji će dat nekom po pički u spletu sjebanih događaja i okolnosti. Radije se sjebemo u fetusni položaj i čekamo da nas neko opandrlji sudbinskom palicom po kičmici. I onda ja jednom odlučim ne bit sroljo koji bu se sklupčal i osjećam se loše radi toga. Podsjeća me to na dan kad sam odlučio da nikad neću učit. Naštrebal sam fakin povijest do ibera. Mislim da sam bil šesti razred il tak nekaj. Ono, razvaljivao sam povijest. I pička me pita i ja dobijem 4. Reko, zakaj? Zakaj sam dobio 4? Veli ona da sam kampanjac i da ne zaslužujem dobit 5 čisto iz tog razloga. Reko baba, ali ja sam OVO znao za 5, to može bit kampanjska spika, ali prosjek mog šljakanja se ionako izvlaci iz svih ocjena, kaj ne? Dakle, ako sam sad razjebo situaciju do svemira, a drugi put dobil kulju, moj prosjek je 3, a to je ono kaj vi meni pokušavate ulitva na ovoj situaciji sad. To tak NE šljaka. Rekla je da sam drzak i poslala me ravnateljici. Nije imala argumenata. I dobio sam 4. Taj dan sam odlucio da se za niš ne budem trudil, jer rezultat ionako ne ovisi o meni. Tad sam prestao čitat, učit, kajgod. Jebo sam mater na fliperima i videoigricama. Predhodno tome sam odlučio da necu kontrolirat svoje ponašanje jer isto tako ne utjece na konacni rezultat. Bio sam brijem drugi razred kad se neka ekipa pošorala blizu mene. Nabili su i mene te razbili staklo od vrata mojom glavom. Moja stara je morala platit staklo od vrata. Reko, jebite si krvavu nepoštenu mater. Od onda sam najebavao i za svoja sranja. Nekak mi je satisfakciju pružala činjenica da sam ipak nekaj sjebao, kad već moram popušit sankcije. Nije da sam nastavio pljugat isključivo za svoje, naravno da ne. Kad god je bila pizdarija, ja sam bio kriv, taman da sam bio na drugoj planeti u to vrijeme. Stara od bratića nije bila sretna kaj se družimo, bio sam 'loš utjecaj'. Starci od svih frendova osim jednog nisu me mogli smislit, a neki mi nisu dali ni da im uđem u kuću. Sjecam se kad je bila serija nekih pljački u đurđevcu. Sunce ti jebem, svi su bili uvjereni da sam ja krao, a ja niš maznul u životu nisam. (ne računam maturalac, to je bilo skroz drugačije :D) Frend ispod kojeg sam živio je starcima kral nevjerojatne količine novaca, ali jebeno nevjerojatne, lagal je za slobodne aktivnosti, muljal, ma katastrofa. A oni su njemu branili da se druži sa mnom. I sad, sad sam nakon dugo vremena ipak ja jedan od glavnih aktera u pizdariji koja se događa. I nekak ipak imam filing da ću otić u krasan kurac sa svim tim. I nakon puno puno godina sam pred dilemom. Da li se savit u taj jebeni fetusni položaj i pustit da me štanga sudbine oplete po kičmi ili pokušat napravit nekaj. Jer, nisam vješt u tome. Ne znam kak rješavat bitne stvari, kak se izborit za sebe i da li je to u suprotnosti s onim kaj drugi koji su isto tako bitni žele. Isusti, eksplodirala bu mi glava ovak. Kako izbjeć moment koji želiš a bojiš ga se? Ima ko kartu viška za bali? |
nu!
|
Opet nemrem spavat pa se šuljam na dvorište i uzimam svoj deset metara dugačak kabel za spojit se te se spajam. I fakat se moram preselit danas. To podstanarstvo je fakat kučka. Ne jebem, ozbiljno, pogotovo kad živiš sam. Ono, košta previše, u tuđem si prostoru i ne smiješ apsolutno nikaj radit kak bi htio. Održavanje podstanarskog stana? Ma kurac moj održavanje. Za koga? Za to da se jedan dan moraš maknut....ne bi bilo, ne. Cekam 6 sati da si mogu otić po pljuge. Nekak vegetiram tu zadnjih par dana. Vani je toplo, lijepo, super je. A ja vegetiram. Kupio bih si fiću. Da mogu do frenda u goricu. Otisao sam do dućana po pljuge. Ne radi, pa mi je vlado dao dvije. Gledam živine po dvorištu...željko se rasteže, hektor jede travcice u vladinom dvorištu, ostali čore. I totalno me interesira kaj briju. Kaj njih jebe u ovom momentu. Ne, ne jebe ih nedostatak sna. Ne jebe ih kak budu zgledali na razgovoru za posao, kakvi ce ispast pred komadom i ne jebe ih koliko su korisni. Ne jebe ni mene pretjerano. Ali hektor nemre optužit francu da mu je sjebala prezentaciju pravilnog natezanja grančica po vladinom dvorištu i tako mu uništila karijeru u 'mačak z dubrave d.o.o.'. Nekak mi se čini ok to. Bit pes. Neki pesi dobivaju po pički i zvezani su na lancu. Odvratno. Neki ljudi žive u kartonskim kutijama i ne mogu nikaj sa životom. Isto odvratno. Potencijalni vlasnici pasa i inih životinja postavljaju uvjete za živinu. Mora bit prugasti, s tockicama, kad te gleda, onda da te gleda na koso ko iz filmova, kenja u veceju, nosi šlape, čuva kuću. Oglasnik. Podstanarstvo. Studenticu, nepušača, zaposlenu osobu, prednost slavonci, djevojke, liječniku, isusti sve. Koji je jebeni kurac ljudima? I to naravno dolazi u paketu sa prekrasnom cijenom od minimum 150€. Plus polog, plus režije. I onda ti šljakaj. Šljakaj da bi isporučio kompletnu plaću za to. Ja bi radije bil pes. Taman da sam onaj koji dobiva po pički. Boli me kurac. Šnjofam dupe sebi i drugim pesima, jedem kaj mi daju, žvačem travu kad mi je zlo, lajem na prolaznike i šupke u uniformi. Tu i tam me se podraga, ma jebeno. Sjecam se kad sam živio u ful velikom stanu koji nisam puno plaćao. Pitao sam dragu da dođe živjet sa mnom. Odjebala me. Reko, zakaj? Da joj je dobro doma, da niš ne mora plaćat i da ja nisam uredan. Reko jebemu sve, budem uredan ako dođeš živjet sa mnom. Onda imam zakaj i za koga bit uredan, jebeš ti to sve ovak. Nope. To joj je dodatni trošak. Poslije je rekla da bi živjela sa mnom ako bi ja plaćao sve. Pušio sam to, htio sam da živimo skupa. Al jel, ostavila me pa to nisam doživio. Hvala bogu. Fakat se pitam zakaj smo opće bili skupa. Kaj to namece neku posebnu odgovornost? Ne kuzim. Uvijek se moš iselit i bok. Pokupiš stvari i odeš doma. Ma ono kaj hoću reć je da mi je dosta podstanarenja. A moram, fakin moram. I nikad se necu riješit tog. Bit ću vječni jebeni podstanar. Ili ne? Dobit cu na lotu? Nekaj bu se dogodilo? Nemam jebenog pojma, ali fakat. Ovo je jedan od onih momenata kad nisam sretan kaj si nemrem skuhat kavu jer stara spava na madracu preko jer je moja sestra ipak došla doma, ali vjerojatno isto tako samo jedan od momentata u kojima sam živčan jer nemam pljuge i čekam da se otvori dućan. Kad se dućan otvori, sva glad svijeta, svi problemi podstanarstva i sve pizdarije su riješene. Jer bar imam cigarete. |
spora smrt
|
Suza kane. Suza kane svaki put kad se sjetim irske. Ne zbog prirodnih ljepota. Ne zbog drolja koje te mole da im prištekaš svoj balkanski ukrudbenik. Ne radi fine pive od koje te bez obzira na konzumiranu kolicinu drugi dan ne boli glava. Niti radi prekrasnog naglaska i krasnih ljudi, ne. Dublin je prekrasan, fakat. Sve je super. Ali suza kane radi necega kaj sam tamo vidio. Necega kaj mi se tamo dogodilo i obiljezilo me zauvijek. Ovako je išlo. «2.8mb downloaded in 3.2 seconds» Da, tako je to išlo. Tako je izgledalo. Mome malenom balkanskom umu dogodila se erekcija kojom sam ubio voditelja net cafea. Rekli su da nema veze, ima dovoljno ljudi iz europske unije koji ce sljakat namjesto njega. Sada, na 56k doživljavam sporu smrt. Smrt sporom analognom vezom. Kada sam se vratio doma, imao sam djevojku za zagrlit dok mi se diže stranica. Imao sam kome ručak skuhat dok otvaram forum, mogli smo otić zajedno u maksimir, na sljeme ili more dok skidam pjesmu sa kazaa. A sada....sada sjedim sam i placem. Ridam. I nekaj k tome jebeno smrdi tu. Ne mislim na vezu, nekaj smrdi iz dvorišta jebote. Užas. I šaljem pjesmu. Satima. Taj smrad....možda su se u lokvi mojih suza razvile nove kulture obdarene empatijom. Smrde dok sam tužan. A jako sam tužan. |
20.07.2004., utorak
Moj mačak Hektor
Moj mačak Hektor, on je još mali. Njega je nama doma donijela moja sestra. On onda je bio još manji nego sad, jer onda je bio mlađi tjedan dana nego sad. On kojiput se posere na tepih u sobi pa mu mama umoči glavu u to. Kaže ona da ga onda ne ljubimo jer nije onda čist on. On jako brzo trći i onda se zna zaletiti glavom u frižider pa se onda mi svi smijemo njemu kako se zaletio glavom u frižider on. Koji put se on igra s pesom tu iz susjednog dvorišta, ali ga je ovaj jednom primio za glavu sa zubima pa mu je malo stisnuo glavu da ga boli, onda ne ide Hektor više k susjedu da ga ne ugrize taj pas opet. Jako je mali i dragi ali mama kaže da ako se još koji put posere na tepih, da če ga ubit. Slatki je dok spava i prede i uvijek ide s capicama onako prema glavi pa se igra s kablovima od linije moj mačak Hektor. |
idem na kavu
|
Laptop je tu, skoro pa sam ubio susjeda sretnom erekcijom kad sam shvatio da nisu došli po njega. Slomio sam zato višedesetljetno jablan drvo pri dnu. Danas sam iznimno dobro raspoložen, oh yes, iako jos nemam stan. No, doci ce i stan danas. Jebo. Još i rojstni dan za koji dan, ah, jos se i rimuje najretardiranije. Sa dan. Odlicno. Ne da mi se nis pisat. Pokusat cu zato napisat pjesmicu. Bas mi je dobro danas Danas je bas dobro mi Da li je svima dobro Kao sto dobro je mi Jer sam se zbudil I bilo mi je dobro Mozda ce mi i ostatak dana Bit dobro Imam za pljuge Imam za hranu Noći bit će duge U mom novom stanu Idem zvat anu Da mi skuha kavu I to kapućino Bu mi fino Kurac, bas mi je dobro Za kraj cu citirat svog starog: «Stari moj, mene je samo nekakav rat '76 mogao spasit.» |
19.07.2004., ponedjeljak
tuga
Moje srce je pregolemo, golemo poput jadranskog plavog mora, poput nekog još većeg mora, poput svemira, toliko je pregolemo, samo je i toplo poput konvektorske grijalice i korisno poput te iste na 3 usred zime u koja cak i malim nejakim štakorima naviklim na nedaće i užase zime, smrzava malene štakorje mošnje. Da, to je srce moje. Zove mene ana da hitno nazovem il nekaj. Njen dečko ima sutra prezentaciju nekog kurca a frend ga je sjebo za lap. Eto ti prijatelja. Onda se zove mene, dritomena, da spasi moment, naravno. Kad mi je rekla o cemu se radi i dala mi ga na telefon, nekaj se ipak malo polomilo u mom velikom, pregolemom srcu. Sjetih se zapravo koliko je veliko moje srce kad sam mu govorio da može, nema beda. Veliko poput interneta, toliko je veliko. I onda shvatih. Nema golemog prostranstva interneta za mene sutra. Osjetio sam kao da mi neko to isto preveliko srce scupal kroz guzicu, kao da mi uzima pluća i gnjeci ih zlim užasom, osjetio sam da ostajem bez daha.Hiperventilirajuć sam mu govorio da bi mu radije dao lap ujutro. Znoj me oblio i jedna kapljica pala je na ekran te rastočila ono za kaj sam mislio da je jedina crna ikona ikad. Bila je to mrlja. A sad i nje nema. Nema je, moje unikatne crne ikone koja je krasila ekran s vanjske strane. Oh, kako me iskorištava pička. Zna da sam slab i nejak te da si nemrem pomoć pred naletima bizarnih situacija koje postavlja pred mene. Gledam ga. Koliko je samo zmazanoče i ljubavi uloženo u taj hladni austrijski proizvod. Koliko mjeseci. Tuga me preplavljuje. Sad mi je žao kaj nisam inzistirao na tome da se burazu kupi novi hard i da instaliram pakleni operativni sistem. Ridam. Sutra, ja nemam internet...pitao sam ga da mi posudi auto. Auto je tatin, ne može. A ja mu samo tako dajem komadić svog golemog srca...dok mi ga jednom u potpunosti ne uzmu. |
kurac
|
Odseljen ali ne i preseljen. Dementna baburina je već napunila frižider svojim sranjima. Ode mi mrkvica na more. Ode spike na more. Stvari su mi na kamionu. Stara se opet dere neki kurac, ja sam opet idiot. Ne znam zakaj, leži u drugoj sobi, ni vidjela me nije. Velim joj da stari cuva stvari. Veli stari je idiot ko i ti. Super. Urla da to nije jebena istina. Ako joj ne bi sad odrezao jebenu glavu tupim nožićem za mazanje putra za jebene barbike, ne znam kaj bi. Ne kužim za koji kurac je tak razjebana svaki put kad se zbudi. Sam se jebeno dere. Nis, pablo at the park je u igri. Timater. Dakle, tražim jebeni stan. Do soma kuna. Ako ko iznajmljuje, zašorajte me na mail. Nikaj mi se ne piše u zadnjih par dana. Svi blogovi mi zgledaju zakurac, ukljucujuci moj. Leb niš ne piše. Lebe jebote, daj piši nekaj da imam kaj za citat. U krasnu babunsku guzicu. Isuse mili ova opet urla. U pičku jebenu kurčevu materinu. Veli da ste svi idioti kaj me citate opće...ma nek ide u kurac....BRZO mi javite za neki jebeni stan! A možda ste idioti kaj me citate opće....kurac ja znam više... |
18.07.2004., nedjelja
kurve šizofrenične
|
Jebemti mater šizofreničnu bablju u guzicu svemirskim optickim kablom svemirkog promjera. Da ti jebem. Mislim, platil sam za jebeni sedmi mjesec. Ali ne. Njoj se ne da iz samobora ić u zg i pun joj je kurac da stolar ne dolazi i da stan nije njen i kajaznam. A meni je pun kurac toga kaj nisam imal jebenu struju, da se sve raspadalo, no vešmašina, no štednjak. I sad me zove paklena penzionerska abominacija broj 1 da ce mi konfiscirat telku. Ma reko jebi si mater mrtvu. Ne, ona bu dofurala nekog da pazi na stan. Pička ti šizofrenična materina, pička li vam takova materina objema. Ona oce da joj ostavim televizor i liniju. Nabijem ti ih u osušenu bablju jebenu guzicu. U picku materinu. I moram se iselit danas. A kak jebeno? Ma jebemti mater....i onda ja TRAŽIM probleme. Tražim kurac.... |
eto, traže me. baš mene
|
Num Search Engine Query Landing Page 1 Google naljepąe pičke /arhiva-2004-07.2.html 1 Google nabi me na kurac / prekrasno |
Priča - sedmi deo
Nabio sam se na kurac neodgovorni u prvom momentu. Reko, ti si veliki jebač, fantasticna faca i odličan kit, namigujuć u pravcu prvog izloga ne bi li se autošarmirao. No, činjenica je ostala da nisam imal kak doć doma. Lutal sam po lloretu i tražil prijateljski raspoložene autobuse. Nije ih baš bilo. Dok nisam naletio na nekakav. Reko dobri i dragi ljudi, ja sam vitez bez misije i sad bi se lahko vrnul doma a nemam kak. Rekli su možeš s nama do barcelone, jer dalje ne idemo a ak nećeš ko te jebe, o smiona pojavo. Smiona parcijalno snuždena pojava je rekla aj dobro, jebo te ušla u bus. Sjedil sam na štengama do barcelone i svi su mi išli nakurac. Sišel sam van u barceloni i počeo lutat po gradu. Grad je jeben, išao sam tam po onom trgu di je ona spofarbana ekipa kaj se ukoči pa se otkoči dok im daš pare. Brijem da su pokraj mene mogli ostat ukočeni zauvijek pa sam otišao i prepustio drugom da ih spasi preranih problema s kičmom koji su ih već sada zacijelo snašli. Nisam imal pojma kaj sad pa sam na kiosku poplašio primjerak melody makera i otišao na muriju pitat kaj sad. Glupi pandur mi nije dao nikakvu korisnu informaciju. Rekao je da mi nemre pomoć oko love. Reko stari, ali ja sam mlad i to, kaj nemate neku pomoć za mlade i krebilne u tupoj situaciji. Reko je da odjebem. Pozdravio sam ga 'sisaj mi kitu iz dubrave' osmjehom i otišao dalje.Tražil sam željeznicki dosta dugo vremena, a onda su me dobri ljudi uputili na podzemnu. E, to je bilo mrak. Siđem ja dole i vidim ona sranja di ucišba kartu pa onda se onaj trokurac okrene i prođeš na peron. Nisam imal za kartu pa riješih preskočit situaciju, as seen on tv, u mnogim filmovima i serijama. Naravno, revni djelatnici barcelonske podzemne željeznice čopili su me prije nego kaj sam mogao ikaj reć il fizički djelovat daljnjim bijegom. Reko striček španjolac koji radi u željeznici, zajebo sam, priznajem grešku, aj me pusti. Pustil me je. Pobjedonosno sam se vratil pred ulaz u podzemnu shvativši da zapravo nemam na kaj bit ponosan jer nisam niš postigao osim da me ne zbuksaju u vlažno i hladno mjesto gdje ti ljudi rade ono kaj rade na nekim kanalima digitalne satelitske pa prešaltaš na tv prodaju. Žicao sam za tu jebenu prejeftinu kartu predugo. A onda sam užicao i truly pobjedonosno se vratio te ukrcao u na moje veliko iznenađenje, pravi vlak. Mislio sam da mojoj sreći nema kraja, dok nisam shvatio da joj mora bit kraja jer i dalje nemam pojma kak doma. Podzemna im je totalna pušiona, nema grafita, nema nadrogiranih crnaca koji te hoće ubit, nema ljudi koji pjevaju. Došao sam na kolodvor i poceo žicat. Naporan posao do jaja. Trebalo mi je jedno 10 sati da nažicam pare, jebena katastrofa. No, uspio sam skupit neku paru i kupit kartu do onog mjesta di je muzej salvadora dalia, brijem da se figueras zove, no nisam ziher jer sam seljo. Reko, kurac cete vi mene jebat, ja idem do kraja, dokle vlak vozi ja idem. Našao sam jedan vagon u kojem struja baš i nije bila u igri i reko to stari, tu te frajer neće nać, nema fakin šanse. Vozio sam se tako diveć se prekrasnim krajolicima i svojoj sposobnosti da mi ne bude dosadno kad bi mi trebalo bit. Utonuo sam u san. I samo na jednu, ali samo na jednu fakin stvar nisam računao. Rekoh da idem s vlakom dokle god vlak ide. I sve 5. Dok se nisam probudio na švicarskoj granici. (to be continued) Za kraj ću samo citirat svoju mamu: «Ti si idiot, odi u kurac» |
onak, cist toliko
|
Uvijek kad dođem sim u dubravu a nema pizdarija, jebe me nekaj. Nemam pojma kaj me zapravo štrecne toliko. Ali me štrecne samo kad si ne jebemo majku. I eto, sestra ošla na posao, stara kuha kavu u 2 ujutro, buraz cori. Čudni momenti koje tak volim. Totalni mir na mjestu koje nikad, ali nikad nije mirno. Cak su i pesi mirni sad a inace arlauču da nije istina. Bio sam i kod ane danas. Operirala je neku pizdariju pa me zvala da gledamo film, nekakav, nekaj s telke, nije ni bitno. Gledali smo film o tipu kojem su presadili glavu na drugo tijelo. Bio je vrlo uvjerljiv. I tak, bil sam kod ane, zajebavali smo se, ma sve odlicno. Onda dođem do stare i niko se ne dere, za razliku od popodne...i čudno mi je. Fakat mi je čudno pun kurac. I onak, ko da se niš nije promjenilo. Povremeno deranje, druženje s anom, doma i pijenje kave u 2 ujutro sa starom te komentiranje star treka, starih siriusa i sranja o stvarima koje nikog ne zanimaju. Gud mi je. Niko se ne dere, niko nikaj i jednostavno je lijepo...a sad idem pisat jedan mail. I'm in da mood. ;) Pjesma dana Stara se ne dere Pesi ne laju Ujutro bil sam mamuran Al sad mi je super |
17.07.2004., subota
idem spat, pijan sam ko deva
|
Moj susjed ulazi u europu skupa s obitelji. Brijem da ce ih on uvest. Njihova računica je iznimno jednostavna. Vlado pušta fudbu. Istočnonjemački se brije isfurat. Brkove ima otprije te je tako u prednosti pred ostatkom države, te u rangu sa vozačima zet-a. Mrkva mi ne da da pišem, pokazuje mi nekakve pizdarije čitavo vrijeme, dekapitirao bi ju potiho radi toga. I ja ju molim da to ne čini, ali ona me valjda jebeno mrzi jer me ne jebe pola fakin posto, samo mi fakin pokazuje. Jebote. Zgubiš misao i moš si jebat jebenu mater, pogotovo kad si ovak jebeno pijan u 9 ujutro. Kurac krasan znam kaj sam sad htio napisat. Ali jebeno goli kurac. Jebi se mrkva. Po drugi fakin put večeras. Kad sam i sreo miru. Mira je djevojka s kojom sam se poševio prije 7 godina. Ona je došla do mene i rekla da me zna. Nisam zanijekao, nego sam rekao da sam bio alkoholičar i da kako to ona misli. Ona je rekla kako se zove. Odmah sam znao da ima disleksiju. Ono kaj je najgore je da je ona onda imala 16 godina a tvrdila je da ima 18. Reko mira, jebote pas, kak to jebote. Pas. Veli ona pa kaj misliš da su ti ta deca govorila koliko imaju godina? Onda sam ja zbrajao potencijalne godine u remetincu. Nisam bio sretan. Ali mira je diplomirala violinu. Živila mira. Mira je zakon, jebeš mi sve, ne serem. Nego, kak sam sad pozvan na casting u BB odlučio sam bit na dijeti da se malo dovedem u red s obzirom na to da sam se opet proširio jerbo zadnja 2 mjeseca nisam radil niš nego sjedil doma, jeo kruh i drkal kurac, i to rijetko. Dobro, ponekad ne tako rijetko, ali ajde. I odlučio ja ić na nultu dijetu. To vam je ona na kojoj niš ne jedete. Ali ono, niš. No, večeras sam izašao van i skužio da to tak ne ide, jer sam vidio sve te prekrasne krokodilske princeze. Najljepša je zahtjevala 3 pive ne bi li bila gledljiva. Uglavnom, onda sam se ja napio, pa su skoro pa sve bile zgodne i šarmantne, jer sam slušao sebe kaj pričam. Onda sam sreo i andya koji je snimao dokumentarac snimanja albuma s masimom te dadu koji je nekoć svirao s overflowom. E, to je bilo dobro jer smo pričali o bubnju kaj inace nikog jebeno ne interesira pa da mu metneš jaja u prešu te lagano stišćeš dok ga uciš osnovama situacije. Pustit će da ga dejajiziraš jer ga boli kurac. Ili jaja. Ali će pustit. E, pa onda smo krenuli prema dnu dna. Interesantna stvar je ta kaj smo po putu naletili na neke ljude koji nisu bili mi, kaj je samo po sebi bilo čudno. Ne samo da su nam dali piti vina, nego sam šmrkao nekaj za kaj su oni tvrdili da je spid dočim sam ja bio uveren da je to kokos iz vrećice, onakav kakav se dade kupit u bilo kojoj opskrbljenijoj prodavaonici, pa i u ppk. I da, ppk lives, koliko god vi lebu ne morali vjerovat. Dakle, stao sam kod dijete. Večeras sam ja tu nultu dijetu pretvorio u tzv. 'alkoholnu dijetu' jer sam shvatio da život inace nema smisla nikoliko, ali jebeno nema šanse da ima. Prije nego kaj smo krenuli u dno dna, uvaljival sam se konobarici koja vam ima one rupice pri kraju leđa, ono nekaj tak predobro da bi ja pio šampanjac iz toga pa makar se i otrovao. Ona je rekla da sam sigurno to podijelio sa svim muškim prijateljima, na kaj sam joj odgovorio da ne, jer je moja prva reakcija na njenu pojavu bila ona rečena mrkvi, a ta je bila 'jebote, ona ima novi šupak na glavi' te je komentirala broj pirseva na glavi doticne. Sve sam joj ispričao te ju tako zaveo dovoljno da ode, nikad se ne vrati, te me po mogucnosti izbjegne u buducnosti ukoliko pokažem ikakvu želju za komunikacijom žešću od one 'pivu....žuju'. Dakle, krenusmo prema dnu dna, šmrkao sam kokos spid s nečije osobne, pio natrulo vino te smo krenuli dalje. U dnu dna je bila akcija. Ne. Ali sam upoznao ivanu. Eh. Ivana vam je isto tak iz splita te je tak prešarmantna da sam dobio porive. Porivi su bili ti da sam joj ispricao toliku količinu govana da se to nemre metnut u film od 2 sata o tipu koji može u 2 sata ispričat preveliku količinu govana. Jamačno joj se dopalo jer mi je ostavila broj telefona te je na moje često ponavljano pitanje 'si ti jebeno sigurna da oćeš da te baš JA nazovem a ne ovaj tip do mene' odgovorila sa 'da, budemo vidjeli ak ces nazvat, ja cu se javit'. Eto, kako i totalni kreten može osvojit nekrokodilnu djevojku, ako fakat je takva ako sam trijezan that is. To sam joj isto rekao. Nemoj bit ružna kad se sutra vidimo a ja sam trijezan, rekoh. Nemoj, molim te. Rekla je da valjda ne bu. Reko, bolje ti je, jer nisam ugodan onda iako sam ja kriv. Kurac sam ja kriv. Nego, onda smo krenuli doma. Posvađal sam se s mrkvom namrtvo na putu doma i falilo mi je to. Uf. Ono, pokolješ se s nekim i onda je sve super 5 minuta poslije. Stajala je luđakinja usred kružnog toka i htjela da primjetim njenu imaginarnu kuću. Primjetio sam ju a onda sam želio da krenemo dalje. Prošao sam kroz imaginarna vrata s kamenim lavom on top i reko, ajmo jebote. Nije htjela. Morao sam ju jebeno nosit preko ceste. Tu je počela pizdarija. Od tog momenta do 15 minuta nakon dolaska smo si jebali mater i ja sam i dalje uvjeren da sam ju sjebo argumentima. No nije ni bitno sad. Jer smo si odma postali dobri opet. I ono kaj je bilo super po putu. Reko mrkva. Dal misliš da cu osvojit ovu svoju superkoku. Veli ona da...ne...ne znam. Veli ne. Reko argumentiraj. I ona veli ultimativnu istinu. «Žensko sam. Otkud ti pomisao da smo mi sposobne argumentirat naša mišljenja ili izjave?» Fantastično rekoh. Ali poslije je rekla da se boji da ipak postoji šansa da će ju pojebat razum over perfection. A potonje sam ja. Naravno. Nego, ovaj blog ne treba punchline pa cu ga završit svojim susjedom. Pustite fudbu. Uđite u europu. |
16.07.2004., petak
Meni je za tjedan dana rođendan
|
pa mi mozete pocet uplacivat za roćkas da :D |
isto dosadno, ne citati
|
Oh! Moćno se osjećam. Primus to napravi ljudima, da. Uglavnom, eto me kod mlade mrkve u sobi, dok ona čupa noge u drugoj sobi. Popio sam kavu, a moja mama je kupila dvd player za 360 kuna. To mora da je jedan od onih koje dobiješ sa praškom i rafinim cedeom. Fan fakin tastično. Moja je majka ušla u svijet devedeja na televizoru umjesto onog koji se do sad događao na 17'' monitoru. Ponos me preplavio i spavao sam 2 sata dulje oduševljen time. Dura tam dole veli da sam bezobziran ako netko nije centar moje pažnje...hm, nije mi jasno to. Ja sam uvijek prividno bezobziran, a u dubini duše i care a lot. Apsolutno. No, nismo li svi sebične pizdurine? Fakat. Ko može reć da nije sebičan, lažljiva pička, govno mrvi, tri put žmiri. Apsolutno. Tajna je u tome da bi se trebali trudit nać nekog kome ugađamo ugađajuć sebi. Ko je to uspio, nije sebičan valjda. Sva sebičnost proizlazi iz nekuženja, ne. Zato sam ja i rekao da se više ne ljutim na svoju sebičnu biatch bivšu. Nije ona kriva, ne. Eto, nakon primusa vraćam se pearl jamu. Nemam zapravo kaj za pisat a ne želim svjedočit mrkvinom čupentanju, nit najmanje pa eto kenjam bezveze. Nego, mogli bi pocet uplacivat opet, pofalilo mi je love bigtime. I moram usisat laptop te ga oprat razređivacem. Koliko govana se skupilo po njemu, nije istina. I nek mi neko kupi auto. Možda mi je mama raspoložena pa mi kupi auto. Il me potera u kurac, mislim da je to prihvatljivija varijanta, bar njoj. Nego, big brother. Slucajno sam na xiolinom blogu kliknuo na link od nekih uk pizdarija i eto, tamo se događa već peti BB po redu. I ono, frajeri u kro armi uniformama. Combat challenge il neki kurac... Nisam bio sretan. Pa ja ću se ako upadnem tam morat pomicat. Isusti sve. Gibat ću se morat. Igre bez granica. Totalna zla smrt. Ja sam tip kojem je dizanje žlice pri jedenju juhe fizički rad pobogu. A tam oni skačeju, trče i svakaj rade na kaj moj mozak nije naviknut. To je fakat već nekakav jebeni izazov. Ono, pomakni se s kreveta do neceg kaj nije frižider. Isuse. Pa trebao bi samo na osnovu toga, ako uspijem, pobjedit. Ali dobro, već sam 2x izašao van iz stana u zadnjih mjesec i pol a da nije bila noć i da razlog nije bio neumjereno uživanje u pićima alkoholne naravi te osjećam ponos, opet. Idem do stare vidjet dvd. Tamo će mi jamačno izjebat milu majku radi ovog il onog pa ću patnjom pregolemom doć do inspiracije za neki tekst koji možda i ima smisla. Jer ovaj nema. OH! Beatlesi. Hello Goodbye. Ma skužil sam zakaj sam tak dobro raspoložen. Mrkva ima dvorište sa cvijećem i sranja. Ima i terasu i sva ta sranja kaj normalni ljudi imaju. Jebeš mi sve ako meni to nije dovoljno da se osjećam predobro. Ko na moru mi je. Svugdje sunce i sranja, a sad cemo na kavu tu negdje u kvart prvo. TOTALNO MORE! Osjećam se totalno ko da sam na moru i repeat, kad već mora nebum videl pretjerano ove godine ako se ne prišklopćim do ibera. Koje more, kak je dobro....terasa, hortenzije, beatlesi...... |
Glava me boli
|
Moja gospođa. Usrana babetina od stana. Usrana paklena babuljargača koja mora da je sisala kitu paklenim demonima sa dna oceana i to onima koji jedni drugima sisaju demonske sotonske paklene kite. E, ta jebena baba. Dođe ona danas i ono, ja nemrem opisat taj iritantni odvratni drhtavi babuljarski glas, a nije ni u penziji još. Zašto nije u penziji, ni najveci fakin mudraci ne bi mogli reć, jer je neubrojiva. Da, neubrojiva. Mamu joj jebem. Mislim, za koji kurac su babetine od stana tak bolesna bića? Da nitko nemre tak neuredno živjet. Reko kak nemre, vidite da jebeno može, ja tak živim pa valjda može, eto vam dokaz. Nisam bio nimalo ugodan, ali jebeno nimalo, užasno me ispizdila. Sere mi da je električar rekao da sam ja nekaj ščupal pa da zato nisam imal struje po stanu. Ma nosi se u kurac i ti i električar. Nosi se u kurac i ti i jebeni stolar koji je trebao sredit ulazna vrata tak da se u njih NEMRE provalit prdežom 2 kvarta dalje a nije. Ni jebeni štednjak nisam imao. A ona me jebe da je zmazano i da joj nisam dao kopiju osobne. Isusti paklene starice! I onda veli, niste platili račune. Reko, baba. Platit cu fakin račune dok mi date sve. Veli ona sve ste dobili. Reko, nisam. Nisam dobio onaj za telefon. Veli da, ali sve ste dobili. Reko HALO baba! Nisam dobio onaj za telefon. Veli, ali dobili ste režije! Reko jebote, a kaj je jebeni račun od telefona?! Spolna bolest?! Vrsta prevoznog sredstva?! Jebemti glupe babe. Reko, čujte baba, ja napuštam stan do kraja tjedna, nemre to tak. Popizdim ja, popizdi ona, popizdimo zajedno i dogovorimo se da odlazim. Prođe 3 minute. I sad, ona obeznanjena stane...i veli....kaj ste vi po horoskopu? Isusti krv. Reko, to i to....a veli baba jooooj ja sam bik, znate. Mi si jako pašemo, sam kaj vi više pričate. Mi se jako dobro slažemo. Zakaj smo se opće posvađali. Tu mi je glava eksplodirala i otišao sam do mrkve. Draga mrkva. Ima epizode red dwarfa koje gledasmo, kuha i da mi da se prispojim laptopom na telefonsku mrežu. Glava me boli. Podstanarstvo jebeno sucks jebeno dupe od nadrogirane južnoazijske deve ako takva postoji. |
15.07.2004., četvrtak
aha! kuiš?
|
zvali me sad iz velkog brata. imam se ispojavit na castingu u panorami dvajzdevetog u 11. mogao sam birat između 8 i 11. sa osmjehom na licu i gnušanjem u srcu odbio sam 8 ujutro. reko, 11. ajmo podrška pičke! |
oh! ° 0 ° 0 0 0 0 0 0
Ne vjerujte vlastitoj procjeni broja cigareta u kutiji. Ja vjerujem a znam da si lažem. Poput naslova hita u narodnoj maniri. Sinoć sam mislio da je jedna, po buđenju da su tri, a sada znam da bile su samo dvje. Poput starca izboranog teretom prošlih ljubavi i vina. Poput šeksa. Nego, ovo me sjetilo na hrvatsko tekstopisanje. Ja bih recimo rado pisao pjesme na hrvatskom, ali nemrem sročit nikaj kaj bi bilo iole pjevno. Mogu onak, srać sroć. Mogu sroćit. Meni je odlično kako su neki razvili totalni stil u pisanju tekstova. Urbanu je sve neka metafora, riper obavezno spominje guzicu a imamo i đibonija. Oh, da. On mi je omiljen, đibonizmi su nekaj najbolje kaj se pojavilo na ovim prostorima. Poput pčele u žlici čaja. Sad ti staneš i razmisliš. Zapravo sam ja sad stao i razmišljam da li je moguće da postoji takva rečenica. Vjerojatno sam ja to zajebo i krivo zapamtio. Ali ono, poput prsta u uhu. Kao neželjen umjetni ud u anusu. Kao slinavi papirić iz pljuce nestašnog dječarca u oku. Toliko si iritantna bila. Poput papige zaboravljene na balkonu sredinom prvog mjeseca. Toliko mi je duša bila mrtva kada si otišla. Eto, meni to ne ide. Nemrem neku normalnu usporedbu bacit. A sve je jasno. Papiga, kao simbol slobode među kućnim letalicama, u momentu je ostavljena zarobljena da si smrzne šarenu guzicu na smrt, neovisno o željama i potrebama. Kanarinac ne ne može uporabiti ovdje, nit bilo koje drugo kućno letalo. Ja cu sada pokušat napisat ljubavnu pjesmu kako bi to ja ucinio. Zvat ce se ljubav. Ljubav Ljubav je kad posudim od tebe 12 kuna Za plavi oglasnik Te u njemu potražim posao A ne potrošim ih na 2 kave ili pivu Ljubav je kad ne gledam Tvoje roditelje s gađenjem i šutim Nego imam jaja bit ja pred njima Jer znam da me voliš Pa ćeš ih sterat u kurac Ako će ti srat radi mene Ljubav je kad se ne bojim Da ćeš me ikad ostavit Iako bi tu opciju smatrao Apsolutno shvatljivom Ljubav je kad ti ne dođem U 5 ujutro iznimno pijan I kažem da sam polomio auto Te tako ostanem pijano smrdit Dok ne ideš na posao I ne operem suđe ujutro Jer me boli glava Pa ga moraš oprat ti Dok dođeš s posla Ljubav je kad na tebi volim Sva sranja koja mi se inače gade I radi kojih bi neku drugu Promptno dekapitirao Motornom pilom stihl Ljubav je dok ti znaš koliko sam glup I nije da me samo voliš te zanemaruješ to Nego te ne jebe to pol posto I guba ti je imat takvog kripla Pored sebe Ljubav je dok kažeš da te zagrlim A ja to učinim Bez da kažem, još samo malo bum na netu I tako zagrljeni zaspimo Istovremeno, bez da razmišljam Kaj sam propustil tim zagrljajem Jer se stignemo grlit i sutra Ljubav je dok glumim Malu retardiranu žirafu I totalno sam glup A ti se smiješ Jer razumiješ da sam Jebena retardirana žirafa Ljubav je dok sa mnom igraš wormse I ne ide mi toliko na kurac to Kaj ti moram narihtat Neograničeno vrijeme poteza A znam da nikad nećeš naučit I svejedno mi je Ljubav je kad me puštaš Da se ganjam po gradu Ko zadnja seljačina I na moju glupu facu I na pitanje 'timater sam najbrži, si vidla?' Me samo steraš u kurac il veliš 'aha' I nasmiješ se Ljubav je dok te probudim Glomaznom erekcijom i poljupcem A ti ne kažeš Smrdi ti iz usta A ja bi još malo spavala |
14.07.2004., srijeda
I got my mothafuckin GRANDE MOJO back! ali i dalje patim
|
Dogodilo se jedno velebno pljuganje danas. Velebno pljuganje, oh da, (Vp). Diljem grada se vjerojatno na satnoj bazi događaju velebna pljuganja, pa se tako jedno dogodilo i meni. Plaha majka dvoje djece priuštila mi je Ultimativno Veselje (UV) Ultimativnim Pljuganjem (UP). Ne znam kaj je Rekla Mužu (RM) kam ide. Nije ni bitno. Došla je i ono, zakon koka, nema šanse da bi joj dal toliko godina koliko posjeduje. Baš je onak, draga. E, sad. Stvar je u tome da se meni konačno prijebalo. Mislim, jesam zaljubljen i sve to, al kaj je previše, previše je. 2 tjedna bez seksa te propisne komunikacije s djevojkom mojih snova učinile su me najnjonjavijim šonjavcem šupendarom, tetkicom, voćkom, jadnim otpatkom, sjenom jebača, papkom za ubit,...etc., a to ne cijenim kod sebe nikoliko. Karao sam, da. Ko beba sotona ovaj put. Tu je više u igri bila šprehica. Oh, kako se samo volem. Kako sam fantastičan. Demonski dobar. Mene treba na velike plakate metnut s natpisom «jebem» ispod. Nego, ono čime me doticna iznenadila je bilo pljuganje. Mislim, standard jebeno kako i treba, ali! Ono kaj je napravila po svršavanju mi je nekaj nevjerojatno. Čitavog ga metnula u usta (za razliku od onih sadističkih komada kaj te jebeju po glaviću nakon svršavanja pa boli) i nekaj mi radila s nepcem valjda jebote. Il ima neki kurac u grlu. Par minuta je to ona ostavila tak a ja sam bio prezadovoljan. Žena zna poso, a ono plaha. Kurac moj. Krščanke i to. :D Trebalo mi je to valjda, ne znam. Fakat sam se jadno osjecao onak. Nikog nigdje, niš. I sad sam pribjegao onom zadnjem. Karanju. Ne bu me dugo držalo doduše, nije mi neka akcija. I ono, 5 minuta po svršavanju, hitim pogled na ekran a ono ONA online. Reko, jebemti sunce krvavo. Ispričal sam se, obrisao joj kitu o čelo i sjeo za komp. Nekak sam skužil da te sve ljubavnice i to, ne cijene kad si zaljubljen u drugu i pricaš o tome njima. Ali puca mi kurac za to. Koja nemre sa mnom pričat o tome, nije zaslužila Moj Ukrudbenik (MU). I tak, ona online. Ja lud, reko koka, moram ic pricat s komadom, lud sam za njom i to, naj se srdit. A ova online nema vremena. Dela. Tuga i čemer. Pa jebemu mater, ciglih 2 tjedna sam se odrekao seksa radi naše ljubavi, tugovao i čemerio se, osjetio Vrhunsku Bol (VB) a ti nemaš vremena za mene. I pazi stoke, još mi veli kak me pozdravlja njen dečko. Htel sam joj oko skopat virtualnim kopačem oka u tom momentu. Da onak izađe iz ekrana i skopa joj oko. Pa nek me kit pozdravlja, jebemti sve. Doma nek si mamu pozdravlja. :D Nemrem ja to. Patim, osjećam bol i tugu, drkao sam samo 3 puta od tog razgovora jer sam povrijeđen ko neko na kog je pala Glomazna Kutija boli i Apsolutne pATnje (G-KbiApAT). Pretjerujem. Ali ne s bolju. S 'omažom. Dakle, koka. Fališ mi pun kurac. Sad ću pokušat napisat pjesmicu o tome. Da si uz mene Da si uz mene Ne bih gedao udane žene Niti snošajio s njima Čak ni ak bolju grud neka ima Patim za tobom Odi u kurac sjetio sam se! citavo vrijeme je ponavljala 'ovo nisam ja, ne...ovo nisam ja'....marvin veli da onda bolje da se raspitam ko mi je zapravo popljugao, ALI! sad sam našao!! donijela mi je: milku s keksom od 300g, krašuljke i dvajst deka kave. hehehe. znaci, jedna mi je donijela hranu a druga popljugala. multiple personality par excellance. oh ali i dalje patim.. no, kao dokaz da nisam zadnji luzer prilažem podatak iz statistika ovaj idiot je trideset puta gori od mene Google kako dokazati curi da je volis /arhiva-2004-06.2.html ali i dalje patim, fakat.... |
Zadnje
|
Kod mene doma se niš zadnje ne smije pojest. Ni popit. Nema šanse. Onaj koji pojede zadnje je gad, govno, pohlepna svinja i šupendara, u najmanju ruku. Onaj koji pojede zadnje je ne mjesecima, nego godinama meta jebanja matere. Ne zajebavam se. Recimo, primjer. U teglici je ostalo kave za još točno jednu šalicu. Ne dao ti bog isukrst da si napraviš kavu. A-a. - Ko je popio zadnju kavu? ..... - KO? - Ja sam. (skrušeno) - Zakaj si popio zadnju kavu? - Pa, pila mi se kava a može se... - (prekidajuc recenicu) Jebemu mater, za koji kurac jebeni si popio zadnju kavu? - Htio sam kavu, pa reko, neces se još zbudit... - (prekidanje, urlanje) Za koji jebeni kurac? Ti znaš kad cu se ja zbudit, a? Citas jebene misli, a? Ti ceš meni popit zadnju kavu a, pizda ti materina? - Jebemu mater u pičku, popio sam jebenu kavu, kaj jebeno sad? - A, sad smo i drski, a? Kupi si svoju jebenu kavu, jebemu mater pohlepnu. - Pa nije greda jebote, otić ću po jebenu novu kavu! - Idi u kurac i ti i kava! Idem si po svoju jebenu kavu. (lupanje vratima, ide se u dućan po kavu, mrmlja se o tome kak jebemu mater, uvijek se uzme zadnje, koji kurac baš zadnje..i to iduca 2 sata) Ovo je samo malen te ne toliko ekstreman primjer. Ne kužim. Zamka zadnjeg. Recimo, ne dao ti bog da pojedeš ikaj zadnje. Jer to nekaj zadnje je imalo baš neku specijalnu namjenu. Tako da kod mene doma postoji recimo teglica s jednim krastavcem. Mjesecima. Teglica s jednom maslinom, isto mjesecima. 3 vrecice majoneze sa «zadnjim» unutra. Zadnja šnita kruha od prekjučer. I potruli, propadne, ode u kurac. Ali ne dao ti bog da pojedeš dok je još uporabljivo. Zato moj stari u nevjerojatnim količinama fura stvari kojima rok trajanja istice sutra. Nemreš se oko toga posvađat. Recimo, karton voćnih jogurta. Nemreš to pojest. Odma sutra prestaje vrijedit. I nikad ne postane zadnje. kakva su vaša iskustva? :D :D :D |
Bezveze, dosadno, nije potrebno procitat...
Niš, nisam sjeban. Ne kužim doduše kaj radim 10 do 5 ujutro kuhajuc kavu i razmisljajuc u slikama. Ne znam da li me probudila želja za pišanjem ili san. Čudno je sanjati da nekaj radiš sa starim, pa makar to bio bijeg ispred nekih ljudi, susreti s nekim ljudima i zašprehavanje mađarskih turistica anegdotama s majonezom. Na obali. Dobar san uglavnom, prilicno. Ali kaj sam radio u obrnuto postavljenom nsb-u na mjestu vojne bolnice u dubravi u birtiji poput spunka ali ne...ne znam. Konobar mi je rekao – «To je moj buraz radio u osnovnoj, kužim te». Onda sam mu ja objasnio – «Pa da, jednostavnije mi je ic u birc di nikog ne poznam i onda ako zapnem u nekoj raspravi koja mi se ne da reć ne poznamo se, aj bok». Tam je bilo puno ljudi koje sam poznao ali ne. Čudna birtija je bila. Sačinjavala se i od moje bivše. Pogledal sam ju i stresla se. Onda sam samo napravil 'odi sim' pokret glavom i ona je krenula prema meni. A onda sam se probudio i otišao pišat. Vivid dream. Nemrem se priviknut na to da sanjam opet nikak.Nemrem se priviknut na to da me šoraju flashevi nekih prošlih dana, stvari, emocija a da ih ja osjećam samo razumom. Ko da me je neko lobotomirao. Ko kad čovjeku veliš da ga kužiš a znaš da kužiš kurac, imaš predodžbu, ukoliko ti se dade imat istu. Prepuštam se glazbi. Znam da smiješno zvuči, ali da li ste se ikada zamislili kao sliku ili harmoniju? Sve ono kaj osjećate u tom momentu samo kao vizualizaciju harmonije u igri boja. Ne znam kako bi drugačije to opisao. Htio bih imat spektrogram emocije. Da li bi se tako zvalo? Holo-spektrogram? Ne znam, spavam još. Prikopca vas se na taj stroj i počne se sa asocijacijama. U drugoj prostoriji, odjeljenoj staklom nalazi se vaša emocija. Gledate emociju koju osjećate u momentu u hologamskom prikazu igre svjetlosti s obzirom na danu asocijaciju. Ja tak imam te sve slike u glavi a ne da mi se naucit radit s photoshopom il necim. Recimo, kako bih ja opisao viđenje emocije svoje bivše za mene. Tamno plava koja izlazi iz svjetlo plave, jako svjetla, elipsa max. visoka metar i pol, široka oko 20 cm na najširem dijelu, bijeli jezičci idu do 2 metra u promjer. Promjenom asocijacije, rezidualni dijelovi ostaju oko 15 sec te nestaju na mjestu, bez pomaka. Tamno crvena. Jezičci su i dalje bijeli, okružuju samo ove male crvene i ostaju 3 sec dulje u slici, dok se nova slika već stvorila. Ukoliko bi to popratili harmonijom, ova bi bila prilicno jednostavna. Čista Fdur na C u nepravilnim smjenama, dinamički potpuno nepredvidiva, oba otvorena, mucho reverb. Analiza spektra emocija. Kako bi to bilo dobro. Spektar boja je ogroman, ali ogroman. Ljudi osjećaju s tako malo boja, tako malo ih daju van i tako malo primljene boje razumiju. Kak ne vidimo infracrvenu, recimo to tako. Recimo to cvijećem. Ja sam ignorant pa nemam pojma o čemu pišem, ali to je dobro. Višak informacija sjebe maštu, brijem. Možda. Meni bi. Nisam ziher. Hehe. Nije mi poslala mail. Idem i ja malo kukat, ovak, obično. Rekao sam joj da ne bum više pisal, onak, ko tinejđer. Reko, sad ce ona napisat redak, dva meni. Neće. Nabim se nakurac, baš mi fali. Nema veze – veli on tješeć se, ne vjerujuć vlastitoj gluposti. Burek. Jogurt. Eh. Malen vitez i veliki krov kuće. Bil sam kod ane danas. Prodala je prvu naslovnicu knjige. Ja jebeno ponosan, iako su ju potplatili. Veli da je osmislila likove za slikovnicu. Ponudio sam se napisat pricu. Znam da bi mi išle te price za djecu, apsolutno. Prvo je pristala a onda se sjetila da se s dečkom dogovorila to radit. No, sad ce pricat s njim pa bumo vidli. Jebemti, baš bi pisal price za klince. Sjećam se kak je meni i sestri stara izmišljala price dok smo bili mali. Grmbrnz. Tak se zval mali. Ne sjećam se više s koje je planete bio i kaj se sve događalo, ali su bile fantastična priče. Znam da je bio malen i zelen. Ja sam ga zamišljao kao hodajući, govoreći grašak s rukama i nogama, barem sada tak brijem. Isusti, kak su to bile genijalne priče. Sve ostalo bilo je goli kurac. Zaštočić. Ste čitali to? O malome koji je uvijek na sve pital zašto. Obožaval sam ga. Ful sam puno čitao kao klinac, do recimo 12te godine. Do 12te sam pročital osamsčetvrtu, sve hardcore andersene, životinjsku farmu, dobrog vojaka švejka, adrana molea, jebenu policu knjiga od tolstoja, ma ono, sve moguce klasike. Ne znam koji mi je glupi kurac bio da sam to opce isao citat. A onda mi se u životu pocelo toliko toga događat i poceo sam razmisljat o toliko sranja, da mi se jednostavno nije dalo više čitat kaj drugi briju. Imal sam knjiga i knjiga u glavi. Jebeno sam obožavao one enciklopedije od disneya. Oh, misterije svijeta. Koja knjiga. Siriusi, svi. Dobro, roberta asprina sam citao s 15. Stevena kinga sam isto tu negdje otkrio. Bukowskog tek s 19. Od njega sam procital puno manje nego kaj sam trebao, vjerujem. Imam millerovu rakovu obratnicu doma već par mjeseci. Niti otvorio ju nisam. Nemam pojma zakaj jednostavno nemrem. Ono, pogledam knjigu i želim htjet, ali ne. Budem, tješim se. Sjebali su nam revoluciju večeras. Leb nije dobio ban sa ŽK, ja nisam maknut s lista. Reko, ko u srednjoj. Pola profesora me jebalo ko majmuna a pola obožavalo. I tam sam radio malene revolucije. Po defaultu, nije da sam namjeravao. A i imao sam poremećen razred pa je bilo mrak. Ali baš su me jebali. Nije da nisam ničime zaslužio, ali kamon. Gomila imbecila u najmanju ruku diskutabilnog iq-a koja ima vlast nad nevinom dječicom. Kretenizam. Nego, makli me s lista. Svih. Pa sam ih stero u kurac. Pa me metnuli na skoro kul. Na dodatno teranje u kurac vracen sam na kul, suprotno mojim ocekivanjima. Bole me oči od ovog usranog monitora. Doveo sam se u nekakvo stanje privida fizičkog rasapa, opce se ne osjecam dobro, nemam pojma kaj mi je. Možda da opet pocnem žderat tablete za epi? Neam pojma. Ne spavam na plahti. Ne da mi se sređivat krevet, niš mi se ne da. Jučer ujutro sam odnio staroj robu na pranje. Plahtu isto tak. Za to vrijeme je baba bila kod mene sređujuć struju. Nazvala me da sam joj dužan 200 kn za stan i da nisam platio račune. Reko, nisam. Kad mi date sve račune, dakle i onaj na telefon, idem na poštu, ne prije. Pitala me da li ju ucjenjujem. Nisam shvatio, ponovio sam ono prvo i rekao da moram ici. Glupa ko kurac. Ne podnosim glupe ljude. Nego, dođem navecer doma i nađem njene imbecilne poruke u kuhinji. Mislim, koja pička. Nemam štednjak, nisam imal ni struju kak treba, sve se jebeno raspada a ona me jebe. Ali poruka. Oh pobogu, poruka. «Normalni ljudi spavaju na plahtama, A VI!!!» krepaj... |
13.07.2004., utorak
Sisaj
|
Hahaha. Koje ste vi jadne korektne gejpederčine. Kae anderlon? Ces me sad zbanat s foruma? Ceš mi zbrisat blog, a? Sisaj kiturinu duhu druga tita i naguraj si cool listu u guzicu, jebem te politički korektnog. Sisajte. Ovo je back to mothafuckin highschool! Nisam ni na friškima, ni na skoro kul a ni na kul. Ja sam jebote ko darkmen. Ne postojim. Ja sam Dritomen. Seljačine. :D :D Nasisajte mi se eregiranog ukrudbenika sa tim sranjima komunističkim. :D :D Ma meni je ovo prejebeno. Dakle ne radi se o tome da svatko piše kaj oce, nego da piše ono kaj tebi paše. Dakle pičke smiju pisat o svojim krpicama i kak bi da ih jebe glomazan crnac u oko, a ja ne smijem predložit ljudima gejpederski blog. Dobro. Nije bed. Mogao sam pretpostavit da ce se ovak nekaj dogodit, jer smo ipak u zemlji di se siše kita za malo «korektnosti». Nije mi žal, ni najmanje. Onaj voćko je nekaj najsmješnije kaj sam ja od začetka bloga vidio. Jebeš mi sve ako se to da nadomjestit bivanjem u bilo kakvoj listi. Osim toga meni je super kak tebi nije greda jednog od najčitanijih si blogera maknut s liste. Ko te jebe, ponavljam, sisaj kitu majmunu ljenjivcu s kolerom. Uglavnom, meni je interesantno kak je leb imao soma više od mene i otkad sam underground, stigao sam ga. Nego, ces me brisat nakon ovog posta, a? Ako oces, bolje me upozori prije da si snimim tekstove jer ih nemam nigdje, jer cu ti sjebat redakciju jebenim napalmom, može? Misliš da sam ja poceo pisat blog zato da bi bio na nekakvoj kul ili ne kul listi? Misliš da me ljudi i dalje nece citat nakon kaj si me ti maknul sa svojeg usranog popisa? Markeca je sjebala samo jebena taština, nikaj više. Kaj, ja ne smijem primjetit da je tip totalni ananas, a? Mene su spominjali na masi jebenih blogova i to ne uvijek u pozitivnom kontekstu, pa mi je pucao kurac. Reko sam im da se nasisaju eventualno i bok. Kaj si ti koji kurac, psihijatar? Borac za prava introvertiranih kompleksaša blogera? Nabijem te. I tog usranog tipa. Ne, nije mi jebeno žao kaj sam ga sjebo. Jebote, mogao mi je poslat mail i reć stari, meni je bed, daj ono, makni to sa bloga i sve 5. Ali ne, tu su se išle petljat «više instance». Jebeno jadno. Kak te nije sram? Kak tog jadnog papka nije sram kaj nije imao jaja meni rec da mu nije to ok? Štitiš blogersku zajednicu? Onda ja pozivam blogersku zajednicu koja se na ovo jebeno nasmijala da me metne na svoje popise i to tak da me se jebeno vidi. Šupendaro. |
Ghey Live(s)
|
OH DA!! MARKEC JE ŽIV. taj pederluk se nemre sakrit pukim brisanjem bloga. it lingers.... :D DIO GLOMAZNOG NO NA ŽALOST DISKONTINUIRANOG GEJ BLOGA inđoj inace, link na cache stranice by EugenVidrić :Ć :Ć :Ć bez tebe spike, ljudi bi bili uskraceni za Ultimativni Pederluk (UP). Booyakasha, pizdurine! Eto i Hani Bani :D |
ovo je najpederskiji blog IKAD i crofag je goli kurac od tetkice prema ovom. voće. tetka. derpe.
|
kada sam dosao kod tete zubarke prvo smo si malo popricali ( a to je meni kao tesko palo), ja mogu bilo kada pricati pa cak i kada mi brusi zube hehehehehhe. i tako smo se lijepo napricali do mile volje.....i dosao je red na brusenje. Pitala me je vrlo ljubazno da li hocu anesteziju, hmph malo sam si mislio, zasto trpit bol ako se moze dobit malo "droge", a i ta mala anestezija je super, onda moze raditi na zubu sto god hoce. Ipak sam odlucio da uzmem anesteziju, i moram priznat da je to bila dobra odluka, sve ti odrveni na toj strani usta, ali nista ne boli, mogla je brusit, stemat,....dakle izgleda da skrgucem zubima dok spavam, i da na taj nacin trosim zube koji su mekaniji od plombi, i na taj nacin si unistavam zube. Odmah sam je pitao kako to rijesiti. pa odgovor je vrlo jednostavan, moram se rijesiti stresa, hmph, nisam ni znao da sam pod stresom... isusti krv!! hani je laganini bili ljuta, jer kako mogu stalno pricati, jer kada ja pricam onda ne moze ona raditi, i zato je sve to tako dugo trajalo:) a sto cu kada tako volim pricati,pricati i pricati:) hani je laganini bila ljuta!! koji si ti kurac? puž balavac? jebemti sunce...ja bum UMRL :D :D ma sigurno ce bit sve ok, i sutra cu imati novu plombicu, ma divota jedna ovo je vjerojatno izraz za kitu u guzici. nova plombica. isuse. i na kraju svakog posta kit ima neki gejpederski smajli ok, kužim da neko može bit sretan. gay, ne. ali jebemti krv. I ON IMA CURU.....isuse premili....isuse...isuse..isuse.. ovaj iduci je toliko brutalan da ide u cijelosti :D :D bas sam jucer fino shopingirao:) jucer me bas fino navecer puklo da idem kupiti par novih krpica:)......daklem dosao sam doma u 7 navecer, i kud ces sto ces, trk do impija (Importanne centar). a kada tamo razno raznih divota, snizenje ovo, snizenje ono, pa kupi si pa kupi tam. Udjem u jedan ducan i vidim jedne mrak hlacice trifrtalja:) i jos super sastav, i ok cijena koja je snizena, i sav happy krenem ja to probat, ali kjarcu ne stoje te hlacice svima, ipak ih nisam kupio a bile su tak super,....onda sam uocio jedne super hlace od lana, super mi stoje, samo je problem u tome sto ih moram skratiti, a dobro nije to tako veliki problem, usput sam ubo jedne kratke plave hlacice, koje mi stoje ko salivene, i bit ce super kada malo pocrnim, tj. kada se vrnem s mora:) onda sam malo hopsao okoloda nadjem nekekave majcice, pa trk do wgw, imaju super majcice, kvalitetene, a ne tako skupe. vec dugo kupjem kod njih i neke majcice su stvarno pero deri, i mozes ih nositi godinama. onda sam trknuo do zenskog wgw, ako kupujem sebi moram kupiti i hani nabi nesto, tako da je pala simpaticna majcica s napisom PMS SORRY:) to mi je bas bio cool i smjesan natpis, a i hani bani se svidja moj izbor. mozda jos prije mora budem isao pogledati neke natikace ili sandale, ali do onda necu vise nista kupovati, moram staviti ciferlus na novcanik:) inace danas mi je radna subota, pa uizivam radeci, vruce je za pozvizdit, i jedva cekam rashlađenje, jeeeeeeeeeeeejjjjjjjjjjjjjjjjjjj zipa ovo, ZIPA!! kit ide u "IMPI" ISUSE!! uocio je super hlacice od lana! on je HOPSAO okolo stari, tebi treba stavit ciferšlus na pak, akpa, anus, to mjesto gdje sunce ne sija a ne novčanik kak buš to rekel hani bani? :D :D GLOMAZNI GEJ BLOG |
Živine
Prekjucer sam šupil ježa nogom u bodljikavu guzicu. Nisam, zajebavam se. Volim živine, a i ježove. Išel sam se nać s jotićembranj pa sam naletil na omanjeg ježurku kak pluzdri prema špulji getza. Reko, slušaj ježo. To ti je kurac od auta. Begaj. I onak, lagano ga gurnem nožicom, ali tip me ne jebe pol posto. Sam je frknul. Reko, nemoj mi frktat, ideš prema lošem proizvodu buraz. To kaj si ja ni taj nemrem priuštit nije bitno. Odi sim, reko. Niš. Nije se sfrkal onak ni nikaj. Samo je stajal tam, nasred ceste. Išao mi je nakurac, iskreno, nisam bil raspoložen, a znal sam da ga moram spasit. Nisam znal kaj bi bilo gore, da ga zgazi lada il da sjedi tam ispod špulje lošeg južnokorejskog proizvoda. Pa sam ga žveknul pod drvo. Nego, moji poremećeni rodijaci su nabavili novu životinju s kojom sam se igral sad. Mi svi imamo neki jebeni poremecaj da moramo furat tužne, pokisnule i nezbrinute životinje doma. Moj stari je jednom cak dofural dva retardirana frajera doma. Al to je druga priča. Koliko se ja sjećam, počelo je s jankom. Moj stari je radil ko šofer po terenu a i puno je pio pa je kao poklon uvijek dofurao nekakvu živinu, pijan ko avion. Možete si zamislit scenu u kojoj on dolazi doma nakon 2 tjedna terena pijan ko žbun, stara pizdi a on veli da joj nemoj se ljutit i iz džepa vadi kornjaču. Jebiga, mi svi u familiji smo meka srca pa pušimo životinje. Dakle, kornjače, ježevi, neki supermali psi koji inače ni ne postoje, mačke, betmen, himen jebote, sve smo imali. Sad ću ja kronološki probat isfurat živine kojih se mogu sjetit u ovom pospanom momentu, bez dva retardirana kita iz virovitice. Janko. Janko je bio kozlić. Ja sam bil mali a stari je mado, na trešnjevku doralfu kozlića kojem su roščići tek izbijali. Imam cak i sliku sebe prestravljenog jankovom pojavom. Pizdarija je bila kaj smo se mi išli prek na đimnu šetat s jankom. Ono, svi jebeni susjedi imaju neke normalne životinje, pese, mačke, čudnovate fakin kljunaše, nije bitno, niš nije bilo čudnije od mene koji se šecem po kvartu s kozom na lajni. Janka smo naposlijetku pojeli. Glavno da smo mu dali ime i da je postao dio familije. Onda ga pojedemo. E, tak šljaka moja obitelj. Iduce cudno kaj je donio je bilo lane. Nemreš vjerovat. On nama doma dofura lane. Mislim, sestra i ja smo furali ove običnjarce. Mačke, pese, leteća sranja, kornjače. Ali, ne. On nas je moral nadjebat svaki put. Lane je bilo prejebeno. Mi smo umirali od smijeha kak se strmopižđavao po parketu. Jednostavno se sklizal mali. Spaval je sa mnom u krevetu u početku. Dok nisam skužil da se svako, ali svako jutro budim popišan. Ko s lanetom liježe, budi se popišan. Vjerujte. Imali smo ga dosta dugo, dok nismo otišli u posjetu bratiću i ostavili ga na čuvanje frendovima. Frendovi su imali lovačkog pesa kojeg je naše lane jebalo ko medveda. Ovaj se zaleti a lane hop! i kurac. Mrak. Uglavnom, oni su po našem povratku reportirali da je lane ovaj, pojelo osu, pa se zagutilo, pa su ga, joj, joj, morali pojesti. Mater vam jebem. Nadalje. Imali smo jedno vrijeme 6 fazana na balkonu. Nije nam bilo čudno. Meni je najbizarnija situacija bila kad je moj buraz bil ful mali, ono, u kolijetki, ne. I moj stari dorafu doma praščića. Ono, pravo malo prase, nekaj mrvicu manje od mog buraza. I metne ga u kutiju odma do kolijetke. Jebemti sunce. Gledam jednog. Gledam drugog. Jedan mi je razbu, drugi je beba svinja. A obadva ružičasta u pičku materinu. To je bila jebeno bizarna scena. Imali smo tam i kornjaču koja se pokušala samoubit skokom s prvog kata jer ju je moja sestra vozila po podu ko autić. Nije joj uspjelo, nije si cak ni oklop sjebala, samo si je izbila oko. Vidjeli smo ju kasnije preko puta. Mislim da je spazila moju sestru jer je odjednom prestigla škodu felacio u zavoju u, za jednu kornjaču nevjerojatnom trku. Imali smo i pesa, onda su ga otfurali cigani. Bil sam tužan, ali onda sam se sjetio koliko puta mi je zapel za kabel dok sam igrao magic pockets. Kad smo se vratili u zg, nabavili smo pesa. Kaj je najgore, PLATILI su pesa. Jebote. Koker španijel. Imali smo ga tjedan dana, a onda je moja draga majka zakljucila da nismo mi familija za imat pesa. Onda smo sestra i ja dofurali doma 3 mačke. Bile su jebene. Onda sam ja išao na vlak po kiši. To je zajebano, ić na vlak po kiši. Spazio sam tam tu užasnu jadnu spodobu koja je nalikovala na psa, samo je bila prozirna. Zel sam pesa i hitil ga staroj prek ograde sa slijedecim rijecima – «mama, pes!». I dalje me zna jebat radi toga. Nitko nije mogao znat u kaj bu se to moje mama pes pretvorilo. Pes je bila ona. Nazvali smo ju franca. Nemam pojma zakaj, ni jedan pes nema tak glupo ime. Godinama nakon neko se sjetio da je to skraćeno od franciska kaj je jednako glupo, ali smo popušili objašnjenje. Nedugo potom su moji susjedi nabavili pesa kojeg smo nazvali željko. Željku je poslije moj susjed policajac koji je sad u zatvoru propucao glavu pištoljem, ali niju mu niš bilo. To su pesi iz dubrave. Niš im nije. I sad, franca je žensko. Ona je rađala male pesonje. Jebemti, u jednom momentu imali smo 12 pasa, 4 mačke i zamorca. Zamorac se zval pjegica i pojel mi je sve kablove zato kaj smo ga pustili da brije okolo. Bil je veličine godzile jebote, moraš ga pustit da brije po kvartu. Jedan dan je nestao i tek onda sam shvatio da sam mogao pisat grafite po njemu sprejom, ali iz nekog razloga nisam, možda zato kaj nisam imao za sprej. S vremenom broj pasa i inih živina se reduciral na 2. Pes i mačka. Franca i gato. Gato je nedavno nestao, pokoj mu mačjoj duši. Bil je prejeben mačak. Sivko je isto bio zakon, ovim putem i njega pozdravljam tamo, na mačjim pašnjacima. To su bili najveći jebači u kvartu. Uglavnom, francu su moji furali u zagorje pa se vratila. Pa su ju furali u svemir jebote i vratila se. Tak da smo nju uvijek imali. Ona je «mama, pes!». Jedan dan se pojavil pes identične veličine i oblika ko franca. Snebivali smo se. Franca je draga, ali nije lijepa. I ima jebeno najodurniji glas na svijetu. Auauuuu. Nemrem ja to dočarat. Ko da zemete cirkular i malo mu nabrijete treble recimo. I mrčuk basa. Ma fuj jebote, odvratno. E, još jedan takav se pojavil. Zakljucili smo da je to kćer s obzirom na to da su bile ne samo jednako lijepe nego su imale i istu spiku. Približiš im se a one se sjebu na leđa i tak leže. Taman u to vrijeme je išla ona serija otimacica pa nam je bilo nekak logično da se i nama mora dogodit nekaj ko iz serije. Ali sa cuckima. Ona je isto furala male peseke van ko na pokretnoj traci, nemreš vjerovat. Onda ih je stara dala narihtat kod stručnjaka pa sad više ne rade gnijezdo u šupi. Nastala je praznina. Kaj sad jebote, oko cega sad dramit? Šutiranje ovih nogom u guzicu je postalo dosadno, srca im bijaše prazna. Ali onda je stari djelovao! Da! Dofurao je doma vranu. Jebote. Vrana je bila ful mala i do jaja. Onak, pružiš joj prst a ona bi cijelu ruku. Ne jebem, proguta ti cijeli prst i pušta fredi kruger zvukove uz to. Uglavnom, ta vrana nije nikad letila. Nije letila zato kaj je živila u kutiji u koju je i srala, pa se onda legla u to i rep joj je bio nagrižen od govana. Žalosno. Jednom su došle vrane po nju, ono, njih 15, nemreš vjerovat sceni. A ona kurac. Brije po dvorištu, nateže vrećice, trga susjedima poštu i te spike. Jebo odlazak na jug. Onda je naučila letit. Nakon 2 godine. Paradoks svega je da mislim da ju je po tome kak je naučila letit zgazio auto, ne znam. Ne živim ovdje. Ma mislim, bilo je tu puno puno više životinja nego kaj ja mogu opisat sad. I više od 2 retardirana tipa. Ali to drugi put. Ova živina s kojom sam se malo prije igral i kaj sad spava do mene zove se hektor. Hektor je mačak. I jebe mater. Fakat je jeben. Courtesy of moja sestra. Dakle. Franca. Lora iliti otimacica. Hektor. Za sad. Bog zna kaj buducnost nosi. Ili moj stari. |
Ako idete po glavnom oko 6 ujutro, skužit cete da svi zgledaju ko iz Matakovića ;)
|
Gledam malo okolo blogove i to. I sad, da. Vecina ih je jebeno predosadna jer se ne bavi nicime nego suhoparnim prenošenjem informacija. Ma kurac, vec sam davno pisao o tome. Danas sam se vozio u tramvaju. Bilo mi je jako vruće. Kad je meni vruće onda se i nelagodno osjecam. Onda poželim izaci iz tramvaja ali imam još 3 stanice do posla pa ne mogu. Onda kad siđem, uletim u gužvu. Dođem doma i tamo me ne ceka rublje koje sam.....ma marš u kurac s tim. Ali dobro, ljudi imaju potrebu pisat sranja. Imam i ja pa sve 5. No, o cem se radi tu. Vidjeh jutros na blogu od kolege kak je neki kit komentiral blogove za nekakvu kolumnu. Ja nit znam koji je taj kit nit me interesira. Ali mi je super kak su se svi uzrujali. Mislim, super, taština je svakako hvale vrijedna osobina, no zakaj bi mene interesiralo kaj o blogovima opcenito piše neki kit tam? OPCE me ne zanima. Ukoliko nije direktno popljuvao mene na kaj bi ga nabio nakurac i rekao da se nasisa (varijacije sa životinjama, rasama, predmetima). A nije. Koliko sam skužio, nije nikoga direktno popljuvao. I sad, zakaj bi to ikoga interesiralo? Mislim, je, mi smo tu šatro neka zajednica, ali jesmo krasan kurac. To je ko da netko napadne kak neki ljudi na geocities imaju jadne stranice pa svi polude. Đizs. Meni je isto vecina stranica za kurac. Ne čitam. Jer mi puca kita i to grđe. Ali kaj je najbolje, pregledavam koliko stignem. Fakat pregledavam u nadi da cu nac ljude koji bi interesantno pisali. Eto, sinoc sam našao nekog tipa kaj piše ekavicom pa je valjda srbin, ne. I super. Tip piše kak se sve skupa dnevno pomakne cca 25 metara. Krevet, frižider, comp. Par puta. To je nekaj s cim se ja mogu poistovjetit, osim toga super mi je cinjenica da neko može o tom pisat. A ne – «vidla sam novi elle i onda taj parfem i....». Jebemti sunce, ajde takvu pičku metni na 25m dnevno pa bumo vidli o cem ce pisat. O čemu i sad. Ničem. Ali ja se ne uzrujavam. Fakat ne. Internet je ogroman, kaj bi se ja uzrujaval kaj neko šatro okupira prostor. Našao sam i neku curu kaj piše baš guba price. A mislim da nije ni blizu cool liste i almost cool. To je recimo kretenizam, na to bi se obrecnuo. Nego, eto, dosta kretenizma sam vam prenio. Ja sam sinoć bio bolestan, to je tu bitno. Oh, da. I opet nisam spaval čitavu noć. Jebo sve. Onda sam oko 6 otišao k staroj s 25 kilograma odvratno zmazane obleke. Tamo su mi jebali mater kaj rade i sad. U tramvaju je vilo vruće, a onda ja dobijem valunge....srać.....trot.... Sad ću citirat nekaj kaj ak neko zna OBAVEZNO dobiva pivu: «Dobro si mu odbrusio» |
Krvavu mater
|
Krvavu mater. Imam jebenu temperaturu. Imam jebenu groznicu, tresem se ko čuča na vjetru, jedva vidim ekran. Mislim, nemam toplomjer ali cim vidim ekran i sve oko sebe duplo te se tresem, tu je. Jebeš psihosomatski inducirane boleštine. Sjecam se kad sam znao bit na probi i dobit epi napadaj. Nitko me nije htio vozit doma, rekli su da lažem i serem. Onda je moja bivsa dolazila po mene. Znala je bit ful ok i radit ful lijepe stvari za mene. Mislim, stvarno vise nije normalno da ti neko dođe doma dok si bolestan, da ti skuha čaj i da se malo brine za tebe. Pošalju te u kurac. Vele da si sam kriv, štali. Vele ko te jebe, manje puši i živi zdravije. Jedi toplu hranu. Mrš u kurac. Jedi si mami doma toplo. :D Isusti kak mi je ekran dupli. A baš bi da se neko malo brine za mene, u pičku. Sutra dolazi babuljaga od stana a meni stan zgleda ko narkomansko fakin leglo, samo kaj se ja ne drogiram. To je neviđena kolicina smeća, boca od raznih bezalkoholnih i konzervi od alkoholnih pića te čikovi i sva ta sranja kaj sam spominjao već. Danas me stari pital dal ocu pesa. Reko koji ti je kurac. I onda se sjetim kak smo išli po parku pa sam vidio fufljondare s pesima te rekao kak bi ja jednog da im mogu uletavat. Milostiva, pa ovo je rijetko lijep istočnomalezijski čudnovati lovačko ovčarski mješanac. Oh, pa vi znadete za tu rijetku vrstu? Da znam,....parim. Ovaj moj, taj vam je z dubrave. Vidite kak ima veliko tijelo i malu glavu? Nego, bas pricam spikeu kak sam halucinirao jednom sa 40.5 temperaturom. Bio sam 2000 godina u buducnosti i dubrava više nije postojala. Bio sam tako jedno vrijeme u dubravi koja nije postojala a onda u svemiru. Nije bilo ugodno, jer nije bilo nikoga. Jebiga, 2000 godina u buducnosti nemreš ocekivat srest nekog u svemiru a bome ni u dubravi koja ne postoji iako si tamo bio bar jedno vrijeme. Jebeš to. Ocu da mi neko skuha jebeni čaj. Ocu da se neko malo za mene brine dok sam u kurcu sa zdravljem. A dobijem virtualnu kitu u guzicu. Ah, sisanje kiturine. Jebote, ko da bum krepal se osjecam. Mamu ti jebem, kak je dobro zivjet sa starcima ili nekim. Bilokim. Sam da ti makar lekadol uvali. Timater kak mi je zlo. Koja kurčina... |
12.07.2004., ponedjeljak
Kazalište
|
Jebemti mater. Pederluk je kurac naspram zaljubljenosti. Ono, ne kara mi se. Ne odgovaram im na poruke, pozive, da me ne bi slucajno primile za kitu pa onda moram karat po inerciji. (!!) Pa u picku materinu, živim za dan kad bum muško opet jebote. Opet ponavljam paradoks najvecih jebača. To kaj su najvece pičkice isto tako, u danim okolnostima. No, nemrem rec da dijelom mazohisticki ne uživam u ovim. Mora da uživam jer se ne bi ufurao u to toliko. Bar nije dosadno. Mozak radi, pa ne radi. Pa je sjeban, pa je ono, ok recimo. Mislim da je to sve u svrhu eventualne promjene polariteta. Ono, ak ipak ispadne sve ok, onda je ono jebote, da euforijom uništiš ostatak ozonskog omotača. Sjecam se kad sam znal s Anom pricat o njenim vezicama, o mojim sranjima i tak. I kak mi je prvo oduševljeno znala pricat da joj je ta veza mirna i super, ima sigurnost i sve i kak je preoduševljena kaj je kit konacno dobar i normalan, za razliku od nas ostalih mentalno dislociranih abominacija. I par mjeseci kasnije, kurac krasan. Nema strasti, nema života, nema ničeg. Reko jebote, pa kaj nisi to htjela. Jesam, veli. Kao, za promjenu, ali kurčina. Neke od nas to pokreće, daje nam volju da nastavimo dalje. Ne mislim sad na ove svoje egzistencijalne pizdarije, to je greda. Mislim na to nekaj nenadjebivo predobro, na onaj moment u kojem zivis svoj najdraži film. Da li je to pulp fiction il četverored nije bitno. Svako zeli zivjet svoj fakin film. Svjesno ili nesvjesno. Anina i moja veza je bila živa jebena drama. Brijao sam nakon prekida da sam zgubil 3 godine, da mi se niš nije događalo u tom razdoblju. Nije kurac. Baš ta drama je bila to nekaj. Pa mi smo svud išli skupa, družili se s istim ljudima, jebali si mater pred tim ljudima, mrzili su nas, pokretno jebeno kazalište. Meni je u prošloj vezi prvih 6 mjeseci bila koma, iako mi se sviđala pun kurac. Bila je motionless iako smo imali aktivnosti. No, ipak je prerasla u ljubav, nekak. Mislil sam da mi to treba. Onda me ona pocela jebat sa svojim sranjima. Drama! Zato se ja valjda nisam mogao maknut. :D Jebote, ljudova. Sick. I sad, ova situacija. Nije da mi je lijepo. Ali metnimo to u kontekst priče. Jebote, tu se toliko toga događa. Ja bi tu priču htio citat. Pogledat kratak filmic snimljen po njoj. I vjerojatno bi više užival u pozitivnom dijelu priče, ali valjda nemre odmah. Mora bit kurvina guzica prvo. Ali i onda se nekaj događa valjda. I jesam na rubu živaca i sjeban, al onda si mislim jebote, kaj bi bilo da nisam? Isao bi na posao svaki dan u fotokopiraonu. Isao bi doma. Bio bi premoren. Ujutro bi se digao i isao fotokopiraonu...subotom bi se prepio. Za koji kurac i za koga? To je ona druga krajnost. Preživljavanje, zombizam. Ovak je grdo, al bar znam da osjecam. I ne potenciram to bas toliko. Jednostavno je tak. Malo sam se utopil u toj kurčini doduše. Racionalizirajmo. Recimo to ovako. Jebeš život bez teatra. |
Good morning
|
Sunce si jebem. Obecal sam sebi i valjda njoj da ne budem vise pisao mailove. I to. I tak, budan ja citavu noc, sretnem se u 6 ujutro s frendicom koja je u takvoj guzici da nije istina. Odem do nje na kavu, ode ona na posao i vratim se ja mado. I reko jebote, tak bi joj napisal mail, tak bi joj nekaj rekel. A mogu se jebat. Copim gitaru, probam nekaj otpjevat, jebote kurcina. Glasnice ne samo da imaju polipe opet nego sam se fino napušio multikutija do tog momenta. Brijem preko tri. I onak, nemrem NIŠ otpjevat. Boja jadna, nemrem održat ton. Gitara nenaštimljiva. Ali reko, jebi si mater. Djeluj s onim kaj imaš. Pa kak sam joj jednom rekao da bi joj tak rado poslal sms 'dobro jutro' ujutro, a nisam jer nemam ojbro, vise nemrem pisat mailove, odlucih napravit malenu pjesmicu za dobro jutro. Zvuči za kurac. Ali za totalnu kurčinu. No, iskrena je i govori dobro jutro djevojci koja mi se tak jako dopada. J Eto je, tu. Good Morning onli for ju ;) idem spavat sad, dugo nisam.... |
Tudej
|
Uploadam pomalo doomjam&infinite fury. Nekak si nisam siguran da ste spremni za to. Ja ne bi bio spreman za tipove koji pjevaju članke iz novina i misle kak je to odlično, jebeš mi sve. But, situacija je kakva je. Izidžimo iz ormana i priznajmo sve. Bil je doomjam danas kod mene, sav zabrinut, da sam u kurcu u zadnje vrijeme i to. Ali jebeš mi sve, nemrem ja bit u kurcu live toliko koliko mogu srat tu po blogu. Ja sam jedan veseo tip. :D Frajer mi je snimil 9 i pol sati nepoznatih bendova. Ono, jebote, od svakog benda po jednu pjesmu. Halo! Jednu pjesmu. Koji trud! A i noge su mi smrdile do jaja. Kurac, kad ne izlazim van nikad pa nemam ciste obleke a i dalje nisam shvatio kako se pali ona odvratna paklena naprava. Dakle, to pomalo upoloadam, nekak mi je malo bolje. Pricali smo o đurđevcu, odrastanju tam i tim sranjima. Sad sam se ja sjetil kak nas niko nije jebo pol posto tam prvo. Niko se nije htio družit s nama. S njim se nisu htjeli družit jer se družio sa mnom, a sa mnom jer sam to ja. A onda smo polako jebali majku. Oh, da. I imali i bend i radio emisiju koju su nam ukinuli nakon puštanja discipline kičme i vrijeđanja tamburica. Oh. Jebeno je bilo, pisat cu jednom o đurđevcu. Treba te likove opisat, to se nemre sam tak. U bložiću jednome. Nego, cul sam se s Anom danas. Da, onom za kojom sam otisao u španjolsku. Koja je to jebena carica, to nije istina. Nazove ona mene da ju neki tip prati i da je slinio po njoj u tramvaju i da ju nazovem i glumim njenog dečka. Reko jebote, ajde. Nazovem i veli ona, sad ako on dođe, buš glasno psoval kroz mobitel, to ti ide. :D I tak, pricamo, zajebavamo se i velim ja njoj kak sam se htio ubit. Ona umre od smijeha. Reko da, jebote, prvo sam naišao na plićak, onda me i kopriva spojebala a onda sam skužio i da je vrijeme grdo i kurac. Složili smo se da sam gori od samoubojice iz alana forda i još štošta. I pita ona mene.... Ana - «zakaj si se htio ubit?» Drito - «pa znaš, usamljen sam, sve mi je sjebano, niš nemam, skužil sam...srać sroć....» Ana – tišina.... Ana – tišina.... Ana – «to je zato jer ti je stari od bivše uzeo auto, jelda?» Isuse, UMRO sam od smijeha, umro......reko jebote....nisam se jebeno ni sjetio toga... .......... Ovo mi je tako uljepšalo dan da vi to ne bi vjerovali. Ono, kakve puste jebene analize, preispitivanje jebenog života i vrijednosti. Tip mi je uzeo auto. Covjek ju mora jebeno voljet. Kaj da velim, prekrasno....trebao sam do amerike plivat, kakva jebena španjolska. |
11.07.2004., nedjelja
kuženje
|
Koliko dugo ste uspjeli slusat stvar na repeat? Ja to radim inace, prati stanje svijesti u kojem sam u momentu. Ali danas sam jebeno oborio sve rekorde...i dalje obaram. Aeon spoke – 'Pablo at the park' -- sati i -- minuta. I dalje svira. Ima ta jedna curka. Baš je curka. I volim ju. I nis nemrem s tim. Po prvi put u zivotu, zaljubio sam se u neciji um. Po prvi put nisam fizicko pretpostavio ovom drugom. Jer ovo drugo je tako hm....jednostavno inace. Gomila mehanizama koji ljudima govore zašto su ovdje i kako treba postupat s time, te ima daje za pravo govorit ISTINU. Jednu i jedinu. Njihovu. Istinu vecine. I mene nitko ne vidi. Danas mi je frendica super analogiju postavila. Klima uređaj. Njoj TREBA klima uređaj. Postavljaju si male ciljeve koji bi onda dali razlog za napravit ovo ili ono. Meni ne treba klima uređaj iako bi ga htio imati. Ne treba mi ni brz auto, iako bih ga stvarno htio imati. Ne treba mi kuća, jer nemam s kime sjediti u njoj. Naravno, vaša reakcija ce biti sagradi kuću pa ces imat sjedit s kim u njoj. Svi koji ste to pomislili ste glupe pizdurine i sisate kiturinu gnomu koji ima kugu. Nemam motiv. To mi je bivsa zamjerala jako. Rekla je, daj, radi to za sebe, ne za mene il nekog drugog. Ali nisam mogao. Kad me to opce ne jebe pol posto. Kaj da radim za sebe, kad nije to to kaj me usrećuje? Mene je usrecivalo ono kaj je usrecivalo nju, a nju nis nije usrecivalo jer to nisam radio da usrećim sebe. Tricky, ain't it? Uglavnom, tu dolazimo do biti problema. Koji kurac da ja radim sa sobom ako nemam osobu za koju želim nekaj napravit? Jer to je najveći motivator koji postoji, meni barem. Vas 99% tu ste kisele pičkurine i ne brijete tak. To mene cini drugačijim, glupljim, jadnijim. A meni je svijet IMANJA toliko jadan. Naravno da sam dio njega. Godinama sam se povijao i pokušavao shvatit o cem se tu radi. Pa sam onda s vremena na vrijeme i imao. Proveo sam 3.5 godine s osobom kojoj su 'posjedovanje' i 'aktivnosti' ono kaj ju pokrece. Ja sam mislio da ce me naucit necemu, da cu uz nju konačno shvatit koliko je to bitno u životu. Jesam kurac moj krasan shvatio. Nije kužila ni moje sviranje, ni ikaj kaj sam volio radit. Nikad nije htjela procitat niš kaj sam napisao, cut niš kaj sam snimio, bilo ju je sram pred frendicama kaj ne POSJEDUJEM ništa. I ja sam se fakat povijao i brijao da je to ok. Ali sam se svako malo vracao u početno stanje di mi puca kurac da li išta posjedujem i sjebo stvar. Kak sam ja njoj mogao objasnit da jedna pjesma koja te dotakne znaci više od ijednog jebenog sportskog auta? Nisam. Kak sam joj mogao objasnit da jedna šetnja uz razgovor i zagrljaj po jebenom kišnom danu kad je sve grdo znaci više od svih mjeseci na moru uz žderanje lignji i napijanje navečer u usranoj birtiji? Nisam mogao ni to. Jer to njoj nije znacilo. Mi nismo išli u grad ako nije bilo novaca. Ni prošetat se. Lomila se i ona, jako. Pokušala me shvatit. Par puta me iznenadila i napravila nekaj zbog cega sam ju jednostavno morao voljeti jer znam da ne razumije kaj radi, da to nije njen teritorij, ali da svejedno to čini jer me voli. Radila je stvari koje joj zapravo nisu bitne, zato kaj me voljela, radila ih je radi mene. Ja sam isto tako radi nje činio stvari koje su mi zgledale totalno debilno. Ma joj, kad gledam to, kak smo se mi strašno voljeli a nismo se vidjeli uopce. Ali nimalo. Mi smo pokušali pomiriti dva svemira koja nisu imali dodirnih tocaka skoro. Ne govorim sad o tome kak nismo voljeli ista jela, iste filmove ili imali slican smisao za humor. Govorim o tome da se jednostavno nismo vidjeli. Kao dva stranca na cesti. Ne znaš kak ce ovaj drugi reagirat na nekaj ni nakon toliko vremena provedenog zajedno, a ako i znaš, uvijek se po reakciji pitaš – zašto? Ne razumijem zašto.... Ona se pitala, ja sam se pitao. Navikneš se, naučiš. To je ono kaj se zove građenje veze. Trudiš se uvijek biti ono kaj ta osoba želi da budeš. Ne mislim sada samo na vrijeme koje provodite zajedno. Mislim opcenito na principe po kojima šljakamo u životu. Neko vrijeme nakon kaj smo mi prohodali rekla mi je, ako nađe nekog ko će joj više pasat ili ako se promjeni kontekst ljubavi, da me ostavlja. Bio sam totalno sjeban. Reko, ali kaj je s principima, s vrijednostima, s odanošću? Rekla mi je gle, ne znam da li ce se to dogoditi, ali ako se dogodi, imamo samo jedan život i ja ga necu provesti muceci se s osobom koju ne volim na nacin na koji bi to trebala ciniti. Nije fer ni prema jednoj strani. Bio sam sjeban do ibera onda. Totalno. Reko, jebote ja sam s jebenom nezrelom sebičnom klinkom. Ona je nezrela, to stoji, ali u njenim ocima ja sam neodgovorni neradnik jer ne želim klima uređaj marke supertronto. Nije mi bitan. I rekla mi je, ljubav nije dovoljna. Reko, kaj onda je? Nije bila pretjerano verbalna osoba ali mislim da je htjela reci da je bitno razumijevanje na instinktivnom nivou, dakle ne ono razumsko. Poslao sam ju u kurac s tim. I nastavio se povijat. Ona je mene poslala u kurac i nastavila se povijat. Voljeli smo se ono, fakat jako jako. Ali nije bilo jebeno dovoljno. To mene i dalje jebe, ali pomirio sam se s tim. Nema garancija u ljubavi. Nema obecanja. I sad, ta curka. Curka na koju sam pao samo tako, pretjerano, brutalno i kao nikad do sad. Curka koja sad igra ulogu moje bivše djevojke svom dečku kojeg voli. Ali ju igra loše jer se nije odlučila za mene. Odlučila se je za ono kaj sam ja do prije par mjeseci tako žučno zagovarao. Povjerenje, odanost. I znate kak je to jebeno zajebano. Ono, kaj sam pisal na pocetku. Njoj se tak sviđa to kaj ja radim, totalno me kuži, primjecuje me kao nitko do sad. Osjeca me na način na koji me nitko do sad nije osjecao. Želim osobu koja ce pred mene postavit očekivanja koja ŽELIM ispunit. Zato jer su ista kao i moja ocekivanja prema meni. Jer ne smatra ono kaj ja radim bezvrijednim i glupim. Jer kuži moju glupu teatralnost i zna citati između redaka. Jer me osjeca. To je moj klima uređaj. To je ono za kaj bi se ja borio. To je ono za kaj bi ja obukao svoj viteški oklop i išao kopat jebene kanale. Osoba. Ne predmet, ne nekaj kaj se može imati. I to je ona. To je najveci dar koji možeš imati. I dogodilo se sranje. Jer ja se nemrem maknut. I nemrem prestat razmisljat o njoj. Jer u ovom momentu, ja gubim kuću, auto, klima uređaj i mali stolić za kavu otraga u dvorištu. I pesa, puno pesa. Otraga u dvorištu isto. Njen dečko je meni fantastičan tip. Covjek kojeg bi poželio za prijatelja. A ona ipak razmišlja o meni. I mislim si, to je samo po sebi dar, ali ne nosi želju za bilo cime dalje. I sad, nakon nje, ja si nemrem zamislit ikaj manje od toga. Ikaj manje od toga da me se razumije onako kako to ona može, da se prica sa mnom onako kako to ona cini. Sve sam pokarao. Na sve moguce i nemoguce načine. Fizicko, koje mi je uvijek bilo primarno je jednostavno izgubilo svoju čar pred snagom kuženja. Mater ti jebem, kak je to jako. Nemrem ni sam vjerovat koliko jako. I boli me kurac dal vi papci to kužite ili ne. Vjerojatno ne, jer bi se u vas sve zaljubil ko pes onda. Onaj mali, mješanac, kaj ga dofuraš doma jer je pokisao ko pička. Aeon Spoke – 'Pablo at the park' 15:50 and still running...... |
10.07.2004., subota
AEON SPOKE
Sad mi fale moji bivši prijatelji. Jebemti mater. Otkrio sam bend koji je tak dobar da nije istina. Bivsi clanovi Cynica. Paul Masvidal i Sean Reinart. Oni koji su slusali Cynic, znat ce o kojoj klasi glazbenika se radi, prefantasticno. Uglavnom, nemam koga nazvat da podjelim svoje oduševljenje ovim bendom. Jebeš ti ljude uz koje te vežu iskljucivo afiniteti, jebeš. Tojest njih uz tebe. Kajgod. Bend se zove Aeon Spoke i nekaj su naljepše kaj sam cuo u zadnje vrijeme, u dugo vremena. Mater ti, ovak nekaj lijepo nisam cuo jos od doba siamese dream, fakat nisam. Skinite si sve 3 pjesme koje su gore, fakat si skinite. Ali prvo skinite 'pablo at the park'Da ne serem pretjerano, budem vam c/p tekst sa stranice. Pa kome se dade.... "Lyrically the record explores the depths of spiritual isolation that underlies the human condition," explains lead singer and lyricist Paul Masvidal. Paul had worked as a caretaker for the dying while writing the songs for this record, doing music therapy for transplant patients and other critically ill people. “I came to find out what was most important about living through working with the dying.” Aeon Spoke’s sound is at once earthy and ethereal. Song themes describe the rawer emotions of human experience and reflect on unanswered questions of living in the here and now. Deceptively simple rhythms lay the foundation for soaring vocal melodies and otherworldly harmonic guitar textures. Influences range from early jazz to Bach to 60’s/70’s folk music. The band’s conviction is “to push the envelope and to keep growing as artists.” says Masvidal “It’s important to us that our music add new shades of color to the existing palate of songwriting and sound.” Relentless live shows on both coasts at venues such as Spaceland in LA and The Mercury Lounge in New York City, have helped them to develop a touring base. The inclusion of two songs on the soundtrack for the hit Warner Brothers television series Smallville, extended the band’s reach and established their potential and reputation. Paul’s whirlwind European solo acoustic jaunt was crowned with a sold out show for fans and tastemakers at London’s SOUND. Promo copies of the record released in the US culminated in no less than three tracks getting national airplay, and Friday Morning Quarterback reported that Ćon Spoke was added to the SubModern Top 25 album chart. Internationally, reception of the promo albums was equally ecstatic. DJ José María Carrasco of Radio Nacional de Espańa in Barcelona declared the album Record of the Week for 26 January 2004. The band continues to get regular rotation airplay on BBC Radio One in London. Most recently, a song has been featured in the current film "What the #$*! Do We Know?" which is playing in theatres nationwide. Ćon Spoke’s music, both live and on record, continues to engage and enrapture those who participate in the experience. UK’s music industry daily Record of the Day tipped the band as featured artist and declared the music "most beguiling…gets inside your head and stays". A live review of their Mercury Lounge gig stated that "they were very atmospheric and moody…the crowd there loved it". Indeed, the sound of Ćon Spoke has been described as hypnotic, introspective and vulnerable. "most beguiling...gets inside your head and stays" Record of the Day "atmospheric and hypnotic...beautifully tender" Hit Sheet "superior songwriting and thoroughly classy...immaculate" Unpeeled "absolutely fantastic…haunting and lovely" Paul Ross,LBC Radio97.3, London "beautiful and exquisite...destined for greatness" Janice Long, BBC Radio 2 AEON SPOKE |
09.07.2004., petak
Kurac. Nikom se ne ide do grada samo prošetat, gledat izloge, pojest klip kuruze, nemam pojma. Svi bi išli lokat, van, čoporativno se družit u buci nekakvog mjesta di se izlazi. Nitko više ne prica, ste skužili to? Nema pričanja. Samo glasovi koji se gube u buci birtije ili nekakvog srodnog mjesta. Ja sam bio alkoholičar. Ali uvijek sam isao u parkice. Ne samo zato kaj imam klošarski mentalitet, nego zato kaj smo tam mogli pričat. Nisam gledao sise i guzice, nisam se nadvikivao s ljudima. Pili smo, svirali i zajebavali se. Pijane rasprave. Jebemti mater, kam su nestale pijane rasprave s poznatim ili nepoznatim ljudima? Onak, sjediš na klupici i sereš bezveze, sugovornik isto sere bezveze. Znal sam prije s frendovima ic po gradu. Onak, samo se prošetat, šetnje radi. gledat izloge za koje mi puca kurac i komentirat. Satima smo znali sjedit na bazi na trgu i komentirat ljude. Ne kužim, treba mi neki dodatni sadržaj? Ako sam nakanio piti, svejedno mi je. Fakat. Ali večeras ne želim pit. Ne želim bit u nekakvom disko klub hardkor lud sam mlad birtiji pijan i klatit se okolo. Dosadno mi je to. Uvijek je bilo dosadno, zato sam i pio tri puta više od ostalih. Da zaboravim na to koliko mi je jebeno dosadno. Zato sam i nalazio komade vani. Više njih. Dosada brate. Jebena dosada, nije bilo drugog razloga. Ali dosadno mi je i doma. Kad se sjetim kad sam s bratićem znal ić u europatrade i satima brijat na velke televizore, videje i ostala čuda tehnike kaj si nikad ne budem mogao priuštit. Pa onda ista spika sad, godinama nakon, s hgspotom i kajaznam kojim dućanima. Karanje bez osjecaja mi je dosadilo. Lokanje mi je dosadilo. Večeras bi se kvalitetno družio. A onda, ako se nalijem po putu, ko mu jebe mater, to su najbolja pijanstva ionako. Ali tog više nema. Ma kakvi. Ljudi se više ne druže radi druženja nego radi kolicine aktivnosti koju mogu strpat u taj kratak vremenski period kad su free. A ja velim da je to goli jebeni kurac. I radije bih otišao doma i svađao se s familijom. Koliko god bili sjebani, bar znam da su jedna od najduhovitijih ekipa koja postoji. Cak i kada ti jebu majku. Nemam pojma, nemam izbora. I vjerojatno cu opet završit sam u nekakvoj birtiji, naslanjajuć se pijano na nepoznatog čovjeka i raspravljajuć s njim o stvarima koje zapravo i nisu toliko bitne jer ih se ne primjećuje. Ali bolje i to nego s poznatim ljudima u nekakvoj birtijetini, nadvikujuć se i svake dvije minute pozdravljajuć nekog poznatog i posvecujuci mu nekaj vremena jer se niste vidjeli toliko i toliko i pitat kak si kaj ima, te si tako davat iluziju kvalitetno provedene večeri. Jebeš to. I jebeš ovaj grad i ove ljude. Vracamo se na pocetak. Ocito je da cu ipak bit pijan u nekoj rupi. «No, možda to i nije tako jako loše.» - pomisli on, nevoljko prihvacajuci jedini moguci izbor. Kad vec citiram neki kurac u zadnje vrijeme, sad cu citirat svog starog koji telefonski razgovor ponekad pocne slijedecom recenicom: «Spavaš?...Si pijan?...» |
kako sam zapravo bio sretan kao prodavac mobitela na kolodvoru
Da, bio sam sretan. Gledam dole komentar. Kuiš, tićbra live da bi ga dezintegrirali da si pusti pearl jam u firmi. Ono kaj ja imam reć o tome sada cu reć. Radio sam na tom autobusnom kolodvoru kao prodavac te serviser mobitela. Sad cu ja vas malo uvest u svijet popravaka tih elektronskih naprava. Prvo, kak sam ja dobio taj posao? Kao sto sam dole bacil primjer svojih mailova, u ovu firmu sam poslao sličan. Išao je ovak nekak:_____________________________________________________________________________________________ Bok! Zovem se drito konj i kužim kompjutere i mobitele. Dolazim na vrijeme ako mi na vrijeme date lovu. Radim ko zmaj. Postovanje. Drito _____________________________________________________________________________________________ Reko, kurac cu dobit a ne posao, ali sam se jako dobro zabavljao. Tak sam i u hgspot slao molbe sa «grafička kartica je ono kaj iscrtava zmaja a ako je bolja, on se ne trza» i slicno. Uglavnom, pozvali su me na razgovor i ja sam posao dobio istu sekundu. Moram napomenut da je firma veri mač alajk cvjecarnici iz alana forda pa sam se jebeno uklopio. Odmah drugi dan su svi otišli na godišnji i mene ostavili samog u dućanu s iskljucenim telefonom. Da li moram napominjat da o popravcima mobitela nisam golog kurca znao? Sad, tu je bio još jedan faktor o kojem ja pojma imao nisam. A to je bila milostivica koja je furala dućan-partner shemu. Ona je mene taj drugi dan nazvala i pitala kaj sve imam u dućanu, dok nije došla do punjača za neki mob koji košta ono, milijardu kuna. Reko, kaj ce nam to, pa tu dolaze samo šljakeri i cigani na što mi je ona jebala majku. Fakat, opsovala mi je mater žena. Reko, divna žena. Nikad ju vidio nisam a vec si je dobra s mojom familijom. Uglavnom, rekao sam da to nije moj posao i da se obrati mom šefu ako joj nekaj nije jasno. Ono kaj meni nije bilo jasno je da su oni skupa. Tu sam se grdo zajebo. Grdo. Prvi mobitel koji sam popravio je bio siemens s25. Otvorio sam ga i vec sam potrgao još 2 dijela. Reko fak. Pljunuo sam na maticnu plocu i obrisao ju prstom. Proradio je. Reko, to care. 100 kuna, molim. Uglavnom, nemojte mislit da selotejp, bypass bakrenim žicama i slicne debilane nisu u vašim mobitelima nakon popravka, cak i kad ih dofurate iz ovlaštenih servisa. Nemojte to ni u ludilu brijat. Jer jesu. Otkupljivao sam rabljene mobitele, oh yes. Bio sam jebeni car toga. Tu sam furao šefu toliko love viška da to nije bila istina. Ono, otkupim spojebani c35 za 20 kuna (da, 20 kuna, niste nikad sreli uvjerljivijeg trgovca od mene, ne) skupa s punjačem i onda ajmo. Display 200, tipkovnica 50, vrata 70, pojacalo signala 200....ili sam znao otkupit telefon za stotku i zdilat ga za soma. Naravno da se tu i tam dogodilo da sam dobio 2 telefona za stotku, pobogu, frajer nije prijavio ni mene ni obrt, zakaj ne bi za sebe restaurirao jedan i zdilao ga preko oglasnika. Žal mi je kaj nisam krao, jebeš mene glupog. Tu i tam sam obrnuo koju kunu za sebe, ali to nije bilo ni 5% od onog kaj sam mogao. Mislim, kaj da radim ak mi je placa 1600kn od kojih dobijem 1400? No, zato sam tako i radio. Vi ne bi vjerovali koji debili su meni dolazili. Da nije bilo foruma, ja bi poginuo jebeno. Umro od tuđe gluposti. On bi mobitel koji ide u svim smjerovima. Reko, koji kurac me pita. Ne, on oce mob koji ide u svim smjerovima. Bilo je zajebano kad mi ih se zaredalo 5 ili 6 za redom a meni su frendovi došli na kavu. I onda, ja sam vec postao imun na sva ta sranja, nisam ni primjecivao kaj me sve pitaju, dok nisam skužio frendove kak hiperventiliraju u uglu, držeć se za nekaj da ne padnu od smrti smijehom. Onda fino padneš pod pult i krepaješ od smijeha te u momentima kad mozes nekaj progovorit a da to nije neartikulirani urlik veliš khm, samo tren, tražim centrifugalni oscilatorni mahnfeder il tak nekaj. Jedna babuljaga mi je ostala u fantasticnom sjecanju. Dođe ona i veli kak joj baterija kratko traje. Nakon toga se sa svojom stopedesetkilaškom guzicom sjela na onaj mali mali trokurac od stolca i krenula pricat. Pricali smo bezveze jedno pol sata a onda mi je dopizdila. Reko baba, kaj ne valja s mobitelom? Veli ona baterija. Reko koliko traje? Veli ona 5 dana. Skoro sam ju poslao u kurac. Reko, toliko i treba trajat. Veli ona a, ne. A, ne ne. ZNA ona da u NASI imaju tehnologiju da njen mob može zdržat mjesec dana bez punjenja. Obnevidjeh od užasa. Reko, gospođo. Smirio sam se. Samo jedno sam mogao napravit. Rekao sam joj da ode doma a da cu ja nazvat nasu i javit joj cim nam odobre ekskluzivno zastupnistvo za nasa nokia baterije. Otišla je. Dio mene umro je taj dan. Mislim, sve je bilo ok, iako je placa bila za krasan kurac i družio sam se s ljudima za koje nisam znao kak prelaze cestu a da ih ne ubije kamion. Ono, morao sam im ja utipkavat bonove, frajer hoce bateriju za motorolu s brojem. Nemreš mu dokazat da to tak ne ide. Sve je bilo ok do momenta kad me ostavila cura. Eh. Onda sam počeo pit. Ili nastavio, kakogod. I onda me živo bolio kurac za to da li cu kaj prodat, popravit il bilo kaj. Glasno sam slušao mjuzu, al ono, toliko glasno da nisam cuo mušterije kaj mi govore. Bolio me jebeni kurac kaj mi govore. Brijem da je playlista bila as follows: chris cornell – euphoria morning, flc – 100% colombian, tool – aenima i tak.... Zanimljivo je bilo to da ti oni dođu i seru nekaj kak je ovo il ono preskupo a ti ih izvrijeđaš ko pse, ali totalno, explicite ih pojebeš i veliš im da ti odjebu iz dućana a oni se za 5 minuta vrate natrag, ISPRICAJU i kupe još skuplji mob. Ljudska psiha je fantasticna stvar. Dobro, postojao je dio kupaca koji me mrzio ko psa, ali uvijek su dolazili natrag, uvijek jebote. Kasnio sam na posao redovito. Jebiga, zivio sam u dugavama a taman sam ostao bez love, cure i auta. Bolio me krasan kurac. Šef je prijetio otkazom, bend mi je srao. Reko odjebite svi. Super mi je bilo kak sam jednu vecer ostao u gradu u nekoj narodnjackoj birtiji do 6 ujutro i nije mi se dalo ic doma pa sam otisao spavat pod pult u ducan. 10 sati, telefon zvoni, šef brije kak opet kasnim. Reko, ne kasnim, spavam pod pultom. Pijan sam. Jedini sam imao kljuc, tip je došao donijet robu u 8 i nije me primjetio kak virim ispod pulta a nije mogao uc u ducan. Hehe :D Uglavnom, sto se tice jebanja matere mjuzom. Kak me ova ostavila, bil sam totalno sjeban. I sad, mamuran sjedim jedan dan za pultom i NJENA poruka. Uf. Automatsko sranje u glavi. Puštam meshuggah preglasno i tjeram kupce sa «cura me ostavila, nisam raspoložen, izađite mi iz dućana, SAD». To je fantasticna terapija. Onda oni seru a ti ih pitaš da kaj kurac, ko tu prodaje, oni ili ti. I da li im se da ic negdje drugdje kad su vec došli sim. Naravno da im se ne da. Sunce ti jebem, a da su mi samo dali malo vecu placu, ne bi bilo tak. Ovak sam svaki mjesec samo odnio placu na poštu. I nastavio žicat za gorivo i klopu. Horor. Onda je ta neka mala kaj je radila sa mnom pocela maznjavat mobove. Tip je mene okrivio. Onda sam ja poceo ne dolazit na posao. Pa me nagovorio da ostanem radit ručkom. Jebote, mene uvijek klopom najebu da nekaj napravim. No, kad mi je odbio isplatit zadnju plaću jer sam kao krao mobitele, poslao sam sve u kurac i dao otkaz. Ono kaj hocu rec. Otvorite svoje mobitele i kompjutere. Potražite taj selotejp. Potražite tu bakrenu žičicu. Potražite to super ljepilo i komadić kartona. Jer tamo su. I pitanje je vremena kada ce doci do izražaja. ;) a da znate samo kako se garancije rade.... ;) :D |
.....
|
Slusam pearl jam. Versus. Jebote, kak to dugo nisam slusao. Jeeebeno. Dave abruzzesse jebe mater, ma prva 2 albuma su nekaj predobro jednostavno. Hehe jebeš ti nas stare hardkoraše i granđere, nebum se ja nikad maknul od toga. Iako kao klinac nisam toliko pušio pearl jam. I seem to recognize your face Haunting, familiar, yet I can't seem to place it Cannot find the candle of thought to light your name Lifetimes are catching up with me All these changes taking place, I wish I'd seen the place But no one's ever taken me Hearts and thoughts they fade, fade away... I swear I recognize your breath Memories like fingerprints are slowly raising Me you wouldnt recall, for I'm not my former It's hard when, your stuck upon the shelf I changed by not changing at all, small town predicts my fate Perhaps that's what no one wants to see I just want to scream...hello... My god its been so long, never dreamed you'd return But now here you are, and here I am Hearts and thoughts they fade...away... Al kuiš, ovo je tak tak dobro. Strgal mi se upaljač. I kenja mi se. A cak sam htio nekaj smislenog napisat. Budem kad se pokenjam. A vi si pustite ovo malo. Tak je dobro. |
U kaj se ovo na kraju pretvorilo, nije istina. procitati
|
Pocet cu pisat ovo o tome kako sam jednom drkao 13 puta u danu. Snimao sam album 2 il 3 tjedna do tog dana i bijah zatvoren u sobi s basistom. Jedino kad sam mogao drkat je bilo kad ga nije bilo. A uvijek ga je bilo. Mislim, to je jedno traumatsko iskustvo. Doduse nisam ni mogao drkat, bila mi je greda. Cura mi je bila u francuskoj i nismo se opce culi a ja sam kopnio poput onih kaktusa koje sam joj poklonio i koji su valjda jedini kaktusi koji su ikad uspjeli skoncat zivot zbog nedostatka vode. Ne samo da sam zivio u sobi s frajerom koji mi je mahao jutarnjom erekcijom i to ujutro pa nisam mogao drkat, nego me i voljena osoba nije doživljavala. Tuga i čemer preplaviše mi tijelo te um i erekcija je postala privilegija. Osjecao sam se kao star, tužan i nemocan pas, netom ostavljen od gospodara nakon sto mu je cetrnaest godina vjerno sluzio i tjerao lopove i ine individue u najmanju ruku sumnjivih intencija spram. U toj sobici nije se događalo nista lijepo za moj hormonalni sustav. Izvan nje isto tako. Malo snimanja koje nisam cinio, jer sam vec sve snimio u sloveniji i krumpiri sa zelenom šalatom. Uopce nisam htio pisat o ovome. Ali nekako mi se dogodilo. No, da skratim. Vratio sam se u zagreb nakon 3 tjedna i onda proveo dan drčuć. Drčio sam citav dan. Sat drčenja, sat pauze. Sat drčenja. Glupa prica. Ali sam se uspio izdrkat 13 puta taj dan. Touche! Ja sam zapravo htio pisat o rimama koje smo bratić i ja zmislili ko klinci. I o takvim pizdarijama. Pa sad i budem. Mi smo ful brijali na te neke zmajeve, star trek, ma sve ono o cemu sam vec pisao i na kaj i dalje brijemo. Radili smo igre na plocama i to. Kupovao se svet kompjutera te moj mikro :2up: i iz njih su se izrezivali skrinšotovi i keljili na ona posebna super polja na kojima ili smrtonosno najebeš ili te se teleportira 10 polja dalje il nekaj. Crtali smo masu isto. Ono, pauke, nekakve spodobe koje nisu nikak zgledale i to. Nisu nikak zgledale zato jer nismo znali crtat, ali loše nacrtano čudovište uvijek možeš objasnit posebnim karakteristikama. Recimo, ova crta tu kaj mu ide iz tog neceg kaj zgleda ko guzica na glavi nije greška, nego super turbo svemirski usisač za posebne namjene. Nakon tako postavljenog objašnjenja niko se nije usudio pitat koje su to posebne namjene. I tak smo crtali igrice, skoro se poklali oko pravila svaki put jer su bila definirana koliko i moje zaposlenje u posljednjih par godina. Recimo, ja sam uvjeren da kad stanem pauku na nogu dobijem specijalnu moć i extra turbo teleport za 2 poteza unaprijed a moj bratić brije da je to sigurna smrt užasom. I sad, ja sam uvijek bio onak nerazuman a on je popuštao. Danas mogu s 99 postotnom sigurnoscu rec da je to bila smrt užasom, iako sam dobio i teleport i sve. Nije mu se dalo svađat valjda. Ma joj, tu ima toliko prica da nije istina. Pisat cu jednom. Nego, rime. Ste kad pisali pjesmice? Jeste ziher. Recimo, ja kad mi dođe moment mogu satima pricat u rimama. I to nemam pojma kak, samo izlazi iz mene, nije da imam neku kontrolu nad time. A to je zato kaj sam kao mali s braticem izumio i usavršio majstorstvo antirime. Da. Recimo, uzet cu školske (zipa, školske) primjere. Teta – metla Trupac – buraz Kuća – mrkva Stvar je u tome da morate to pjesnicki izgovorit, onak, na glas i to s uvjerenjem da je to rima. Onda ima smisla. :D :D Na zahtjev cu potkrijepit teoriju primjerima. Druga stvar. Zamjeniti sve M sa N. Bonba Ranbo Tranvaj Bunbar Zanimljiv primjer je 'stanpedo bunbara' Danas sam to pisao i u jednom momentu mi se ucinilo da cu prizvat kišu ukoliko cu predugo gledat u to ili nedaj bože mantrat naglas. Astralno tijelo mudrog dede vrača posjetilo je moju sobu i reklo ne. Sad sam našao jedan mail u kojem sam ja tražio posao. Ja sam inace slao masu takvih mailova, skroz cudno da nisam dobio posao...E, jebeš mi sve ako je to istina...pošaljem frajeru mail da bi ja posao i on me odjebe....to je zgledalo ovak: ___________________________________________________________________________ Bok. Zovem se drito konj, 26 mi je godina, zavrsio sam srednju skolu elektrotehnickog smjera i bavim se kompjuterima i elektronickom opremom od svoje 10. godine. Posjedujem vozacku dozvolu B kategorije i osobni automobil. Radio sam u servisu racunala i mobitela, a i vec dugi niz godina slazem konfiguracije rodacima, prijateljima i poznanicima sto nikako nije isplativo, no oni misle da mi rade uslugu. :D Pouzdan sam i vrijedan radnik, te jako zainteresiran za radno mjesto u Vasoj firmi. Postovanje Drito ___________________________________________________________________________ Gosp. drito! Nažalost nismo u mogućnosti ispuniti Vaš zahtjev. Puno uspjeha. Vlasnik firme, dipl. Ing. CNE ___________________________________________________________________________ fala puno, bas ste super i onda mene cura pita da kak nemrem dobit posao a jebeno kuzim struku.... zato jer su vlasnici firmi šupci koji te nece pozvat ni na razgovor, eto zasto! ___________________________________________________________________________ Gosp. Drito! Mnoge stvari dobivamo iz kuće gdje smo odrasli. Želim Vam da brzo nađete posao. Vlasnik firme ___________________________________________________________________________ Kaj su vam i doma šupci? I ja se nadam da cu brzo dobit posao, hvala na najboljim željama. ___________________________________________________________________________ Budi gospodin. ___________________________________________________________________________ Kada ce se doticni GOSPODIN udostojiti tretirati me makar kao obicnog covjeka, mogao bih i ja pokusati biti gospodin, do onda mislim da je jezik ceste jedini prikladan za opohdjenje s ljudima koji u startu rade klasnu podjelu s obzirom na prvi kontakt, ne uzevsi u obzir strucnost i znanje. Jer, nakon svega, hej, jebo strucnost, dovoljno je tako izgledati, ne? ___________________________________________________________________________ Gosp. drito! Žao mi je ako sam Vas ičim uvrijedio, a i nije mi to bila namjera. Morate razumijeti da imamo uistinu mnogo kandidata ( prvi put toliki broj ) i nemoguće je svakom posvetiti dužnu i dovoljnu pažnju. Puno uspjeha. Vlasnik firme dipl. Ing. CNE ___________________________________________________________________________ Gospon Vlasnik firme! Da ste tako lijepo elaborirali situaciju u prvom mailu, siguran sam da bi odgovorio sa "Hvala na objasnjenju". S obzirom da niste, reagirao sam kako vec jesam. Pozdrav Drito konj ___________________________________________________________________________ Gosp. drito! Vidite da možete biti pristojniji ako to želite. Tretirao sam Vas kao osobu i čovjeka i dao sam Vam promptan odgovor. Nisam Vas ostavio u neizvjesnosti našeg odgovora već sam Vas ljubazno obavijestio o Vašem statusu a obzirom na uistinu veliki broj kandidata od kojih su neki diplomirani inženjeri elektrotehnike i koji su već radili na ovakvim poslovima ne bi niti bilo korektno da Vas i neke druge kandidate slične kvalifikacije maltretiram interviewima. Odlučili smo pozvati samo tri kandidata sa najboljim refencama. Niste niti poslali CV. Jedini ste koji to niste učinili. Možda da pokušate slijedeći put sa ozbiljnim životopisom i pristojnijim rječnikom vjerojatno ćete svojoj djevojci donijeti bolje vijesti. Sretno. Vlasnik firme dipl. Ing. CNE ___________________________________________________________________________ Gosp. Vlasnik firme! Niste nicime mene direktno uvrijedili, nego sam strasno razocaran odnosom poslodavaca prema potencijalnim posloprimcima opcenito, Vas mail mi je samo bio potvrda da respecta nema, mozda sam preburno reagirao no vjerujte da su kriteriji za primanje novih djelatnika u vecini firmi vise no cudni. No hard feelings. Postovanje Drito ___________________________________________________________________________ Gos. drito! Ako smijem dati savjet onda me poslušajte. 1. Nemojte slati nikome molbu kroz redke mail-a već kao poseban attach. 2. Šaljite CV u "štreberskoj varijanti" ono sa tablicama svim podacima čak i posebnim vještinama i sl. Imate ih na Webu koliko hoćete. 3. Nikako spominjati ono o rođacima i prijateljima. Pošaljite službeni i hladni životopis ne kraći od dvije stranice i ne dulji od dvije stranice. 4. Ništa pisati na osobnoj razini. Samo poslovne informacije. 5. Tvrdite da poznajete struku. Onda samo primijenite gore navedeno i budite uporni i strpljivi. Nemojte pokazivati razočaranje ranijim iskustvom koje je vjerujem opravdano. Pokušajte. Lijep pozdrav Vlasnik firme dipl. Ing. CNE ___________________________________________________________________________ Bok! E, sad kad smo se vec i sprijateljili, mogu dobit posao? :D Hvala na uputama, pokusat cu ih primjeniti u skoroj buducnosti, samo da nadem vremena napisat CV, ne stignem, previse sviram i švercam. ;) Postovanje drito, CEO freelance smuggling LTD. ___________________________________________________________________________ Plaćam kavu. ___________________________________________________________________________ Nezaposlen sam pa prihvacam ponudu. :) ___________________________________________________________________________ Kada prođe ova gužva čujemo se... ___________________________________________________________________________ ... tak sam ja tražio posao... :D np. RHCP - if you have to ask ;) |
08.07.2004., četvrtak
Dublin - prvi deo
Nisam spavao čitavu noć. Bilo mi je nekak sjebano, sjebano do jaja. Malo sam gledal kroz prozor, malo u ekran, malo sam gledal nju. Jebemti mater, bila je prekrasna. Plakala se malo tu vecer. Nije imala obicaj plakati, nikad. Rekla je da joj se cini da se nikad više ne budemo vidjeli. Ja sam rekao da joj kaj brije i bacio joj zagrljaj s poljupcem. To je zadnji put da sam vidio da joj oci u mom prisustvu mijenjaju boju iz smeđih u zelene i gubil sam se u njima. Skroz. Zaspala je a ja sam samo gledal malo sim, malo tam. Kurac, reko. Odlucio si i sad se nosi s tim. Nosi se u pičku materinu kaj nisi do sad niš uspio napravit. Mislim da sam onak u polusnu proveo jedno dva sata do vremena kad sam se trebao probudit. Frend je cekao dole s autom. Uzeo sam torbe i sranja, nije me htjela pratit do auta, rekla je da joj je preteško. Oči su joj zasuzile i sam je onak preslatko, kak to samo ona može rekla «suzica ide...»... U pičku materinu, reko. Sišao sam do auta i lagal si kak bu sve ok. Ušel sam frendu u auto i krenuli smo. Bio mi je bed malo. Ma kurac, puno mi je bio bed, ali uspješno sam pobjegao od toga. Kao žene koje ne mogu donijet tešku odluku, tipa prestrojavanje ili bočno parkiranje, bježao sam od jedne u drugu. Vozili smo se, zajebavali, jebote idem u europu kuiš akcije. Pisao sam joj poruke, sve dok nisam ušao u jebeni roaming. Kakav kurčev roaming sa prepaidom. Reko, sve 5. Došli smo u Graz. Vec se dalo naslutit. Kava milijardu kuna, mineralna pola milijarde. Jebala me baba da di mi je karta iz londona za Dublin. Reko baba, eto ti šifra. Trebala mi je šifra koja je naravno bila u lapu kojem je baterija krepala i jedva smo našli šteker. Sredili smo karte i sjeli na milijardnu kavu. Ma nemam pojma koji mi se goli kurac onda vrtio po glavi, da me šoraš ko pesa, da me spojebeš regresivnom hipnozom, ne bi dobio informaciju, bio sam zapravo totalno tup iako se nisam doimao takovim. Ušao sam u avion s plasticnom vrecicom i lapom. Pokraj mene su bili nekakvi imbecilni ljudi, toliko imbecilni da sam ih htio pobit napalmom makar se i otrovao. Bili su pijani, glasni, kretenoidni i nisu znali engleski. Sjedil sam na onom sicu skroz do prolaza. E, nisam pojma imao koliko ce me sjebat uzlet. Isuse, koji odvratan doživljaj. Onak, osjetil sam promjenu visine u bulji, zavrtilo mi se i sva ta sranja i vjerojatno sam napravil facu ko da cu eksplodirat. Kaj je najgore nikaj nisam vidio, ne. A osjecao sam se ko da mi neko čupa mozak i mece u praznu teglicu od krastavaca koju ce potom napunit nekakvim neugodnim plinom. Gledao sam retardirane suputnike tražeć razumijevanje. Nikaj nisam vidio jebote, sve duplo, njihov kretenizam se poduplao, buka je bila nesnosna. Reko ajde maloumni debilu, sam si si kriv, da nisi ko dijete miješao tripove, tablete raznih boja i oblika te goleme kolicine pive, sad bi ti ovo bio guba doživljaj. Ovak nije bio, vjerujte mi. Svaku promjenu visine ja sam osjetio kao rovanje po mozgu ili upuhivanje zraka u lubanju. No, gejpederski stjuard i pripadajuce drolje su bile ful ljubazne i dali su mi da se legnem otraga nakon nekog vremena. Jebote kak taj ryanair ima male avione, male siceve, sve je malo jebote. Niš, prezivio sam i to. Sletili smo u london koji je bio pod jebenom maglom i ja sam si mogo odigrat nightmare creatures na aerodromu. Sad, nakon kaj prehodas duljinu 6 stadiona da bi došao do onih nekakvih mjesta na kojima oni odluce da li si podoban ili ne, jebu te ko medveda. Ideš na blagajnu za seljacine iz razjebanih banana zemalja kao što je naša. Popuniš neki kurac di te pitaju da kaj ovo ono, kaj oces. Popunim ja to i sad...kako me baba ubila. Dam babi pasoš, dam babi papire i pita mene baba a kaj ces u dublinu. Reko, idem se turizirat. Veli ona aha. A dal poznas koga. Ja reko poznam, ali da li je to bitno. Veli ona odi sjedi tamo. Jebemti mater, svi cigani su prošli a ona mene jebe. Pa kaj tak sumnjivo zgledam? Prođe 15 minuta i eto babe, zove me. Veli ona imaš adresu osobe koju poznaš? Reko imam, ali mi je u lapu kojem je baterija voda, dajte mi šteker i sve 5. Veli baba odi sjedi. Sad sam joj vec opako jebo mrtvu anglosaksonsku mater u guzicu. Još 15 minuta. Dolazi baba i pita di bum spaval. Ja sad vec vidno razjeban vadim 'top 10 dublin' knjižicu iz vrecice i reko gle baba, tu bum spaval, biraj mater ti jebem di bum spaval. Još me jebala jedno 15 minuta prije nego kaj me pustila. Sisaj, reko. Sisaj dva. Imal sam veliku torbu, lap, ma masu pizdarija sa sobom, još jednu veliku torbu na leđima, vrecicu, sve sam imal. Kao zadnji balkanski kreten, nisam imal pojma di pokupit stvari. Tupo sam gledao u onaj ekran koji je svima govorio nekaj osim meni. Bio sam bilo gdje samo ne tamo gdje su moje stvari. Pitao sam ljubazno nekog oronulog starca u uniformi da mi veli da di su moje jebene stvari. Reko je eto, tamo su, vrte se. Reko fala fosil i krenuo tamo. Nisu bile tamo. Svi oni ringišpili su se vrtili sa stvarima koje nisu bile moje. Reko, koji si ti jadni balkanac. Užas. Nakon još 15 minuta potrage, našao sam odgovarajuci ringišpil u jedinoj prostoriji s ringišpilima i koja je imala samo 3 ringišpila od kojih su samo dva bila upogonjena. Koliki kreten moraš bit za tak nekaj? Uzeo sam svoje stvari i otišao tamo gdje je pisalo da dolazim u miru. Otišao sam predat stvari kukuruznom osoblju i krenuo prema avionu. Opet masa hodnika, jebeni labirinti do aviona a to je šatro mali aerodrom. Reko super, fantasticno. Ne zelim vidjet veliki aerodrom. Upoznao sam neku pičku i zapoceo balkanski čitčet. Imaš dobre sise, rekoh. Ne, serem, nisam to rekao, nije imala dobre sise, ali bila je šveđanka. Ukrcali smo se u avion i ovaj put sam si uzeo sic do prozora. Reko, sad me necete jebat s promjenama visine a da ih ja ne vidim. Jebote, kak je to dobro. Onak, letiš iznad oblaka i sve zgleda predobro, možeš si zabrijat da si negdje iznad zaleđenog sranja i samo cekas pingvina da se pojavi. Super je i to kaj si iznad oblaka pa ti je uvijek toplo. Taj drugi let je bio relativno ugodan iako sam bio premoren jer nisam spaval citavu noc. Spustili smo se ispod oblaka i skužio sam da je vrijeme za jebeni kurac. Odvratno. Super je bilo vidjet rupe u oblacima i kak sunce obasjava samo neke dijelove situacije na zemlji, fakat. Onak, sve tmurno i u kurcu a ti vidiš sunce kako obasjava samo pola nekog seoceta. Slika i pol. Dođe ti žao ovih iz donjeg luga. To je meni ta spika. Isto tak sam vidio predgrađe dublina koje je zgledalo ko one kućice iz monopolija samo smeđe. Reko fuj. Niš, gledal sam tak okolo i cekal da se spustimo. Reko jebote, faco, u dublinu si. Ne znaš kak i zakaj jer si glup ali jebiga, u dublinu si. Spustismo se i ja sam pokupio stvari. Sve je bilo dobro. Reko odlicno. Našao sam vodafonov netcafe na aerodromu, kupio broj za mob i ukljucio forum i icq... Neš ti glupog ovisnika. Reko ljudi, stigo sam jebote, stigo. Faca. Nisam imao pojma kam cu sada, s kim, kako. Ali stigao sam u dublin. Prvi dio misije bio je ispunjen. Pička u net cafeu nije mi naplatila korištenje neta. Ljubazno se nasmješila i rekla buraz, vidimo se. Reko, vidimo se stara. Krenul sam prema nekakvom sredstvu prijevoza do centra. Jebena kišurina je padala i ja sam zapalil pljugu ispred aerodroma šaljuc poruke voljenoj osobi. Niš, popušio sam i krenuo prema taksiju, reko, valjda nije skupo....aha, nije skupo... (to be continued) |
pokloni si iluziju
|
Pokloni si iluziju truda I daj danu smisao Jer to je dan Kad samo ti Sišeš kiticu Tog dana Mali bipolarni medvjed Prvi puta vadi spolovilo Iz tvog uma I meće ga u anus A ti imaš dojam da sisaš Iako imaš Malo spolovilo Malog bipolarnog medvjeda U analnom otvoru Nije li to čudno? Pokloni si iluziju gibanja Možda se primjetiš Jer to je moment Kad svi drugi Sišu kiticu U tom momentu Velika zla lasica Sjeda ti na glavu I pjeva temu iz a je to A ti imaš osjećaj Da lasica i nije toliko velika I toliko zla Iako ti sjedi na glavi I pjeva teme iz tvog djetinjstva Začudo, to ne začuđuje Pokloni si potrganu žarulju Jer svjetli iako to ne vide Jer to je žarulja U kojoj elektricitet Sisa kiticu Na žarulju, brzim automobilom dolazi Cvijet divljeg hrena Koji si nekoć ukrao iz susjedovog dvorišta I poklonio djevojci svojih snova Te govori Kako su tvoji darovi bezvrijedni Ali da te razumije I da je ostao bez goriva Te pita Smije li prespavati kod tebe Sa žaruljom Pita se gdje je otišla lasica Jer mu fali glazba |
dobro jutro part III
|
Ma da, dobro jutro papci. Slušam Tima Follina. Tip je bog. Kao i Jeroen Tel. To su vam autori mjuze za c64, za cu to uporno tupit tu, jer ono, ta mjuza je nekaj predobro. Inace, prijavio sam se za big brother, plješcite, sisajte mi kiticu, sve. Jedino ne znam dal ce popusit moju prijavu. Mislim, znal sam di sam imal da/ne spiku upisat skoro i slicno a i nisam bas odgovaral na pitanja kao sto je prijavnica zahtjevala. No, tražili su da prijavnicu ispunimo istinito pa ko ih jebe. Ovom prilikom isto tako želim pozdravit živce svog prijatelja Eugena. Njegovi živci su dobra osoba (DO). Gledam malo sisin blog i onak, kak ima pravo. O cemu se tu radi na vecini blogova? SISA Quote: Vama trebaju preseravanja tipa filozofiranja o životu, što ste jeli danas i što ste posrali sutra. Tako isfurane teme i isfurani tekstovi da me boli duboko u srcu i mozgu. Samo par blogova mogu čitati, a da ne udaram glavom o špicu krampa. Pa ljudi dragi, ali više mrski. Koji je vama kurac? Imate stvarno jebeno mjesto gdje bi mogli izraziti svoj talenat na originalan način koji je svojstven samo vama, a vi trošite vrijeme i impulse da bi napisali pizdarije koje se razlikuju samo u tome što netko jede sendvić s parizerom, a netko s šunkericom, što netko sreće ljude, a netko samuje u staji svog imanja. Toliko neoriginalnosti nisam vidio ni u milijarditom izdanju Biblije. Frajer ima pravo. Apsolutno. Inace, ja sam jucer bio kod mrkve i krenuo sam doma. Na putu doma sreo sam mengu i završili smo u parkicu s bambusom i u streljani gdje smo koristili zracnu pušku. U 2 ujutro. Još sam sral mrkvi da kaj kurac moram mado a nemam auto i tak. Onda smo pricali o pužovima i spasili ih par sa ceste. Spašavanje pužova vam je jebena stvar, jebena. I jebiga, na ulasku u empatreze ( (c) jedan frajer iz đurđevca, slucajno) sretoh mengu i nekakvu slovenku. Oni su me odveli do parka gdje je bilo par cudnih ljudi s bambusom. Neki celavi kit koji malo prica i nis ne radi, hiperaktivni dalmatinac koji mi je rekao ime, ali i napomenuo da ga moram zvat splićo. Bio je tam i još nekakav kit koji je tek upisao faks. Ošli smo u streljanu i brijali na puške. E, sad. Splićo je LUD. Lud. E, ova slovenka je nategla i spliću i ćelavog na kurac sa spikom dal oni znaju razliku između 'informacije' i 'podatka'. Ja sam ju poslao u kurac. Decko kaj je upisal faks joj je objašnjaval da se mora više posvetiti sebi. Suza mi je kanula koliko taj ne bu jebal još dugo dugo. Još se i uvrijedila kad sam ju nazvao milostivica kaj nije kužila pa mi je dopizdila i reko sam joj da je to sinonim za riječ pička samo star stotinama godina. Kad je vec popizdila sam joj morao i reci da kad vec brije na informacije da kak to da kad je tako zauzeta svojim umom, da zakaj to traje dulje od 5 sekundi i da zakaj ne nestane nakon toga. Nije ništa shvatila pa sam joj rekao da je jednostavno glupa. Nije me voljela. Nisu me voljeli ni ćelavi, splićo i koleđ boj. Išao sam im na kurac. Nema veze, oni su meni bili dosadni. Ali menga me otpeljal doma. Kupio sam im pive i pricao s mengom o autima. Menga naime ima hondu kakovu sam ja imao. Ah, sjecanja. Po ulasku u auto nisam znao da li da ejakuliram ili placem suze kakve place samo bivsi vlasnik sportske honde. Uglavnom, to je to. Dan za kurac. Dosadan. Al jebote, ja i na dosadan dan završim s nekim cudnim likovima u nekakvoj streljani gađajuc mete i pijuc bambus te vrijeđajuć glupacu. I kaj je najgore, nisu me shvatili da ju ne treba vrijeđat po nacionalnoj nego spolnoj osnovi. Jebeš diskriminaciju ako je iz krivog razloga. |
veselo veselo...
Sjecate se benjija i djecaka iz svemira? Obožavao sam tu seriju, ali obožavao. To mi je uz galaktiku i sokolove bio prvi primjer borbe dobra i zla. I tu se po prvi put moglo vidjeti koliko su ovi zli papci kul i do jaja za razliku od ovih kaj su kao dobri. Mislim, fakat. Zašto je leteci robot malog princa retardiran, zašto tako izgleda i svako malo se kvari? Ono, negativci imaju jebeni kombi s antenama i svim sranjima, to nije istina. I njihov robot je neki teži jebač majaka. Ono, sav je neki špičast, nabrijan, sportski spušten iako lebdi. A ovaj jadan, ko da ima pepeljarke...žalosno. Nekak se random sjecam svih tih serija i pizdarija kaj sam volio dok sam bio klinac. Naime, ja sam ko klinac brijao da cu bit astronaut. Na tu recenicu ocekujem duhovit komentar od leba. Eh. Brijao sam i da bi rado bio pirat. Crtao sam svemirske brodove i jedrenjake. Crtić koji je jebao mater je bio PLUK. Sjecate se pluka? Onaj robot s ladicama i pripadajuca mu ekipa. Isuse, kak sam mrzil kaj je svaki put pisalo nastavit ce se i kurac moj krasan se nastavio. A ja ko zadnji tenkre svaki dan u 7 pred telkom i cekam. A Pluk svake prestupne. Mrzio sam i četvrtke. Isuse kako sam ih mrzio. Jer, četvrtkom je bila ona usrana vegetina kuhinja. Ja sam htio svemirske brodove, pizdarije, ovo ono. A oni meni daju karapandžu. I jednu žlicu vegete. U pičku materinu. Obožavao sam crtice. Gustav je bio prejeben, ali prejeben. Navodno neko negdje ima sve gustave na divx. Ima li doista? Mislim, u ono vrijeme, crtici su bili zakon. Štrumpfovi recimo. Pa moraš voljet takav crtić. Nisam volio one jebene retardirane buflonce, jebo bi im mater svemirskom polugom. I kak smo na balkanu, sve nas je mučila ne tajna velike moći (big mojo) nego da li se frajer zove Misteriozo ili mister Jozo. Meni je mister jozo bilo jebeno logičnije. Nije imao vrat, živio je u dvorcu, jebo je sve malene plahe životinjice u malenu plahu životinjsku dupad sa svojom jebenom tajnom. Opet, s druge strane, tajna je misterija, dakle sve je tu nekaj misteriozno. U dvorcu mister joze. Kužite zajeb za mlad um? Galaktika. Ah. Tu je borba dobra i zla. Steta kaj je se fakat slabo sjecam. Znam da sam na krucijalnoj sceni morao otić kenjat jer sam imao proljev. A svi su gledali, svi. Bratić, sestricna, familija....a ja sam kenjao usred najvece bitke. Nikad si to nisam oprostio. Ili svom probavnom sustavu. Sokolovi. Mislim, jebeš mi sve, ali ja sam se onog tipa koji je pothitno morao zubaru plašio. Da, bio je od gume možda, ali to nije umanjivalo činjenicu da urlikom ruši planine i da ima zelenu krv. Uf. Ta zelena krv je možda najzajebanija komponenta. Sport bili. Jebote! Koji crtić! I onaj robotski glas koji daje upute kam trebaju otic i di se sprema pizdarija. I zla vještica vanda. Obožaval sam sve te likove. Ne znam koliko od vas je gledalo (a nitko koga sam do sad pitao do sad nije) film johnny 5 iliti short circuit. Moj stric je imao polupropalu videoteku koja je kasnije apsolutno propala pa sam ja gledao. Onda se prebacio na pčelarstvo. Ali nije to bitno. Nego, johnny je bio robot kojeg je pogodila božja munja u limenu guzicu i dobio je emocije i svijest. Ima i nastavak. Ne isplati se prepricavat. Pa onda film, čudo u 34. ulici, to ste vjerojatno svi gledali. Jebote, koja filmčina. :D :D To je s onim malim svemirskim robotima koji pojedu konzervu kokakole, pokaraju se i onda pokenjaju konzervu u malog robota. Jebeno. E.t. necu ni spominjat, suvišno je. Upravo sam ga spomenuo. Nema veze, meni je bivša ionako znala reći joj micek, ali 90% stvari kaj ti veliš je tak suvišno. Na kaj sam ja nastavio pricat. Rekla je da ju ne slusam. Onda sam joj ja ispricao kak ju slušam i još puno stvari koje nisu imale veze s tim. Gunisi. Jebo mater svoju. Ko taj film nije gledao bar 10 puta, nikad nije bio dijete. Jebeš mi mater. I gremlini. Jooooj jebote. Prije par mjeseci, još sam bil s ovom svojom, dobijem ja gunise na divxu. Velim ajmo gledat. Kurac, zaspala je. A ja sam se plakao od smijeha. Jedino mi je majki s onom pumpicom jebeno išao nakurac. Ja sam imao astmu pa nisam sisao jebenu pumpicu svakih 10 sekundi. Reko, majki, sisaj. A onda sam vidio da to i čini pa sam odustao. Ma serem vec bezveze, pospan sam. Ali ti filmovi, te serije, jao. Jebali ih pokemoni, jebalo ih sve. Sad zvucim ko svoj mrtvi deda koji je brijao da su a je to (OH YES!) živi ljudi i da ne bu njega niko jebal i da kaj kurac to moderno doba....austrougarska, kuen hedervari....poplava u zagrebu.. Kakva mrtva šindlerova lista, pa jebote film je crno bijeli...i nije smješan...i nema svemirske brodove, robote, jedrenjake, čudne ljude i sve što život cini ljepsim.. Jebeš takve filmove. Jebeš takve crtiće. Jebeš takav život. I za kraj cu citirat svoju sestru dok bila je mala: «Srela sam razboritog psa. Htio se boriti sa mnom» |
07.07.2004., srijeda
priča - šesti deo
Dakle, došao sam u lloret i osjecao sam se jebeno ninjasto. Znal sam da sam joj prije nego kaj je odlazila pricao o birtiji gdje smo se mi najviše rastočavali jer si dobio tekilu uz malu pivu. Reko koka, tam si odi, birtija je mrak, muzika je taman ono kaj mi mladi tinejđeri volimo, svi su ludi i nezaboravni i ono, tam odi. Ovi su me ostavili tam negdje kod svog hotela i ja sam krenuo u akciju. Birtija se zvala higwayman pub. Sveta misija bila je skoro pa ispunjena. Samo sam još trebao naci djevojku samo takovu i dinamo. Šetal sam se okolo, diveci se cinjenici da nisam popušio kiturinu po putu. Uzel sam si pivicu i šetal se pored arcade pizdarija gdje sam godinu ranije s doomjamom igrao virtua fighter, pokraj birtije gdje su se održavala neka natjecanja u lokanju i tak. Hodal sam prek plaje, mislec eto, ma srest cu ju ziher. No nikaj. Dok nisam došao do highwayman puba. Srecica moja. Mislim da mi je polomila kičmicu kak se zaletila prema meni i zakucala me u zid. Onda sam znao da me jako voli, ali nisam bio ziher da nije iz osvete isto tako. Ono, budalo. Ona je naime dan prije nazvala moju susjedu, tak smo se mi znali cut jer ja nisam imao fon i moja glupa sestra joj je rekla da sam otišao u španjolsku s nikaj para te se ova zabarikadirala u sobu i histerizirala da bum poginul. Reko koka, ljubavi...nemrem poginut ako je misija sveta. Poslala me u krasan kurac i poljubila tak da pogineš koliko je dobro. Od ovoga se gine, koka, od ovakvog poljupca, rekoh. Ma jebote koji je to susret predobar bio, bili smo ko sijamski blizanci, nismo se micali jedan od drugog ni milimetra. Dok se ja nisam napio i napušio marokanskog hašiša s njenom prijateljicom. Jebiga. Ne vidiš onda baš najbolje. Malo smo se svađali, brijem jedno 30 sec, morali smo, mi smo se uvijek svađali radi sranja, ali to smo radili jebeno strastveno. Nema tog filma ili kazališta. Uspio sam poslat dva njena pijana prijatelja prema barceloni dok su pitali gdje je hotel. Kao, bio sam ja tu godinu ranije, kaj kurac, ja cu objasnit. Nisu me voljeli. 45 minuta su hodali prema barceloni prije nego kaj su skuzili da vise nisu u naseljenom podrucju. Mislim jebiga, ko im je kriv kad piju i slušaju mene koji sam obnevidio od hašiša. Njena frendica je palila razglednice i papire. To ljeto sam prvi put snošajio u prisustvu ljudi koji šatro spavaju. Na pomocnom krevetu. Bilo je prekrasno, jebeš mi sve. Isto tak sam prvi put zaspao na zahodu seruć i lagano polomio glavu koja me uspavanog pretegla prema zidiću koji je zahod dijelio od hodnika. Baš smo sretni bili. Svi su išli na plaju i okolo a nas dva smo ko zadnji debili bili u sobi citav dan, samo navecer odajuc počast instituciji šanka. Onda sam mogao znat da cemo uvijek biti prijatelji. Jeo sam piletinu i krumpiriće slobode. Ili sam im se znal prišklopčit za ručak u hotelu. Ono kaj je bilo interesantno je da je ona priglupa razrednica mojim frendovima zabranila da se druže sa mnom i to zato jer, and i quote, sam «leglo razvrata i poroka». Ja sam nekako njoj htio objasnit da nemrem bit leglo, for i am one, and in leglo are many, ali ko jebe priglupu drolju. Reko, sisaj. Tak da smo svi skupa navecer brijali po highwaymanu, i meni bilo super kaj su većma tamo bile moje ženske prijateljice koje su bivajuc zene, odbijale popit tekilu koja se dobije uz pivu. Pio sam te tekile ne bi li bio svaku noć sam pijan, svaku noć sam lud. Znate, tam vam ispred birtija imaju one animatore, staliveć. I oni koji su bili pred birtijama gdje smo mi išli vecinom nisu imali ni zube, ni cistu obleku, ali su uvijek imali lahkih droga, bezzubi osmjeh, pošalicu, te savjet. Ma bilo je jebeno, prejebeno. To su oni momenti kojih se sjecas, kojih se voliš sjetit više od svega. Jebeš korektnost, jebeš rutinsku ugodu, jebeš sva ta sranja koja cine život podnošljivim i koja ti dozvoljavaju da preživiš. Ja sam bil tam s curom koju volim, za koju sam znal da bude uvijek dio mog života, prepijan, rastočen lakom drogom iz nepoznatih zemalja, u zagrljaju za koji ce cinilo da nikada nece prestati. I nije prestao. Ne zajebavam se. Bil sam onda jebeno sretan. Proveo sam dva i pol dana koji jebu majku one tri i pol godine zadnje veze samo tako. Jednostavno im izjebu mamu. Tko bi rekao? No dobro, prošlo je tih par dana koji su bili nenadjebivi i ja sam se moral vratit doma. Suza kane, erekcija u džepu, pogled u nepoznato i pozdrav. Oni su kretali doma autobusima. Ja sam išao u krasan kurac a ne s njima. Voditeljica puta za mado je bila ona čičona s telke, karmela vukov colić. Odjebala me ko psa. Reko, sisaj krmela. Mogu sam. Kako je njihov bus krenuo, otvorio sam malu konzervu strane pive i pripremao se na povratak. Za kraj cu samo citirat klinku iz ulice koja se grčila mojoj sestrični. «Ne može. Nas je više, a tebe je manje» (to be continued) |
06.07.2004., utorak
Zraka
|
Dosla si kao zraka. Zraka svjetlosti koja me opizdila po celenki jedno jutro i natjerala me da se zbudim. Onak, provukla si se kroz rolete i spržila mi glavu. Nisam odmah skužio, to je ono razdoblje razbuđivanja kad ne kuzis jos bas najbolje pa recimo sanjas da radiš u rudniku i da se tip s vrucim širajzlom lagano naslonio s istim na celo ti ili kak si se glavom zalijepio za ring na štednjaku u procesu provjeravanja da li voda za kavu kipi. Uglavnom, trebalo mi je jedno vrijeme da skuzim kaj se događa. Po buđenju cak. Lezao sam tak na krevetu i kroz skroz zatvorene rolete zašorala me ta zraka. I kak je soba bila puna prašine, znate ona mala sranja kaj lete po zraku pa se skuži kompletna zraka svjetlosti kak brije po sobi...e, tako sam ja citavu zraku vidio. Tam preko puta je bilo ogledalo pa sam i u njemu uspio vidjet kako mi pali celenku. Bilo je mrak. Osjetis kak te pegla po celu a jos mozes i vidjet. bilo je to potpuno iznenađenje, jer rolete su strgane i nikad svjetlo nije ulazilo kroz njih, nikad. I sad odjednom ta zraka, bezveze. Nisam u pocetku znal dal da reagiram ili ne. Mislim si, kaj kurac, samo zraka svjetlosti, izađem iz sobe jebote i na suncu sam, jebeš tu jednu zraku. I tak, izašao sam van, jebeš zraku. Provel sam dan vani, nisam opce razmisljal o tome. Vratil sam se doma i legao spavat. Ujutro me zbudila ista zraka. Sad je to vec bilo sumnjivo. Reko jebote, kak. Godinama lezim u istom krevetu, sa istim roletama i nikad me nije nekakva zraka opizdila. S obzirom da su rolete potrgane pa se ne mogu dic otisao sam u drugu sobu vidjet da li je neko porusio neko drvo il nekaj da sad odjednom svjetlo ulazi. Reko, mozda je neki objekt bio upravo između svjetla i te rupice. Nisam vidio promjenu. Nije mi bilo jasno. Ali reko, dobro. Legao sam se na krevet i puštao zraku da mi prži celo, bilo je guba, baš guba. Otisao sam opet van, ne razmisljajuc pretjerano o tome. Vratio sam se. Spavao. Jutro i opet zraka. Moram priznat da sam se naviknuo na ideju da imam bar malo svjetlosti u sobi i iako me čelo sve više peklo i svrbilo nekak nisam mogao promjenit položaj. Reko, tu JA spavam, ovo je moj krevet i moja soba. Ali kao, neka. Prolazilo je vrijeme i ja sam se vec poceo budit sa idejom o zraci prije nego kaj bi došla. Mislim, kakva glupost. Zraka svjetlosti. Ima ih koliko god zelis jebote, izađi na sunce, obasja te u pičku materinu, koji kurac je jedna zraka u usporedbi s tim. Ali ja sam se naviknuo. S vremenom sam skuzio da sjaji drugacijim, posebnim sjajem i kako nisam razumio kako se pojavila tu nakon svih tih godina, pomislio sam da je mozda namjenjena meni. Mislim, jebeš sunce, jebeš sve. Ovo je bila moja zraka. Pizdarija je počela kad se pocela pojavljivat i po noci. Reko, ludim jebote, ludim. Totalno sam puko. Danima sam gledao tu prašinu kako se igra unutar zrake, sve stvari u sobi poprimile su drugaciji, potpuno drugaciji oblik. Zahvaljujuci jednoj zraci. Nisam razumio kak ni zakaj. Ali prepustio sam se. Totalno. Dakle, sad je dolazila i po noci, niotkuda i shvatio sam da to mozda ima veze sa uzrokom tog nepoznatog, nevjerojatnog sjaja. Cudna je ovo prica, meni nerazumljiva isto. Postadoh ovisan o zraci sunca. Ako je o suncu rijec, ja sam bio uvjeren da je. Ali kak dolazi po noci nisam bio siguran. Vidio sam iz kojeg smjera i vidio sam da je jednako sjajna citavom svojom duzinom. Svaki put kad bi izasao van na sunce zamisljal sam kak bi zgledala tamo, koliko sjajnija bi bila i kako bi bilo fantasticno ici po cesti i bit obasjan svojom zrakom sunca. Irealna stvar, morao sam si priznat. Isto tako sam imao osjecaj da takva zraka nije mogla doci meni, da nije namjenjena meni, da mora da je nekakav zajeb u igri. Prestala je biti tamo. Pojavila bi se na tren da bi otisla opet. Pokusao sam shvatit otkud dolazi, koji jebeni kurac se događa. Citav jebeni zivot u mraku i dobijem fakin zraku, konacno. I onda kurac. Ono kaj je bilo paradoksalno je da je sjaj bio obrnuto proporcionalan vremenu koje je provodila sa mnom. Jer, jebeš mi sve, to je bilo provođenje vremena. Osjecal sam se ko u epizodi zone sumraka. Ali totalno. Totalno. A dolazila je sve manje. Sjaj je bio sve nepodnošljiviji. Hehe, čelo me svrbilo u pičku materinu. I onda je progovorila. Reko, ne seri. Reko, nemoj jebeno srat! Rekla mi je da odem u drugu sobu i da pogledam prema susjednom kvartu. Pogledal sam. Tam je bil nekakav, uvjetno receno, svemirski brod. Reko zraka, kaj me jebeš, koji je ovo kurac? Nije mi bilo čudno kaj zraka svjetlosti prica. Zakaj mi nije bilo čudno? Kurac. Veli zraka gle, ovo ti je bas kak si i sam skuzil uvjetno receno svemirski brod, ne. Reko aha. Veli ona znaš, ja ti moram ici, oprosti. Reko daj, cekaj, objasni. Veli ona meni...gle, mi smo ti tu na proputovanju po zemlji, ne, vec jedno 10 godina i tak. Reko ko vi? Veli ona, pa ja i moj gospodin zrak. Viš, nisam se ja tebi slucajno dopala, mi smo ti komunicirali putem tog paljenja rupe u tvom celu. Reko aaa, kužim. Primil sam se za čelo. Jebote, kolika rupa. Reko dobro, koja ti je to spika da mi sjebeš rolete, kaj briješ? Koja ti je spika da mi uđeš u misli, mislim, kaj s tim? I dalje mi nije bilo jasno da bi mi trebalo bit čudno kaj pricam sa zrakom svjetlosti. Veli gle, kak mi putujemo, on skuplja nekakve pizdarije za istraživanja a analiziram njegove uzorke i istražujem ljudske umove. Kako sam ipak ženska zraka, onda istražujem muški um, to ti je i kod nas doma isti kurac. I sad, radim to iz dokonosti, iz taštine, 10 godina je ipak dugo razdoblje dok on istražuje a meni je dosadno. No, s tobom mi se dogodilo nešto onak, posebno. Imaš lijep um. Nisam se mogla maknut, oprosti. Reko dobro koka, ja sam tebe zavolil pun kurac. Nego, moš se te inkarnirat u neku sisatu plavušu i to? Veli je, mogu ali gospon zrak je jako jako tužan i moram ici. Zal mi je, htjela bi ostat, ali ja ti volim gospona zraka, a nismo ni s iste planete. Zbediral sam se pun kurac. U tom momentu skuzio sam da volim jebenu zraku svjetlosti. Nekaj neopipljivo. Sjetil sam se svih slika koje sam imao u glavi u njenom prisustvu. Reko zraka, nije fer. Nije jebeno fer. Mislim, budimo nacisto, ja volim picke i volim jebat i to. I onda skuzim da vec pun kurac nisam pojebao nekakvu kornjaču jer sam cekao da dođe fakin zraka koja je sa mnom komunicirala u slikama. Posložilo mi se. Nisam bil sretan. Bio sam strasno zalostan zapravo. Sad mi je bilo jasno zakaj me sunce ne inspirira tak i zakaj su druge zrake ono, bezveze. Bile su flah. Jebemti izvanzemaljske entitete rekoh. Droljo. Nasmijah se. No, ona se nikak nije mogla maknut. Onda je nestala. Nije je bilo par dana, ja se nikak nisam mogao vratit na staro, nikak. Ležao bi u krevetu u odsustvu erekcije, što nije bila prirodna pojava i cekal da dođe malo, da mi prica u slikama. Dosla bi na tren. Spalila mi čelo i ošla. Mazohisticki sam cekao da mi napravi rupu u glavi, jer nis vise nije imalo smisla. Jebo ti svemirski brod mater, mislio sam si. Odite na jebeni jupiter istraživat, šupci. S druge strane mi je bilo žal gospona zraka. Mislim, ono. Njegova gospođa zraka zavolila je aliena. Ne bi se dobro osjecao na njegovom mjestu, bed mi je bil. To je valjda ko kad se slikaru žena zaljubi u automehaničara. Nemre skužit. Boli. Osjetio sam paljenje po čelu. Probudio sam se brzinom spidermana i s pažnjom ninja ubojice na misiji. Bio je to gospon zrak. Veli on meni, ne znam kaj da si mislim o tebi. Nemam pojma. Iako sam svemirac i pun kurac pametniji, nemam pojma kaj se dogodilo tu. Ne znam dal bi ti jebo mater ili bi pokusao popravit rolete da konacno i tebi uđe malo svjetlosti u sobu. Zajebano je živjet u mraku, znaš. Reko znam. Reko jebote, jesi ti gospon zrak svjestan da je meni mlada zraka dala nekaj kaj nikad nikad više ne bum mogao imati? Veli on, joj briješ, ne znaš kak zgleda na našoj planeti. Reko zrak, nije bitno, stvar je mentalne slike. Mislim da sam vidio nešto tipa suze kak idu iz zraka. Ali kak je on svjetlost, mislim da mi se učinilo. Bil je nesretan. Bil je užasno nesretan. Meni nije bilo jasno kak sam ja uspio sjebat brak dvije zrake svjetlosti. Ono, ako su vjenčani. Rekao je da ne želi da se vise vidimo zraka i ja. Da nemre on to, a da nemre ni ona. Reko, u pičku, nego jebeno kaj? Reko, jesi ti jebeno svjestan činjenice da sam ja samo ležao u jebenom krevetu a ona me opalila po mozgu samo tak, usput. Veli on, nije bitno. Mi sad puno toga imamo za sredit. Nisam skupljao uzorke u zadnje vrijeme. Moram nastaviti s radom. Mi smo zajedno odlucili doci na zemlju ne bi li izgradili život i napravili taj projekt na koji brijemo. Ja skupljam, ona analizira. Reko da, a kurca nije analizirala u zadnje vrijeme jel. Veli on, jebiga. Ali sad to mora stati. Imamo živote. Jebeš mi mater ako u tom momentu ne bi maznuo neku tripčinu da se vratim u realnost. Jebe me frajer s druge planete koji zgleda ko zraka svjetlosti a ja sam zaljubljen u njegovu ženu. Koja isto zgleda ko zraka svjetlosti. Došlo mi je da se napijem solne kiseline. Reko odi. Otiđi frajeru. Veli on, ajde da ti popravim rolete. Reko, odi u kurac s tim, ne radi se o roletama. Veli on, ma kak ne, onda ces imati koliko god svjetla želiš. Bio je inteligentan na jedan čudan način, da se blago izrazim. Reko e, a oš ti da ti ja kupim onaj kurac za kvarcanje pa da briješ da ti je to žena? Svemirci... Reko otiđi, zabetonirat cu prozor. Budalo. Veli on, ak ti kaj treba, bum ti ja palil celo. Nije shvatio da se ne radi o rupi na čelu. Bedak. Ošo je. Pljunuo sam na vazu koju je neko nekome jednom poklonio. Reko, jebite si mater. Ona se javila na kratko, rujuc još jednu rupu. Da nemam razumijevanja je rekla. Da su oni ipak zrake svjetlosti. Kužio sam to. Jebiga. Brijem sutra pozvat zidare da zazidaju mjesto gdje je sada prozor. Jebeš prozor kroz koji ulaze alienske pičke u koje se zaljubiš. |
oj
ne budem vise pisao blog. razlozi nisu bitni, ali postoje i jebeno su dobri. |
05.07.2004., ponedjeljak
Ono kaj ja hocu rec...
|
je da kurac, taština je tak brutalan neprijatelj egotripaškog samoubojice, da to nije istina. sisajte. individuals run for cover, for the multitudes of thoughtless clones have reached a critical mass, individuals hide in fear, under cover, sheltered by the wafer thin veil of intelligence individuals, nowhere to be seen urbana is oozing like a bloated carcass, with maggots cooking in the desert heat, oozing, with progeny writhing and desperate for input from someone more determined congregating in invisible circles, half apart and half apart, all too aware of the insignificance, pushing on with soul and heart individuals don't pray for forgiveness, when pinned up against the wall under siege of persecution, individuals command exception, and accept dichotomy, maybe you can't choose anymore procreation without gain or purpose, languid wills and torped minds, catapulted ever faster by the arrow of time. you take yours and i'll keep mine. |
03.07.2004., subota
Čime mjerimo ljudski život?
|
Čime mjerimo ljudski život? Da li postoji mjerna jedinica za vrednovanje života? Onak, razmisljam ja o suicidu vec duže vrijeme, ne. I sad, došao sam do zakljucka da fakat svima puca kurac. 100kn za spasit neciji život? Hm. Da li bi to bilo izraženo u telefonskim impulsima, plaćanju taksija ili nekako drugačije. Mislim da je to recimo najlakše. Ali recimo, uložiti sebe u to? Pa nema šanse jebote. Nema mrtve šanse. I onda recimo spasiš osobu i veliš joj poslije hehe viš da nisi ni mislio. Ili si to misliš, svejedno. Jedan covjek mi nedavno rece da sam je ovaj blog emocionalni vampirizam. To je vjerojatno nekaj najružnije kaj sam ikad cuo. Jer onda sam ja emocionalni vampir. I da, imam sjebane potrebe. I da, želim da me voli neko koga bi i ja volio. I da, ne znam biti sam. Ali znate, mene svi jako vole, stvarno. Dok im nisam u blizini. Vjerojatno fakat sisam ljudima energiju. I slušam savjete i slušam kritike i pljuvanja. I nemrem vise podnijet da ljudima treba odmor od mene, da ne mogu bit u mojoj blizini i nemrem vise podnijet da sam sam. Da se liježem sam i da se budim sam a sve moje ljubavi ostaju neispunjene. Da nemam ništa i nikoga. Nemam ni osobu, nemam ni glazbu, nemam dom, nemam niš. I da svi vele sam si si kriv. Jesam, ok. Sam sam si kriv. Ali tako je. Jednostavno. I pun mi je kurac licemjernih šupaka koji ce mi satro nekaj uplatit. Uplatite posthumno mamu vam jebem. Ovo je zadnji primjer mog emocionalnog vampirizma pičke kisele. Posljednji. Mater vam jebem, ja tu nisam napisao 2% svog životnog sranja, 2% jebenih. Sit gladnom ne vjeruje ionako. Ko vas jebe. Ionako to sve radite s daljine, iz udobnosti svojih fotelja, kreveta i kajgod vec. Kuzim. Ja fakat nisam pozeljno ni ugodno društvo. Recimo, onu vecer kad sam se htio ubit. I velim ja frendici. Javljaju se onda na icq ljudi kojima je ona rekla da sam sjeban. Svi s istog icq-a, ne. Njih 5. Mene niko nije zval nikam. Za mene se nema strpljenje jer svijet ne voli sjebane i žalosne ljude. Opterecuju. Jebite si krvavu majku s tim. Ni žalosni i sjebani ljudi ne vole svijet. Jer je smeće. Koja je cijena ljudskog života? Zagrljaj? Poljubac? Iskreno razumijevanje? Ne znam. Ovisi od covjeka do covjeka. Ja nemam puno za dati, ocigledno. Sjeban sam i sebican. Ali sam totalno htio i to malo dati nekom. A nemam kome. I danas sam izgubio i najbolju prijateljicu jer je njen muž ljubomoran. Ja imam ljude koji me i virtualno izbjegavaju. Sjebavam im živote, previše sam im. A meni gal baš veli neki dan, pricali smo o ljudima s neta. I sad, nabraja ona ljude i pita kaj misliš o njima. I ja velim. I veli ona jebote, pa ti nemas nis lose za rec o ikome od njih. Valjda nemam. Iako im svima velim da sisaju kitu. Dakle, stao sam kod prijateljice. Ja se vežem na ljude. Veli ona moraš bit sam. Nemrem bit sam, nemrem. Jebiga, sjeban sam na tu notu, totalno. Ocekujem od ljudi da bi za mene napravili ono kaj bi ja za njih. A to nije jebeno moguće. Mene nitko nikad ne trazi da nekaj napravim za njega. Nisam vrijedan ni da me se zamoli da nekaj napravim za nekoga. Jebite si mater svi. I sad, kad odem u kurac, konacno ne želim da me iko spašava. Ne ocekujem to. Ocekivao sam to prije možda, ocekivao sam to i onda kad sam išao na savu. Ali niko. I još me prijateljica optužila da sam kriv kaj se pol noći radi mene svađala sa mužem. Jebi se. Jebi se. Jebi se. Stvarno mi nije bitno više. Jer, svi ce rec, nemoj se ubit, joj nemoj. Ali cinjenica je da ja oko sebe nemam ljude od krvi i mesa kojima bi bilo stalo. Koji bi nekaj napravili. Ne. Pokoji poziv, povremeni sms. Jesi dobro? Cul sam da ti je u kurcu. Mozemo se nac ako hoces. Hahaha jebeno tragicno, jebeno. Ti svi ljudi imaju zivote, imaju obitelji i imaju ljude koji ih vole. Kaj je ono najgore, ja bi za puno tih ljudi skocio u jebenu vatru, ne samo gurnuo ruku. Ali ljudi imaju svoje živote u koje ja ne spadam. Savršeno isplanirane, izorganizirane, sa davno sjebano utemeljenim sustavom vrijednosti i ja sam jednostavno autsajder. Oduvijek sam bio, fakat. I uvijek je lako reci nekaj, a napravit nemoguce. Vidite, ja cu veceras ugasit net, sve messengere i sva sranja zauvijek. I vi cete komentirat. A ja cu u svakom vasem komentaru nalazit razlog da potenciram ovo svoje stanje na x-tu. Jer želim to. Jer želim konacno skupit hrabrosti da se finalno koknem. Ako velite nemoj, razlog je tu. Udaljena papčina koja nema pojma opet sere. Ako velite ubij se, sve je jasno. Kaj god da jebeno velite svejedno je. Jer vec 2 jebena mjeseca ja ne znam tko sam, što sam i zašto jebeno postojim. I moje manične faze samo su odraz pokušaja da si dam razlog, do si objasnim zašto se isplati živjeti. A lažem si ko pseto. Mislio sam da ce se stvari s godinama promjeniti. Fakat. Mislio sam da cu se ja promjeniti, da cu skuzit neke stvari, da cu postat normalan, tako sam se jebeno nadao tome. Ali niš. Ja sam emocionalni vampir. To je ono kaj ja jesam. I to ono, nesretni jebeni emocionalni vampir. Ma kome ja to kradem jebene emocije, kome pitam vas jebeno. Jako ste u jebenom strahu u svojim jebenim foteljama i krevetima. Ne kužim otkud opce ta konstrukcija. Ali dobro. Ono kaj ja imam za pružit, nikome ne treba. Nije to primarno. Nemam novaca, ne pružam sigurnost. Tako je lako voljet normalne ljude. Mene nije. I nitko nikad ni ne bude. Osim iza svog jebenog ekrana. Ili jednom mjesecno na kavi. Mislite da sam sretan? Mislite da je super bit sam? Pogotovo ovakvom imbecilu kakav sam. Loše sam. Jednostavno. Nemam više jaja borit se s vlastitim željama, manama, strahovima, neodlučnošcu i slicnim. Ja sam hodajuca jebena mana. Kako je reko moj frend dok sam mu rekao da sam kategorija, da me se nemre strpat nikam. Pogledal me i rekel stari, nisi ni kategorija. Ti si dijagnoza. I jebiga. Mene je super znat. Ljudi vole kaj me znaju. To je to. Dalje od toga ne ide. Nikad nebu išlo. Sve koje sam volio sam zgubil po putu. Neke stvari nikad nisam imao. Da ja vama velim da se meni niš lijepo zapravo nije dogodilo u životu, srali bi. Ali nije. Dogodilo se taman da mi pokaže kako postoji. I kako nikako i nikada nije namijenjeno meni. I onda nestalo. Eh, jebeš to. Fakat nije lijepo. Nekak nisam sretan s tim. Nemrem ja nikog usrecit sobom. Ne u mjeri u kojoj to rade normalni, zdravi ljudi. Jebiga, mozda mi je trebalo vremena da to shvatim, mozda sam se davno trebal krknut. Ali nisam, vjerovao sam da ce se nekaj promjenit. Da cu se ja promjenit. Da ce se nekaj dogodit. Ali nije jebeno. I super mi je kak ljudi koji mi govore da moram naucit bit sam, ne da imaju nekoga, nego su ono, okruženi s ljudima koji ih obožavaju. I oni koji mi govore da trebam naucit gradit zivot su dobili sve od roditelja. Lako tuđim kurcem gloginje mlatit veli moja stara. Ali to nije primjenjivo ovdje. Heheheh. Ma ko ga jebe, nije mi bitno opce vise. Stvarno nije. Nemam život. Jebote, kak to meni u kurcu zvuci. Fakat se provlacim kroz zivot kraduci dijelice tuđih. I ne da mi se više. I znam da me niko nece ic spašavat. Nije isplativo. Košta novaca, živaca, ma svega. A i jebeš mi mater ako me ne bi krivili do kraja života da su se ne znam, posvađali s frendom radi toga kaj su me išli spašavat, s partnerom, da su sjebali ispit, da su dobili otkaz, svejedno. Ljudski život nikaj ne vrijedi. Niš. Ne da nisam izuzetak. Primjer sam. Gudbaj ekipa. Tašto cu citat komentare još jedno vrijeme, ako cete komentirat. Sisajte kiturinu pičke kisele jadne. Bok. |
ovak
|
se ja osjecam ovak jucer sam mislil da se spajki tak osjeca al ne to sam ipak ja |
tada
Znali smo sjediti na stjenama i šutit. Onak, samo gledat u more kak se spaja s horizontom i šutit. Čekali smo jutra tako. Koji put pijani, koji put trijezni. Otriježnjeni je bolja rijec. Znam da smo se prije toga smijali satima, ali satima. To jedno ljeto ja nisam pio zapravo. Nisam pio godinu dana, htio sam osjetit kak je to biti trijezan. Ne znam zakaj. Pišem ovo i shvatim da mi fali rijeci. Shvatim da nema rijeci kojima ja mogu opisat kako sam se tada osjecao, to ljeto. Razdoblje kaosa je prošlo, samo smo se smijali. Nisam nikada osjecao veću utjehu, sigurnost i zapravo, ljubav kao to ljeto. Stvarno nisam. Osjecao sam se siguran. Poput djeteta koje zna da ce mama doc po njega u vrtić tocno u 4 sata i da ce ici doma. A do onda mu je bilo dano da se igra, da istražuje, da vidi nove boje i oblike. Nisam razmisljao o tome da je to samo to ljeto, da ce sve te boje izblijediti i da ce se oblici koje sam zavoli toliko distortirati ili raspršiti da jednostavno pomisliš da se nikad nisu ni dogodili. Pokušaš se sjetit kak je to tocno izgledalo ali prijem jednostavno nije dobar. Pokušaš se sjetit kamo su nestale boje.Tada, sve je bilo toliko jednostavno. Bili smo poput te vrtićke djece koja jedna drugom posuđuju autiće i ne mogu vjerovat da stvarno po pjesku vuku baš taj model mercedesa koji su oduvijek željeli imati. Ne znam da li su oni bili, znam kako sam se ja osjecao. Neš ti romantike. Fakat smo se smijali satima, danima. I pricali. Ljudima se ne da pricat. Oni djeluju. Jednostavno postoje. Mi smo zivjeli u svijetu mašte tada. U svijetu mašte spojenim sa pogledom na more kako se spaja sa zorom i bilo je jednostavno nevjerojatno. Nema smisla opisivati tko, kako i kada. Nema. Jer se nece vise ponoviti. Ali jebeš mi sve, ali sve, da sam tada vidio vilenjake, patuljke i zmajeve kako lete jutrima iznad pučine, ne bi me čudilo. Ne bi me iznenadilo ni na milisekundu. Vjerojatno bi im se osmjehnuo, mahnuo i nastavio gledati u nebo kako se spaja s morem i svakom sekundom koja prolazi cini boje toliko živima da pomislis da ti promjenom nijansi iz sekunde u sekundu govore sve sto si ikada zelio cuti. I činile su to, bez rijeci. To ljeto, ja sam vidio sve sto sam ikada htio osjetit. To ljeto, sve slike bile su prekrasna harmonija za one koji mogu cuti sliku. Blijedilo je polako, u naletima ludila, bizarnih događaja u nijansama sive, povuklo se. Nestalo je u potpunosti. Boje su opet postale normalne, harmonija je opet bila jednolicna. Disonantna cak. Ali ne želim to. Stvarno se jedan dan želim prošetati ulicom i ne iznenaditi se ako iznad sebe vidim zmaja. Velikog šarenog zmaja sa štraftama kak me gleda. I želim mu se osmjehnut onako, kako bi to ucinio to ljeto, odmahnut glavom u stilu «jebote hehehe jebote» i nastavit hodat prema dućanu gdje namjeravam kupit cigarete. |
šupčenje
|
Ja sam tek sada shvatio da je ovo dole kaj sam ja napisao zapravo mikro socioloska studija. Poput one koju sam prije koji tjedan sproveo u pekari. Recimo, sto se haunt tice, previdio sam jednostavno. Ali nije ni bitno. Radi se o tome kako znanje sprijecava ljude da se zabave. Sto se caveat emptor tice, nisam znao i nije me ni zanimalo. Pobogu. Ja sam se zabavljao. Kesten, ako si za pinprick trebao gledat u webstera, srami se. Eto. Nije li zabavnije to prevest kao šupčenje? Prick je šupčina, pin je igla, pobogu, pa vi bi propali na igri asocijacija. :D :D Da li im je ruse of metacarpi doista predgrupa? Mora da ja mislim da je. Primjer iz pekare: Dolazimo u pekaru oko 6 ujutro, nemam pojma, tu negdje. I sad, nutra jedan celavi kit sa ono, tonom zlata, zlatna rincica u svakom uhu (papigu i sablju je valjda ostavio u autu) i lančina te drugi tip, malo manji, no ništa manje fascinantan. I sad, bijah intoksiciran pa se ne sjecam najbolje, molim da se jave svjedoci ako kaj zajebem. Ali prica je isla otprilike ovako. Uletavamo mi tranu i ja tražim krumpiruše. Veli jospođicagonj da trebam pričekat te se ja ingejđam u razgovor s dva mlada gospodina uz druge dimenzije. I sad, ja sam se njima nekaj grčil i slicno. Uglavnom, popeo sam im se nakurac vrlo brzo. Nakon nekog vremena sam im se jako popeo nakurac i na nježnim lišcima dva mlada primjerka vidjela se uzrujanost. Oni su bili uzrujani. I sad, reko kurac. I u sekundi mi padne ideja. Ne znam ni kak. Moj mozak radi brijem neovisno o mojim željama. Ja: superturizmo su najbolje felge On1: ja imam bbs On2: superturizmo su odlicne felge On1 (okrece se prema mom frendu): koje ti felge imaš? Paf! Reset. Tu smo mi postali prijatelji. Pozdravili smo se sa dobar tek, vidimo se stari moj i slicno. Jer, superturizmo su fakat dobre felge. |
tekstovi
|
Ima jedan bend. Mars volta se zove. Oni imaju jako jako nerazumljive tekstove. Toliko su nerazumljivi da ja mislim da ih ni oni ne razumiju dok popusti djelovanje tripa. Sad cu ja pokust prevest jedan. Roulette Dares (The Haunt Of) Rulet koji zove na izazov (lov na) Transient jet lag ecto mimed bison (tranzitni bizon s ekto mimikom koji ima problema s vremenskom razlikom nakon leta) This is the haunt of roulette dares (Ovo je lov ruleta koji izaziva) Ruse of metacarpi (predgrupa) Caveat emptor....to all that enter here (prazna pećina...za sve koji uđu) Open wrist talks back again (otvoreni zglob opet odvraća) In the wounds of its skin (u ranama kože si) They'll pinprick the witness (oni će svjedoka šupčiti iglom) In ritual contrition (u ritualnoj kontriciji) The am trinity fell upon asphyxia-derailed (Amsko trojstvo palo je na gušeće-maknuto s tračnica) In the rattles of... (u zvečkama) Made its way through the tracks (došlo je do tračnica) Of a snail slouching whisper (na pužje puzečem šaptu) A half mass comute through umbilical blisters (pola mase ide šihtom kroz umbilične žuljeve) Spector will lurk (spektor će priškiljit) Radar has gathered (radar je skupio) Midnight neuces from boxcar cadavears (ponoćni nusevi iz kutijičnog autičnih kadavera) Exoskeletal junction at the railroad delayed (egzoskeletalno krizanje na tračnici odgođeno) Exoskeletal junction at the railroad delayed (egzoskeletalno krizanje na tračnici odgođeno) It's because this is (to je zato jer to je) Cranial bleeding (kranijalno krvarenje) Leaches train the living (pijavice vlakuju žive) Cursed are they who speak its name (prokleti bili koji spomenu tome ime) Ruse of metacarpi (predgrupa) Caveat emptor to all that enter here (prazna pecina za sve koji uđu ovdje) Exoskeletal junction at the railroad delayed (egzoskeletalno krizanje na tračnici odgođeno) Exoskeletal junction at the railroad delayed (egzoskeletalno krizanje na tračnici odgođeno) It's because this is (to je zato jer to je) Ratteling the laughter (pozvečkavanje smijeha) Hinges splintering inside (rubovi geleraju iznutra) Bludgeoned to a saddle (zablandžiran za sedlo) Rang the cloister bell inside (pozvonio na zvono na zamku iznutra) inside (iznutra) inside (iznutra) exoskeletal junction at the railroad delayed (egzoskeletalno krizanje na tračnici odgođeno) exoskeletal junction at the railroad delayed (egzoskeletalno krizanje na tračnici odgođeno) it's because this is (to je zato jer to je) tranzitni bizon s ekto mimikom koji ima problema s vremenskom razlikom nakon leta Ovo je lov ruleta koji izaziva predgrupa prazna pećina...za sve koji uđu otvoreni zglob opet odvraća u ranama kože si oni će svjedoka šupčiti iglom u ritualnoj kontriciji Amsko trojstvo palo je na gušeće-maknuto s tračnica u zvečkama došlo je do tračnica na pužje puzečem šaptu pola mase ide šihtom kroz umbilične žuljeve spektor će priškiljit radar je skupio ponoćni nusevi iz kutijičnog autičnih kadavera egzoskeletalno krizanje na tračnici odgođeno egzoskeletalno krizanje na tračnici odgođeno to je zato jer to je kranijalno krvarenje pijavice vlakuju žive prokleti bili koji spomenu tome ime predgrupa prazna pecina za sve koji uđu ovdje egzoskeletalno krizanje na tračnici odgođeno egzoskeletalno krizanje na tračnici odgođeno to je zato jer to je pozvečkavanje smijeha rubovi geleraju iznutra zablandžiran za sedlo pozvonio na zvono na zamku iznutra iznutra iznutra egzoskeletalno krizanje na tračnici odgođeno egzoskeletalno krizanje na tračnici odgođeno to je zato jer to je da, to je taj tekst sumnjam da ga ljudi engleskog govornog podrucja razumiju ikaj više od mene. mislim, o cemu se tu radi. ovaj bend prodaje milijune albuma. dakle, komercijalni su, iako ne kao neki koji su više komercijalni. no, zamislite jednu ninu badrić da ide pjevat ovakovu gomilu slonovljevog izmeta. ovo je tekst nad kojim se zamisliš. toliko se zamisliš da umreš tako. a prođu godine. postoji sad tu više skupina ljudi koji bi ovaj tekst u izvorniku analizirali il imali nekaj za rec o njemu. vecina je da "kaj kurac sereš, jebaćut mamu širajzlom" to poštujem. ali ima onih koji bi se drznuli rec da razumiju o cem ovi pjevaju. treća skupina ljudi su dileri i redovniji korisnici tripova te inteligentniji vikendaši. oni ce vam rec na kojem tripu su bili decki dok su pisali tekst. ako neko od njih studira engleski, on ce vam rec i koji dikšneri of olmoust nonegzistant end faktap vrds su koristili. eto toliko. morao sam ovo podjelit s nekim. :D |
02.07.2004., petak
Patnja
|
Ja sad patim. Patim jako i brutalno. Glava me boli isto. Super vam je patit. Recimo, jebes emociju ako nije do jaja pojacana. Onda, kad patimo za nekom osobom nalazimo pjesme koje su tužne a po mogucnosti i imaju tekstove s kojima se mi u svojoj patnji mozemo poistovjetiti. Dosta cesto odem van pit pa pokaram nekaj. Ali danas nemrem, nemrem ni u zadnje vrijeme. Danas patim onak, glupo, neinventivno i dosadno. Pustis si recimo, kao sto si ja pustam «3 libras od apc» ciji refren ide «you don't see me» i onda si totalno u kurcu kak te ona ne vidi. Recimo. Onda ima jos jedna stvar koja se zove orestes. Na kraju spominje i kak bi ju ubio, ali ja ne bi, pa se ogranicavam na prvu kiticu i dio gdje se spominje uporaba medikamenata u svrhu smirenja. Eto, sad trenutno ne znam koju bi stvar pustio. Jebote, milu hrnića il nekaj kaj ima «otišla si» ili «odlaziš» il nekaj tog tipa. Na zalost nemam milu. Uglavnom. Bas je dosao razlog patnje mi hehehe. Veli da vise nece dolazit. Idem patit. |
naslov
|
Mrzim se zbudit i nemat pljuge. Popusio sam jednu koju sam si kao ostavio za jutro uz kavu. Tek sad sam napravil srećom, našao sam neku slomljenu u pepeljari, od sinocnjeg pljuska slomljenu, vodom natopljenu. Hehe. Kak ja fakat zivim između konzerava, čikova i smetja raznijeg uspio sam nac jednu citavu pljugu. Da li ste kad kuhali turku kavu u mikrovalnoj? Ne? Ništa lakše, pođi sa mnom. Metnete vodu i mikrovalnu. Zgrijete ju jako, da kipi. Onda treba ulitva kavu i šećer nutra. Onda opet u mikrovalnu i budnim okom naslonjenim na staklo mikrovalne pratite kipljenje. Eto, nadam se da ste nekaj naucili. Nemrem se prijavit na big brother. Nema me ko slikat. Sad samo serite tipa da, da, nema. Ali nema. Fakat nema. Jednostavno. Uglavnom, ko ga jebe, kome nije dano, nije mu dano. Nego kaj veli ptica. Kraaa. Nisam depresivac, samo nisam baš sretan sa životom a nemrem ga promjenit. Da sam depresivac ne bi bilo nis ok u tekstovima. Hehehe, inace. Ja ne citam, ne. Nikad i niš. I sad, sinoć sam sanjao antu tomića a nemam pojma ko je taj tip. Do jaja mi je bio. E, leb. Sisaj kitu. :D |
Kako sam se neuspješno pokusao samoubit.
|
...i vjerojatno dobio upalu pluća. Ovak. Meni je iskreno, ali iskreno pun kurac zivota. Mislim, ja se mogu super zajebavat, bit odlican sebi a i drugima na momente. Ali cinjenica je da je mene stvarno lakse podnosit te voljet s distance. Ono kaj hocu reci je da sam sam. I to potpuno. I sad, kak sam prozivio 26 godina sranja, ne da mi se više, jebeš mu mater, budimo fer. To tko je kriv, nije bitno. Takav sam kakav sam i ne budem se mijenjao. Ja volim za sebe mislit da sam idealist. U prevodu na hrvatski to je imbecil. Ili na bilo koji svjetski jezik zapravo. Veceras me odjebala zena za koju ja brijem da je bas to. Ono, to nekaj kaj nalazis jednom u zivotu i nikad vise. Ona je navodno brijala to isto za mene, ali naravno, samo se zajebavala sa mnom jer, boli nju kurac. Ima decka, ima zivot, ima sve ono kaj ja ne posjedujem. Bilo je zabavno, slagali smo se, sve 5. ne krivim ju, događa se. Ali onak, razmisljam si ja. Reko jebote. Ja fakat toliko toga imam za dati, a malo je ljudi koji te stvari opce smatraju konkretnima. Ma kurac malo, nema ih. Svi su u materijalnom. Ja to ne kuzim, ponavljam po x-ti put. Jebiga, zal mi kaj ne kuzim. A ona nije. Nije opce. I sad, ja popizdim. Reko, nemam nikaj. Ali da bude jasno, ja fakat nemam nikaj. Nemam dom, nemam prijatelja, nemam nekog ko me voli, nemam bas nis. U velikoj mjeri sam si sam kriv, od mnogo ljudi sam odbio te stvari, jebiga. Ja sam picky pička valjda. Ni, isto tako sam rekao da se nemrem mijenjat. I tak, pricam ja s njom i frendicom, reko, curke, idem se ubit, ne da mi se vise. One kao nekaj njanja nemoj ali vise kao, ok jebiga. Jedna zivi 5 minuta od mene. Frendica. Da li je reagirala? Ma je moj kurac. Ocito s pravom. Nedosljedan sam. Ali bar sad znam da trebam pazljivije birat prijatelje. Mislim, sjedila je doma za compom, toplo, ugodno, kaj bi se ona sad dizala i rekla mi osobno da to ne treba napravit. Ma nije bitno. Moze mi i poruku poslat. Vidite, da meni netko tak javi da ce se ubit, da je u jebenoj italiji a ja nemam prijevoz, ja bi jebeno trcao do tamo dok ne bi kolabirao. Puzao bi. Preplivao koje god more oces. Ali ljudi nisu takvi. A-a. I tak, krenem ja van, lagana kisica paducka, reko idem po pive, pa na nasip. Tam cu si popit par piva, popusit par pljuga i fino se hitit u savu. Jebemti mater, poludio sam. Prije nego kaj sam uspio izac iz kvarta kisa je pocela tak padat da sam mislio da cu poginut. I tu frendica (treća) javlja kak pada kiša. Ona mi je inace jako jako draga pa sam njoj isao javit da cu se samoubit iako znam da nemre doc nikam jer ne pozna grad. Za nju vjerujem da bi cak i dosla. Luda ko kupus, zato ju i volim. Uglavnom, nazvala me, pa sam ja imao krace izlaganje o tome kak nema sanse da cu se ja ikad uklopit jer ljudi mojih bioloskih godina ili sljakaju ili odu u kurac. Ja sam ova druga skupina. I tak, pricali smo dosta a onda nas je prekinulo. Tu sam ja vec bio kod nasipa, spojeban od brutalnog pljuska toliko da to jednostavno nije istina. I tak, spustam se dole, kopriva me oplete po celenki, reko kurvo usrana, ubit se idem, odjebi, pusti me. Neke sad poruke od frendice da joj nemoj se ubit. Znate vi koja je uvreda kad ti neko porukom ide objasnit da ono, nemoj se ubit a ti tu osobu smatras jednim od najboljih prijatelja? Tesko je, racuni su veliki, tesko se zivi. Mora se potrosit samo za poruku. Nema sanse da se slucajno nazove, a da dođe potražit suicidalnog prijatelja, mislim da bi joj se svijet srusio. Svaki dan nekaj novog naucis. Sjedim ja tak na nasipu, promrzo ko picka i pijem pivu. I tak cugam jos jedno pol sata, imao sam pljuge, sjedio sam na nekom kamencicu. I pogledam dole i skuzim da je tam di sam se ja htio hitit totalni plicak. Reko mrš u tri pičke materine. Pođem fino gore, na most i pocne jos sedamnaest puta gori pljusak. Stojim nasred mosta i brijem si «stari, ovo nije nikakav dan za ubit se, gle kak je grdo». I skužim da je fakat grdo jebote, kome bi se dalo hitit u savu po takvom vremenu? Popizdil sam. Pogledam prek puta i skuzim da auti idu. Reko stari, ajmo doma, nema sanse da se ubijes dok je ovak jadno vrijeme. E, nemrete vjerovat da iz platnenih tenisica možete izlit vodu. Uglavnom, dođem ja na traku prek puta i krenem stopat. Pljusak mi jebe milu krvavu majku i jebeno mi je zima a niko mi nece stat. Mislim, nisam se opce uzrujavao kaj je najgore. Poslije sam se poceo uzrujavat. Hodam ja tak prema rotoru i stopam i nikaj. Dok nije naletio autobus za botinec. Reko to buraz. To. Frajer me hitil do rotora, jos smo pricali o tome kak je zajebano dok ti se zaliju svjecice u staroj škodi i kak budu podrumski stanovi imali grdih pizdarija sutra. Ostavil me tam i ja sam nastavio hodat prema doma. Pun kurac mi nitko nije htio stat a ja sam hodao po rubu ceste, tam di je voda ono, tri centimetra minimum duboka i jebo im mater. Par puta su me fino zalili ali reko dobro, kaj onda. Onda mi je stao neki kit iz splita. Koji car. Koji jebeni car. Namocio sam mu kompletni auto, sve. Ostavil me doma. E, sad. Kad sam usel u stan izlio sam vodu iz platnenih tenisica. Nemreš vjerovat da fakat moš izžmikat gaće. A možeš, bez beda. Otišao sam se istuširat. Kita mi je do onda poprimila crticke proporcije i zabrinuo sam se. Pogledao sam u ogledalo da nemam možda i cetiri prsta i kljun. Nisam imao. Ali sam imao tako malen penis, da je bilo koji deminutiv od pimpek bio pretjerivanje s velicinom. Da, smežurao sam se. Uglavnom, ovo je sve trajalo par sati. Ljudi su se vani zabavljali, ovo ono, neki su sanjali lijepe snove, neki ružne, a ja se nisam uspio ubit. Što ne znaci da necu uskoro. Jer sve je ovo samo velika kurceva laž. Živite apstrakciju koju ja odbijam živjet. I time sam etiketiran. I ne, ne budem nasao nekoga i ne, ne budem odjednom imao nekaj vrijedno u životu. Jer to tako ne ide. Ali znam jednu stvar. Nikad, ali nikad više se ne idem bacit u savu po kiši. Ako zbog niceg, zbog toga jer, ako i uspijem ne želim da netko vidi taj mali, mali pimpek. |
01.07.2004., četvrtak
.....
|
i uvijek uvijek si taj glumac koji je zabavan kao na televiziji kojeg ugasis pritiskom na daljinski upravljac okrenes se svojoj pravoj osobi pored sebe poljubis ju i zagrlis a mali plastelinski lutak se gubi negdje unutar katodne cijevi dok potpuno ne nestane |
Sve moje gospođe
|
Koji put ipak volim pogledat svoj život malo. Išao sam spavat oko 4 ili 5 brijem, ne sjecam se. I sad, budi me zvono prije 15 minuta. Reko šit, baba opet nije rekla da ce doc, a zivim među čikovima i praznim limenkama pive. Što žuje što stele. Ima nas svakojakih. Mislim na ukus u pivama. To kaj mi stan zgleda, da iskoristim termin moje majke kojim je opisivala moju sobu kad sam bio mali, ko «kurvina guzica», je druga stvar. Hm. Dakle, zvono zvoni, ja sokolovi dolazim do atavra, damgle neku gospođu i mladog joj gospodina pride. Reko a? Vele oni da su došli za stan. Sad si ja mislim jebote, eto, susjedi su me sjebali, ekipa dolazi vidjet stan jer sam glasan i neugodan a ne radim cak ni niš korisno s bušilicom jutrima. Kurac krasan. Oni su došli pogledat stan jer bi ga kupili. Reko, nemojte me jebavat. Nalazim nešto oštro ne bi li prerezao krmelj koji je tvorio dodatni kapak na desnom oku te se laćam telefona. Naime, ja imam vlasnicu stana koja nije u zagrebu i gospođu od stana, koja također nije u zagrebu. One su koordinirane otprilike kao oci onog lava clarencea u daktariju, a zasebno funkcioniraju kao što bi to cinio hrvatski konan u otv-ovoj ekranizaciji labuđeg jezera. Puštam ja njih ljubazno unutra, na njihovo apsolutno zgražanje, jerbo pustit nekog normalnog u prostor u kojem obitavam je kao gurnut svetom čovjeku s tibeta crnačko spolovilo u uho za vrijeme meditacije. Uznemiravajuce. Zove gospođu no2, ovu koja bi kao trebala popravit nedostatke na stanu i koja skuplja pare za stanarinu i režije. Ja iskreno mislim da bi stan trebalo srušit da se poprave nedostaci, ali to nemreš. Brijem da bi bilo jako cudno srušit stan usred zgrade. A tehnicki to onda i ne bi bilo rušenje. Dajem slušalicu gospođi koja svojem sinu kupuje stan. Odlazim sa sinom u kuhinju i objašnjavam mu da je stan smeće. Budimo realni. Sad, njih dvije pricaju, ja si radim kavu, pricamo o česticama, parcelaciji, etažiranju i svemu o cemu pricaju odrasli ljudi kad se žele osjecat još odrasliji. Ili kad kupuju stan. Njegova poštovana gospođa majka je na telefonu s gospođom. E, sad. Dolazim ja u sobu, palim comp, sjedam na pod, između svojih kutija cigareta i čikova te se smiješim zagonetno. Bog zna zakaj, zbudili su me. Smješio sam se zagonetno jer mi je jebeno zagonetno da me neko uspio zbudit i pojebat mi spavanje opet. Dobivam gospođu no2. na telefon. Veli gospođa no2. da je gospođa no1. koja je vlasnica angažirala gospođu no3. da proda stan. Gospođa no2. slušno je uzrujana, a bila bi i vidno da sam ju mogao vidjet. Ali nisam. Nit bih to želio. Nekak sam ju skinul s telefona, reko, gospođa moja draga broja dva rednog, rijesite to kak znate. Veli ona meni, a čujte, bi vi nazvali gospođu no1.? Reko gle. Ni u paklu taman da je besplatan poziv, da se nisam cuo s nikime sa zemlje paklenim godinama a znate koliko volim pricat. Rekla mi je da držim otvorenu liniju. Ja sam reko da mi zna broj mobitela. Objasnio sam ovim simpaticnim ljudima da ne kupe ovaj stan. Oni su pricali kako su njima vec probali uvalit stanove koji su vec prodani, nekaj na punomoc, neetažirani. Reko gospođo, sine njen. Sve ja znam, šeretski se smješeći. Ispricao sam neke svoje anegdote sa parcelacijama, mrtvim babama koje su neki meni poznati ljudi morali tužit i raznim veselo imovinsko pravnim pricama koje ni stripovskog junaka hladnog srca ne bi ostavile ravnodušnim. Otpratio sam ih sa smijeskom. Baba no2. na telefonu. Trenutak. Hehehe. Kao, ako se stan proda, dobit cu otkazni rok. Gospođa no2. nije sretna s gospođom no1. nimalo. Kaze da je bolesna na živce. Ma nije problem, drage moje gospođe, rado cu trpit promenadu potencijalnih kupaca, te svakome pokazat svoje prljave gaće. Možemo pivu popit, kavicu, popricat o zivotu. Za kraj cu samo citirat svoju mamu. «Tako jako ću te šupit da će ti prsten ostat u oku» |