30.06.2004., srijeda
Drito live!
|
dragi bložani i bložanke. odlucio sam vas pocastit s necim baš super. kak ja kenjam citavo vrijeme s nekom mjuzom tu, ne, a zapravo sam bubnjar, odlucio sam vas pocastit sa nekim live snimkama svog udaranja po tom instrumentu. ova prva stvar je ono, live verzija te stvari, ne bi covek reko. slomio sam 2 palice na njoj, bilo je zabavno. isto tako je gitarist usred pjesme ispolomio žicu, pa onda nas 2 konja na kontrabasu i jobnjicubunj seremo jedno vrijeme dok kit mijenja zicu ali guba je ispalo. tak da ono, poslusajte si, da ne ispadne da ja tu nekaj kenjam kak sviram bubanj, ne. nakon ove stižu još 2 stvari. Sane - Self-illusionyze (live) napomena: snimano je kamerom i tip se pomice sim tam svako malo, nabim nakurac. ali je guba enivej. Sane - Ambalage (live) SKIDAJTE OVO!! prvo prvu, pa drugu. pickice. inace, snimke s proba koje daju malo bolju sliku stvari mozete skinut sa www.saneinside.com treca stvar! Sane - Aliens (live) |
29.06.2004., utorak
Prekrasni prolaznici
|
Znate kad ste klinci kak vam se dogodi da vam neke osobe jednostavno promjene zivot. Nepoznate osobe. Ljudi koji dođu, kažu ili naprave nekaj kaj je toliko dojmljivo mladom umu da koliko god ta osoba kratko ostala u našem prisustvu uvijek imamo drago sjecanje, pouku ili jednostavno naucimo nesto a da nismo ni svjesni. To su prolaznici. Njih jednostavno zaboravimo, jer valjda nemamo kapacitete i nismo ni svjesni u kolikoj mjeri nam je upravo ta recenica i u tom momentu promjenila tijek zivota. Mislim, to se događa i kasnije, sa sitnicama. Fakat se događa, iako ljudi ne žele priznat da ih nekaj naizgled površno može dotaknut. Radimo podjelu stvari na bitne i nebitne. Ne želimo prolaznike, na nas mogu utjecat samo bitne stvari, naravno. Bitno postaje takvime vjerojatno s obzirom na vremensko trajanje kontakta. To je ona glupost sa prijateljima, recimo. On mi je prijatelj od djetinjstva. Taj odnos je vrijedniji i bitniji. Ali dobro. To je sada pitanje straha, odnosno poklanjanja povjerenja. Ljudi su po prirodi nepovjerljive životinje. Tko ima hrabrosti poklonit povjerenje u kratkom roku biva proglašen u najmanju ruku budalom, a niko ne voli da ga se osuđuje. Pa jednostavno zanemarimo vrijednost kratkotrajnih susreta ne bi li izbjegli osudu od strane ljudi koji su vrijednost zaslužili vremenskim trajanjem unutar nas. E, sad. Kad odrasteš vrijednost ljudi koji ti prolaze kroz život isto tako pada jer boze moj, vec smo formirani ljudi, necemo se navlacit na gluposti, svakaj smo prošli i sve znamo. Držimo se poznatog, to je jednostavnije a osim toga radi potvrdu vlastite nam vrijednosti. Brijem da je to jednostavno nagon za samoodržanjem. Imadoh prolaznicu u svom životu vrlo nedavno. Zakaj prošlo vrijeme kad sam dovoljno velik i jak i to da bi izabrao drugačije? Jednostavno, zato kaj mogu birat i kaj mislim da je tak super. Zato kaj je sad to poput osmjeha i zadržanog pogleda irealno lijepe djevojke na tramvajskoj stanici dok ti je usran dan. To je ko penzićka u konzumu sa 213 artikala iza koje stojiš i koja se znoji u predinfarktnom stanju a svejedno ti veli, decko, odi ispred mene, imaš samo mineralnu. Jer je nestvarno. Pero je jace od maca, osim ako ga ne drži Jet Lee, to svi znamo. Njene rijeci su bile nekaj kaj nikad nisam ocekivao. Ne bih rekao da su uvijek bile pogođene, da je to bilo ono kaj sam htio cut, nije to bilo tak. Nije bilo nalik nekakvom odusevljenju na prvu loptu, a svi znamo koliko se mi ljudi zelimo odusevit nekim. Jednostavno smo pricali. Nisam ni razmisljao o tome. Pricali smo. Onak, sasvim normalno, nisam pridavao tome neku posebnu pažnju, nisam primjecivao da svaki dan provodim sve vise vremena u toj komunikaciji. Onda sam zaboravio primjetit kak sjedim za kompjuterom u iscekivanju. Naposlijetku sam previdio cinjenicu da joj pisem pjesme. Bilo mi je to normalno. Inspirirala me je. Nije mi bilo cudno ni kaj pisem pjesme nekome kome nisam cuo glas. Kao sto sam rekao, moje pjesme bile su njen glas, njene misli tonovi tih pjesama a svaka njena recenica rađala je želju za novom idejom. I svaka njena recenica bila je pjesma. I dugo me niko nije inspirirao da mu kazem kaj sam sanjao. Jer dugo nisam sanjao. Niti da ispricam kako mi je vrapcic skakao oko noge jeduc mrvice kruha na tramvajskoj stanici. To nisu stvari koje ljude zanimaju. A onda sam primjetio da sve te male stvari o kojima pricas samo dok si dijete ja njoj jednostavno kažem. Nisam razmisljal o tome sve do jucer. Jesam malo, ali ne u ovolikoj mjeri. I nisam slusao necije opise pejzaža u kojem bi se nalazio u momentu jos duze. Niti sam slusao opis voljenja koji je zvucao kao eho. To nisam nikad slusao. I izabrao sam uciniti ju prolaznicom. Sve njene misli i pejzaži zarobljeni unutar mene i dalje rađaju pjesme, i dalje zvone samo meni poznatim glasom bez tona i tvore prekrasnu sliku. Hvala. "....ti imas moc da budis zudnju koja je beskrajna, a kako je beskrajna ne moze je utaziti posjedovanje tijela, koje je ipak ograniceno i osobna duha. stoga se cini da je jedini lijek kad je covjek zaljubljen u tebe da postane isposnik koji ne posjeduje nista i ne zeli nista..." |
ni meni se ne kara - epidemija
|
skuzio sam o cem mogu pisat. kak znam da sam u ozbiljnoj depri. ne kara mi se. ljudi moji, meni se jednostavno ne kara. to mi je NIKAD nije dogodilo do sad osim kad me ana ostavila ali onda mi se nije digo 2 tjedna opce pa je drugacije. sad mi se jednostavno ne da. da mi dođe ne znam kakva manekenka, ma da dođe nemam pojma ko jebote, ja ne bi karao. možda sam se malo prekarao u zadnja 2 mjeseca. :D ko zna. cinjenica je da mi se ne kara. ni frendici kojoj se uvijek kara se ne kara. u picku materinu. ni ne drka mi se. onak, legnem se s kitom u krevet i reko jebote, ajmo stari, sad moš pojebat koju hoces i to kak god hoces. nije da inace nemres, ali sad možeš i one iz svijeta glazbe i filma. ali nis. stoji on, ali onak, kak je te@ jednom rekla, ko telefonski kabel. i dobro, dodatno ga potaknem na akciju ali onda nastaje pizdarija. reko stari, ajmo. vadi iz siroke lepeze sjecanja dobre scene. niš. mašta? niš, ne jebe me. kombinirana tehnika? ma fakin kakvi. ne da mi se jednostavno. dragi blog, da li sam normalan? :D |
....
|
Sad citam blog od neke koke koja je komentirala nekaj na mojem. Veli da ce se njena prijateljica ili sestricna, taj nekaj uglavnom, prijavit na big brother. Kao, ona je lezba i bit ce iznimno agresivna prema šovinistima, pušacima i slicno. Pazi, ona brije da ce pobjedit. Jebote, picka dolazi u emisiju (ako) nabrijana na agresiju i ona ce sad kao pobjedit. Pa kakvi su to polunormalni ljudi jebem ti sunce? Ja sam potpuno poremecen, ali ovi polunormalni su 12 puta više u kurcu, jebeš mi sve. Kaj mene boli kurac kaj je ona lezba? To je sad kao sjebano i cudno? Da su lezba ili peder u emisiji? Mili bože. Kakovo bi to prekrasno pucanje kurca bilo s moje strane. Nego, niš ne uplacujete, maknuo sam broj tekuceg, ko vas jebe. To je bilo ko kad autor shareware programa ocekuje da se netko fakat registrira i posalje neku lovu. Taj autor je glup and so am i. Kupio sam si nekakve napolitanke. Totalno nisu dobre, ali jelo mi se nekaj slatko. Kupio sam si i fency od 2 litre i sad imam pravu malu svecanost tu u sobi. Na zalost nemam mlijeka za kavu i to me malo jebe. To me zapravo puno jebe ali ko ga jebe. Pit cu bez mlijeka. Gledam malo komentare onog imbecila doc_1 kojem viri americka zastava iz guzice. Frajer je do sada skupio 1016 sisaj bodova, sto ga je automatski lansiralo na prvo sisaj mjesto. Također je osvojio 2 sisaj tostera iz drugog sisaj izloga. Kakav glupan. Sinoc sam ostavio curu. Nije bila moja doduše, ali svejedno. Bas zato kaj je necija. Nisu meni te internet romanse i slicna sranja jos jasna stvar, jebeš mi sve. Mislim, jasno mi je i to je moguce i sve to, ali jebes ti to samo tako. Super mi je kaj joj sad mogu ovak viteški nastavit pisat pjesme i slicne pizdarije kaj rade samo klinci i ja. Dinamo. Fakat sam u kurcu zadnjih par dana, nikaj mi nema smisla, ali fakat nema. Zovite me razmaženim, papkom, bahatim debilom, kajgod, ali ja se u zivotu zelim bavit samo i iskljucivo glazbom. Kroz zadnjih par godina pokusao sam nekak pomirit ta dva svijeta i sjebo sam sve do ibera. Nemrem zivjet ko zombi, pa mi samo ostaje da ustrajem na toj, po vasim šupkastim mjerilima, debilani. Sisajte, sad. Možda nece sljakat ta moja ideja, ma nece sljakat ziher, ali boli me kurac cisto, fakat mi puca kita. Zadnje kaj bum probal je prijava na taj big brother, pa cemo vidjet kaj bude. Ak to ne upali, idem se propit. Vama to moze zgledat kretenski, ali to je zivot s toliko događaja i prica da ga vi supcici nemrete zamislit u 16 života. Zato i citate knjige, gledate filmove i uglavnom voajerski brijete na tuđe živote, makar fiktivne. Ne mislim tu na sve, dakako, ali dobar dio ljudi, usudio bih se rec vecina su bezidejne korektne papcine. I ajde dobro. Ko ih jebe. Nekaj mi se dogodilo s wordom i sada se doimlje drugacijim. Jebote. Ili ja ne spavam dovoljno. Ne, ziher ne spavam dovoljno. 3 sata sinoc. Jednostavno nemrem spavat, nikak. Hehe u picku, dođe mi novi mail a ja se strzam da je to ONA dosla online. Luzer. :D Moram ju pobrisat s liste. Nemam pojma kaj da pišem više. Iskreno, zgubljen sam totalno. Sisajte. |
ali ne!
|
ipak necu sabotirat moi. dao sam si rok od jos tjedan dana da se nekaj pozitivno dogodi :D pa aj skidajte jos tjedan dana, kog interesira. |
28.06.2004., ponedjeljak
so!
|
jos sat vremena linkova :D mozete me do onda cut kako prehlađen falšam prvu kiticu pjesmice tekst je sve samo ne pjevan pa zvuci cudno eh chamber we were blabla.... |
dakle..
|
zadnja stvar koju cete cut ko vas jebe. bed je uplatit tih jebenih recimo 5 kuna tjedno pušite kurac. ostavit cu blog, ali ne znam da li cu ga vise pisat. i, ako zelite ista cut, danas skidajte, brisem linkove. eto vam polovica zadnje pjesme polovica zato jer nema vokala A chamber we were never meant to dig jebite se, onak, osjecam se ko jebeni cigo na krizanju. kome ja dijelim svoje pjesme? za kog ih pisem? mars u kurac |
đast tu sej
|
da opet kurac uplacujete i ja nemam kave i da ne pisem bas jer snimam glazbu i da budem cim snimim haug! |
26.06.2004., subota
da ne kenjam do jaja, tu je bio post
|
ali najgluplji moguci ode gnufi mode: fijuuuuuu! ode ukurac :D |
25.06.2004., petak
Ksenija from koprivnica :)
|
Ksenija je bila frizerka. U mojoj srednjoj, imali smo sve zive struke. Drvna, automoto, elektrotehnicka, ma sve. I frizersku. Ksenija je isla u frizersku, kao sto prva recenica govori. Prije maturalca ja nju nisam doživljavao pretjerano, zapravo. Sad dok je se sjetim, glava mi se razvuče u osmijeh oko zgrade od veselja. Oko kvarta. Idemo mi tak na maturalac. Nas 5 iz mog razreda, gimnazija i ekipa kaj obrađuje drvo. Da, bili smo pijani u busu, po putu, svugdje, dobio sam svrab na jajima i svakaj. Uglavnom, dosli smo mi u lloret i krece akcija. Kako smo bili mladi i ludi, odma smo se copili lahkih droga i alkohola u neviđenim kolicinama. Neviđenim jer nakon određene kolicine vise nis nismo mogli vidjet, pa ni kolicinu. Razbili smo se na balkonu, objesili sepulturinu zastavu na isti i urlali nekaj kaj vjerojatno samo balkanac može. Mislim da su se sve frizerke okupile u sobi od frenda, ili kod ovih iz drvne. Pojma nemam jer sam od prijespomenute kolicine vec bio drvna myself. Uglavnom, u tu sobu je doslo nas par zombija mutanata bez neke posebne namjere. Tam je valjda bilo 15-20 ljudi, nemam pojma. Tada sam ja kroz maglicu spazio nju. Nju sam spazio jer mi je bila dobra njena frendica, pa sam se odlucio uvaljivat njoj, iz samo kolicinski poznatog razloga. Dosao sam do nje i njezno joj prisapnuo da «ode zmenom van jer joj imam nekaj za rec» na kaj me doticna odjebala glasno i brutalno. Vjerojatno su mi se smijali. Kurac vjerojatno, ziher su krepavali. Ali ja sam bio uporan, ovaj put glasnije. Reko, odi zmenom anva da ti nekaj velim, osobne je prirode. Mislim, nisam imao pojma kaj joj hocu rec, ali nije da me to pretjerano zabrinjavalo tada. Nakon kaj sam se jedno 10 minuta sramotio pred svima, izasla je sa mnom van, smijuc se. Brijem da je prva stvar osobne prirode kaj sam joj rekao bilo «imas decka ti?» na kaj je rekla da da, a ja sam rekao nema veze, ajmo se prosetat po hotelu. Rekla je da kaj ja sad ocu, ako mi je rekla da ima decka na sto sam ja nekaj srao bezveze, srecom, nikad se ne sjecam kaj ja to serem bezveze pa mi nije neugodno dok mi neko ne isprica. Kaj god da sam rekao, popusila je jer smo se setali po hotelu te sjeli na štenge jednog od katova, mislim da je bio peti. Tamo sam ja njoj nekaj srao, saznao da je njen decko basist kaj sam popratio sa «basisti su super, ali ja sam bubnjar». :D Iskreno sumnjam da je to bilo presudno, ali mislim da je iduca stvar kaj se dogodila da sam ju pokusao poljubit, na kaj me odjebala. Onda sam pokusao ponovo pa je pristala. To mi je bilo guba. U ljubavno strastvenom zanosu, usli smo u moju sobu, ali kak su svi spavali okolo, bili smo prisiljeni bit u kupaoni. Sjedio sam na rubu kade sa djevom u krilu. U jednom momentu centar za ravnotežu je lagano otkazao i ona je lobanjom aterirala direktno u pipu. Primio sam ju za sisu i reko, nije bed. Bumo stajali. Krv nije liptala a mi smo i dalje bili u zanosu. Onda smo se drpali. Jebeno smo se drpali, ona je meni bila fantasticna. Otpratio sam ju do hotela, kupila mi je pljuge (naravno da sam i na jebenom maturalcu imao najmanje love) te sam ju poljubio i to. Ali ne pred hotelom. Bio joj je bed radi decka. Drugi dan smo se opet vidjeli. U nekakvom fakin disku, brijem da se zvao collosus ili nekaj tog tipa. Isao sam u hotel po neke tablete koje bi maznuli s cugom da nas jače žvajzne jer nismo bas imali love. I eto nje. Jebote, sad si tek mogu priznat koliko mi je bila prefantasticna. Ma mislim serem, ja sam i u vezi s prvom djevojkom koju sam obožavao brijao na nju malo malo. Jebeš sve, kad nikad nis nismo probali konkretno. Ostane ti ta spika. No, dobro. Nagovorim ja nju da ode sa mnom po čudotvorne tablete u hotel. Uspješno. Moja soba je bila zauzeta. E, sad se događa čudesna situacija gdje ja konacno provaljujem kako žene funkcioniraju. Bar što se tih površnih stvari tice. Utrpamo se mi u praznu sobu mog razrednog druga i krece drpaona. Isuse mileni, onak, brijem da me ni jedna žemskinja nije toliko narajcala prije ni poslije. I to prek obleke. Lud sam bio ko indonezijski tapir ludavac. Grudnjak sam skinuo vještinom čovjeka pauka, ali dole je imala bodi s nekim bonus «pojas nevinosti» dodatkom. Ja tu prokletinju od naprave nikako nisam mogao skinut. Nikak. Lud sam bio. A ona ispušta zvukove i inace uhu mile, no frekvencijski te tonski takove da ih nikada poslije nisam slusao s toliko paznje i upijao s tolikom zahvalnoscu. Mislio sam da ce mi jaja eksplodirat, u principu. Imao sam smrtonosno oružje 2 erekciju a ona mi jednostavno nije htjela rec tajnu za skidanje nesretne kontrapcije koja je stajala na putu sreće i zadovoljenja me. Rekla je kak ima decka. Ali nastavila ispustat takove zvukove da bi eunusi erekcijama lomili golema africka stabla kad bi samo bili u blizini. Nje u tom momentu. I golemih afričkih stabala. Možete mislit u kakvom je stanju jedan mlad mladic poput mene mogao tada biti. Bio sam lud. Žile na glavi su mi popucale, erekcijom sam slomio 3 dizalice koje su gradile obližnji hotel i pobio čitav 3c hotelijerske škole iz nekakvog priobalnog gradića. A sve slucajno. Sve zato jer mi ona nije dala da otkopcam bodi. A nisam sam znao kako. U jednom momentu sam popizdio, digao se, zapalio cigaretu i sjeo na kauc preko puta. Reko, nemreš mi to delat, pička mu materina, vidiš da patim. Jaje mi je bilo veličine kauča, da je neko bio u blizini, sjeo bi se ništa ne sumnjajuc. Vidjela je moju bol, sjela pokraj mene i pocela se umiljavat. Umiljavaj se reko, jebote. Ali nemreš mi to radit. Ono, bila je godinu mlađa a luda ko neuspješni samoubojica iz alana forda. Nikad nisam vidio toliku predanost u situaciji. Reko, ajde, ok. Pocela me ljubit nekaj sim tam i premjestili smo se natrag na krevet. Ovak put sam reko, jebem ti sve, idem još jedan put pokušat napravit nekaj s tim portalom u drugi svijet, s tim vratima u oazu sladostrašća, s tim jebenim bodijem, mamu da mu jebem. I voila! Skužim! Jebena kopca je bila odozdola. Hehe. Nekak sam joj i hlace spustil, ma sve. E, jebeš mi sve ako ja znam kak sam uletil tranu, nemam pojma ni sam. Nisam ni onda kužio. Ona je sam rekla «oh!» i pocela radit radnje bokovima za koje su morale proc godina da opet doživim. Isuse, kak je taj navodni seks kratko trajal. Jebeš mi sve ako nije bilo ultrakratko. Ali, nikad, nikad poslije nisam tak nekaj doživio. Zvadil sam ga van i reko «svršil sam ti po nozi, hehe, jebiga». Reko, možemo nastavit. I ono, totalna akcija se sprema opet kadli kurac. Eto milog mi surazređana, pijanog ko tri guzice, kuca na vrata, lupa. Otvorio sam vrata njegove sobe i pokušao mu objasnit da ode. Nisam ni rečenicu dovršio a frajer je vec licem aterirao na ne tako mekan tepison. Reko, ajd u krasan neotporni kurac, koji kurac piješ i dolaziš u sobu prije vremena. Nije me cuo. Spavao je licem utisnutim u pod jednog španjolskog hotela. Otišli smo van. Nemam pojma kaj se dalje događalo, znam da smo se još nekaj ljubili i sve. Znate, ona se meni užasno ali užasno sviđala ali ja si to nikak nisam smio priznat. I moram reć da je zasluzna za to kaj od nje na dalje tak nevjerojatno padam na zelene oci da to nije istina. Jer jebo mater, imala je najljepše zelene oci koje sam ja ikad ali ikad vidio. Vratili smo se u domaju i jebiga. Stvar je u tome kaj je ona iz koprivnice. Da. S obzirom da sam ja u đurđevac išao u srednju, mi smo tam išli van, u kuglu. A jebemu, i u školu smo išli zajedno. Uglavnom, jednom recimo kaj je bilo. Napljugal sam se ko pes, napio i sve. I idem ja na stop u kuglu u koprivnicu. Došel sam tam, pijan ko zmaj, još sam tam popio jedno 10 malih tocenih, ja NEMAM POJMA kak sam ja stajao na nogama opce. Uglavnom, tamo sam se ja upoznao s njenim deckom a onda otišao van s njom brijat. I znam da sam ju silno želio odvuc nekam u žbunje da se poševimo ali ona nekak nije htjela. Rekla je da želi pricat. Isuse, kak sam ja bio razbijen. Kak bi mogao pricat. Reko, piša mi se. Odosmo u onaj neki park pokraj kugle gdje sam se popišao po svojoj komandosici wannabe. Naime, moj stari je u to vrijeme švercao neka sranja i kak su svi imali komandosicu, tip je meni isfurao onu JNA jaknu i reko eto, ko ovi ostali pankeri. Reko, fala tata. Bila je velika i teška. Po njoj sam se popišao i sakrio se u žbun. Brijao sam na đurine kucne čarolije. Ona je jedno vrijeme sjedila na klupici. A onda je i ona nestala. Ne znam o cemu je htjela pricat, picka mu materina, nikad nisam saznao. Znam da mi je prije rekla da ona i decko imaju dogovor da ga ona moze varat ali da mu ne prenese boleštinu i da ga ne ostavi. Reko, dobro. Poslije smo se viđali po školi i po birtiji gdje smo svi išli van. Bila je prakticki u sklopu škole. Mislim, ja sam tak htio pricat s njom, ali kurac. Najdalje kaj sam došao u realizaciji tog nauma je bilo kaj sam joj uletio dok je za stolom bila sa svojim frendicama frizerkama i ono, pital sam ju dal ima 5 kuna za ulitva. Jebote, koja papcina. Koja fakin papcina. Nakon maturalne veceri, bio sam pijan 3 dana. Treci dan su me našli u grmlju. No, drugi dan ujutro uletavam ja u tu birtiju i vidim nju. Bio sam dovoljno intoksiciran da joj uletim. Copio sam ju i otfurao u zahod. Tamo sam joj rekao da mi se sviđa. Rekla je da sam pička od tipa, da sam svima rekao da smo se poševili. A fakat nisam. To su neki šupci raširili okolo i onda je jedan od mojih prijatelja jednom došao pijan u birtiju, uperio prst u nju i reko «aaa, to je ta koju je drito jebo». Hvala ti na tome. A branio sam te na sudu u bjelovaru i reko da je traktor kriv, sunce ti jebem nadrogirano. Uglavnom. Rekla je da je sve rekla decku i da je reko da ce me ubit i da nikad vise ne dolazim u koprivnicu ali mu je ona na to rekla da ak ce srat da bu ga ostavila. Poljubila me u usta onak, ovlaš i otisla natrag s curama za stol. Reko, marš u pičku materinu. Znam da me i pitala s koliko cura sam se poševio u međuvremenu. Reko 4. Bile su 4. Mislim, kaj. Ona je imala dečka, zakaj sam ja trebal apstinirat. Bio sam mlad, lud, pijan te nadrogiran citavu srednju skolu, di je bio bed. Nisam ja kužio da je njoj to bed. Godinama kasnije išli smo na neki koncert u koprivnicu. Ne sjecam se tocno. U kuglu. Mislim da je overflow bio u pitanju. Eee, pa da, overflow i karpis. Inace, ona je bila maturalna pratilja mog najboljeg prijatelja a.k.a. doomjam. I tam sam ju vidio. Smrzo sam se. Ali totalno sam se smrzo. Godine su prošle, ja sam vec imao dugu vezu, masu karanja i svega iza sebe i smrzo sam se. Pitao sam ju kak je, ovo ono. Svakaj sam ju htio pitat. Ali nisam. No, pitao sam ju za broj telefona. Rekla mi je broj telefona od doma i od birtije di je radila. Došao sam jednom stopom u koprivnicu po jebenoj kiši na pivu k njoj u birtiju. Nije me doživljavala opce. Osjecao sam se ekstremno glupo. Ali nema veze. Onda, u kugli je bila s dečkom. Taj nije bio sretan kaj ona prica sa mnom. Neki brutalis ljubomoran tip. A i zgledal je ko zadnji seljak, totalno. Samo mu je falila majica «I srce zetor». U pičku materinu, reko. Bila je s njim vec 3 godine. Vrijeđao sam ju radi tipa. Kaj drugo sam mogao. Bio mi je smiješan. Još gluplji sam si bio ja koji niš nije mogao napravit. To joj je sad vjerojatno suprug. Uglavnom, nakon pizdarije s birtijom išao sam ja na još jedan koncert u koprivnicu. Deba i glavonja su napravili generalnu pizdariju tjerajuc 100 ljudi da panicno bježi pred njihovim uuuargh nastupom i mi smo bili prisiljeni migrirat u neku fensi šmensi birtiju, disko, štaliveć. Tamo je bila i ona. Hehe, reko, u pičku materinu. Bila je s traktorašem. Bio sam iznimno pijan. Stalno sam dolazio do nje i pokušavao joj nekaj rec uz vidljivu iziritiranost njenog dragog. Konkretnije, rekao je da če mi polomit pičku, da cu popit grde batine, da će me slomit ko zadnji pičkicu i slicno ako se ne maknem. Uopce nisam pratio njegove upute. Svaki put kad je tip otisao na zahod il nekaj, ja sam dosao do nje i pricao joj nekaj. Znam da sam joj uspio rec da ju u 5 godina otkad smo mi cinili radnje, nisam uspio maknut iz glave nikako i da mi je bila jebeno posebna. Bila je jako iznenađena. Meni bilo cudno kaj je iznenađena. Onda je došao kromanjonac i nježno me uklonio laganim išcasenjem ramena. Iz osvete sam copio prvu picku koja je sjedila za stolom do njih i gurnuo joj jezik u glavu. Otfurao sam ju negdje iza neke kuce i mislim da sam joj pruzio parcijalno oralno zadovoljstvo. Na moju nesrecu, to je bila sestricna djevojke koja je citavu srednju bila zaljubljena u mene, sto sam primjetio tek kad mi je rekla. Osim toga, jos bijah pod dojmom Ksenije, pa reko, ne moramo se karat ni niš. Jebeš to. Ja sam kseniju još nekaj zvao iz zagreba. I svaki put sam nekaj baljezgao da se moramo nac a ona je pitala zakaj. A ja nisam jebeno znao kaj rec. Onda sam ju jedno jutro nazvao brutalno pijan iz stana prijatelja kojeg je odjebala cura koja je i mene odjebala pa smo nekaj brijali o ljubavi. Nemoj jebote, pijanom čoveku ljubav da pominješ. Odma zove. Isuse, kako me odjebala. Kako me samo odjebala, to nije bila istina. Rekla je nekaj tipa «ne zovi više, bok». Istina, bilo je 7 ujutro i mislim da mi se javio njen šef il nekaj, ali ipak... Od onda sam ju pokusao dobit doma puno puta. Svaki put bi mi se javila neka gospođa, vjerojatno njena mama i rekla da je nema. Nakon par puta je rekla da kaj ja ocu zapravo, da ne zovem više. I onda sam nakon nekog vremena prestao zvat. Mislim, nisam se htio sad lažno predstavljat il nekaj da ju ipak dobijem na telefon. Jednostavno sam htio pricat s njom. Jebeš mi sve, stvarno sam htio pricat s njom. I gle sad, prošlo je 10 godina od tog jebenog maturalca. 10 fakin godina. A ja ju i dalje nemrem izbacit iz glave. Kak ima najljepše zelene oci. Fakat ima. I kak se ono, maestralno ljubi. I kak je jednostavno tak prešarmantna da to nije istina. Jednostavno je prešarmantna. Ima to neko lišce koje govori jebi si mater i super si mi i smije ti se i sve istovremeno. I ono, nikad nisam prestao razmišljat o njoj. To je ono nevjerojatno. A ko klinac nisam imao jaja doc i rec, jebemu, uvijek sam pijan, sad sam trijezan, ti se meni stvarno sviđaš. Ali ono, za istač. Bez jebe. 10 fakin godina ja brijem na tu curku. Ko iz filma. I fakat bi ju htio vidjet. Ali mogu se jebat. Ona je samo godinu mlađa od mene. To je koprivnica. Ona se vjerojatno udala i to. Kaj, da idem u koprivnicu u nadi da cemo se srest? I da onda velim da nisam dosao radi nje? Da ju pitam koliko godina joj klinci imaju? Ali, otišao bi kad bi znao da cemo se srest, kad bi znao da cemo se ziher vidjet. taman da ima osamstoro djece i da je promjenila 4 muža. Ali krasan kurac. Ovo vam je prica o curi o kojoj cu vjerojatno citav zivot razmisljat. Da li bi bilo drugacije da se nisam drogirao i pio u srednjoj? Ne znam. I razmišljam o tome da odem u tu fakin koprivnicu. Sjetil sam se jucer. Picokijada je u subotu, to vam je u đurđevcu. Koprivnica nije daleko. Nemam pojma. E, ksenija, aj imaj kompjuter i citaj ovaj blog. Može? |
ja sam tek sad skuzio...
|
...da je danas neki kurcev praznik. jebote nezaposlenost. ja sretan kad znam koji je dan. u kurac i praznici. isto tako sam skuzio da 90% ljudi koje znam ide na more. pa u picku materinu, meni se ne da iz kvarta izac jer nemam auto. i nemam sad s kim pricat a ne spava mi se jos. jer naravno, radni ljudi spavaju sad. jer je jebeni praznik. jebes takav praznik. :D |
Do I care...
|
Za ovu pjesmicu morate imati vise godina nego netko ko nije imao dovoljno godina da posjeduje commodore 64 osobno računalo u doba kad je isto bilo ekstremno popularno poradi svojih nenadjebivih grafičko zvucnih mogucnosti. Sva ostala racunala sisala su kiticu svemogucem komodorcu. Ovakav tip stvari se u trackerskom svijetu zove chip tune. Jel, zvuci ko sid situacija s komodorca. A to ja mnogo volem. Tako da mnogi od vas stvar nece popusit jednostavno radi zvuka. Koji je fino komodoracki. Fantastican. Ovo je moj tribute nekim od heroja s desne strane bloga mi, kompletnoj tracking sceni gdje god da postoji a i novostecenoj mi muzi. ;) Za one koji pak imaju toleranciju na high pitched pizdarije i igrali su igrice na komodorcu te amigi, zivjeli end inđoj, razumjet cete. ;) stvar je grubo istrackana, kak se to i radilo. mozda napravim drugaciji mix, jer sam skuzio da se neki instrumenti totalno ne cuju. ali jebiga. nisam spaval danima, boli me kurac. Do i care about multidimensional spaces/journey into paradox |
Naslov
|
Sad cu ja vama rec nesto o necemu kaj nikad necu razumjet. Nikad. Radi se o jednostavnom kucanskom aparatu. Jednostavnom my ass. Poceo sam neki dan razmisljat o tome. Kako mi je nestajalo ciste robe, misli su se pocele rojit. Setao sam se po stanu u strahu od njega. A onda odlucih poci u kuhinju gdje stoji. To nije obican kucanski aparat. Ta infernalna kontrapcija cini kabinu jumbo jeta smijesnom. Gledam u taj glupi gumb koji se okrece i ima neke brojeve te ponekad nerazumljive simbole na sebi. Svi smo kao mali igrali flight simulator. Da sad umre pilot aviona u kojem sam, nije bed. Prizemljio bi avion. Ali ovo, nema sanse. Jebena vešmašina. Nema jebene šanse da ja ikad shvatim na kojem principu to funkcionira. Ima te neke brojeve. Čemu služe? Bijelo, šareno, osjetljivo, vuna...ajd u krasan kurac. U avionu imaš visinu, koliko goriva ima, flapsevi, pizdarije. Nije bed. Stisnes tu par gumbica, tam par, izbacis nekaj goriva, velis ekipi da nije greda, da si igrao flight simulator i mad max i time ih smiris. Cime ces smirit eventualnu curu kad ti veli da smrdiš? Mislim, meni puca kita dal smrdim il ne. Ali sad vec sebi smrdim, a to mi se ne da. Nemam ni prašak. Nemam ni onaj «običan prašak», a kamoli one neke marke koje su u drugom prozorcicu. Tamo su i neke ladicice. Tamo ide i omeksivac. Jedino kaj ja znam o omeksivacu je da sam si jednom s njim oprao kosu jer nije bilo šampona i onda je bila mekana i mirišala po zelenoj jabuci, kako je i bilo nacrtano na bocici. Zakaj ko klinci nismo imali neke vešmašina simulator igrice? Mislim da znam. Kak su vecinom muski igrali igrice, te su ta djecica bila i ciljana publika, ne bi bilo isplativo. Jer ne bi presli ni prvi nivo. I ko bi onda kupio tu igricu? Cak i od pirata. Ja bi prvi poludio. Ono, narihtavaš glavu sat vremena, ucitavas 30 brojeva igricu, prije toga moras ucitat turbo, ako nemaš ketriđ i onda digneš igricu u kojoj ne znas ni pokrenut stroj. A da ne govorim o centrifugi, ispiranju i svim tim tajnim kodovima koje samo naše mame znaju. I poneka djevojka. Dakle, situacija se cini bezizlazna. Druga stvar na koju bih vam htio skrenut pažnju je jedan poseban glazbenik. Cak bi se usudio reci umjetnik, iako ne volim tu rijec. Ovaj covjek je zaduzio glazbu i opcenito glazbenu umjetnost vise nego sto je ikad znao a vjerojatno i vise nego sto ce iko priznat. Njegovo ime je WESLEY WILLIS. Molit cu, poslusati slijedece pjesme za uvod. Jesus Christ My keyboard got damaged Jello Biafra Cut the mullet Feel the power of rock and roll Tim redom ;) I procitajte biografiju ovog doista jedinstvenog umjetnika, ne biste li lakse shvatili lik i rad. Wesley Willis |
23.06.2004., srijeda
dobro jutro dragi ljudi
|
mlijeko mi se skiselilo. picka kisela. dakle, u igri je kava bez mlijeka. nekak mi se cini da moram prestat bit budan po noci. da bi trebao spavat po noci jerbo to ljudi tak rade, ne. uglavnom, tek sam se zbudil i vec na fakin net. to opce nije dobro, al nemam kaj drugo za radit. reakcije na pjesmu ne vidim, valjda vam je losa. steta, jer meni je bas simpa. a u picku, totalno mi mozak ne sljaka, opet sam okrenul moc za dan, ali totalno. u picku materinu. kao sto sam i predmnijevao, doticnoj mladoj dami nema sanse da se javim na icq il ikaj, totalka mi je neugodno. :D ali dobro, kaj sad, ja mislim da je bas zgodno nekome poklonit pjesmu. kad vec nikad nisam pisao pisma. trebal bi se konacno prijavit na taj jebeni big brother, a nikak. tenkre. ajmoooo dritoooo. ajmoooooo. i da. moram vam skrenut paznju na slijedeci blog. SISA jedan od najduhovitijih ljudi koje sam imao priliku upoznat tijekom zivota si ;) |
...and you sound like this
|
Stvar je bila akusticna. Ali vise nije, nimalo. O cem se radi. Prije stanovitog vremena upoznah ja stanovitu mladu damu. I tak, kako to vec sa internetom ide, pocesmo pricati. Ovo ce bit zbrckano, jer opet nisam citavu noc spavao. Ovaj put sam uspio doc u pekaru po burek 20 do 6 umjesto u 6. Bravo ja. Uglavnom, pricasmo fakat podosta. I ja sam s vremenom shvatio da je ona jednostavno nista manje nego brilijantna. Ali bas to. Brilijantna. Hehe. Ima i super decka. Uglavnom, stvar je u tome da je uvijek rekla bas prave stvari u pravo vrijeme, i u svakom momentu kad sam ja htio pricati, bila je tu. A ljudi koji me znaju, znaju jako dobro da to nije jednostavno, nimalo. I rekla mi je neke stvari koje su bile jednostavno prekrasne. I tak. Opcenito, ne. I strasno mi je drago da opce postoji netko takav. Lagano poremecen i prekrasan. Da, inace, cita blog. Tak se i upoznasmo. Uglavnom, nekaj kaj si mi jucer rekla me natjeralo da napravim ovo. Jednostavno sam morao. Jace od mene. Imao sam rijeci, imao sam sliku. Sve sam imao osim tona. Uglavnom, poklanjam ti pjesmu. Mozda ti se dopadne, mozda ne. Ali tvoja je. Meni se sviđa. Reci E-u da se ne ljuti :o nemam zlih namjera. ;) Ovako ja tebe cujem. Pjesma se zove «...And you sound like this» Bil sam dovoljno respectful da ne metnem nikakav tekst, ipak. ;) ...and you sound like this gitara zvuci zakurac, ali to je zato kaj tak zvuci a ne zato kaj bas TAK lose sviram. upravo sam postao svjestan cinjenice da ce mi bit neugodno rec ti bok na icq nakon ovog... :D :D fak :D |
uspio
|
Chris, svaka ti dala, frajeru, ninjo. exportao sam wav! sutra idem u potragu za naštimljivom gitarom i imate novu pjesmicu. i totalno je guba i super joj zakon jebote zaaaaakon. mozda uskoro sve stvari za šatro ozbać snimim. :D zivijo drug tito, zivijo blog, zivila rvacka i svi ljudi dobre volje. :D |
22.06.2004., utorak
njanjanja
|
Eto, danas ja odlucio bit vrijedan. Idem ja snimit jebenu stvar, ne. Reko skuzio sam caku. Idem radit na soundblasteru s lapa, pa cu presnimit nekak s njega na njega i iskemijao sam neke kablove da sve sljaka. I radim citav jebeni dan. Ali sad se pojavio novi bug u programu. Ti radiš, a program ti jednostavno ispari s ekrana. Prekrasno. Izgubio sam 3x pola sata i jednom sat vremena rada. I kaj je najbolje, kako program nestane, odnese sa sobom zadnji save. Predivno. Pa onda snimas pod raznim imenima. Ali tek nakon kaj nestane cetvrti put. Jer prva 3 ne vjerujes da se to opce dogodilo. Pa onda radis jos toliko po sjecanju, jer imas volje, ne. Naravno da svaki put sve losije ispadne jer si vec pun kurac zivcan i sjeban. Onda, kako nemam original programa, nemrem exportat wav. Pa mi je i kemija za to propala. Pa sve u kurac. A k tome je 16 puta teze radit aranzman za vec zamisljenu stvar. Jerbo je to sad trebalo exportat u cubase ili cakewalk te snimit prave instrumente gore. Ali to ce zvucat za kurac. Jer ovi samplovi zvuce ok, a moja klasicna gitara u raspadu zvuci upravo tako. Ko klasicna gitara u raspadu. No reko, nema veze, ideju cu snimit. Ali kurac sam uspio snimit. Snimio sam osnovu s cijom idejom sam donekle zadovoljan, ali htio sam cut kak ce to zvucat s gitarom i basom da vidim kaj jos treba napravit. No, njet. Kurac. A koncept stvari je totalno super, picka mu materina i kartici i neimanju programa i svemu. Argh. Jos jedan od onih dana. Jebo mater. Dobro, bar sam nekaj napravil. I neki komadici opce nisu losi, naprotiv. ;) dao bog da to uskoro snimim, predobra je ideja. aaaa ocu madtracker pro. |
UBIT CU GA!!
|
imam jebenog susjeda koji ima neke jebene radove i jebeno bi ga ubio jer je jebeni idiot. obicno krece busit neki kurac BUSILICOM vec u 7 jebenih ujutro. ja sam sinoc legao spat u 8 ujutro. a on ima cekic. i jebeno cekica vec preko sat vremena. praznik je jebemu sve da mu jebo!! picka ti glupa cekicava materina imbecilu kretenoidni. TU IMA NERADNIKA U ZGRADI!! pusti nas da jebeno zivimo pickurino neotesana jadna. krepaj. dabogda ti cekic citav bio metalan i pogodis jebeni steker. krepaj. ubil bi te ko pesa sad. mrš u picku materinu! |
danasnji dan zasluzuje posebnu pjesmicu
|
the fact that you think you can speak to the way you do bleeds me to believe that you have never steped out of the skin you live in. but when and if this day occurs your tongue, the taste, will imitate a battery: the anti-equilibrium your stomach becomes the floor. the look on your face was priceless That look it was so.. priceless! a light goes on upstairs the attic is ablaze! this island isn't big enough for the both of us so who will swim in eel infested oceans? kiss the sand goodbye because the tide is coming up and in yeah, water, water, water everywhere and every chance to sink! the look on your face was priceless That look it was so.. priceless! it's an amalgamation of the things you aren't, the ways you wish they were, a split second perseivingof the way you really look to everyone of them i wish that you could get a glimpse, i wish that you could see because the look on your face was priceless! |
21.06.2004., ponedjeljak
Doomjam & Infinite fury
|
tu sam par puta spominjao tu situaciju. sad cu ja vama kopi pejstat jedan tekst s foruma. tekst je nastao po snimanju zadnjeg e.p.-a koji se simbolicno zove "apartment lost e.p." :D ja se tu i tam nadem s covjekom za kojeg vjerujem da mi je najbolji prijatelj. uz bratica. ne nademo se cesto, bar nismo zadnjih par godina. no, svake godine se dogodi bar jedno nalazenje u svrhu snimanja albuma. zajedno smo osnovali prvi bend, davno, u jednom selu koje je zeljelo biti grad jos vise od zagreba.i to je pomoglo, zapravo. zajedno smo definirali neke stvari kod klinaca tog seoceta i uzivali u tim pizdarijama. rado bih rekao da smo i prve komade karali skupa ali nismo. ja sam vise pio. uglavnom, igrali smo pingac skupa, bivali izbacivani iz razreda, skoro padali razrede zajedno. oluja je posluzila, tudman pravilno odlucio. pa smo prosli. njegov stari mi je uvijek govorio da nadem posao, ja sam njegovom starom govorio da sviram. jos kao klinci smo uz bend snimali razne pizdarije na amigu, spominjuc sebe kroz pjesme, u navratima, kao sto to danasnji afroamerikanci iz spotova rade. imali smo i radio emisiju, interne spike koje su djecica htjela razumjet. ja sam se njemu smijao kaj ne pije jer je sportas, on meni jer sam uvijek dobivao batina kao onaj s preglasnim misljenjem. uglavnom, odselio se ja iz seoceta u selo. no, svake godine bi nasli bar nesto vremena snimit album. ti su albumi meni nesto posebno drago, nesto sto me podsjeca na to da sva zabava ipak nije unistena, i da smijemo uzivat kratke momente actual zivota. jer ti momenti su zabiljezeni. i ja ih prozivim iznova svaki put kada poslusam jednu od tih pjesama. pjevamo mi na tim albumima clanke iz novina, kratke crtice, price o zaljubljivanju iz teena, o predstavljanju novog golfa iz auto kluba.. taj mentalni sklop 12 godisnjeg djeteta koji si ja u tim momentima mogu dozvolit je ono sto ja jesam. u momentima razgovora mi imamo i best of dvd box, dokumentarac o zivotu i djelu nas dvojice pizduna, spotove, suradnje s renmenom, vucom, clanke u novinama, medusobne tuzbe o tome tko trazi vise medijske paznje, ma svasta. i smijemo se. ljudi oko mene govore o tome kaj je pravi zivot, kako se treba zivjet. napominju svoju muku i trud. posao. ne da ja to ne zelim slusat. nego, zajebali su koncept. mi nismo zato ovdje. ovdje smo da podjelimo ono sto nam je darovano rodjenjem i ono sto smo pokupili po putu, sa bilo kime koga to zanima. ne trazeci nista zauzvrat, kad tad ce doci i onaj koji ce imati i nesto sto zanima nas. i pokloniti nam to bez zadrske, zeljeci to. mozda sretnemo i nekoga tko ce imati nesto sto nas zanima a da mu i mi mozemo pokloniti svoje zauzvrat. ne razumijem novac. nije mi jasan koncept novca. ne zanimaju me tudja misljenja o novcu. pokusavam formirat svoje vec godinama i kad god pomislim da sam dosao nadomak koncepta, misli mi skrenu na moju ideju koncepta svijeta. i ode i novac i moje razmisljanje o njemu u kurac. danas smo se nasli snimit album prije no sto odem u london. meni je recimo tako zao kaj nemamo kameru a nitko nas ne vidi kaj radimo. to je za sve nagrade svijeta. prije par godina kad nam je sve bilo u kurcu a mi smo i dalje inzistirali na svom malom svijetu albuma za koje vjerojatno nitko od nas ne kuzi da su remek djela, jer su nesto naiskrenije kaj se moze nac u blizini, prije tih par godina brijali smo kak smo mladi i kak ce za par godina bit bolje. sad je to vrijeme. a neke stvari se ne mijenjaju. nas dvojica i dalje snimamo isfalsane albume o sebi i clancima iz novina, smatra nas se zgubidanima i ljudima koji se jednostavno ne znaju koncentrirat na zivot. na zaradivanje novaca, jer to je ono sto zivot jest. i necu rec da je sve gore sad, jer je 2004, uvijek je bilo u teskom kurcu za ljude koji zivot ne kuze. ja se prvi necu kurcit da ga kuzim. brijem da jednostavno nisam prisutan, moj unutarnji zivot na zalost ovisi o vanjskom pa se koji put izgubim. ali ne izgubim se vani. nego mi stvari tipa lova, posao, cura, rodbina, frendovi, poznanici, zebra, zgrada, puteljak, jednostavno narusavaju savrsen unutarnji zivot. onda se ja trudim uocit zgradu, frenda, suradnika, zebru, zgradu, sve. i jako dobro vidim sve to. odlicno, stovise.no, tko je izmislio pravilo da je vecina u pravu? zasto ne moze bit da je vecina jednako sjebana i u krivu? e, to pravilo vecine mene tu i tamo sjebe, dosta cesto, ne zelim lagat. ne vjerujem da sam u krivu sa svojim idejama ali ne mogu ni prihvatit da sam u pravu jer mi vecina govori da sam u krivu. i tako u vjecnoj borbi dva svijeta, zivim se ko animirana trzajuca spodoba iz spota nekog od ljutih americkih nju bridera. ono, aaaargh. nemrem se odlucit ni na jedan od njih. moj zahtjeva desocijalizaciju do ibera. njihov zahtjeva vjecnu ceznju. oba ju zahtjevaju zapravo. s jedne strane pouzdano znam da su ljudi smeca a s druge im vjerujem. jer zelim vjerovat. zelim se iznenadit tu i tam. rijetko, no dogada se. i zivim, tak, neodlucan, cekam moment koji ce jednostavno nametnut odluku, jer ju ja svjesno ne mogu donijet. kao odlazak u london. ne znam da li bi ikada bio siguran u odlazak da me mali kreten nije zajebo. imam planove i snove, mozda su negdje drugdje ostvarivi. moj danasnji plan je bio da snimimo album. dosli smo, najedeni, napojeni, dobro raspolozeni. snimali smo, vecer je bila obecavajuca, jebeno relaksirajuce. ponosan sam na te albume ko na nis. jebo sva ozbiljna sviranja, preseravanje tehnikom i znanjem. ovo je to. nakon nekog vremena dolazi baba od stana da ne sviramo nakon 10. nismo. u pol 11 dolazi kreten od dede od stana govorit da me izbacuje iz stana. da mu je dosta. da mu platim kaj sam duzan i da odem sutra. nisam mu nista mogao reci osim "ali nismo svirali". frend je rekao da sam stavom odavao potencijalnu laz. jer je navodno zvucalo ko isprika. ali mi stvarno nismo svirali. istina ne postoji. postoji samo prezentacija lazi. svaka lose prezentirana istina je laz. nemam stan vise. ali iskreno, nije mi zao. pao je da bi snimili album koji nismo snimili. i koji nitko nece cut osim nas dvojice i jos par ljudi. koji nece shvatit. to je prica. i to su moji momenti relaksacije u kojima ja stvarno zivim. stvarno mi nije zao. kako radimo pjesme iz casopisa, taman smo trebali snimit moju pricu s rafom iz arene. budemo. jebes mi sve ak ce nas ista zaustavit. pisuci ovo, u glavi sam napisao knjigu. uzasno je to kaj samo dio misli moze preci na virtualni mi papir. jako, jako malen dio. jer sporo pisem u odnosu na misli, a ne pamtim iste, nemam koncentracije za to. napisem ono kaj je tu sekundu u glavi, niti citam kaj pisem. sjetan sam. frfuljavi deda bez gebisa je dosao taman kad smo tiho, da ne iznerviram babu, preslusavali svoj prvi album, stovise, jedan od najvecih hitova. trebalo je bit glasno. poslije smo preslusali jos 2 albuma. smijali se. jebes mi mater ako gubitak stana nije nista u usporedbi s tim momentima. |
20.06.2004., nedjelja
hm
|
nego, gledam kak je predsjednik dominikanske republike ili neke druge cudne republike u sklopu predsjednicke kampanje poklonio 5000 motora dragim stanovnicima zemlje si. rezultat toga su bile u prosjeku dvije moto nesrece dnevno. jeben potez. i gledam kak veli neki naš kripl kak su u švedskoj škole za kurac jer tamo klinci samo "nekaj glumataju, sviraju, pjevaju i rezbare drvo" umjesto da uce. pa jebemti mater, ne kuzim za koji kurac smo mi tak ponosni na nas skolski sustav, fakat ne kuzim. izjebu ti mater u osnovnoj, nastave to isto kroz srednju školu i na kraju, ako nisi totalno unisten tim prekrasnim obrazovanjem te unište na fakultetu. ti s faksa izlaziš celav, ružan, neurotican i nerijetko kao alkoholicar. to oni rijetki koji uspiju. onda mogu rec, jebote, uspio sam postat ruina od covjeka. jipi kai jea madafaka, kao što bi rekao brus. onda shvatis da nemres nac posao nikako. uglavnom, jebo hrvatski obrazovni sustav, to sam htio reci. pervan je blago propao, gledal sam ga na glamuru. kupio je dovoljno kuca i automobila te propao. bolja mi je bila ona picka, goga, majke mi. koliko god me u pocetku iritirao naglasak, skuzio sam da bas ok brije. a onda su ju maknuli. nije ni bitno, ja ionako ne gledam telku. ono kaj je najgluplje je da imam ogroman televizor. jest da je quadro i da daljinski opet ne radi, ali je ogroman. moram vratit auto sutra. i dat cu joj jebene pare za racune koje sam napravio. mogao bi o tome napravit pjesmu. kak sam svim curama do sad radio dugove. a jesam, nemrem srat. napisat cu dodatak pismu za rtl, za BB, ne. saznao sam ostatak pravila. nema telke, nema kompjutera, nema instrumenata, nema niceg jebote. totalni zajeb. ali glavno da ispod pravila piše "klopu i ALKOHOL nabavlja ekipa big brothera". reko, totalno carski. napiju te ko pesa, posvađaju te s ostatkom ekipe, pa ti onda sebe ispovjedaš iz dna duše i to. uf jebote. rođen sam za to sranje. :D sretoh neki dan frendicu koja fantasticno ali FANTASTICNO pjeva. i sad, snimit cu najvjerojatnije s njom nekakav duetic. i da, ljudi moji predragi. uplatite samo pare, jos uvijek mi fali za madtracker. štoviše, ako se nekom da, moze fino otic na www.madtracker.org i kupit mi original programa te poslat link za download na mail. jer, to tak ide s tim programom. sutra furam zvucnu u ducan di sam ju kupio. fala kurcu da postoje garancije i te stvari. da ne, bio bi lud ko pas. ali svejedno cu morat cekat da oni to poprave, zamjene, kaj god vec moraju napravit s bladi karticom. dakle, moram vratit jebeni auto. ako nis drugo, konacno cu presjec sve veze s njom. vracanjem auta i placanjem racuna. sad pisem bezveze, naravno, dosta sranja na mom blogu je cisti spam, ali je moj. budem tam s desne strane metnuo linkove na neke tekstove za koje mislim da su dobri. valjda ima takvih. :D |
u picku
|
probudio sam se na podu i skinuo s neta oko 2. u picku materinu. eto opet racuna. glupane. uzeo sam ostatak bureka s mesom s poda i pojeo ga. dobar je bio. kako sam se strgao jucer, fakat je bilo dobro. valjda. :D sad sam se sjetio poruka od bivse. brrrr. smrznes se. nego, kaj sam shvatio prije par dana, dupad kisela. svi me citate, a nitko me nema na popisu blogova koje cita. hehehe. valjda zato kaj tu dolazite iz nekakvih mazohistickih poriva. jebote, zlo mi je, hocu kavu a prijateljica draga me ne jebe pol posto. idem radit nekaj nekorisno po obicaju..... |
vecerasnje misli
|
Veceras sretoh fana. Fana koji je to u real lifeu iliti u pravom životu. Kao prvo nemrem vjerovat da taj tip zna ko sam ja a kamoli da mi je fan iliti obožavatelj. Totalno me popljuvao radi članka u areni. Ja njemu a ni sebi nemrem objasnit da drugacije nisam mogao jer sam kreten. Onda, pola sata prije ponoci bivsa mi je poslala dvije poruke. Jedna sadrži broj računa za telefon u hrvatskim novcima a druga poruku 'pun mi jr kurac plaćat tvoje račune'. I jedna i druga sadrže informaciju o tome kako bih trebao vratit auto njenog tate. Njoj. E, pa jebes mi mater necu. Dostavit cu joj 500 kuna za racun, sto je vise nego sto je racun i nazvat njenog tatu, koji me je ionako uvijek vise volio nego ona i pitat ga da mi ostavi auto jos malo. Jebemu mater, nikad necu skupit 2700 kuna za auto ovako, taman da nastavite uplacivat ovako odlicnim tempom. Slusam ovu svoju stvar, toje st refren, prokleti sam narcis, ali pobogu, nisam. Kako bih ja htio da samo mogu svirat. Meni se ljudi smiju radi te recenice. Ali totalno mi se smiju. Bas ono, jadan si, odjebi smiju. E, pa jebes mi sve, necu. Onaj 'fan' je rekao da jedva ceka da izdam album. Ja stvarno nemam pojma ko je taj covjek. Ali on je rekao 'šuti i sviraj'. Tu se zajebo u startu. Ja, koliko god gluposti imam za rec, nikad necu sutit. Znate kaj mene jebe? Da ja nisam toliko opterecen svim ovim sranjima, vi bi imali price takove da se kompletni narudlate, da ne spominjem čuču i jaja na dlakama. Skuzio sam to totalno. Da fulavam jebenu poantu. Mislim, šaljite mi novac. Obožavajte me. Imate zakaj. Ja se nadam da cu uc u taj jebeni big brother pa da du svojom poremecenom pojavom to dokazat totalno. Ja vam fakat vidim sva ta sranja totalno romanticno. Recimo, ova mi posalje poruku i ja bi trebao bit u kurcu. Ali onda se sjetim recimo totalne gluposti. Refrena things of less importance. Ona se tako primila tih stvari. Jako. Ja šatro nisam. Ali jebote, znam to. Ne želim to. A dok se sjetim kompletnog teksta place mi se. Ali ne budem. Pricao sam s legionom veceras. Njega je cura ostavila nakon 5 godina i 4 mjeseca nakon toga ne samo da živi s drugim tipom 2, nego se za 2 ženi. Zar je jedan loš vic razlog za tako nešto? Žene nakon prekida uvijek traže opozit. Ali totalni. I onda briju, to je to, ostalo smo iskusile. Kako jebeno pogrešno. Sve vi koje ste bile s poremecenim likovima (ti pogotovo znas o cem pricam) znate koliko je to tesko. Ali to je totalno rewarding jebote, vise nego ista drugo na svijetu. Pobogu, ja vam jebeno pišem pjesme. Ja ih pjevam. Vama, u picku materinu, samo vama. ONA je mene pitala da li sam joj ikada pisao pjesme. Kaj sam joj mogao reci? Zivio sam jebene pjesme radi nje. Recimo, volio bih da hrvoje i nives mogu cut things of less...ali nece. Jer ce ozi rec da ne valjam i da sam smece, opet. A meni je hrvoje recimo tako super lik. No, ja nisam tim ljudima super lik. Ja sam jebeno poremecen i nestabilan. Ajd u picku materinu. I molim vas, veselite mi se s daljine, veselite se mojoj kreaciji s daljine. A znate toliko vise o meni od ikoga. I svima nam je tako svejedno zapravo. Meni je svejedno jer nemam izbora. Ne mogu si dopustit da mi bude stalo do icega. Jer me jebeno boli odbijanje. Jer me boli kad znam da me odjebete jer sam drugaciji. A ne zelim biti drugaciji. Naravno da uzivam u tome iz konteksta talenta i sposobnosti, ali pobogu, da li je to jebeno bitno? Nije jebeno bitno, nikad nije bilo, nikad nece biti. U kojem god društvu, nikad nisam bio dio društva nego je bilo društvo + ja. Zakaj je to tak? Nikad necu kuzit. Zakaj se mene uvijek percipiralo ko nekaj i nekog posebnog iako sam ja htio samo biti dio? Ma dobro, nije to toliko bitno,fakat. Meni treba zena sa bar 20 onih nekih iq bodova vise od mene. Prekrasna. Tolerantna. Veli frend, ta te ne bi ni pogledala. Mozda. Ali ako bi, razumjela bi me. Ja se ne znam borit s glupljima. Potuku me u roku 2 recenice. Fakat nemam kaj za reci nakon toga. Ali jebemu, daj dođi neka TI i jebeno me uništi argumentom. I reci mi da je lijepo baviti se glazbom. I reci mi da sam u redu lik. Nemoj mi reci da me volis, nemoj mi reci da me obozavas i da ces to vjecno ciniti. Samo mi reci da nisam tako loš. Reci mi da sam ok. Odigraj partiju wormsa sa mnom. Reci da znas igrat jebene lemmingse (svaka slicnost s pravim osobama je fakat slucajna) i da volis mjuzu s komodorca. Isuse, koje ja bolesne stvari zelim. Ali ono, ne razunijem zakaj se razlikujem, fakat. I sad, idem spavat. I sutra cu dat novac posuđen za auto za njen jebeni račun. Dosta je kurčenja. To sam mogao s Anom. Jer sam znao da cemo uvijek bit bit prijatelji. Mi nismo. Picka mu materina, nismo, nit cemo ikad bit. I jebote, da, zelim da cujes moju muziku. I zelim da osjetis nekaj uz nju. I droljo, u picku materinu, zelim da se prepoznas u recenicama koje pjevam. One nisu nužno ružne. Možda nisu uopce, nikad. |
19.06.2004., subota
jebo mater
|
kak mi je dosadno. toliko mi je dosadno. tako mi je jako dosadno. jebeno mi je dosadno. sad se vec moze zakljucit da mi je jebeno dosadno. preubio sam se jucer, oh, kako sam se jako ubio. a fali mi akcije, ne da mi se bit doma bezveze. ne da mi se gledat telku. inace, poceli ste mi uplacivat lovu na racun. sve pohvale. jeo sam danas i pio kavu. :D sad cu uzet tu lovu koju ste uplatili i njome otvorit devizni. da dijaspora ne bude tužna kaj mi nis nemre uplatit. ;) mozda ipak idem van. natjerao sam ljude da me pozovu, jebeš mene kad nemrem bit solo. mislim, mogu, ali nisam tip koji šuti. ali sad nema nikog ni na icq. isuse premili koji horor. moram van. moram van. :D i da, minam, poslao sam ti mail ali ga je supak od outlooka pobrisao a sad mi se ne da pisat novi. :D :D |
gud mounin
|
jebote, kako sam se slomio sinoć. kronologija. prvo sam bio u melinu. e, jebes mi sve. ne vidjeh takove ljepote dugo dugo. i nasmjesih joj se smjeskom retardiranog lemura na sedativima. i mahnuh rukom kao da me boli. bijah glup. prolazila je, a ja sam joj pruzio ruku i rekao - ja sam drito. ne radim ovo cesto, skoro nikad, ali morao sam. ona ima 2 prijateljice. jedna je zla a druga dobra. ima i decka. to mi je isto mogla rec a ne njena frendica nakon cuku vremena. nema veze. ali jebote, bila je PREZGODNA, predobrog tijela i ono, prezgodna. rijetko viđamo takve glave po gradu. ova glava je bila jedna fantastična glava. pobogu djevo, kako imaš dobru glavu. no, dobro. jedno cuku vremena sam ju sarmirao i uspio sam. ali...decko. dakle, to je bio odjeb i kaj sad. dao sam joj svoj broj telefona i reko da znam da ce me nazvat. buhahaha. natjerao sam ju da mi pjeva iako nema sluha. užasno pjeva. fantasticno. ja sam skuzio da mi je guba s pickama koje nemaju sluha i ne kuze mjuzu bas najbolje. ono, ko kad bogati tipovi ne žele da picke budu s njima radi bogatstva. tak ja necu komada da me voli radi mjuze valjda. ali mi je islo na kurac kaj ova zadnja kurca nije kuzila da nisam bas totalni propalitet. ona iz price od neki dan, ona 'obrij se'...eh. obrijala se. nisam vidio, nisam popipao ni niš. htio sam se ljubit s njenom frendicom. a to ne ide, jer joj je to najbolja frendica. onda sam ja njih dvije metnuo pred sebe i objasnio. nisam ljubio ni jednu na kraju, naravno, nit jebo. nije bed. fala kurcu da sam konacno izasao van, ubio se ko pseto a nisam jebo. ljubio jesam, nekaj ranije tam malo okolo, positno. tak i treba. jeo sam krumpirušu, svađao se s dragim prodavacicama koje stvarno nisu krive kaj im pec ne radi kak treba i to....ah. sretoh frenda. uvjetno receno. glazbenik, simpa, meni odlican kit. otvorio izdavacku kucu. studio. pricasmo. veli on meni, znas kaj stari. ja hocu radit s tobom jer o tebi kruzi da si suludi gad. a kako isto kruzi o meni, tu smo negdje. nekaj smo pricali i tip mi veli kaj mi je rekao i ivo. veli stari, tebi treba producent. i danas ja idem do njega. pa cemo vidjet. inace, ja imam samo jednu stvar snimljenu od pocetka do kraja. bilo je to ono, prije par godina i 2 frenda i ja smo kao naumili imat bend. ovu stvarcicu sam napisao ono, u totalnom kurcu i bedu, naravno. nisam znao pjevat kurca onda ali razlika je velika. razlika je u tome kaj sam onda jos imao glas. poslije sam operirao glasnice zbog 4 kutije bosanskog waltera dnevno i ode glas u kurac. ali jos nije potpuno propao. sad cu ja ovo postat tu a kad se pojavi link mozete i skinut stvar. dobra je. Silence (1999 ili 2000, ne znam, na frendovom compu onak, nabrzaka) ;) moram napomenut. el. gitara je luka i skupa smo neke idejice dovršili. a napravio je i midi stringove koji se kurca ne cuju. :D thanx i tomici te danielu u cijem potkrovlju smo to snimali. tada nam se bend trebao zvat soulshifter, kako romanticno. :D inace, ko pogodi kaj zarevem na kraju, ima pivu. ;) inace, moram i napomenut da sam pijan zaspao na podu uz muziku koja je fakin treštala. oko 10 mi je dosao neki tip jebat milu mrtvu mater, da ce se on pobrinut da me izbace iz stana i lupao je po vratima. onda mi je izjebo mater jos koji put i ošo. dobro da me zbudio jer sam se preselio na krevet. isto tako moram rec da sam na ovoj stvari prvi put primio fretless bas u ruke, a nisam bas ni svirao bas prije toga. stvar je snimljena u roku 2 sata i to na horuk, dakle, znali smo jednu gitaru, onu osnovnu i vokal. ne ocekivati previse. |
18.06.2004., petak
cik pogodi madafaka!
|
kaj mi je riknulo? kartica ili phones izlaz na mikseti? prvo sam mislio da je kartica, ali onda sam spojio sb na miksetu i culo se jedva, totalno zakurac zapravo. a riknulo je taman nakon kaj sam nazvao frenda i pustao mu na telefon najnoviju idejicu koju sam snimio. hehehe jebote, sad bi bio zivcan ko pseto ali sjebo sam ga! taman sam snimio osnovu kad je riko. jebi si mater, mikseto. ali, nek mi sad neko veli da nisam pehist. :D :D :D u picku materinu. smijem se ovaj put, preglupo je da bi bilo istina. sjedim za compom i krepavam od smijeha. inace, stvar se zove "the things of less importance" ironije li. :D jebeš zvucnu :D inace, eto vam stvar pa si poslusajte. file ima samo 400kb il tak nekaj, jebiga, idejica samo. otpjevao sam zakurac, pa sam htio ponovo, ali kaj onda, ionako je samo ideja na loš mikrofon bez efekata. opet sam naravno odsvirao bas dionicu na koju dobivam pregolemu erekciju. možda sam njome polomio miksetu. uglavnom, eto vam idejica. The things of less importance je za kurac kad nema ostatka pjesme a ni drugog dijela refrena, ali pocujte kaj mi je zgromilo karticu ili miksetu. :D |
zakljucak veceri
|
vi epi necete shvatit i to je tak. cak ima jedna knjizica o tome koja cim ju otvoris kaze "ne pricate okolo da imate epi. ljudi nece shvatit. najvjerojatnije nece shvatit ni vasi najblizi". e sad, toliko ja imam za reci o tome. nego, ko vas jebe. i fakat, ako vam ne pase moj blog, mozete odjebat brzinom nekog jako brzog superjunaka, jer meni definitivno necete falit. stvar je u tome da dnevno gledam ljude koji dobivaju sponzorstva za totalna sranja, trose lovu na totalna sranja i totalna sranja se financiraju. a ja jednostavno nemrem dokazat da valjam. a necu snimat polovicno. mogu ja metnut na blog pijani isjecak ili pizdariju koju sam tek izmislio. ali tu postoji toliko pjesama koje su jednostavno odlicne, a ja ih necu snimat na pola jer se gubi kontekst i gubi se prica koja za svaku od njih postoji predugo da bi ju ja sad sjebo. ja bih rado da mi je ambicija pisanje recimo. jednostavno sjednes i pises. ne treba ti tona opreme, programi, jednostavno pises. ali ovak krasan kurac. znate vi koliko se love trosi na svaki pa i najgluplji album koji propadne samo tako? za koji nije bilo ni promocije ni nicega? masa fakin novaca. uzasno puno, i to tu kod nas. to se ide u sloveniju snimat ovo, pa drugdje ono, pa se masterira u americi, pa se masterira u UK, pa pun kurac fintica i sranja. a sve da se dosegne navodni nivo zvuka il koji kurac. ja dajem jebeno jaje da uz minimalni budžet mogu u nekakvoj sobici s opremom u roku 3 mjeseca isfurat dupli album (jedan cd instrumentala i jedan necega di se i pjeva) da vam se jaja smrznu kako ima atmosferu i kako je iskren. jebes mi sve. dajem jebeno jaje na to. ali tu nikoga ne zanima glazba. inace, kao sto sam rekao, masa novaca se baca na bendove i projekte koji propadnu samo tako. ali kad ti imas bend, onda to neko dođe poslusat. ja nisam bend. nemre niko doc poslusat. ja moram snimit sve instrumente sam da bi dokazao da nekaj valjam. a sad vi meni recite kak mogu to napravit? nikak. u vrijeme kad sam radio ove stvari kaj tam desno mozete downloadat, snimao sam i gitarske stvari s vokalom i svim. snimao sam to s linije na liniju, na improviziranom mikrofonu. jedna linija je vrtila malo brže a nije se dala narihtat pa sam kod svake nove gitare morao malo štimat da paše. i da, zelim da mi padne neka lova s neba da uzmem ta 3 mjeseca i opremu te da snimim super album. i onda bi mi pola fakin države lizalo jaja i virilo iz guzice kao lokas našoj poznatoj zvijezdi u aferi 'ukrali su mi ga'. a do onda ce se na mene gledat kao na lijenog debila koji nis nemre sam. i nemrem. znam radit glazbu. stvarno vjerujem da mogu snimit fantastican album. ali tu nema love, jebiga. hrvatska smo. zašto bi netko uložio u mene ako ishod nije siguran? taman da je potencijalni investitor ziher da cu snimit hrvatski album stoljeca, zna da nema novaca. a nema cak ni potencijalnih investitora. jer su ljudi pickice. kao sto sam rekao, sunce vam jebem, hvalite leba, jelda? ja ZNAM da masa ljudi koji imaju masu para cita njegov blog. i da se neki od njih bave izdavaštvom. da li mu se ko javio, a pičke jadne? ja bi mu izdao knjigu ove sekunde da mogu. ali oni koji mogu, to nece napravit jer tu nema novaca. kakvo jebeno licemjerje. jer glazba nije opipljiva. jer rijeci nisu opipljive. time se ne da kupit kruh, auto, cigarete, odmor u jebenom rovinju. i mislim da bi bilo jebeno fer da mi netko da taj novac. jer dragi citatelji, VI ste ti koji najvise pusite ako ja ne izdam album. i ako leb ne izda knjigu, iako vjerujem da bude jer je ipak u malo boljoj poziciji. kritizirat cete me radi ovog teksta, naravno, kao i radi vecine stvari koje napisem u ovoj maniri. ali ja sam stvarno uvjeren da je svatko od nas predestiniran da se bavi necime i da bi se upravo time trebao bavit. ja sam recimo zabavljac, na vise nivoa. jer i kad jebeno kukam, vi se papci ti koji su zabavljeni, zaokupljeni time i imate kaj za radit. mene ne interesiraju vasi zivoti. nemate cak ni za rec nekaj kaj bi me zaintrigiralo u vecini slucajeva. ali iz nekog razloga, vi dolazite na moj blog citat kaj se događa u mom zivotu. jer ja ne pisem opcenito, ne znam pisat price, ne pisem mudre misli. nisam sposoban za to. ja pisem o sebi. i vama je to zabavno. neki dolaze jer im je guba. neki jer ih zanima kaj ce bit iduce, kao da gledaju seriju a neki dolaze kritizirat i potvrđivat vrijednost vlastitog postojanja omalovažavajuc moje. i dobro. to tako ide. jer vecina dobiva potvrdu vlastite vrijednosti usporedbom. tako smo tkani, kao rasa. sumnjajuc u nepoznato potvrđujemo vrijednost poznatog a s time i vrijednost vlastitog uvjerenja. koje u 99% slucajeva nije nase, nego nauceno, nametnuto, take a pick. i tesko je priznat mane. svima. meni recimo nije, jer se poznam. ali vis, kad sve velis onako kako je, ljudi traze skriveni motiv za to priznanje i opet analiziraju i preispituju stvar. da li je iskrenost doista toliko čudna? da li je ono kaj se vama cini nevjerojatno doista dovoljno da automatski pomislite da nema sanse da je istina? gdje je korijen zadrtosti i uskogrudnosti? u cinjenici da smo svi stvarno toliko mali i nebitni? jesmo, to je tak. ali koliko god mali i nebitni bili, ja vjerujem da bi svi trebali imati pravo bar jednu šansu u onome za kaj vjerujemo da smo rođeni. ali pravu šansu. ako se slomiš i sjebeš, sori. ali ako je šansa prava, to se ne može dogoditi. nismo svi sposobni za izboriti se za svoje mjesto pod suncem. jednostavno nismo. nisam jedini. razlika je u tome sto je mjesto koje ja trazim prilicno daleko i moja ambicija se cini prilicno nerealna. ali zasto? ako je nekome ambicija postati direktor te i te firme u kojoj radi i dovoljno je dobar, zakaj ne? moja je snimiti jebeni album. konacno dokazati da nisam samo poremeceni kit kojem se nis ne da. to je jebena laž. ja jednostavno nikaj drugo ne znam. entertainer sam, kako god pogledas. to je ono kaj ja jesam. rodio sam se takav, takav cu krepat. i kad krepam to ce bit sranje o kojem bu se pricalo vjerojatno. nisam pisac. nisam kolumnist. ne mogu to raditi za zivot jer to ne razumijem. mogu pisati jer mi je to sad vec postala opsesija. ali glazbenik sam. molim da se to shvati. glazbenik sam koji nikad nije dobio priliku pokazati koliko vrijedi. ja iskreno mislim da je jebena sramota da ja tu trulim za lapom a mogao bi snimat prekrasne pjesme. i manje prekrasne. iskreno mislim da je glupo da trulim u nekakvom skladištu umjesto da snimam. ili bilo gdje drugdje. ali rekoh, svijet tako funkcionira, pa sam pokusao. ocito se ne uklapam, jer mi nije uspjelo. vjerujem da zaslužujem priliku. previse sranja sam prevalio preko leđa i ne da mi se više. i ne mislim da sam ikaj bolji od ostalih. samo želim da mi se dopusti prilika da pokušam bit ono kaj jesam. to ne bi trebalo biti tako tesko za shvatiti. stvarno ne bi. osim možda bezidejnim ljudima koji bi strahovito htjeli imat ideju oko toga tko su i što su. kako im ne ide, naravno da ne žele ni da drugima ide. i ja ne zelim biti tip koji ce jednog dana piti i tuci svoju djecu i suprugu radi zivota koji nikada nije imao hrabrosti ni pokusat zivjeti. nit zelim jednog dana tjerati djecu da budu ono kaj ja nikada nisam mogao biti. ne zelim provesti zivot zavideci ljudima koji su dobili priliku baviti se onime kaj vole. bili u tome dobri ili loši. jer nije u tome stvar, na kraju krajeva. stvar je u tome da svi zaslužujemo priliku. no, toliko njih nije dobilo željenu priliku da ce pljuvati po svakome tko to i dalje zeli i ko recimo u mojim godinama i dalje nije odustao od sna. a sad da vas pitam kakav je to kurcev san? predstaviti ljudima svoju kreaciju. to je san. ja ne ocekujem nikakav novac od toga. samo da mogu ljudima poklonit dio onoga kaj volim vise od svega. jebao vas materijalizam. citava zemlja radi na krivom principu, ponavljam po milijarditi put. ali nitko me ne cuje. jer funkcionira na istom principu. |
ETO!
|
If a simple seizure originates in the temporal lobe, quite a wide variety of symptoms can occur. This is because the functions of the temporal lobe are quite varied. As with all types of epilepsy, each person is different and straightforward comparisons are not always possible. Usually, someone having a simple partial seizure originating in the temporal lobe will experience an intense feeling, for example, sudden fear or happiness. They may have an extremely vivid memory flashback or strong sense of déja vu. Unpleasant smells or tastes and an unpleasant sensation in the stomach are also possible symptoms. These symptoms are often called an ‘aura’ and can act as a warning for people with complex partial seizures. During simple partial seizures, the person remains fully conscious and the seizure is usually very brief. Often it is only the intensity and suddenness of these feelings that differentiates between someone having a usual déja vu experience, for example, and someone having a simple partial seizure. The parietal lobe deals with our bodily sensations and simple partial seizures beginning in this part of the brain cause strange physical sensations. A tingling or warmth down one side of the body is typical. Because the parietal lobe is closely associated with the frontal lobe, people sometimes experience movement too. Known as ‘sensory seizures’ the after effect can be a period of numbness which wears off after a while. Because people experiencing simple partial seizures remain conscious, they can find the experience distressing or upsetting. As with all seizures, it is important not to restrain the person, but reassurance that all will soon be well can be very important. They can hear you and respond to you. Stay with the person and remember that they may need a period to fully recover. However, simple partial seizures can affect movement, emotion, sensations, and feelings in unusual and sometimes even frightening ways. Emotions. A sudden feeling of fear or a sense that something terrible is about to happen may be caused by a seizure in the part of the brain that controls those emotions. In rare cases, partial seizures can produce feelings of anger and rage, or even sudden joy and happiness. Simple partial seizures in these areas can produce sensations such as a sense of a breeze on the skin; unusual hissing, buzzing, or ringing sounds; voices that are not really there; unpleasant tastes; strange smells (also usually unpleasant); and, perhaps most upsetting of all, distortions in the way things look. Some people even report having out-of-body experiences during this type of seizure, and time may seem distorted as well. In many ways, our usual, comfortable sense of familiar things and places may be disrupted by a simple partial seizure. Well-known places may suddenly look unfamiliar. On the other hand, new places and events may seem familiar or as if they've happened before, a feeling called déjé vu. Simple partial seizures can also produce sudden, uncontrolled bursts of laughter or crying. i sad, na kraju, jebite se. jer ova bolest ne postoji. a ne postoji jos masa stvari nevezana uz same napadaje. ne. sit gladnom ne vjeruje. ono kaj nisi iskusio, iskljucit ces kao opciju. ko vas jebe. iskreno. |
epilepsija
|
pita funkster kaj je meni epilepsija ucinila groznoga. jebemu mater. mislis da ja tebi dok smo na kavi pricam o momentima kad me zasoraju aure i zgubim se na moment? upravo kao sto sam rekao. necete razumjet. ko vas jebe. zelis li znat kaj mi je napravila, odi na google il neki kurac i procitaj si kaj radi kompleksna parcijalna epilepsija. imao sam osam ipo kuna. 50 lipa mi je oprosteno i kupio sam kolumbo. da nadodam. iako mi je dijagnosticirana kompleksna parcijalna s tendencijom generalizacije, manifest je simplex parcijalne. zasto, ne znam. pitajte drolju od neurologice. |
hrabra misija
|
ako vec nisam nis jeo danas, picka mu materina, ocu cigarete. zato idem na benzinsku zicat tipa da mi da kutiju cigareta za 8 kuna. ako ne da, michael douglas ce zgledat ko mala fakin beba kad popizdim. jebote zivot... |
17.06.2004., četvrtak
.....
|
nemam s kim pricat a imam potrebu podijelit s nekim ovo sranje svi ste pravednici, šupčine svi vi jebeni vjecni studenti svi koji se isfuravate na pare i roditelje svi koji imate posao preko veze svi koji imate ono kaj se može nazvat domom oni kojima su roditelji ostavili biznis oni koji imaju mogucnost izbora znate, neki ljudi koje znam su sad pravednici a pijani su tukli obitelj 23 godine neki ljudi koji su rođeni sa srebrnom jebenom žlicom u ustima oni su pravednici. oni sude. pobogu, ucini ovo ili ono. svi oni koji nemaju oluju u glavi jako lako osuđuju tuđu svi oni koji nemaju san, lako kažu kako bi se trebao spustit na zemlju isto tako napominju da imaju san, da kako se iko usuđuje reci da nemaju a nemaju. jer su se utopili. i njihov san je laž, samo želja da budu drugaciji jer ako imas bazu u životu, san je lako ostvariv. mogucnost izbora. razlika je. ljudi s mogucnostima ne percipiraju nedostatak iste kao nesto vjerojatno jer tako nesto nikad nisu iskusili. pa to ne postoji. i svi su pravednici. i svi imaju nekaj za reci. svi imaju savjete. ja imam za reci samo da si jebete mater. svi koji tak brijete. jer, ono sranje da je svako poseban je to kaj sam i rekao. sranje. kurac je svako poseban. i svi bi htjeli bit jebeno drugaciji. seksi kul. ja bi htio bit normalan, prosjecan. jer znam kak je to bit drugaciji. pogotovo u svom malom svijetu gdje si sam, bez mogucnosti, bez ikoga. ja nemam svoj život. ulazim u tuđe i dulje ili krace se zadrzim. ja sam dio tuđih zivota. njihov zivot nije dio mojeg, jer svoj nemam. i ovo je vama papcima apstraktno. jasno mi je to. i nis ja tu nemrem. i vecina vas nikad nece skuzit ljepotu procesa kreacije, iako se ne radi o tome. i nikad necete znati kako je biti usred oluje koju nitko osim vas ne vidi. i necete znat kako je to vratit se u mjesto koje nije dom. i kako je to znati da se te stvari nikad nece promjeniti. a sad sudite, dokone pickice. osuđujte i dajte savjete. volio bih da i ja to mogu. |
Bok
|
Otisao sam se nac s frendicom tu prek puta. Zivim sam, to znate. Nemam posao. Nemam niš zapravo. To sam sad skužio. Da ja u 27 godina svog života nemam nikaj. Nedavno me odjebala jedna od osoba za koju sam mislio da bi stavila ruku u vatru za mene. Jer ja za nju bi. No, to tako ne šljaka. Našao sam se s njom i htio sam jesti nekaj. Gladan sam, jebiga, nemam nis za jesti doma. Mrzim momente u kojima skužiš da si totalno sam zapravo. Da si dio tuđih života, ali nitko od tih ljudi zapravo nije dio tvojeg, da oni svoje živote imaju jasno definirane. I da ti nisi dio toga. Nisam imao ni za čevape. Jednostavno nemam. Pojeo sam nekakav slanac. I skužio sam da mi je pun kurac takvog života, ali prepun kurac. Recimo, ovaj jebeni blog. Cemu služi? Ničem jebeno. Ono kad sam metnuo broj tekuceg sa strane mi je bilo guba. Whatever mi je uplatio cenera i još netko mi je uplatio cenera. Osjecao sam se jebeno ponosno. Mislim, je to samo 20 kuna, ali je 20 kuna za nekaj kaj sam ja napravio, ne. I reko, pa da mi svaki tjedan neko uplati cenera, ja sam najsretniji tip na svijetu. Jer me se primjecuje. Ali kurac. Ne jebete me nimalo, valjda nisam dovoljno dobar da bi jednom tjedno uplatili cenera. I skužio sam da nema šanse da nađem posao. Nitko me ne jebe pol posto. Jednostavno nisam tip osobe koju traže na bilo kakvom poslu. Ne uklapam se. Djevojku? Nema mrtve šanse. Pokarat mogu, to nije problem nikada. Ali tko bi trpio moje epileptičke ispade? Nitko ih ne bi trpio. Kome treba neko ko se jednostavno izgubi na jedno vrijeme? Nikome. To se može tolerirat par mjeseci, ali dalje od toga nikaj. Da li ce mi bilo koji poslodavac to tolerirat? Moš mislit. Taman da dobijem posao. I vi, jadne pičkurine koje se smijete na moje «ja samo želim svirat».....koji ste kurac ikad sami napravili? Jebemti mater, gledam malo ljude oko sebe. Muž od frendice ima svoju cvjecarnicu. Ona ima kvalifikaciju na osnovu koje je dobila posao. Moja bivsa je dobila svaki posao prek veze. Stari joj sad kupuje stan. Poklonili su joj auto. Gledam samo jebote....koliko jebenih poluimbecila ima ok i sređen život? Previše. A ja jednostavno ne znam kak. To je baš kao ovo s karanjem. Kod komada tocno znam kaj treba napravit. Intuitivno. Ali u životu ne znam. I sad, meni reci promjeni to, shvati, je kao covjeku bez jedne ruke reci da rukom koju nema dohvati nesto. Kao slijepcu narediti da vidi. I nikad necu imat ni za jebene cevape. Imam 27 godina, nemam apsolutno ni jednu blisku osobu. Ali fakat nemam. Nemam mjesto koje bi zvao domom. Nemam niš. Ali apsolutno niš. Imam epilepsiju i sjebanu prošlost. Imam nekaj talenta s kojim apsolutno ništa ne mogu. Ivo mi je tam dole rekao da ne serem. Ma Ivo jebote, kurca ti na moju veliku žalost ne znaš koliko ne serem. Kaj da ja radim s tim talentom, a? Da si ga gurnem u guzicu? Veliš, živiš od pisanja? Klinci ti žive od glazbe? Super. Ja iskreno mislim da mi se da prilika da napravim album da bi napravio jebeno prestrašan album. Ali nemam ni jebenu lovu za jebene cevape. Da ne govorim o placanju stana, režija, programu za mjuzu, kajligod već. I nema mi smisla ovo sve više. Ono, jebote, htio sam devizni racun otvorit. Nemrem. Nemam 10€ za otvorit racun. Nek sve ide u kurac, nema mi niš više smisla, ni ovaj blog ni nikaj. Fakat nema. I sad, nema šanse da mi iko može dat nekakav protuargument. Ja se toliko borim da nekaj napravim jebeno, ono, veselim se svakoj i najmanjoj pizdariji, trudim se, ali jebeno mi ne ide. Nije da nisam neke stvari sam zajebo. Svi zajebemo. Ali ovo toliko nije fer, da je to već bolesno. Covjek misli da ce se s vremenom stvari promjenit, ali ne mijenjaju se. Onda ti vele promjeni sebe. Imbecili, takav sam jebote. Onda ti vele - propadni. Boli me kurac. Ne uklapam se jednostavno. Ovaj koncept svijeta fakin ne šljaka. Mislim, šljaka za one koji ga razumiju. Ja ga iskreno, ali fakat iskreno ne razumijem. Ne samo da necu nikad snimit album. Nemam za cevape, nemam posao, nemam prijatelja, nemam nikog ni niš. I vi, koji eventualno brijete da serem, sisajte ogromni crnački trokurac licemjerni. Jer, onaj tren kad skužite da stvarno nemate ništa osim sebe, a s čim nikaj nemrete, imate pravo nekaj rec. Sinsirli vas sve nabim nakurac Drito Doviđenja |
Jos jedna pjesmica
|
dakle. ovo sam isto radio na amigi. u to vrijeme ljudi su meni puno spominjali neki minimal acid i kajtijaznam. ja takvu mjuzu nikad nisam slusao jer mi je sam koncept bio glup. ma ono, žanr mi se glupo zvao čak. no, rekli su da je ideja u filtriranju. ono njonjonjo pa navise, ne. i onda sam ja napravio tu stvar. radi se o ljudima koji na obali, tam di su parkirani camci prodaju ribu. i totalno varaju na kilazi. šupčine, rekli bismo. A i inace su ono, šupci. samo tako. Sell_fish people - 1996/protracker (amiga) |
Moram si nac curu
|
nije ovo istina vise. opet sam karao sinoć. necu jebote vise tak. no fucken way jebote, samo karam okolo, cak i kad ne pijem. ne da mi se vise, nemrem, nooooo. zelim curu. ono, da se fino zagrlimo, gledamo maloumne komedije, deep space 9, igramo wormse i raymana i tak. star sam vec jebote, NE DA mi se vise ic okolo i karat. zelim nekog ko ce me inspirirat na jos bedastih pjesama di mi pcelice vire iz dupeta. zelim si neku superslatku curicu koju cu na kavi u birtiji tak milo gledat da rastopim suncobran koji ju štiti od sunca. donio bi joj novi, nije mi problem. i ne zelim da bude neka droljurdača. nego ono, super cura. ah. prije nego totalno zaboravim da sam zapravo drag djecak. da, smiješ bit bogata. :D |
moram moram
|
poslije cu pricat kaj je bilo sinoc ali pobogu neki tip me nasao tak da je u google upisao kako da iznenadim svoju curu :D :D :D u picku materinu i internet..... :D :D |
Dijeta
|
jos nisam dostigao ono, idealnu težinu. moj metabolizam je krasan kurac od metabolizma. spor i nikakav. zato sam sad odlucio potrosit novac koji nemam ne bi li bio vitak. kod frendice sam naletio na encijanov katalog. e, sad. oni tam imaju preparate koji se zovu ono 'brokula mx400' i slicno. samo fali turbo iza, ko da grafičku kupujem. molim vas jednu mrkvu fx 480 256ddr. hvala. ne, ne bih se varijantu, znate, cesto jedem grah. (??) uglavnom, tamo sam ja našao razne proizvode koji meni mogu pomoci da budem apolon. iako sam izgubio pun kurac kila u zadnjih mjesec dana, sad sam se obždro koko polika, paštete, kruha i mlijeka. to nije dobra dijeta, znam jer tako kažu. e, sad. uz sve one meta ubrzivace, jabucne octove i sranja, naletih ja na još jedan proizvod. CLA abdomen Za muškarce na dijeti Linoleinska kiselina je esencijalna masna kiselina, nužna organizmu izloženom svakodnevnim psihofizičkim naporima. Posebice se preporuča muškarcima radi postizanja većih efekata pri vježbanju i provođenju dijete. reko, jebo mater, to je to. to mora da je to. a onda sam vidio pasus koji je uklonio svaku sumnju iz sumnjicavog mi uma. Druga, animalna studija, pokazala je da je miševima količina masnog tkiva smanjena je za 60%, a mišićnog povećana za 14%, u usporedbi sa kontrolnom skupinom. Nijedna studija nije objasnila kako CLA djeluje, tj. zašto je došlo do takvih rezultata. ako radi na miševima, uf. kakove samo rezultate ocekujem. kad skupim lovu, ne. ocekujte dritoneggera za koji mjesec. ajm a paati pupa. goddamn! booyakasha! |
ZAKAJ
|
mi fale jebena slova na desnoj strani teksta? zakaj? koji je ovo kurac? nije dovoljno da smrdim, a? ni slova nemrem dobit. ovo je ko kad me ova ostavila dok sam bio u dublinu, sve mi je oslo u kurac a onda su mi i bicikl maznuli. pa jebote! U PICKU MATERINU!! eto recimo, par minuta nakon kaj sam ovo gore napisao usrano smeće nece NITI JEDAN BLOG OSIM MOJEG OTVORIT!! pa u tri picke materine. zakaj? jebeno zakaj??! jer naravno, SVIMA DRUGIMA RADI. idem restartat. da bar sebe mogu restartat....u kurac krasan... |
Nemam jebene tople vode
|
pocelo je to prekjucer. tusirao sam se i odjednom paf! ode sve u kurac. taman dok sam se nasapunao. ono, nije bilo vode opce. otvorim pipu i khhhhšš šljuuuu kurac, nema vode. cekao sam 10 fakin minuta i izasao van te se obrisao. za jos 10 minuta je dosla hladna voda pa sam isprao kosu. bolila me glava nakon toga, naravno, jer je voda bila jebeno mrzla. i sad, vec 2 dana NEMA JEBENE TOPLE VODE. ajde u kurac i podstanarstvo i nedostatak love i sve nek ide u krasan kurac. smrdim. |
16.06.2004., srijeda
temica o kojoj sam malo prije pricao
|
neka grunge spika. zakurac odsvirano, traljavo i to. ali je isprve i to na zvucnike od linije. strasno je zajebano bas dinamicki ok odsvirat da imas koliko toliko ok zvuk a da ne ispizdis zvucnike. pa eto vam, ko voli traljave grunge temice. gitara se btw ne da nastimat kak treba jer ima 2 e zice i a zicu umjesto d, a i stare su pun kurac. bas zato guba zvuci. grunge temica |
interesantna stvar
|
ja recimo kad radim stvari napravim sve oma. nema tu nekog razmisljanja i prekenjavanja. u roku keks napravim sve dionice, snimim i to. bas sam sad snimil jednu takvu u ono, taman toliko vremena koliko treba da se odsviraju 2 gitare i bas. e sad, kaj me jebe. napravim kiticu, tekst i muziku, ne. napravim refren. i nemam vise kaj za rec. za koji kurac sad nekaj dalje njonjat. dogodi mi se da imam citavu stvar, ali vecinu puta ja sve velim u kitici i refrenu. ono, ispricam pricu, udrim punchline u refrenu i koji kurac sad. nisam siguran dal je to dobro il lose. :D |
Popratno pismo uz moju prijavu na Big Brother - da, prijavit cu se
|
Dragi ljudi sa rtl televizije. Kao prvo, zakaj govorite rtl 'televizija'? kaj ono 'tl' u 'rtl' ne označava televiziju po defaultu? No dobro. Jebo to. Ono kaj ja hocu tu objasnit je da mene treba primit u vasu odlicnu emisiju. Pitate se zašto. Ovako – «zašto?!». Sad cu ja objasnit. Ja sam supersposoban nesposoban tip. Nemrem bit ni skladištar. Ne pitajte zakaj. Ja sam duboko uvjeren da je to zato kaj moji kolege nakon probnog roka misle da bi postao manager u kratkom roku i da bi im svima dao otkaz jer su na granici mentalne retardacije a nisu ni simpaticni. Vjerojatno i bi. Stvar je u tome da ili nemrem nac posao ili sam potplacen do jaja. Recimo, zadnji poslodavac mi je bio tip koji je napravio onu pizdariju s pocetka devedesetih, onaj neki lanac sreće. Ja sam kod njega bio serviser mobitela. Nije cak ni taj ducan imao prijavljen na to, nego na građevinu. Plaća mi je bila 1600kn. Sad ja vas pitam dal je to istina. I odma odgovaram da je. Onda je neka čičona koja je radila sa mnom popalila par mobitela pa je on mene okrivio. Poslao sam ga u kurac i dao otkaz. Onda mu je popalila jos 12 mobitela i zapalila na more docim sam se ja dokopao neke rodijačke love te kupio auto i poceo vlastiti ilegalni biznis koji je propao jer je bas onda moralo pasti puno snijega koji me je u potpunosti omeo u nastojanjima. Nisam zaradio nis love, a ono kaj sam uložio sam pojeo s vremenom. Taman mi se vratila cura koja me sad opet ostavila. Kaže, nisi odgovoran i s tobom je tesko. Oce rec da nikad nemam love, kurac nju nekaj drugo muci. Ali sad ju ne muci vise, jer je s tipom koji nadgleda tipove koji peku krumpiriće u mekdonalcu, dakle, konacno je nasla ambicioznog kita. Snimio sam album sa stampedom. Nema para. Snimio sam album s masimom. Sjebo me za pare. Onda me sjebo rafo. Onda nisam otisao svirat s pipsima. Onda sam prodao auto i otisao u irsku u potragu za boljim zivotom. Tamo sam popio auto i vratio se u hrvatsku da bi me ova ostavila i svi zajebali za posao. Nemam nekretnina. Moja obitelj nema nekretnina. Moram napomenut i da sam pehist. Ono, uz objašnjenje te rijeci u bratoljubu, morala bi stajat moja slika. Apsolutno. Moj najbolji frend ima izreku i to vec 10 godina. Veli – nikad nikud ne idi sa mnom (to je sa mnom, op.a.) jer kolike god male ili nikakve bile sanse da se nekaj zajebe, zajebat ce se. Imam dugove. Oh, da. Dužan sam vipu, prijateljima, rođacima i državi. Jedan sam od tipova koji imaju dugove. No, da ne njamke previše o tome. Vecina tih reality pizdarija sadrži dosadne, nikakve i bezvezne likove koji su strahovito dragi i nekaj. Talentirani, štali. Ali svi su apsolutni licemjeri i prodaju guzicu da bi se pojavili na telki. Dragi ljudi s rtl televizije. Ja cu rado prodat guzicu za novcanu naknadu. Figurativno. Ne dam u dupe. To nek bude potpuno jasno. Za novac bi ja tamo dosao. Snimajte me 3 mjeseca, radite mi kaj hocete. Metnite me 3 mjeseca u kartonsku kutiju s ivanom mikulicem (isuse, prestrasne li pomisli) za milju novaca. Sa jadrankom kosor me metnite. Jer iskreno, pobjedio bi. Fantastican sam tip, samo mi fali love. Kad bi dobio tu lovu bio bi savrsen. Zakaj? Zato jer bi kupio kuću. I plazma televizor. I hondu prelude 2.2vtec vti. I konacno bi snimio jebeni album koji mi nitko ziv nece financirat pa ni s kunom novaca. Dakle, vi mene postavite u kuću, ja cu tam fino bit, svirat, pjevat, zajebavat se, dajte mi cigareta i mineralne s jagodom i ja sam sretan. Ne moram placat stanarinu to vrijeme, ne moram placat pljuge, nis ne moram. Ako imate neke super kriterije za odabir, mozda i upoznam koku svojih snova tamo. Onda mozete imat i pornjavu uzivo, da nedavni fenomen ne bude usamljen. A i legalno je. Sa mnom, vaša emisija ima smisla. |
pjesma
|
dakle. ovako sam ja ko mali mislio da jazz zvuci. mislim, ja sam glazbeni ignorant, da se ne zavaravamo. nemam pojma o zanrovima i tim sranjima. ovak je meni trebao zvucat jazz. recimo. Life is a bitch |
hehehe picke :D :D
|
ko me to tamo geda, ko, ko? 217.14.216.201 (Operativna Kompanija Nova Tv D.o.o) :D :D :D molim te, prekrasna producentice, budi to ti. pokazi i barbari. :D |
nadalje...
|
ova pjesma je prvi dio kompleta misery/cloudie. tak se osjecas prije neg kaj padnes u onu debilnu depru vec odsviranu u misery. molim svekoliko bložanstvo da ima na umu da je ovo rađeno sa 4 kanala/protracker. jebo. Cloudie - 1996 ova stvar je ucinjena dok sam bio potpuno razvaljen alkoholom. ta je isto sretna. vjerojatno sam karao tu vecer pa sam dosao doma i napravio sretnu pjesmu. ono, shooting gallery tema. veselo. ziher sam jebo. pijano. Happytune - 1996 ova treca stvar napravljena je za uskrs kao sto ime i sugerira. moj bratic (Zleeninja :D) je napravio uvod za neku svoju stvar pa sam ga ja maznuo, malo narihtao i metnuo u ovu. stvar je onak, uskrs. jedu se jaja i pije se kopija kokakole. Easter song - 1996 |
pjesmice
|
dakle. ova prva pjesma je posvecena mojoj prvoj djevojci. to sam ja napravio kad sam se zaljubio u nju i to onak, fest. fakat, kad se sjetim tog filinga, nije jebena istina. jedna od rijetkih veselih pjesama, jedina vesela koju sam napravio trijezan, to je ziher. meni je to stvar za igricu u kojoj ides okolo i pucas u male nevine zivotinje i lezece zivotinje a onda se one pretvore u dijamant, voće ili bombon. da, upravo tako sam bio zaljubljen. pcelice i bumbari su mi virili iz guzice. pjesma se nalazi ovdje. AGES - 1996 ova druga pjesmica je trebala zavrsit u nekoj igrici koju nitko nikad nije napravio. radi se o nekakvoj tam planeti di ima taj tip koji ima samo jednu funkciju u zivotu a ta je da kopa nekakvu rudu. stvar je u tome da on to sve vidi izuzetno romanticno zapravo. njemu nije tlaka i postojanje mu ima smisla, rekli bismo sretan je. ne pita se, samo postoji. svjetlo nad citavom planetom je od plavicasto-ljubicasto. dakle, prilicno je tamno, ali stvarno lijepo izgleda.Planetminer - 1996 treca pjesmica je ono, kad sam vec upoznao djevojku. :D :D ne, ova stvar je dio kompleta od dvije pjesme i iako je nastala prva, drugi je dio kompleta. radi se o onak, dok si u kurcu. pa si stalno u kurcu, ne. i ta neka monotona glupa emocija koja te šora je to. nemrem ja to objasnit bas ok. Misery - 1996 |
stojedinica
|
O svemu cu pisat danas tu. Recimo, konacno sam si sredio server (thanx Damir) i sad mozete dobit na uvid pjesmice koje sam radio kao mlađahan mladić. Jucer sam bio na stojedinici. Mislim, jebo mater, meni je odlicno kak se sve živo događa. Bizarnih događaja nikad manjak. Dakle, našao sam se s debelomkravom i krenusmo na jarun. Došli smo tam i sreli equia s djevojkom. Pive su pale. Thanx equi i djevojka. I debelakrava. Ja sam platio gorivo. Dakle, došli smo na pipse. To je bilo prilicno dobro. Onda smo popili još koju i išli na hladno pivo. Onda smo popili još koju i svirao je edo. Onda sam ja sreo covjeka kojem sam nekoc jebao sestru a i kojem sam skrivio prometnu nezgodu. On je imao pive. Pricajuci smo uletili nekoj ekipici koja je imala droge. Trave su imali. Da, jebote, prave pravcate trave. Ne šita ni nikaj. Trave. S obzirom da sam vec popio reko ajde, dajte mi dimove. Dali su. Sad sam vec bio propisno sjeban. Vratio sam se do ljudi koji nisu bili sretni. Debela je ošla doma ali su ju vratili. Nisam baš kužio kaj pricaju pa sam otisao dalje. Ja inace kad se sjebem imam obicaj otic nekam. Nije bitno kam, samo odem. Otisao sam do bekstejđa di sam gnjavio neke ljude te nasmijavao neke pičke. Rekli su da kaj sam ja kurac, filozof il nekaj. Poslao sam ih u kurac. Otišao sam do druge nakupine nepoznatih ljudi. Bili su glupi pa sam otišao dalje, u nove pobjede. Nemam pojma kak dugo sam lutao okolo a bome ni s kim. Sranje, sjetio sam se. Pobrao sam neke 3 pičke po putu. Pricao sam s njima ne znam o cemu. Zavrsili smo kod nekih klupica, stola, nemam pojma jebote di smo završili. Bio sam sjeban vidno. E, sad pocinje interesantni dio. Tamo sam sreo starog prijatelja. Zagrlio sam ga u znak prijateljstva a onda sam djevojci do njega gurnuo jezik u glavu. Nije se bunila. Jedno vrijeme sam joj bio jezikom u glavi a onda nas je on upoznao. To je bila njegova djevojka. Uglavnom, tamo su bili neki ljudi, nemam pojma koji, mozda je bio jos ko poznat, fakat se ne sjecam. E sad, njegova djevojka je rekla da ce mi dat da ju jos malo drpam ako nas dvojica zabrijemo. On vam ima bradu po citavoj glavi a ona je zgodna. Zabrijao sam s njim a onda sam se nastavio natezat s njom jedno vrijeme. Rekao sam joj da se on bolje ljubi, jebiga. Istina je. Imali su neki odvratni kurac za pit u flaši od mineralne. Potegnuo sam, mislim da je bila rakija il neki truli viski. Pobljuvao sam se po necem kaj je onda zgledalo ko minigolf teren, nemam pojma dal ima tam minigolf terena i nastavio se ljubit s njom. Krenuli smo prema svjetlu. Bila je neka birtija u igri. Nemam pojma kaj sam tam radio. Ne znam kad sam ih izgubio ali sreo sam neka dva klinca od kojih je jedan imao gitaru na leđima. Njima sam prodavao neke totalno pijane spike o ljubavi spram instrumentu. Razumjeli su me. Našli su dve litre crnog vina koje je neko ostavio na klupici i lokali smo. Nakon toga sam konacno dosao do birtije. Ovaj frend s kojim sam brijao mi je rekao da se njegova bivsa uvijek htjela posevit sa mnom. Znao sam to. No, nju dugo nisam vidio. Dakle, birtija, žicanje cigareta, traženje, automata, bilokaj jebote. Neki live bend je svirao. Vjerojatno su smrdili, ne sjecam se. Isto tako ne znam kako sam dosao do djevojke s kojom sam se nekaj drpao prije svojih godinu i pol. Htio sam da se drpamo ali me odjebala. Ima dečka, ima ljubavnika, a ja joj nisam napet opce. Nisam bio obeshrabren nimalo. Jedno vrijeme sam ja njoj pokusavao objasnit da jebo kavu ak se necemo navlacit a onda sam odustao. Jebo takvu kavu. Bila je tam i neka amerikanka i neki ljudi, ma pojma nemam. S njima sam hodao skoro do auta, srao, svakaj. Vrijedao sam nekog tipa s kojim je ova brijala. Zasto me nije nokautirao samo bog zna. Vjerojatno zato kaj sam ga vrijedao na engleskom a on to nije razumio. Sjeo sam u auto i otisao u leptirića na savi. Tamo sam sreo covjeka iz pipsa koji mi je objasnio kako sam glup bio kaj sam ikakvog rafu uzimao u obzir. Meni je to bilo potpuno jasno i sad si jebem mater radi toga. Ali dobro. Onda sam sreo i staru si brijacicu. S njom sam se nekaj drpao i ovo ono. Pio sam i ljubio. Ne sjecam se tog dijela isto tak najbolje. Znam da smo otisli doma do mene i natezali se. Jebote! Big brown beaver. Reko obrij se. Molim te. Morala je doma. Nisam imao goriva za otfurat ju doma pa sam ju otpeljao na tramvaj. Pricekao sam tramvaj s njom. Mislim. Gledal sam ju tak jedno vrijeme. Ta ima decka isto. I ljubavnika. Sve ima. Koje su to moderne picke, nisu istina. I gledam ju tak. Puno puta sam joj rekao. Morao sam. Cak sam joj rekao gle, reci cu ti to puno puta. Molim te. Obrij se. Jebote. |
14.06.2004., ponedjeljak
oglasi
|
mislio sam da je vrijeme imbecilnih oglasa prošlo. ali ne, nije. bilo je to davno kad sam s braticem krepavao na oglase tipa 'prodajem dobar đojsting', 'diskendu za igru imam' i slicno. ali eto, danas. Poznati profesijonalni band slobodan za sve vrste zabava i glazbenih užitaka, 098/ Broj uz pretplatu glavno da su profesijonalni, jebeš sve ostalo |
Dosada
|
dosada je užas i horor. najveci zajeb na planeti. kao sto je tool davno rekao - boredom is not a burden anyone should bear. to je totalna istina. još u kombinaciji s lijenošcu, najveca zla smrt ikad. recimo, ja sam imao dana kad sam uzeo slušalicu, nazvao neku dragu prijateljicu (prijatelja tek nemreš nazvat jer bi te pretuko prek telefona, našao bi nacin) i išao -'jooooooj kak mi je doooosadno....aaaa odvedi me na pišanje, ne mice mi se s kreveta, aaaaaa'. to je moja ženska strana. lijena pička. volim mislit da je to izazvano epilepsijom i da nisam lud rođen. eto, danas. kako je meni izgledao dan. danas je jedan od tih dana. probudio sam se oko 11. otišao na net i radio nikaj na njemu. izdrkao sam se jedno 3 puta i opet zaspao. onda sam otisao po frendicu. sad mi je dosadno. umirem od dosade. krepavam. a lijen sam promjenit nekaj. i bit ce mi dosadno. hehehehe. |
13.06.2004., nedjelja
Sinoc
|
Bijasmo vani. Žao mi je kaj sinoc nisam imao net, kaj nisam imao word i kaj nisam onda, pijan i overwhelmed napisat blog, tekstic, bilokaj. Nevjerojatno je to koliko meni znaci kaj smo mi frendovi. Bar u tim pijanim, sjebanim i lijepim momentima. Sjecam se kad smo postali prijatelji. Godinama smo si jebali mater. Ona je bila amoralna kurva, ja usrana pederčina. Jebote, kako sam ja bio sjeban dok me ostavila, to je nekaj nevjerojatno. Preko godinu dana sam bio pijan. Mislim, bio sam pijan i zato kaj sam se tek razbolio od epi i kad sam bio janpi bilo mi je jasno zakaj mi je sve mutno i sjebano. Ima smisla. Ostavila me taman kad sam se razbolio. Užas jebote. Fakin užas. A ono, kad imaš ovu epi, ne rušiš se, ne ide ti pjena na usta, nikaj. Samo si sjeban. Kojiput ni sam nemreš skužit da si pod napadajem. Debilana. Rekla je da me prevarila i da me ne voli više onak kak bi trebala. Reko, u pičku materinu. Nisam imao telefon doma. Otišao sam do nje i nazvao bratića. Ridao sam mu na telefon jebote, totalno sam tulio da kak me prevarila i ostavila. Ona je bila u sobi do i govorila mi da ne budem papak. Kurac nisam bio papak. Tulio sam ko pas. Nisam spavao 3 dana. 3 jebena dana ja nisam mogao zaspat. Nagutao sam se praksitena, pizdarija, ma svega sam pojeo. Zajebo sam se i time kaj sam pojeo neki antidepresiv i još nekaj kaj s tim ne ide pa me stara spašavala od infarkta tableticom pod jezik. Hehehe, bio sam jebeno sjeban. Nisam nikaj jeo 2 tjedna. Nije mi se digao 2 tjedna, ni ujutro. Sjećam se, tada sam pisao najbolje pjesme. Došla je i ona do mene tu i tamo, svirao sam joj. Rekla je da je ta neka stvar kaj sam napravio nakon kaj me ostavila najbolja do tada. Bila je, da. Bila je to predobra pjesma, ali sam ju zaboravio. Pisao sam joj pjesme dugo nakon kaj smo prekinuli, kad sam vec bio s drugom. Svaki put kad je bila pizdarija ja sam dosao njoj. I ona meni. Svaki put kad se nađemo i zapijemo se skupa, sjetim se. A uvijek se zapijemo skupa. Ona je glasna, iritantna i pada preko stvari. Ide ljudima nakurac. Nabrajala mi je mane jučer. Zajedničke su. Ljubomora, sebičnost, sranja. Ja sam nju jednom htio ostavit jer mi nije donijela piletinu. Došla je s kata i dofurala sendvic. Ono, uređen sendvić do jaja. Imao je onu neku višebojnu majonezu, maslinu, 2 vrste šunke, ma sve. Ja sam pitao jebote a kaj je s piletinom. Di je fakin piletina. Rekla je da nema. Drugi dan kad sam našao piletinu u frižideru nastala je pizdarija. Tu istu piletinu, pod celofanom. Pobili smo se. Čak sam joj par mjeseci kasnije u svađi išao reć da kurac ona mene voli, nije mi htjela ni piletinu dofurat. :D :D Na rođendanu mog najboljeg frenda natjerala me da spavam s njom u vreci za spavanje 30 metara od fešte jer se njoj spavalo. Da se ne bi ja zabavio slucajno. Mrzil sam ju. Doduše da, citavu vecer sam pricao s jednom od zena koja mi je bila dobra i to o tome kak bi se mogli poševit, ali ajde. Uvijek sam morao ic s njom doma dok joj se islo doma. Na moru me htjela ostavit jer sam s tim istim frendom otišao van umjesto da spavam s njom. I ja sam nju htio ostavit onda. Jebote, uzajamno gušenje. Ali super nam je bilo. Bolest. Taj frend veli da nas je fakin mrzio. Da smo bili prejebeno bolesni i da je bio presretan kad smo prekinuli. Nemoj mi to radit. Ne, nemoj ti meni. Ne, ja niš ne radim, ti meni radiš. Onda smo se povukli u sobu na pol sata i izašli sretni. Nakon 20 minuta si opet ne želimo to radit. Konstantni kaos. Ali baš smo jucer raspravljali onak pijano o bivšim i sadašnjim vezama, o svemu. Jebote, kak je ona u jednoj kratkoj rečenici fantastično opisala našu vezu. «Mi smo se smijali» - reče. Da, smijali smo se. O tome se radi. Jebeš sve, mi smo se smijali. Kad smo se upoznali, htjela mi je uvalit krivi broj telefona. Kurac mi je mogla krasan krivi uvalit, jer je živjela 5 kuća od mene. Samo sam se doklatario do nje drugi dan. Mela je terasu. Onak, ja sam mislio da je ona pozaboravljala taj dan i opcenito stvari iz tog razdoblja. Kurac je zaboravila. A uvijek ce u društvu frajerski reć da ne zna ni kak dugo smo bili skupa ni niš. A jebote, jucer je spominjala detalje koje sam i ja zaboravio. Zauzeli smo šank. Jebiga, tak to ide. Gledal sam ju onak pijan i reko jebote, i dalje si prekrasna. Totalno. Kak je genijalno gledati ju s odmakom, na totalno drugaciji nacin. Mislim, ono, ne pretjerujmo sa drugačiji, ona zgleda fantasticno i ja bi ga uvijek utrpao ali pobogu, prijatelji smo pa ni ne razmisljam o tome. Ovo je onak, da se idem pustit razmišljat tak. Razgovarali smo. Uvijek mi je bilo super pricat s njom. To je ono «smijali smo se». Jednostavno je zabavno. I sad mi je guba gledat ju kak pijana pada prek stvari, kak je neugodna prema ljudima i kak se sramoti. Nek se sramoti jebote, kaj onda. Nek pizdi na konobare, nek je glasna i glupava. Plesao sam. Alo, jebote, zemlja to drito. Mogao sam si to dopustit jos od momenta no vuman no kraj u loparu. Onda sam plesao i bilo mi je jebeno neugodno. Nisam ja tip koji pleše, ne znam ja to radit. Zgledam ko pomahnitali jelen lopatar teleportiran usred tekme ragbija. I to kad plešem sentiš. Ali nije bed, nemam se pred kime sramotit. Pred njom sam se osramotio najviše jos davno davno na sve moguce nacine. Ona je osoba koja je stala između mene i stanovite osobe kad su se potezali noževi i placuci molila da stanemo. Toliko jebenih stvari. Napravila mi je jedrenjak od drveta i užeta. Isuse, jednom mi je spremila iznenađenje koje mi je bilo genijalno a poslije sam vidio da je ideju procitala u kozmu. Isuse mili. :D Ali nisam joj nis rekao nikad. Uglavnom, bili smo vani jučer. Kad su mi pocele prve pizdarije u drugoj vezi, nisam htio prekinut jer bi se osjecao ko jebeni neuspjeh, toga me bilo strah. Reko, jebote, jednu vezu si sjebo, pa sad i drugu. Luzeru. Kad sam prohodao s drugom, bilo mi je bitno samo da je drugačija od ane. Ali fakat, to mi je bilo najbitnije. A nisam kuzio anu dok mi je pricala kak joj je onaj tip radi kojeg me ostavila super jer je toliko drugaciji od nje. Reko, droljo. I ova me sad ostavila radi tipa koji je toliko drugačiji od mene. Mislim, sve 5, ja sam napravio isto, samo jedno 2 godine kasnije. Kakva fakin greška. Trazio sam nekaj drugacije, samo da me ne podsjeca na ovu brijem, to tak valjda ide. I dobio sam to. Bil sam si u kurcu kaj se nemrem zaljubit u ovu tak dugo pa sam se prisilio valjda. Viš kaj ti dobar seks i malo autosugestije naprave. Jer u vezi s anom je seks bio taj kaj nije valjalo zapravo. Jebeš mi sve. Ja sam bio hiperaktivni ekstrovertirani imbecil kakav jesam. Takav sam po celom telu, ne. A ona nije bila. Bila je dijete. No, bolio je mene kurac. Kad se plakala i govorila «ali trudim se» ja sam joj rekao da je trud kurac bez rezultata. Par godina kasnije, tojest sad, nisam razumio zakaj ova nije kužila da se ja trudim. Reko jebote, trudim se. A ona je rekla jebeš trud bez rezultata. Nisam ni pomislio na to da sam ja radio isto par godina ranije. Prije nego kaj je ona mene ostavila, ostavio sam ja nju. Na 3 dana, faca. Plakala se pa sam se vratio. :D Ona se nije vratila iako sam ja punio olimpijske bazene suzama. Ne pred njom doduše. Pred njom sam uvijek bio totalno kul. Nakon prekida samo, doduše. Nemreš vjerovat kak su to sad super sjecanja. Ali ne bi bila da nismo frendovi. Fakat ne bi bila. Ne bi bila da se nemremo satima smijat ili satima šutit zajedno. Došli smo do nje, skuhala je tjesteninu i napravila sos. Ispovjedali smo se jedan drugom pun kurac. Ma jebote, kak je dobro imat taj osjecaj bliskosti s nekim ko te tak dobro zna, ko tocno zna kad sereš a kad ne, ko ce ti to rec, ko te jednostavno kuži. A nema ocekivanja. Nikakvih. Volim te momente pun kurac. Recimo, ja sam najviše pjesama napisao dok smo mi bili skupa. Poslije sam joj pisao pjesme. To je nekaj nevjerojatno koliko te osoba moze inspirirat cineci nikaj. Čak ne mora bit u blizini, ma nis. Jednostavno sama cinjenica da postoji netko ko te tak kuži i s kim si prošao sve. Kad je meni ova zadnja rekla jebote, ne smijemo se na iste šale, ne zanimaju nas iste stvari, blabla, kaj sam joj mogao rec? Niš. Samo sam htio da to ne bude tako. Ali bilo je. Jučer bi pijan puno bolje napisao ovo jer jebiga, ne osjecam se ko sinoc vise. I znam da sam ju volio prestrašno. Sinoć sam se prisjetio toj osjecaja. Kad smo se upoznali, kad smo se družili, ma kad smo pričali il gledali televiziju. Mislim, ode to u kurac s vremenom. Fakat ode. Ali nemrem vjerovat koliko se ta sjecanja cine svježima, toliko više od ovih koja bi mi trebala bit u glavi. Digli smo se popodne, ona je rekla da ima glavobolju, ja sam rekao da imam glomaznu erekciju. Zajebavali smo se. Ošo gore, skuhala je kahvu, pio sam kavu, pušio i gledao telku dok je njen stari metao oblog od trpuca na glavu il nekaj. Onda sam se obždro, gledao film i seriju. Onda sam jeo ananas i lubenicu. I fino sjedio u fotelji. Ma super jebote, ja se tam fakat osjecam ko doma. Ima super dečka sad komad. Znam kad joj je decko super po tome kak se ona ponasa prema meni. Dobro, imao sam ja faza kad sam bio u kurcu prema njoj pa me nisu baš voljeli a ni sokol me nije volio. Onda je bila drolja, naravno. Ali sad je ful ok. A i tip je fakat ok, ko bi reko. Svi njeni tipovi do sad su bili uvreda meni. Reko picko, ne idi ispod zacrtanih standarda. A to je poremecen i zabavan u najmanju ruku. Uglavnom, nikak mi se nije dizalo iz te jebene fotelje danas. A obecao sam frendici da cu joj doc radit društvo dok cuva tamo neko dijete i spike. Pa sam otišao. Ali jebote, mogao sam tam ostat zauvijek. Krasno je bar na moment imat komadić doma. A ja sam tam fakat doma. Totalno. |
12.06.2004., subota
da li idem van?
|
nemam pojma. eto zovem anu jel idemo van kao. njonja nekaj tipa joooj idemo plesaaaat. E U PICKU MATERINU! smanjuje mi se glasnoca na lijevom zvucniku svako malo, pa lud sam vise jebote!!! i eto smanji se. samo se smanji za pola. jebala me takva zvucna da me jebala. a kao, do jaja je. a mozda nije zvucna. mozda mikseta sere. kaj god da sere, novo je. i ne bi trebalo srat. uglavnom, idemo van 'plesat'. nadam se da cu se dovoljno satrat da ni ne vidim nekog kak plese a kamoli da plesem. jebote. ali tek za cuku vremena. mislim, ima ko tu u blizini da odemo na neko vino prije? jer jebo mater, pun mi je kurac ovog virtualnog sranja. nemam život, jebeš mi sve. i još mi se ovo smeće stišava. jebeš sve. dobro, i dalje me drži novi incubus, pa me bar nekaj veseli. eto, sad se poglasnio opet. pa se vratio natrag. pa pređe na drugi zvučnik. ovo je jebeno bolesno. ali jebeno bolesno. nego, ja bi nekog kog dobro poznam s kim bi išao gledat film, cugat, bilo jebeno kaj. ma u kurac, idem frenda nazvat. |
soma ipo do dva
naso sam si auto za kupit. o jeah.samo kaj mi fali neka lova ali jebo sve da jebo, kupit cu ga. droga parti/seljo žut, sporcka špulja, mulda voda, sporcki volan, sporcki šalter spotrgani/ostaje u ruci, lagani raspad, trulež/natruo/žasu regan jedva, felga alu/hrđa, zvuk mad max, grdo, seljo kupujem ga, samo mi fali ono, jedno dva soma radi se naravno o hondi civic gti '88 :D :D ako ima koji limar/lakirer među čitateljima ovdje, nek mi se toplo preporuci hvala i ana, fala na slikici ;) |
11.06.2004., petak
Moram napomenut i ovo...
|
kako su me nasli iz njemacke: Suchergebnis: Seite 2 für "trazim jebaca". Treffer 11-15 von ungefähr 31. Suchdauer: 0.186399 Sekunden trazim jebaca - Angebot zum Thema: trazim jebaca! HIER KLICKEN (powered by eBay) mala, našla si ga. al nema vremena trenutno, sori. :D |
ovak
|
sad ja moram objasnit neke stvari o tim pjesmicama s amige. 2 kanala su na jednom zvucniku, 2 na drugom. ja cu to ostavit tak u originalnoj situaciji samo kaj cu prebacit na mp3. to je bilo ful ogranicavajuce pa onda ponekad fali basa il neceg drugog u zvucnoj slici. nema veze. svaka pjesmica je također i pricica pa ce uz nju dolazit prigodno objasnjenje. prva stvar koju cu uploadat je stvar koju sam napravio dok sam se prvi put zaljubio kao velik momak od 18 godina. stvar zvuci ko za igricu di gađate bubamare koje se po pogotku pretvaraju u bombone. how sweet. coming soon to a blog near you. |
pitanje za dragu publiku
|
ipak bum ostavil komentare jer vas moram nekaj tatpi. da li zelite da na blogu metnem link na neke stare pjesmuljke koje sam radio kao djecarac na amigi? |
10.06.2004., četvrtak
Anka
|
Znate kak je kad ste totalni klinci, osnovna skola. Mi smo trčali oko đimne (gimnazija, jel.) zajebavajuc ekipu koja je tam isla u srednju, penjali se po drvecu, pljucali prolaznike i svakaj. Družio sam se uglavnom s klincima koje su kasnije u zivotu vjerojatno izbjegavali. Imali smo i šprehu sa šibicama. Donji dio kemijske olovke se po postavljanju federa iz iste u njega zapali da se feder učvrsti i onda se rego metnu četiri šibice. To se potom zapali i šibice lete van najbolje u svemiru. Ja sam naravno imao najbolju situaciju. Ali, na stranu to. Imali smo i svoje drvo, svatko je imao svoj vrh na njemu. Zapravo su to bila dva drveta, spojena nekom cudnom granom koja je isla od jednog prema drugom. Bio sam zadovoljan svojim vrhom. Imao je prilican broj šljiva i bile su dobre. Ono što želim reći je da smo imali mnogo toga zajednickog, kao klinci iz romana Ivana Kušana. Imali smo i svoju bandu, ma sve smo imali. Po grmljima oko jedne trešnjevačke srednje škole, bilo je naše carstvo. Imali smo još nekaj zajedničko, iako ja to tada nisam znao. Imali smo Anku. Ja sam mislio da je samo moja, samo moj predmet želja i sanja. Anka je išla sa mnom u prvi razred, mislim. Ne sjecam se vise. Znam da su me u prvom razredu htjeli prebaciti u drugi jer sam bio šatro napredan i da sam krvlju i suzama izborio ostanak u svojem razredu. Osjecao sam se kao šupcina kaj sam kao drugaciji i to. Anka mi je bila prijateljica. Jebote, kak mi je to sad sve čudno kad se prisjecam. Nemam pojma vise da li je bilo tocno tako kako ja to opisujem. Znam da smo se zaletavali prema curama i ljubili ih u obraze onako, u letu. Mislim da sam se jednom čak drznuo poljubiti nju tako i da me bilo strahovito sram poslije. Ostale cure me nisu ni najmanje zanimale. Anka vam je bila mala curica, cak manja od mene sto je bilo cudno jer sam valjda bio najmanji u školi. Imala je smeđu kosu i pjegice. Ma bila je prekrasna, ono, nevjerojatna. A objektivno je izgledala onak. Nemam pojma, valjda ne bas tak uzasno zgodna kak je bila meni, pa sam šutio. Živjela je odmah pokraj škole, par kuća od. Od nje sam posuđivao igricu koju je onda moja mama igrala pišući diplomski. Nekakvi miševi su bili u igri koliko se sjećam. Znate one igrice koje su tada bile strahovito popularne. Imate lijevo, desno i to je to. Ja sam totalno pucao na te igrice, no tada nisam imao svoju, kaj je bilo zapravo odlicno jer sam mogao posuditi od Anke. Svo to vrijeme ja sam bio uvjeren da sam ja jedini totalno popizdio za djevojcicom. No, to nikako nije bio slucaj. Kako to kod mene sljaka, a to je ostalo i do danas, promoviram stvari koje volim. Ili osobe, nije bitno. Tako sam ja promovirao Anku. Mislio sam da decki ne kuže nis zapravo. Ali kužili su. Poceli su ju primjecivati. To sam shvatio kada su me bacili pod kamion u pokretu. Nehotice, rekli su. Ali cinjenica ostaje da su me lagano hitili. Jedan dan nakon škole se to dogodilo. Rekoh sebi frajeru, nema sanse da nis ne poduzmes, vec 2 godine si zateleban ko telac. Sad smo vec bili drugi razred i ja sam bio potpuno lud za njom. Sanjao sam ju. Ma, fenomenalna zaljubljenost. Kak sam isao u glazbenu skolu za gitaru, to se cinilo kao jedini ispravni potez i u krajnjoj liniji, jedina stvar koja bi u pravom svjetlu pokazala moju naklonost. Uzeo sam gitaru i krenuo prema njenoj kući. Mislim, osjecao sam se iznimno glupo, ali to je bilo nekaj kaj sam jednostavno morao napraviti. Gitara je valjda bila veca od mene. Totalni horor. No, odlucio sam s ovim naumom do kraja. Parkirao sam se pred njenom kucom, izvadio gitaru i krenuo svirat neku superromantičnu pjesmicu. Mislim da se radilo o onoj romansi kaj pocinje slicno ko nothing else matters il tak nekaj. To nije bilo gradivo drugog razreda glazbene, ali pobogu, da li bi si dopustio sviranje 'plakala mala vidica' ili nekaj tog tipa? Nikada, rekoh. Bio sam iza živice pa vjerujem da me nije nit vidjela nit cula. Ali dečki su me vidjeli i culi. Nakon pocetnog smijeha i zajebavanja, natjerali su me da spremim gitaru, hitili pod kamion u pokretu i objasnili mi da sam s tom gitarom nelojalna konkurencija. Onda su me jos ganjali do placa, dobio sam još malo po picki i otisao sam doma. Ne sjecam se da li sam plakao. Vjerojatno nisam jer nisam bio siguran kaj je veca sramota. Da me Anka ekšli vidjela i cula kak sviram ili da sam dobio po njonjari od frendova. Nase prijateljstvo se nastavilo vec drugi dan, bez spominjanja događaja, osim kaj sam im rekao da su totalni šupci kaj su me bacili pod kamion. Rekli su sori, nismo ga vidjeli. Isprika prihvacena. Prosla je jos godina i ja Anku nisam mogao izbacit iz sistema nikak. Bila je jednostavno preslatka. Ja sam sad vec provodio opake mjesece po bolnicama radi astme i nije da smo se pretjerano viđali. U međuvremenu su se dečki nastavili družiti s njom. Onda se ona preselila. Meni je srce puklo iako nisam spominjao to nikome. Od raznih terapija kortikosteroidima i boktepitaj cime te mjesecima ležanja u bolnici, uzasno sam se zdebljao i zgledal sam ko kugla. Nisam nikog od dečki pitao kamo se preselila iako sam znao da znaju. Jednostavno mi je bio bed da me vidi takvog nikakvog. Ne znam zakaj, nakon nekog vremena sam im rekao to i rekli su da sam glup. No, bio sam i ostao glup. Moja mama je imala prijateljicu tam negdje u trnju, ne sjecam se tocno gdje, ali se sjecam kako je kucica izgledala. Dosta cesto smo isli tamo koliko se sjecam. Znam da je meni tamo bilo strava dosadno i da sam jedan od tih puta otisao otraga u dvoriste. Zapravo to nije bilo dvorište nego straznji izlaz koji je izlazio na nekakvu ulicicu. Bil je sumrak i ja sam sjedio na štengama i nekaj bezveze razmisljao. Bilo mi je bed prosetati se, tam su se nekakvi klinci igrali a ja se nikad nisam volio uvaljivati u nepoznata drustva, jednostavno mi je bilo neugodno. To sam obilato nadoknadio kad sam poceo piti, no onda jednostavno nisam mogao iako su mi i mama i njena prijateljica govorile da se odem igrat s klincima iz ulice. Ali no way. A onda sam cuo poznat glas. Onak, sjedio sam na tim štengama kao lik iz crtića, naculio se do boli, postao sam golem slušni aparat. Nisam vjerovat mogao. Da, cuo sam Anku kak prica nekaj s tom ekipom iz ulice. Mislim, bio sam uvjeren da ce mi sve vitalne funkcije otkazat u tom momentu, pa ja sam i dalje nju sanjao, sanjao sam cak i da smo se poljubili sjedec leđima naslonjeni na ormar moje bake. Ostao sam sjedit na štengama. Ne znam kak bi opisao tjeskobu neodlučnosti, straha, srama, mješavinu svih tih osjecaja koje sam osjecao onda. Nije bilo stvari koju sam više želio od toga da joj velim jedno jednostavno 'bok', jednostavno nije. Ali bio sam paraliziran. Bil sam blesavi klinac, 20 metara od svega što sam želio a nije bilo auto na daljinski i nisam mogao prići, nisam se pomaknuti mogao. Kretalo se doma. Pricao sam mami po putu da sam cuo Anku u ulici. Pitala me zakaj nisam otisao tamo. Rekao sam joj da me bilo strah, ma sve sam joj rekao. Rekla je da sam trebao. E, tih 'trebao' se od onda dogodilo toliko da mi prazna knjiga debljine telefonskog imenika ne bi bila dovoljna da ju ispunim tom rjecju. Odjednom sam zelio da idemo maminoj prijateljici, kojoj nikada nisam volio ici. Isli smo tamo i ja sam uvijek sjedio na štengama i osluskivao u ocekivanju njenog glasa. Uvijek smo dolazili u predvečerje i bio sam ko darkmen. Prestrašeni zaljubljeni darkmen od 11 godina. Jednom sam cak dosao do pola puta prema njoj. Smatram se nevjerojatno hrabrim radi toga. No, nakon pola puta, jednostavno nisam mogao nastaviti dalje i otrcao sam natrag. Jednom prilikom sam cak dodao loptu jednom od klinaca koji su se tam igrali. Pitao me zakaj ne dođem do njih. Reko ne treba, dobro mi je tu. Svaki fakin put smo mi došli tamo i ja sam sjedio na štengama i čekao njen glas. Samo glas, vec sam se pomirio sa cinjenicom da necu prici ni da mi se ponude sve tarzan slicice na svijetu. I uvijek je bilo predvecerje, i bilo je ljeto. A moji dečki su uredno išli do nje. Ja nisam mogao. Ja, koji sam tamo bio svakih par dana, sjedio sam na štengama, buljio u kuću preko puta, ili, da bude romantičnije, u nebo i bio tako sretan kad bi joj cuo glas. Glas mi je davao goriva za nove snove s njom. Onda sam se i ja odselio i mi smo jos jako kratko vrijeme odlazili do mamine prijateljice i ja Anku nikad više nisam ni vidio ni cuo. Ali, na tim štengama mi smo se družili, smijali, sve smo cinili. I to gdje god sam ja htio da to cinimo. Svaki put kad sam joj čuo glas. |
.....
|
Licemjeri? Svi smo. Ne znam jednu osobu da nije licemjerna. Ja prvi, necu poricat, vec sam to spominjao. Činjenica da osjecam neke stvari puno intenzivnije i ljepše ne odvaja me od licemjerja nimalo. Ali baš ono, nimalo. No to je fantastična iluzija kod uvjetno rečeno osjecajnih ljudi. Onak, osjecas ful intenzvno i svi tvoji grijesi odlaze s tim osjecajem. Recimo, ja sada slusam fantasticnu pjesmu i tak je ono, prociscujuca spika. A zapravo kurac. Zakaj sam ja popizdio veceras i zakaj pisem ovaj blog trenutno? Ono, činjenica jest da se nemoc cini strahovito pateticnim izgovorom, ili razlogom, uzmite to kako vam volja. Razlika postoji i totalna je. No, neke stvari su jednostavno takve. Počnimo recimo sa situacijom s mojim poslom, koji god bio. Ili sam bio potplacen do jaja a radio sam poslove za vise ljudi a poslodavac mi je jos srao tipa budi sretan kaj imas posao, ja ti pruzam posao koji nikad ne bi imao ili me sjebu u startu. Mislim, recimo da pitate neke ljude koji me poznaju, rekli bi da sam se samo zajebavao na poslu i nikaj ne radio. Zakaj? Zato kaj nikad nisu bili na mom poslu dok sam radio i dok sam ful jeo govna od šefa i mušterija. Zato kaj sam uvijek nasmijan i recimo ok raspoložen kad je govno u pitanju? Ja se nikad nisam žalio osim kad je cura bila u pitanju, ali jebeš mi mater, nikad. Ni kad sam se od jebene epilepsije razbolio. Tu i tam sam znao rec da sam sjeban i da nisam bas za druzenje il bilokaj i jebali su mi mater radi toga. Kad mi je dijagnosticirana epi, mahao sam ljudima s papirom pred nosom da im dokažem da nisam srao, da mi je ful bilo loše. Da li sam ikaj postigao? Ne, naravno. Što se posla tice, zelim radit i znam radit 80% stvari koje se daju radit. Zakaj nemrem dobit jebeni posao? Nemam pojma. Od ljudi dobivam odgovore da sam si sam kriv. A ja ne vidim kaj radim krivo. Ne radim nis krivo, jebes mi sve. Znam to. Znam da ne radim niš krivo. Znam da sam fakin sposobniji od vecine ljudi koju znam i to s ogranicenim obrazovanjem i cinjenicom da sam totalni ignorant. Intuitivno jebem mater. Ovo je jebeno smiješno. Jebeno. Da ja nemrem izac van i platit si jebenu cugu. Da živim na jebenim obecanjima. Dopustio sam si to i brijem da taj modus operandi nikad necu moc izbjec pa kaj god da radio. Nije ni bitno. Mislim, budimo iskreni, ja budem sad. Mene ljudi ne zovu van zato kaj nemam novaca. Jednostavno zato kaj znaju da ce mi morat placat cuge i to a to zele izbjec. Neka. Neka zele to izbjec. Ali ne, nije to iz materijalizma. Zele mi dokazat i pokazat nekaj. Nemam pojma kaj, jer nisam u njihovoj koži. Oni su naravno u mojoj i tocno znaju sve kaj se meni događa da mi mogu uvijek dat pravi savjet. Ne da mi se više objašnjavat, pun mi je kurac. I da, licemjeran sam. Znam da me ne žele blizu i svejedno idem tamo jer sam željan društva. Znate, ja sam jako ugodno društvo dok nikaj ne tražim. A moja potraživanja su previše. Jebiga. Stvarno bih želio da ljudski rod funkcionira na drugačijem principu i da neke stvari nisu toliko bitne. Ali nije tako niti ce tako ikad biti. I znate, iskljucit cu vase komentare. Ne isplati ih se vise citati, mislio sam da se isplati, ne budite uvrijeđeni time. Ne isplati se meni, jer pocnem razmišljat o krivim stvarima. Ja nisam ugodan tip. Ja nisam poželjno društvo. Nasmijavam, zabavim. Ali nisam KOREKTAN. Nisam. Nikad bio, nikad cu bit, jebiga, to je nekaj od cega ne samo da nemrem nego ne smijem pobjec. I nisam za stvaranje novih prijateljstava i za nekakva povezivanja. Jer cu samo razočarat. Previse puta u proslosti sam naletio na tak nekaj da znam. Ali sam licemjer, to sam htio reci. Nisam ugodna osoba. Kada mogu, uzmem kaj mogu, ne razmisljajuc i posljedicama. Kada mislim da ne mogu popušim. Jer sve je stvar stava. A moj stav se ponekad mijenja poput stava tinejđerke koja je upravo dobila prvu mengu. Pospan sam jako, popio sam isto. Jednostavno nisam više pretjerano za druženja. Jebeš sve to kad jednostavno nisi željen jer se ne uklapaš po standardima. Dakle, ja cu i dalje pisat tu. Od sada na dalje to ce biti price. Ne situacije koje mi se događaju u momentu. Ne znam da li se to zapravo ikoga tice. To je meni bivsa rekla. Rekla je 'ti kažeš toliko bespotrebnih rečenica...'. Nemrem to porec. Ovisnik sam o komunikaciji. Ali sada ju režem. Jebeš ti sve. Ja se necu mijenjat. Nimalo, nikako. A nisam podoban. Jednostavno nisam. Dakle, ode icq i msn. Ode forum. Samo ovaj blog ostaje. Ne znam zakaj, ali osjecam se duzan pisati. Osjecam se duzan sebi. I puca mi kurac za onaj racun sa strane. Otvorit cu devizni, naravno. Mrzite me, volite me, citajte me ili ne, boli me kurac. Ali fakat me boli kurac. Jer na kraju se sve svodi na to da jednostavno nije bitno. Svodi se na to da cu ja bit u ovoj sobici i slusat glazbu koju volim. I radit glazbu koju volim. I bit cu sam, kao sto bi bio sam da me veceras nije iznenadio potpuno neocekivan poziv. I mozda fakat jednom nađem nekog ko ce me razumjet puno vise nego kaj ja razumijem sebe. Jer ja sebe uopce ne razumijem. Nimalo. Ali fakat, možda, jer nikad ne znaš. Komentari off. Dragi radni narode, ako mi se iz nekog bizarnog razloga pozelite javit, pisite mi mail. Oh, kako je to intimno. |
09.06.2004., srijeda
moram spomenut
|
ako na srpskom googlu upisete 'gole drolje' dobit cete moj blog na prvom mjestu! :D 'gole drolje' Savet: Rezultati samo na srpski su prikazani. Možete precizirati vaš jezik u Podešavanja |
danas je srijeda
|
a to je dan u sredini tjedna. vi zaposleni ziher mislite da nama nezaposlenima fakat nis ne znace dani u tjednu, no to je potpuno krivo. stvar je u tome da se mi nezaposleni fakat nemamo s kim druzit preko tjedna. lova je najmanji problem zapravo. dobro, istina je da nemam kave doma i da sam lud radi toga. i da imam jos samo jednu cigaretu osim ove koju pusim. ali, nije to problem. problem je u tome da se nemam s kim druzit, jer svi neki kurac rade. sljakaju, studiraju, korisni su drustvu uglavnom. dobro, dosta njih vec 8 godina studira drugu godinu nekog cudnog faksa, i to im je super opravdanje za nerad. jebiga, ja to nikad nisam htio. znao sam da bi vjecno studirao. nema tog faksa koji bi mene dovoljno zaintrigirao pa da ja sad tu nekaj probam polozit. istina, upisao sam ono glupo splitsko veleuciliste. bio sam na uvodnom predavanju i na pol predavanja iz matematike. glava mi je eksplodirala nekoliko puta pa sam otisao, nikad da se ne vratim. neki usrani dialer mi rusi vezu, idem sredit to. |
08.06.2004., utorak
miksetu
|
sam popravio odmjerenim udarcem sakom. picka joj materina. ali kartica...sad kartica radi probleme. prvih 5 sekundi sve je bilo ok. sad je zvuk jadan i metaliziran. ne razumijem jebeno. argh argh. hell yeah!! vidite otkud me citaju: New York, Brooklyn, United States to jebote to! drito konj 2004, steppin to ya mothafucka! argh! :D :D :D |
priča - peti deo
jacqueline delaye, kod nje sam stao. fantasticna cura. svira bubnjeve, jedina je jebeno pricala engleski od kompletnog čopora i pričali smo o stvarima o kojima nisam mogao pričat ni sa kime inace. ono, kužila je milijardu stvari. hodali smo po vlaku i ja sam izgovarao pizdarije koje su pisale po vagonima, a ona se oduševljavala mojim odličnim španjolskim naglaskom. šteta kaj nisam kužio kaj govorim. jedino cega se sjecam je viahe i viađe kuš, razlika između puta na spanjolskom i talijanskom. naravno da sam joj odma poceo pjevat rosu salvaje i da je jedan od tipova koji je bio s nama znao citav tekst te sam dobio njegovom rukom pisan tekst i njen prijevod. tekst je isao nesto tipa 'ja sam divlja ruža i zelim da me volis koliko ja volim tebe' ili 'znam da me voliš', kog boli kita. onu doplatu za brzi su mi oni platili, isto kako su mi uvalili svoje cigariljose i ja sam bio apsolutno zbrinut. rastali smo se u barceloni i ja jacqueline nikad vise nisam vidio, jebo mater svoju. bila je fantasticna, skoro sam zaboravil da imam curu i to sve. pocel sam se setat po barceloni, onak bezveze, pojma nisam imao kam se ide za lloret del mar pa sam pitao taksiste. uputili su me nekam i ja sam krenuo prema tam. i tak, hodao sam jedno pol sata, totalno odusevljen kaj sam konacno dosao do barcelone i reko, eto, mišn akomplišd, totalni si ninja frajeru. i tak se secem okolo bezveze kadli mi se ucini da sam cuo rvacki jezik. e, suljao sam se iza te neke ekipe ko pink panter ali bez uspjeha, nis nisam uspio skuzit jer su hodali prebrzo. nakon nekog vremena mi je dopizdilo i samo sam uletio nekoj curi i na rvackom pitao dal ima cigaretu. rekla je imam, nije bed. nos mi je procurio od sreće, kosa se narudlala i jaje mi se odvojilo od noge samoinicijativno iako je bilo jako vruce. reko, to koka, kam ides. otfurala me do neke ekipe, ali su mi bili dosadni pa sam ih sve skupa samo lijepo pozdravio i zgibal dalje. rekli su mi da su u fakin barceloni na maturalcu i da ne idu u lloret. dovukao sam se do nekakvih fontana koje su bile bljestave i nenormalne i tamo spazio poznate tenisice. onda i hlace. potom sam skuzio da i majica nije daleko, a kad sam vidio to ružno lice, bilo mi je jasno da je to basist iz mog tadašnjeg benda. reko jebo! basiste moj! moj basist, godinu dana mlađi od moi, bio je tamo na maturalcu sa svojim razredom. to je bilo odlicno. odma smo se docuglali do ostatka ekipe koja je kliktajima radosti 'ti si imbecil' popratila moju pojavu. rekao je tip da me odma skuzio po sjebanim starkama, trenirci i proburaženoj biohazard majici. bio sam ponosan. reko, i u europi, ja sam prepoznatljiv. poceli smo razrađivat taktike za moj transport u lloret. bilo je zajebano. njihov razrednik je sa sobom imao zenu. njegova zena mene nije podnostila. organski. ono, mrzila me kucka. osjetili smo pizdariju u zraku. svi. bila je pizdarija. otisli smo do razrednika, njegove kuckaste zene i voditelja puta. odjebali su me. rekla je drolja da nemre takvog izgrednika imat u busu. ona pizdarija je mirisala s razlogom. razredniku je bilo svejedno jer je bio jedan od najtupljih ljudi koje sam ja u zivotu vidio. nije reagirao. voditelj puta je bio za to da idem s njima, ali ova se jebeno protivila. onda sam ja pozvao tipa na stranu i reko gle, voditelju puta. nemam kak u lloret, na misiji sam. sveta misija, lud sam, vidi me koliko sam lud. vidio mi je na glavi da sam lud i odjebao kucku. picka je imala brainstorm situaciju u glavi kad smo prolazili brijem kroz montserrat ak se tak pise. pitala je dal je po tom mjestu nastala stvar ke sera sera i pocela pjevusit. umro sam skoro. od uzasa i horora. nakon nekog vremena dosli smo u lloret i ja sam bio ninja. ali ono, jebeni ninja. izađoh iz busa i odlučih pronaci djevojku si voljenu. (to be continued) |
nis nisam snimio
|
ali sam si instalirao cubase sx, sto je apsolutno dobra stvar. nisam ni gitaru posudio sto je apsolutno losa stvar. jos losije je da nemam od kog posudit. no, kao sto rekoh, ovo smece od klasicne ce posluzit. dobra stvar je i da sam citav dan svirao bas. losa stvar je i da mi je drugi mobitel konacno totalno krepao. sisao sam s dijete i nemam pojma da li je to dobra stvar, ali konacno sam jeo kolac. bio je zakurac, ali totalno zakurac. a sad cu jest torteline. to je isto dobro. nemam kaj za napisat dok ne snimim tu fakin stvar, ali budem. zakaj? fakat mi je sjelo onih 10 whateverovih kuna i ja se moram drzat obecanja. :D sada na racunu imam 18.24kn a ja sam obecao nastavak price iz spanjolske cim dobijem nekakvu lovu. :D dakle, idem pojest nekaj i onda slijedi nastavak.... |
ti naslovi su meni za kurac
jer nikad ne znam o cemu cu pisat. ali slusam mellowship slinky in b major. eh, kako su onih dana krasni albumi izlazili. tip ispod mene i dalje busi. mislio sam da je iznad ali ne, nije, ispod je. i sad sam razvalio peperse do jaja, jebala ga busilica. imam mali usb hub i totalno kul blinka citavo vrijeme, osjecam se ko u nasi. faca sam si. mislim, imam toliko prica za napisat a tak mi se ne da, prvo bi htio snimit tu fakin stvar, a nikak. nego, znam kaj bi mogao napisat. nekaj malo o casopisu koji mi je uz alan ford promjenio zivot. mislim, ne pisem nikad kaj volim citat, jer mi se ne da citat. ja sam lijena picka sto se toga tice. zapravo se ne radi toliko o lijenosti koliko o cinjenici da kad pocnem nekaj citat i dopadne mi se, ne stajem dok ne procitam a to zna trajat satima pa mi se ne da. :D casopis u pitanju je SIRIUS. oh, da. to i alan ford je mene definiralo. sirius je kao sto je na svakom broju pisalo 'to i druge najljepse sf price...' donosio upravo to. ma, prefantasticna stvar. kad se ugasio, dugo vremena se nisam mogao presaltat na futuru. kad sam se konacno presaltao, nije mi to bilo to, iako je bilo krasnih prica nutra. skuzio sam da tam desno imam neke blogove koje opce ne citam, a neke koje citam redovito nemam, pa to moram ispravit. recimo, moram navest jednu situaciju koja ce me jebat do kraja zivota, ili dok ju ne ispravim. jos kad sam bio klinjo, citao sam roberta asprina. uvalio mi ujak sva 3 dijela onda prevedena i to sam ja procitao oma sva 3 i reko jebote, koji tip. krepavao sam od smijeha sve 3 knjige i postao brutalni fan automatski. po meni pratchett koliko god ga volio, nikad nije imao to kaj su imali aahz i ekipa. dakle, uletavao sam u algoritam svako malo pitajuc da li imaju sve knjige na engleskom. mjesecima nista i onda odjednom puf! 10 komada. reko, dajte mi pricuvajte to jedan dan, pliz, pliz. veli drolja na blagajni moze, nije greda. kurac krasan. dosao sam drugi dan s lovom ali knjiga nije bilo...eto, to je moja tuzna prica vezana uz knjige. srecom, tadasnja djevojka mi je za rodjendan poklonila mapu discworlda pa sam se osjecao malko bolje, iako sam patio za asprinom. no, sirius. jebote, koliko tamo ima predobrih, ali PREDOBRIH prica, to nije istina. imam skoro sve brojeve, ali ono, jebote, na to sam preponosan. s alan fordovima ista situacija. ko nije imao alana forda u zahodu kao klinac, mora sad bit totalni kripl. ono kaj je meni obiljezilo djetinjstvo i pubertet uz alana forda i sf/fantasy je komjuterska mjuza. onih top 10 heroes tam desno sa strane su vecinom autori glazbe za c64/amigu. i ono, kak mi je cudno opce pomislit da postoji netko moje generacije da nije imao komodorca, citao svet kompjutera, narucivao komplete od beosofta, markiza&voivoda i slicno. jebote. da postoji netko ko nije igrao out run. da nije slusao kraftwerk i klf. mislim, naravno, postoji takva ekipa. to znam jer je postojala onda. :D koliko vas je zajebavalo ljude preko telefona. jebote, kad se sjetim kak smo pljucali ekipu s galerije(viseetazna garaza, a ljudi prolaze i prolaze...). ono, s pljucama, ne? sjebani flomaster i naslinjeni papiric. toliko interesantnih pricica, a nikak da se prisilim da ih napisem jer moram pocet snimat ovu fakin stvar. bude vec nekak. sun. |
dobro jutro
oznojeni rvacki radni narode. gledam ja malo statistiku bloga svoje drage prijateljice. ispada da je vecina ljudi nasla njenu stranicu preko trazilice. i to na osnovu art djelca hrvatima mile umjetnice. ja o tome nista nisam pisao pa me nitko nije nasao preko nje. opcenito, ljudi klikaju na moj blog preko naslovnice bloga koliko sam uspio skuzit. doduse, jedan me nasao preko rijeci 'picka kurcu' ili nesto takvo i to je jedini tip koji me nasao preko trazilice. ponosan sam. ali ovo mi je superclayton.state.gov (U.s. Department Of State) bok, americka vlada :W smo dobro? uuu jebote, vidi ovo Ministere Des Relations Avec Les Citoyens Et Immigration, Quebec, Montreal, Canada :D :D :D zaaaakon ja sam naravno ko zadnji debil tek sad skuzio da postoji ta neka statistika koja ti svakaj pokazuje pa mi je to nova igracka cinjenica da se ostali igraju s tim vec preko mjesec dana samo me cini malko sporim, nis vise... :D htio sam snimat cim se dignem, ali to je totalno nemoguce jer tip iznad mene od 7 sati neki kurac busi u stanu iznad. totalno neugodan zvuk u 7 ujutro. isprobao sam mikrofon, madafaka radi i lud je ko puska. nemam kave, ne znam di je ducan i mislim da je vrijeme da se prosecem po kvartu i otkrijem kvartovske tajne. di je ducan, za pocetak. kupit kapucino i maleno mu pripadajuce mlijeko. onda pospojit sve, ubit tipa u stanu iznad i snimat. |
07.06.2004., ponedjeljak
nisaaaam spaaavo
|
3 jebena dana. :D ali nema veze, posudio sam si bas i sad krece akcija. inace, decki super rade i ja to moram reklamirat. tko voli baseve, nek si ode tu na aries basses. decki, ak ovo vidite, ocu popust. :D sutra krece snimanje i totalna akcija, nadam se. jos mi samo fali gitara, ali nekaj cemo zmuljat s ovim uzasom od klasicne. dakle, idem corit vjerojatno, strgan sam. ako se jos javim znaci da sam se poremetio od nespavanja. |
interesantna stvar
|
je da me iskreno boli kita kak cete vi protumacit ovaj moj tekuci racun sa strane. svaki dan bacate gomile para na goli kurac a ovo je kao bezveze od mene. razmisljal sam si. opce nije bezveze. ja bi platio svakom covjeku ciji blog citam. 5kn dnevno recimo? bez beda. ako mogu toliko dat za fakin vecernji list, mogu dat i za neke misli koje nemrem procitat ni u jednim novinama svijeta. veli pepeljara da mi je blog otisao u kurac. pa je, kaj onda. otkud mi motivacija da pisem interesantne price, kad razmisljam o tome kak cu platit telefonski racun koji nabijam bivanjem na blogu recimo. ne primjer, da ja imam love, lebowski bi davno imao izdanu knjigu. i ta knjiga bi bila fantasticna. znate zakaj? zato kaj kad ti fino imas vremena posvetit se upravo tome kaj volis i sve kapacitete usmjerit na to, plus jos neki tamo talent, nemres fulat. ali nemres. ali ajde ti ili radi 8 sati, dakle 10 s putovanjem, pa dodi doma i samo se tako presaltaj na bilo kakvu kreativu. ma mozes kurac. da li to mozes ako dane provodic trazec posao, sredujuc si kak prezivit taj mjesec. isto tako mozes kurac. u ovoj priglupoj drzavi, nitko nikad nije jebao kreativce pol posto. ma koliko njihova kreacija mogla bit dobra. zakaj? zato jer od toga nema bas love. a o tome se radi. radi se o lovi. o obrtanju jebenih novaca. kako moja bivsa djevojka brije da sam ja kurac napravio u zadnje 3 godine, ne. i tako ce to percipirat 99% ljudi. ali ja sam u te 3 godine naucio pun kurac o harmoniji, aranziranju i opcenito masi stvari vezanih uz glazbu. no to se nece percipirat kao nekakvo postignuce jerbo se ne da opipat. gledam sad dragu miss soulflux ne. kak ljudi vole izvrtat istinu, to nije normalno. i sve se moze prikazat kao pozitivno i kao negativno, ma ono, moze se prikazat kako god fakin zelis. da nije tako, ne advokati ne bi postojali. ono s pocetka kaj sam htio rec. platio bi ljudima za blogove, da. platio bi marvinu recimo, jer me uveseljava. platio bi carici. jebe mater. pozvao bi onaj bend da mi nekaj odsvira i platio. mislim, di je bed? no, necu platit jer nemam cime. a nemam cime jerbo nitko mene ne zeli platit za ono cime se bavim. vrlo jednostavno. necu bit licemjeran u ovom slucaju. recimo, miss soulfux laze i sere. ali ja sam isto tako trebao bit kolumnist buga. i sjebao sam to. kak sam sjebao? vrlo jednostavno. rekli su mi da napisem kolumnu. reko dobro. i onda sam si ja nabio jos neki clanak na ledja, stovise, molio sam da mi daju da napisem taj clanak, dali su mi ali su rekli da nije toliko bitan kao kolumna i rekli da ga predam u odredjenom roku. reko ok i OBECAO sam da cu ga napisat u roku. nisam ga napisao. cura me ostavila, sav sam bio sjeban, a i reko, jebiga, rekli su da nije bitan kao kolumna. naravno, potpuno krivo, ali to je pogled na stvar koji mi je pasao tada. hm, ne pasao, nemrem to rec, bilo je previse zajebancije oko naslova, nadnaslova, ovog, onog a ja nisam novinar rutiner koji je to mogao samo tako odraditi i nisam ga napisao. nisam ga napisao jer me ostavila cura, bio sam sjeban i reko, dobro, imam opravdanje. stovise, imam RAZLOG. ali avaj! potpuno kriva brija, jer sad, kad sam trebao predat kolumnu, odjebase me. s punim pravom. nisam ispostovao rok i jednostavno nisam pouzdan. i nema sanse da cu ja sad krivit petrica ili olega ili svoju bivsu djevojku za to. sam sam si kriv. uzeo sam si to u zadatak, stovise, inzistirao sam na zadatku koji nisam mogao izvrsiti. da nekome sada jebem mater radi toga? ne, ne budem. ali ovo za posao...eh stara, tu je vec druga prica. no, nastavimo u revijalnom tonu. cinjenica je da cu ja nastavit pisat blog, da cu nastavit pisat pricice i da cete kroz tjedan dana moc skinut fakat dobru pjesmu. i ne zahtjevam lovu za to. ali covjek se fakat bolje osjeca kad dobije neku lovu za ono kaj voli radit. jednostavno sam osjecaj da se to cijeni je odlican. 20 lipa? 5 kuna? 20.000 eura? meni isti kurac, iskreno. jer cu to ionako raditi zato kaj to volim. |
Ideja
mislim, ideja je dobra. dajte mi lovu. kad vec nemrem izmust lovu od nikog za neki konkretni posao, kad me vec nece za skladistara il bilokaj normalno, jednostavno mi platite za ovo kaj cu radit tu. upute su tam desno. :Dnije ovo bahacenje, nego sam ocito nesposoban za ikaj drugo, a ovo radim dobro. a jebem si mater ako necu fino dostavit i album u superkratkom roku ako cu imat kaj za jesti. makes sense, doesn't it? inace, da otvorim i devizni? :D :D :D |
testis testis
|
ajde, gledam kak si svi nabrijavaju posjete blogovima pa da i ja probam malo testirat gole drolje zena s flasom u picki jebanje sa zivotinjama jebanje s konjima karanje u guzicu gole malodobnice gole maloljetnice sisata kurva za jebanje odvratna droljetina potrosena fufnjara izjebana babetina plavokosa gola drolja crnokosa gola drolja gola brineta s kitom u dupetu gola crvenokosa s tikvicom u cuci i crncem koji joj viri iz dupeta gola spremacica gola ruska bacacica kladiva gola cistacica gola konobarica gola kuharica jebanje s nogom jebanje s rukom jebanje s glavom pimpek kurac vagina picka galerija jebo |
bijah
|
na benzinskoj. utocio sam goriva za 23.50 i kupio kutiju bijelog waltera. kak se te stvari cine odlicne. skuhao sam si nes kapucino i mogu nastavit avanturu po blogu. probao kapucino, dobar je iako nema mlijeka. nego, danas sam gledao srcolomku. ja fakat ne znam ko je veci imbecil tamo. te picke ili frajeri. nekakav dislocirani panker koji bi imao pive iznad usnice jer je panker. doma ima pljesnivi kruh i smrt valjda. zakaj ne mogu bit iskreni? sta zelim od zene? zelim da me probudi pusenjem i to po defaultu, da ne moram nis rec. kaj da mi bace gulas na glavu? nasao bi onog ko mi je bacio gulas na glavu i jebo mu majku milu. romanticno se setamo...bla. ma kurac se romanticno setamo. iskreno, nema nis romanticno u tim pocecima veza. onda svaki jadni supak moze bit romantican jerbo ima jeben motiv. osim toga frajeri su dei a picke grde. di ih jebeno nalaze? nasao sam jedan stari pijani refrencic pjesme koju davno napisah i koju iznimno volim pa cu pokusat uploadat negdje da si cujete. to sam snimao u 3 ujutro na mic od lapa, nakon 42 kutije cigareta i vjerojatno pijan, ne sjecam se. tak da zvuci zakurac, ali jasno je da sam vjecna pickica i da mi je to do jaja. bas bi tu stvar snimio uskoro. a ti, ti koja si me generalno zajebala, nemas pojma kolike stvari si sjebala. fuj, jebote. f u j! idem pokusat nac mjesto za upload. daj, nek mi se neko javi, fakat mi je dosadno. :D eto, pijani komadic pjesmice si mozete skinut ovdje: I LISTEN ne znam zakaj, ali morat cete rucno unijet adresu jos jednom ak hocete skinut stvar nabim |
zaspao sam
|
u pol 9. uzas jedan. trebal sam se nac s frendicom, tj. trebala je doc k meni, ali je sjebala pa odlucih pricekat drijemajuci. bad idea. nego, nek mi neko posalje mail, dode na icq, nek napravi nekaj, dosadno mi je u zakurac. neka mi dode doma posisat kitu i donijet cigarete. dosada je fakat nepodnosljiv teret. uzasan. pogotovo kad nemas cigarete. bit ce to jos jedna akcija odlaska na benzinsku u 3 ujutro. nego, kaj fakat nema nikog budnog? al nikog? |
06.06.2004., nedjelja
ARGH JEBEM TI KRVAVU MAJKU!!
|
jebeno da!! joj kak dugo nisam panteru slusao!! picku materinu, kurac, kurva, SMRT!! naj fakin bolji metal bend svih jebenih vremena! Can't you see I'm easily bothered by persistance? One step from lashing out at you. You want in to get under my skin and call yourself a friend. I've got more friends like you, what do I do? Is there no standard anymore? What it takes, who I am, where I've been, belong. You can't be something you're not. Be yourself, by yourself, stay away from me. A lesson learned in life, known from the dawn of time. Re, spect, walk. What did you say? Re, spect, walk. Are you talking to me? Are you talking to me? Run your mouth when I'm not around, it's easy to achieve. You cry to weak friends that sympathize. Can you hear the violins playing your song? Those same friends tell me your every word. No way punk!!! Walk on home boy!!! jebemti mater, argh! samo jos da mi se ne vrti u glavi nakon previse headbanganja. :D |
i have decided
|
da cu napisat knjigu. jebes mi mater, konacno cu napisat knjigu. i ne moram se bojat za nedostatak inspiracije i taj vjecni bed prve recenice. imam milijardu prvih recenica, ali ova ce se vjerojatno odnosit na to kako sam JEBENO najebo kad napisem knjizicu. zakaj? kao prvo, knjiga ce bit potpuno autobiografska. ali apsolutno. mislim da cu cak sva imena ostavit onak kak jesu. sjebat cu situacije mnogim ljudima, vjerujem, ali ko ga jebe. tesko breme. da li unistit ljudima zivote istinom ili ne? priznat koliko sam smece i licemjer? napisat da su drugi jos 50x puta gori? jebiga. the time has come. sve cu napisat. ali sve. sve kaj se događalo, moje misli u momentu, stvari za koje vjerojatno ni ja ne znam vise. prisjecat cu se polagano. krenut cu od svoje treće godine. iskreno, sad sam saznao koliko love mogu dobit za to. pa kad sam vec nesposoban za skladistarenje, nisam nesposoban za pisat, jebes mi sve. ako bude srece, u istom razdoblju cu izdat i cd. ali pizdarija je kaj cu se ja MORAT preselit u neku drugu državu. ako me vec ne tuže, željet ce se pobrinut da nikad vise ne potrcim a da mi i hod predstavlja poteskocu. bit ce interesantno. jebiga, kad te odjebu da si za sve nesposoban, radis ono u cem ljudi uzivaju da radis. pokusat cu se sjetit svih zena koje sam posevio. nema sanse da se sjetim. nema mrtve sanse. isuse, barbara radulovic na tv. prekrasna je. ali meni ni zadnja kornjaca, graba, krokodil i stoka od zene nece htjet nakon kaj ja to napisem. meni je jasno da je ovaj blog malo krepal u zadnje vrijeme. ali pobogu, o nekim stvarima jednostavno nemrem pisat. ne bez love. :D ko ga jebe. pisat cu. a vi cete uzivat. ;) |
zbudio me...
|
...komadic sna u kojem sam radio nevidjena cuda u zahodu ne bi li se popisao a nije mi islo. pisalo mi se. slusam si ovu stvarcicu svoju (za neupucene picke, stvar skinite TU) i reko kak je vrijeme da napravim drugu. dobio sam jucer te neke samplove, preslusao malo neke od njih i vidim da je vrijeme jerbo ima iskoristivog materijala. no, kako to obicno biva, na jednom accountu mi sljaka eksterna kartica a na drugom ne. na ovom di sljaka, program mi ne radi kak treba. nis cudno, ali razlog zbog kojeg vec nisam snimio nekaj novo. uglavnom, probudih se i sad nemrem spat opce. totalni horor. reko, da pogledam neki film koji nisam gledao, ali ja nisam tip koji voli sam gledat filmove. sanjao sam i da me ova bivsa zove i treba nekaj. nasao sam se s njom a tam je bio i njen drugi decko. smijali smo se cinjenici da kak je bila s nama dvojicom istovremeno. kao, vec pun kurac, ne, a onda nas je obojicu odjebala. kad sam ju pitao s kim je sad, rekla je da joj puca kurac jer se nasla vec s toliko frajera u 2 tjedna da nije istina. rekla je oko 20. i na pitanje s koliko njih se posevila pocela se smijati i da kak pojma nema, kaj pitam bedastoce, da puno pije. onda sam otisao pisat u prijateljicin stan i probudio se. otidjoh pisat i sad slusam jednu staru stvar od bivseg benda. naravno oni su ju nakon nekog vremena odbacili govorec da nije dovoljno umjetnicka. nisam nis jeo jucer jer nisam imao kaj. zobam koscice i slusam novi incubus. fantastican je, pjesme su do jaja, brandon pjeva bolje nego ikad, sve u svemu prejeben album. cekam da mi se draga prijateljica probudi da odem do nje na hranu i kavu. brijem da ju necu zvat prije 8, jednostavno ne bi bilo ok. mislim, nece bit ok ni u 8 i jebat ce mi mater radi toga, ali prebolit ce. :D ak nis drugo, sredio sam si stancic donekle. mislim, kurac sam ja sredio, hvala ti najljepsa draga prijateljice. :D kaj bi se moglo radit danas? nemam pojma. kako je rekao les claypool "Funny thing about weekends when you're unemployed. They don't quite mean so much, Except you get to hang out with all your working friends." jebote, daj vise budi osam ujutro da jedem i sve te stvari. jebote, kak je dobar ovaj novi incubus. ljudi dragi, pa to je dragulj od albuma. i nitko nije budan, to je prelose. ni na icq, ni nigdje. jebote, cudni ljudi sve. inace, obecavam da cu nastavit spanjolsku pricicu danas. moze? :) |
05.06.2004., subota
da
|
krepali su mi stekeri u sobi taman dok sam si sve poslozio. nigdje nema stekera osim u kupaoni pokraj lampe. i sad, ja s 3 produzna nekak to sve pospajam. i sljaka. i prolazim po hodniku te ugasim svjetlo. totalni shutdown. dakle, da bi imao televizor i sve ovdje u sobi upaljeno, moram imat svjetlo u kupaoni upaljeno citavo vrijeme. divota. nego jebote, nemam ni pare, sad su mi oba telefona krepala sto je tipicno, nisam nis jeo danas, imam premalo cigareta i kurac palac. i da, glava me jebe malo. doduse, sredio sam si televizor, porihtao mikseticu, metnuo nove drivere za karticu, spojio sve jedno s drugim i opce to nije tak lose. jos par kablica i sve ide prek miksetice. ma krasota. mogao bi i novu stvar 'mala, jesi za burek' snimit. ma svakaj bi mogao... |
zla smrt!
|
trt tr rt tr trt. isuse boze kakav uzas. budim se i pogledam na sat. strah! kaj sam sve sjebo sinoc? di mi je auto? auto mi je i dalje gdje je i bio. 2 jebena puta sam zaboravljao di mi je auto jucer. ne znam kaj sam sjebo. isusti, ja fakat ne bi trebao pit jer ovo je previše jedostavno. budalo pijana. ali ona malena koja mi je prekrasna vec godinama mi je i dalje prekrasna a nemam pojma kak se zove. pitah ju jecer i mislim da je valentina. na v je definitivno. nego, ajde supendare, kam ste vi nestali jucer? jednostavno ste nestali. ja sam kruzio ili nisam kruzio, ili sam nekaj radio cega se ne sjecam, ali znam da nitko nije dosao do mene i reko ja idem. sam ste otisli. nije da bi shvatio jer sam bio adrvajz ingejđd, ali ko ga jebe. glava mi je razjebana, sav sam razjeban. nemam pljuge a trebaju mi, pijem vode, raste grahorica, ružmarin se savio pa visi. |
|
sam pijan. pijan pas ko pas koji se vraca iz vecernje ophodnje. ko kugla koja se vraca nakon devetke. ko jebeni užas horora koji ide i ubija. toliko sam pijan. sad sam parkirao auto, jako loše, i razmisljao da kad cu to vracat starom od bivse da zakaj ja njemu ne bi reko svoje muke. covjek je prosao kroz 2 razvoda, dobio poteskoce u situaciji, sjebo se totalno i sada nikome ne vjeruje. ali anikome. zasto se mi ne bi razbili zajedno, ko psi. da se razumijemo. koliko ja tipfelera ispravljam, koje primjetim, vi ne biste vjerovali, postovana audijencijo. strahovito sam pijan. sad sam otpeljao željku doma. ona ima jeben osmjeh iako nije toliko lijepa.kad ke izlazila iz auta srala je da kaj kurac imam sranja po vratu. uglavnom me svi pitaji da "KAKVA ME TOTINEJĐERKA" sjebala po vratu. e, pa nije. je sam to narucio. jednostavno nema lijepseg sranja nego griznja vrata, pa da sutra to vise na jebenom mjesecu. boli me kurac. vidio sam ljepoticu koja mi je prije osam godina bila prekrasna. rekao sam joj to. rekom sam joj da je i dalje jebeno prekrasna. rekla je cekaj. na zalost dok sam cekao. dozivio sam situaciju.l situacija je kompleksna. moja lijeposmejseca dragana je zaljubljena u tipa koji radi u pingvinu, veli ona kako je to sjeban poso, on ti puno radi. pomislih kako sam kurac a ne naivac i reko, da, da. doduse, meni vam je prije tjedan i nekaj zena obecala posao. ono, kombi sam trebao vozit. ona radi za tu firmu. svaki dan je cugala dole u birtiji u zfgradi sa sefom i meni obecavala kak cu ga upoznat. sutra, sutra, sutra. utra....meni je naravno, u međuvremenu rekla da je posao sređen. pa da za dan dva, pa tri, pa par...i tak. njemu nis nije ni spomenula naravno, pa jadan, ima on svojoh briga. glavno da je meni JEBENO lagala citavo vrijeme. kada sam se usudio nekaj rec imala je spiku "pa joj nebus valjda mene među sve druge svrstaval". reko ok, necu klasificirat samo tako. ali iz dana u dan ona brije sutra i sutra i sutra. on ima bedova. dobro, onda nemoj jebeno obecavat. suti radije, jebeno jebeno suti. ali cinjenica je da je danas kad je bilo ZIHER, bilo za 10 jebenih dana! jebi se!!! ali jebi se jebeno!!!! ne trebaju mi lazi, dobre jebene namjere, sranja, pizdarije, izigravanje face, dnevno cuganje s tipom s kojim trebas pricat i meni i sutnja, nis mi jebeno ne treba kaj je jebeno lazno! jebi se. njih optuzujes da su lazni? pogledaj sebe jebeno!! bolio te kurac onda. zanima me dal te boli kurac sad kad sam to napisao. sanjao sam jebote, nakon 2 godine i to sam jebeno sanjao da dobivam posao. i to taj. jebi si mater lažljivu. odi sad jebeno cugaj s njim u birtiju. odi sad pricaj s njim kak je zivot u kurcu kad si dopridonjela jednom zivotu u kurcu i nemoj se osjecat licemnjerno, ajde jebeno to napravi. nisi jebena majka tereza. pusti ljude da zive svoj jebeni zivot i ne lazi im jebeno. odjebi! pusti ih i da krepaju ako zele, samo da ne slusaju vise sranja. nemas pojma koliko bi sve ono bilo pun kurac bolje i kak bi sve bilo puno bolje da si jednostavno odjebala onu vecer. imas svoj stan? imas njega? ima on svoj stan? ima on nekaj? ODJEBI VISE!!!! licemjerno sranje.... u picku, koliko meni treba da skuzim da je ono put do pakla poplocan je dobrim namjerama istina. je, namjere, ali realizacija ili sama misao o tome je JEBENA LAŽ. zato, molit cu te, odjebi jebeno od mene. od-fakin-jebi. ne razlikujes se od nikog drugog, koliko god to ti htjela zeljeti, koliko god ti to mislila, jebeno se ne razlikujes nimalo. odi loči sa svojim alkoholicarskim suicidalnim sefom i jebeno odjebi. "ti ne znas kaj sam ja sve napravila za tebe nja nja nja njaaaa njaaa" KURAC si jebeni napravila!! kad neko nekaj jebeno napravi, vide se jebeni REZULTATI! a ne sranja. dosta prostora posveceno tebi. jebi si mater. 17 dana sam u zaostatku zahvaljujuci tebi. boli tebe kurac, posjedujes stan iz kojeg te NITKO NEMRE IZBACIT. da si mi bila ranije tam, i to dok sam bio trijezan jebeno, naudio bi ti, bila si jedina osoba na jebenom svijetu na koju sam racunao. JEBI SI JEBENU MATER!! - krepaj, boli me kurac, ali mi se ne javljaj ni jebeno mrtva. what goes around comes around. pusi kurac. inace, dan je bio jeben a i noc, osim ovog kratkog pisamceta. sutra update. :D :D |
04.06.2004., petak
ne znam
nakon kompletnog dana euforije i hiperaktive, opet sam zakurac. kaj se ono luči kad karas? hormon srece i veselja. :D mislim, ono, to me jebe sad pomalo. zapravo nemam pojma. spava mi se katastrofa. ali imam kabelsku. da, dovukao sam svoj golemi televizor na ormar. iz auta sam ga nosio poput hulka dok je bio mali i nije jos bio hulk nego je bio oslobođen tjelesnog pa je bio zakurac. i naravno, imam sve one kretenoidne njemacke programe. i mtv je njemacki, sve je fakin njemacko. jedino je televizor quadro. nedo bog da je njemacki. i da, pospan sam. i imao sam opet krasnu introspektivnu pricicu, ali necu to pisat. nego, mogao bi uskoro nastavit s pricom iz spanjolske i to. jebote, pa da. |
03.06.2004., četvrtak
Ja
|
Ja. kako to dobro zvuci. nego, sav sam si fantastican. covjek zaboravi koliko je fantastican dok je pored rospije, ali totalno. nego, zvala me bivsa bivsa da joj decku posudim kompjuter. ma nosi brate racunalo, jebote, velikodusan sam ko neko ko je jako velikodusan. uzmi jebote mamin kompjuter. :D opce nije bed. uselio sam se, jebo vas ja. znate vi kak sam udlu sad? :D jos kad mi glomazan televizor usteka sebe u kabelski zid. jao mama. jao jao mama. nego, gazdarica mi je napisala popis zahtjeva. sad cu ja stisnut objavi post a onda poslije prepisat popis zahtjeva sa papira koji je u kuhinji. jebome pas ak mi se da ic u kuhinju sad. :D |
kurac kurac
i zeleni dan. kak je fino slusat te hitove iz djetinjstva. she screams in silence kaze nama momak. ma fantastično. i kada dođem okolo. pa završi u vrtu. mislim, toliko prekrasnih melodijica. sad cu se presaltat na STP i seven caged tigers opet. eto ga, svira. nego, taj basist je meni vjerojatno najdrazi i sve to. tip uvijek potrefi ono kaj ja zelim cut. gitarist isto prasi dupad. bubnjar je najslabija karika, doviđenja. ali na no4 je super odsvirao, pa su mu sva kockasta sviranja oprostena.kak je to super bilo u seattleu pocetkom devedesetih. oprostite jeste narkoman koji nekaj svira? oh, pa to je odlicno, eto vam ugovor. nego, kak mi je zal za laynea. on je bil fakat super tip. mislim, nije da ga poznam i to, samo po pricama. :D ma volio sam ja tu scenu strasno. i dalje ju volim prestrasno. recimo unplugged od chainsa je jedan od najboljih albuma ikad iako sam ga zaboravio dodat tam desno na najjebackije albume ikad. sjetih se i albuma koji dugo nisam slusao a sad bi dao da mi jaje namazu vodicom za poslije brijanja za jednu stvar samo. a wannabe gangsta, thinking he's a wise guy....ah, prekrasni dani jebanja majke po raznim birtijetinama, hiperaktiva i totalna euforija. danas sam sav takav zapravo, ali sad cu morat napustit prijateljicin brlog i to me jebe jer onda nemam vise koga za gnjavit a kazic u autu mi ne radi. zapravo ne znam, jer nemam ni jednu kazetu. ako ima boga i ako me vidi trenutno ucinit ce da mi draga prijateljica da neku jebacku kazetu da mogu izbacit lakat iz lade i trest glavom na nekakvu veselu death metal melodijicu. eto, tjera me da pricam s njom umjesto da pisem blog. zene su sebicne, zene su zlo. idem :D |
dobar dan
|
i dobro je, da. dosla mi je gospođa od stana. radio sam citavu noc, dakako. slusam edu maajku live. jebe mater frajer a i bend mu je odlican, ponosan ja kaj sam si dobar s dvojicom. jeah. moram fotokopirat osobnu a nema fotokopiraone u blizini. a moram i ulje u auto ulit. a i gorivo. jebote, koliko toga ja imam za ulit negdje. joj kak edo praši dupad. totalno. najbolje. jebeno se dobro osjecam danas, nije samo zato kaj sam karao, jednostavno mi je dobro. zajeb je samo kaj ja jako jako volim da se meni lize i grize vrat, obozavam to. i to onak, od jednostavnog i laganog do brutale. zato sam se recimo zaljubio u prvu djevojku. to je ona meni radila satima i savrseno. ali sad izgledam ko jebeni daždevnjak. ko da imam 15 godina. ali ne jebe me to nekaj posebno, bilo mi je jebeno dobro i to kaj zgledam ko daždevnjak je mala cijena za titpla. nego, idem jest. i sisajte si kitu sa smecem od servera. jedino kaj imam za rec o severini je da se jebeno jebe jer mi je sjebala blog. seve, srećo, karaj se s kim hoces, puca mi kurac. al odjebi mi rušit blog. |
karam ko sotona
danas sam karao ko sotona, ko jebeni demon sam karao. polako ali sigurno mi se vraca onaj brutalni edge koji tako dugo nisam imao. dugo, dugo. oh yes. a slusam jebeno prekrasnu pickastu pjesmicu, bas je ono, prekrasna. :D incubus - southern girl. sam si to pustite, krasna stvar. uglavnom, kasnil sam joj 38 minuta. da, toliko. šanerski pogled te osmjeh i to je bilo rijeseno. krenusmo u mojoj super pili koja nije moja do mog novog stana. ja sam sad oficijelno useljen jer sam jebao na krevetu. sto se toga tice, jebo sam i na ormaru tak da nas je ekipa sa ceste mogla vidjeti. i to u guzicu, ali to nisu mogli vidjeti. inace, primjetio sam na forumu temu iz guzice pa u usta. nisam ju citao, ali tako je bilo. zakaj ne? ja ne vidim neke zesce prepreke. ma odlicno se osjecam jebote, bigger than life. mislim ja sam valjda jedini tip koji moze karat, onda se plakat toj osobi na ramenu kako voli bivsu i to ridat a onda se dic ujutro i paradirat po stanu govorec kako je bog. :D to nisam veceras radio, ali covjeka veseli prisjetit se.ma jebeno je bilo, bas dobro. vrlo je moguce da je to zato kaj sam trijezan. ali i ona ima super finticu dok se kara. ono, kad joj je dobro, a to je stalno jer karam ko sotona, kao sto sam vec rekao, otvori usta u nekakav totalno jebacki porno smjesak. i deepthroata, da. vrlo povremeno zapravo, ali cinjenica stoji. ma apsolutno je zabavno bilo. ima zena talenta, nemrem to osporit. samo u jednom momentu sam pomislio na bivsu a i ta je misao bila 'ko te jebe'. iako znam ko ju jebe. ne jebe ko demon, to je for sure. svrsila je poput kakovog elektroluxovog usisaca nove generacije. bešumno. to mi je bilo cudno, ali veli ona da je citavo vrijeme bila na rubu i niš, banana, pa ju je na kraju iznenadilo samo tako. shipkin citat na tu temu stoji tamo desno. :D nego, u tim nekim pauzama, tojest u jednoj, trazili smo skupa sliku demona koji kara. nisam ju nasao ali eto jedne na kojoj tip zgleda ko da kara iako se ne vidi kaj radi zapravo. no, flekav je pa mozemo pretpostavit da to radi dulje vrijeme. znate, demoni vam zive pun kurac, pa valjda onda i dulje karaju i vise svrsavaju. joj ma jebote, bas sam ok karao. nije to nikako ni blizu bio moj vrh, ali pobogu, jos uvijek patim. moram sad pocistit stan jer gospođa od stana dolazi ujutro sa nekim sljakerom. misli da sam zaposlen pa cu joj svoje bivanje u stanu obrazlozit 24 satnom smjenom danas. jebiga, teško se radi. nego, idem sad malo pospremit, menut liniju i ostala sranja na svoje mjesto pa cu napisat jos nekaj kaj imam za napisat. i da, rastasmo se tak da sam ja reko da se veselim pisanju bloga a ona veli da se veseli citanju. i nije bed da napišem da sam joj razvalio šupčinu. |
02.06.2004., srijeda
niš
cekam posao koji nikak da se pojavi iako je šatro ziher, recimo da mi je toga lagano pun kurac, potrosio sam i ono malo love kaj sam imao, iz zgužvane kutije se vadi jedna od 4 zadnje cigarete i udri. ležim tu na podu u novom stanu i smrdim si. zato kaj se nisam otusirao. uvijek mi je to bio bed kad sam se useljavao u novi stan, totalno. tusiranje. bed mi je bio i raspakirat stvari i postavit ih na svoje mjesto. onak, uvijek sam imao filing jebote, pa ovo nije tvoj dom, nimalo, koji kurac stavljas stvari okolo, zakaj? i onda ja sebi fino objasnim da stavljam stvari okolo jer sam se uselio i jer cu kao zivjet tamo jedno vrijeme. kad se onda nas dva ja dogovorimo oko toga, prođe još osamsto vremena i stan je do onda u kaosu. nekak nemam pojma kaj cu kam metnut zapravo. ne da mi se ni plahta metat. sinoc sam spavao bez plahte, jebes plahtu. ali guba je stan, da ga jebes. no, nekak nisam jos doma tu dok se ne pokenjam, ne otusiram i pijan ne padnem preko necega. i ne pokaram na ovom krevetu. to su stvari koje moras napravit da bi bio doma. neki dan sam dao najboljem frendu svoj golemi televizor. danas cu istom tom frendu morat uzet taj televizor. tuzno ali jebiga. bar po prvi put u zivotu imam kabelsku. valjda imam, nemam pojma. i uzet cu su dsl, oh yes, oh yes. te neke stvari moraju veselit covjeka, ali naravno, samo ako se pojavi onaj posao s pocetka price. i da, gospođa ciji je stan, ne ova koja mi ga je izdala, nego ova ciji stan je je sva zbunjena da kak to da sam ja vec uselio i hoce da ju nazovem, da ona zna ko joj zivi u stanu. pobogu, gospođo! morat cu ju sad nazvat dakle. idem sad navecer na kavu do dragih si virtualnih frendova. jebote, kak je internet nenormalna stvar. sad, ja nemam pojma kaj bi bilo da nema neta. ja sam ovisan, ne? i sad, da li bi ja bio u sretnoj vezi da nema neta ili bi se mucio u nesretnoj? jer jebiga, cinjenica je da dosta nas bjezi na net zbog nedostatka kvalitetne RL komunikacije. ili bjezimo uopce od RL komunikacije koja nam se ne sviđa? nemam pojma, fakat nemrem rec dal sam ja bjezao od komunikacije koja mi se nije sviđala u onu koja je neopterecena ili od nedostatka u ikakvu. umoran sam danas iako sam se probudio u 1. zapravo nemam kaj pametnog za rec danas, ni glupog. danas je jedan od rijetkih dana kad bi samo sjedio pred televizorom i gledao telku, nemam inspiracije za ama bas nikaj. i super su mi ti dani. tak vjerujemn funkcionira vecina. umorni su i samo bi se legli i imali mira. e, pa ak su u mojoj blizini, ne budu imali kurca mira. i sad kad konacno imam takav moment, nemam ga s kim šerat i pokazat da sam bar jedan dan u godini normalan. bas bi sjedio pred televizorom i gledao debilane. no, nemam televizor i imam babu za nazvat. nadam se da nije neka vještica, bila je prilicno cudna na telefon kad sam ju zvao prvi put. gomila pitanja koja meni nisu imala smisla. ali valjda ce bit ok. |
01.06.2004., utorak
jebiga
|
i eto me u novom stanu. i osjecam se zakurac. ono, totalno sam sam u praznom stanu, bez klope, bez posteljine i bez nekakve situacije koja bi mi eventualno ukrasila ovu velebnu vecer. u picku. bas se eto usamljeno osjecam veceras. mislim da cu sjest u auto i probat se sjetit neceg kaj mogu obavit u 15 do 11 navecer. sjetio sam se. moram po posteljinu. genij, eto, to sam. koji kreten.... :D |
uku(r)ćio sam se!
došo, vidjo, uzo!jeben je stan, ali jeben. taman je sve, čak imam i vašin mašinu za suđe. nemreš vjerovat. totalno sam se dopao gospođi, kako i treba jer sam odlican. sad sam fino na podu s jedinim stvarima koje sam ponio sa sobom. tojest, koje sam nosio na leđima nejakim. laptop i 12 metarski telefonski kabel. :D :D ah, ah. jeeeebeeeenooo. jedino sam malo :( kaj nemam koga pozvat da mi se pridruzi u veselju. ali jebiga. imam stan. konacno sam ukurćen. :D |
nevjerojatno
ali totalno. kak sam ostavio tu mail, nekolicina mi se usudila pisati. i to je ful ok. vecinom su zene, naravno. bez nekakvih seksualnih konotacija, sto rastuzuje, ali reko dobro, ionako previse jebes.no, ono kaj nije fakin istina je da su 4 od 5 zena arhitektice! studentice ili diplomirane arhitektice. ne razumijem kaj njima rade na tom faksu. :D mislim da mi je sudba određena. ženo, isprojektiraj! ;) |
Utorak
|
Potaknut ovime kaj je napisala tica, napisat cu i ja nekaj. Veli ona da veselim ako me se dobiva u dozama. Znam ja to. I ide mi to nakurac jako. Ne poznam ni jednu osobu kojoj nije trebao odmor od mene. To znam, zato kaj meni treba odmor od mene. Nakon nekog vremena pocnem si ici na zivce i rado bi zbrisal od sebe. Al to nemrem napravit da se ubijem. Zapravo, mogao bi da se ubijem, ali jebes takvu soluciju. Bas zato se meni cini da nema sanse da ikad nađem osobu koja ce me podnosit. Eto, recimo sad nisam bas pretjerano spavao 2 dana i samo jebem mater okolo. Samo se otresam na ljude oko sebe, zapravo samo na jednu osobu trenutno, sori draga prijateljice. Funkcioniram u krajnostima. Nije da je to meni ikaj lakse nego kaj je osobi uz mene. Meni isto idu na zivce iznenadni mood swingovi, iako vecinom uzrokovani okolnostima, ide mi na zivce to kaj mi koji put sve ide na zivce bez nekakvog posebnog razloga i ide mi na zivce kaj opce sad tu pisem o tome i buljim u monitor. I zivcira me kaj se moram preselit danas a nemam pojma kam. Uglavnom, poanta ovoga je da si ja jako cesto idem na kurac. No, neki ljudi su razvili tehniku protiv toga, ili su ju valjda oduvijek imali. Jednostavno me znaju razvedrit kad sam u najvecem kurcu, vjerojatno zato kaj se znaju smijat i vlastitoj nesreći. Takvi ljudi su zapravo jako rijetki iako svi briju da su takvi. Jesu kurac. I jesam i ja kurac takav ako u datom momentu nemam nekog takvog pored sebe, ko je 100 puta prosao slicna sranja, skala sranja nije bitna. Pospan sam jer pijem previse kave a ne spavam. I sve mi je presvijetlo. To mi isto ide na kurac. Valjda je danas dan kad mi sve ide na kurac. Ali nekaj se promjenilo. Nisam vise tuzan. Nisam vise zalostan i to. Ali mi zato sve ide jebeno nakurac. |
:)
Jutro je, 4:30. cekam da ful svane da se mogu ici voziti po gradu. Da napravim nekaj ne bi li pobjegao iz ovog horor mjesta. Vicu, vriste, jebu si mater i psuju boga. Nelogicni su vise no sto ja to mogu biti, a nerijetko jesam, bar po zacrtanim standardima. Kao sto mogu primjetiti, svatko ima svoj standard logike i to je u redu, ali ja tu ne zelim biti. Uzeo sam ostatke kave iz kuhinje i sjeo u mracnu sobicu gdje spavam s malim bratom. Negdje u ovoj sobi nalazi se sat.Znam, jer ga cujem iako ne znam gdje je. Jedan od onih tik-tak satova s placa. Sjecam se, moja baka je imala takav sat, samo nije bio plastican. Ali isao je tik-tak prilicno glasno i ja sam u nocima kada nisam mogao spavati slusao sat kako tiktaka i mislio si da to znaci kak vrijeme strasno sporo prolazi. Ne znam zakaj sam ja to tako vidio, ni dan danas. Spavao sam s bakom u krevetu i slusao kaj se zbiva na zeljeznickom kolodvoru. Tamo je bila zgrada, odmah pokraj. Bila je to tada ugodna buka, nemam pojma zasto. Cinilo se da , iako smo budni samo taj tiktakavi sat i ja, tam negdje ceka svijet ugodne iznivelirane buke jednom. Buke udaljenog događanja. Znao sam pasti s kreveta kak sam spavao s bakom. Tada sam se budio i znao slusati sat, gledati plavicastu zoru kroz skoro potpuno spustene rolete i slusati kolodvor. Nisam razmisljao ni o cemu. Jednostavno sam si znao vizualizirati partiju mah-jonga koji smo znali igrati, uvod u srpski dnevnik na prvom, jer sam volio animiranu zemlju koja se odmotava u slova. To mi je bilo fantasticno. Znao sam mastati o buducnosti. No, ta moja mastanja nikada nisu bila konkretna. Uvijek je bila masta emocije. Ne znam kako bi to opisao. Uvijek sam mastao postupno, po danima, mjesecima, godinama. Mastao sam o tome kako se osjecam koje godine i kojeg dana. Nisam imao konkretnu mastu o tome gdje i kako zelim biti. Znao sam samo kako se osjecam. I ugodna buka kolodvora uvijek je bila prisutna. Mastao sam o zalosnim momentima koje pobjeđujem na nemoguce i herojske nacine, mastao sam o prekrasnim momentima koje dijelim sa ljudima koji nemaju lica, mastao sam o tome da cu uvijek imati tu plavicastu zoru s kolodvorom u pozadini. I nikada nisam znao kaj se događa u mojoj mašti, samo kako se tko od bezimenih ljudi bez lica osjeca i kako se ja osjecam. Sjecam se, imao sam 12 godina i problema u skoli. S ponasanjem. Uvijek sam imao problema s ponasanjem jer sam uvijek imao nesto za reci. Ne znam da li je to zato kaj me nisu slusali ko klinca, ne sjecam se. Mislim da je to zato jer su me trpali informacijama. Svako informacijama za koje je smatrao da ce mi jednom biti bitne, ili da su mi upravo tada jako bitne. Isao sam kroz tadasnji pothodnik u skolu i iz nje, svaki dan. Razvio sam nekak bedasti okp. Opsesivno kompulzivni poremecaj. Svi to imaju, bar kao klinci. Manifest je to nekih bedastih trauma, nerazumijevanja, zbunjenosti. Pokusaj da se stvari ucine dobrima, rekao bih. Uvijek je u pitanju nivelacija ili izjednacenje. Sto napravimo s jednom rukom, napravimo i s drugom. Pocesemo li se po desnom uhu desnom rukom, to isto napravimo i lijevom rukom s lijevim uhom. Moze i kriss kross varijanta na to sve. Puno mogucnosti ima za pokusaj dovođenja stvari u virtualnu ravnotežu. Ja sam recimo, preskakao plocice u importaneu. Zapravo ne. Ne bih rekao da sam ih preskakao, vise sam izbjegavao one najmanje, kvadraticaste. Bilo je 6 tipova plocica. Siroke, velike, dugacke i ne znam, jos ih je bilo. Ja sam preskakao one najmanje kvadratice. Kod ulaza na stajalistu buseva, gdje je sadasnji mcdonalds je postojalo the area. 6 ostalih plocica između 2 reda malih. Malo povuceno unutra, recimo tamo gdje je sada duhan. Po citavih 6 plocica ja sam mogao hodati bez da ista preskacem ili zaobilazim. To je bio MOJ dio dana i moja pobjeda. Svaki dan minimim 2 puta ja sam prolazio onuda smjesec se kao nitko. Jer, kad mi je sve bilo grdo i sjebano, ja sam imao svojih 6 plocica za preci, 6 plocica za redom, nakon citavog pothodnika zaobilazenja. Uvijek sam isao tim putem, jer sam morao imati svoju pobjedu za taj dan. Svojih 6 plocica. S vremenom sam zavolio ove ostale plocice i bilo mi je zao kaj nikad ne gazim po njima, ali nisam htio. Nisam htio umanjiti vrijednost pobjede koja je toliko znacila. Jedan dan sam se vracao iz skole i na ulazu u importane me pogodilo uzasno grdo pitanje. Imao sam 12 godina i to pitanje me nevjerojatno morilo. Pitanje je bilo sacinjeno od samo jedne i najcesce izgovorene rijeci za jednog egoistu poput mene. Pitanje je bilo jednostavno – 'ja?' Zadrzao sam naviku preskakanja plocica iz postovanja prema vlastitom poremecaju ali novo pitanje preuzelo je apsolutno sve kapacitete koje sam posjedovao. Ja. Kak glupo. Nije mi bilo jasno kak to 'ja' postoji. Ali nimalo. Sada sam sjedio na podu bakine sobe, gledao plavicastu zoru, slusao kolodvor i sva ostala pitanja i mastanja su jednostavno nestala. Osim vizualizacije partije mah-jonga. To i dalje ne razumijem. Bilo mi je jasno kako postojim kao fizicko bice, apsolutno jasno. Nije mi bilo jasno kako se drugi bore sa spoznajom da postoje. Mislio sam da mora da ih to uzasno gusi, jer mene je stvarno mucilo. Borio sam se protiv 'ja' americkim ninjom, znakicima od mercedesa, tarzan slicicama, svime cime sam mogao ali ostajalo je tu. Nisam mogao s nikim o tome pricati jer bi me proglasili imbecilom. Kako sam ja mogao svoje 12 godisnje prijatelje pitati da li su svjesni toga da postoje? Da li su svjesni svoje svjesnosti? Mislim, nisam ja to samo skuzio, ja sam to osjecao, to me mucilo. Nema sanse da sam to mogao ikome reci, pa sam to drzao za sebe. Osjecao sam se prilicno vazno zapravo, otkrio sam da postojim i to je fakat bio big deal. S obzirom na to da smo imali prilicno veliku knjiznicu u tom stanu a i da mi se ujak bavio raznim stvarima koje nitko nije razumio, pricao sam s njim i zicao ga knjige. Ja njega nisam razumio 70% onoga kaj mi je govorio. Rekao sam mu to iako mi je bilo neugodno kaj ne razumijem jer sam slovio za prilicno bistro dijete. Naucio sam puno toga o astralnoj projekciji, zivotu Lobsanga Rampe, tehnikama postizanja astralne projekcije i svim tim stvarima koje ljude zapravo ne zanimaju. Iskreno, ponekad mi je bilo zastrasujuce slusat to sve kaj nisam razumio. Znao sam da se radi o stvarima koje ljudi opcenito ne razumiju. Ali nisam se nikad usudio pitat za tu 'ja' pizdariju. Nekak mi je to bilo malo too much iako mi se objektivno cinilo da je sve to pizdarija u odnosu na to kaj sam sve saznao i naucio. Kompletan zivot mi se odjednom cinio tako blesav i banalan uz sve ono kaj se dalo nauciti da smo se samo malo okrenuli drugim stvarima. Ali, nisam se zamarao time previse, ozbiljno. Baka mi je kupila c64. S monitorom. Nije mi kupila kazetofon, na zalost. U rijetkim momentima kad sam posudio kazic igrali smo dechatlon, scramble i eagle empire. Odlucio sam ne razmisljati o 'ja' više. Prestao sam preskakati kockice i zamjenio to zavrsavanjem hoda po stengama desnom nogom. Znao sam da me nitko nece poslusati, a ako me i poslusa da ce me u najboljem slucaju proglasiti nepodobnim za druzenje. Odlucio sam zaboravit da postojim i jednostavno postojat, bilo mi je jednostavnije to. I sad, u ovoj maloj sobici u kojoj bi trebao spavati s bratom sam se sjetio. Taj glupi jednostavni tik-tak me podsjetio na to da sam jednom odlucio bit malko neoptereceniji i zamjenit kockice stengama. I da sam jednom skuzio da sam svjestan i da to uopce nije bitna stvar. I da sam jednom mastao prekrasno, ne zamisljajuci nista, ne zeleci nista, ne ocekujuci nista. Samo random slijed zamisljenih emocija uz tik-tak, buku kolodvora i prekrasno plavicasto jutro. |