07.06.2004., ponedjeljak
interesantna stvar
|
je da me iskreno boli kita kak cete vi protumacit ovaj moj tekuci racun sa strane. svaki dan bacate gomile para na goli kurac a ovo je kao bezveze od mene. razmisljal sam si. opce nije bezveze. ja bi platio svakom covjeku ciji blog citam. 5kn dnevno recimo? bez beda. ako mogu toliko dat za fakin vecernji list, mogu dat i za neke misli koje nemrem procitat ni u jednim novinama svijeta. veli pepeljara da mi je blog otisao u kurac. pa je, kaj onda. otkud mi motivacija da pisem interesantne price, kad razmisljam o tome kak cu platit telefonski racun koji nabijam bivanjem na blogu recimo. ne primjer, da ja imam love, lebowski bi davno imao izdanu knjigu. i ta knjiga bi bila fantasticna. znate zakaj? zato kaj kad ti fino imas vremena posvetit se upravo tome kaj volis i sve kapacitete usmjerit na to, plus jos neki tamo talent, nemres fulat. ali nemres. ali ajde ti ili radi 8 sati, dakle 10 s putovanjem, pa dodi doma i samo se tako presaltaj na bilo kakvu kreativu. ma mozes kurac. da li to mozes ako dane provodic trazec posao, sredujuc si kak prezivit taj mjesec. isto tako mozes kurac. u ovoj priglupoj drzavi, nitko nikad nije jebao kreativce pol posto. ma koliko njihova kreacija mogla bit dobra. zakaj? zato jer od toga nema bas love. a o tome se radi. radi se o lovi. o obrtanju jebenih novaca. kako moja bivsa djevojka brije da sam ja kurac napravio u zadnje 3 godine, ne. i tako ce to percipirat 99% ljudi. ali ja sam u te 3 godine naucio pun kurac o harmoniji, aranziranju i opcenito masi stvari vezanih uz glazbu. no to se nece percipirat kao nekakvo postignuce jerbo se ne da opipat. gledam sad dragu miss soulflux ne. kak ljudi vole izvrtat istinu, to nije normalno. i sve se moze prikazat kao pozitivno i kao negativno, ma ono, moze se prikazat kako god fakin zelis. da nije tako, ne advokati ne bi postojali. ono s pocetka kaj sam htio rec. platio bi ljudima za blogove, da. platio bi marvinu recimo, jer me uveseljava. platio bi carici. jebe mater. pozvao bi onaj bend da mi nekaj odsvira i platio. mislim, di je bed? no, necu platit jer nemam cime. a nemam cime jerbo nitko mene ne zeli platit za ono cime se bavim. vrlo jednostavno. necu bit licemjeran u ovom slucaju. recimo, miss soulfux laze i sere. ali ja sam isto tako trebao bit kolumnist buga. i sjebao sam to. kak sam sjebao? vrlo jednostavno. rekli su mi da napisem kolumnu. reko dobro. i onda sam si ja nabio jos neki clanak na ledja, stovise, molio sam da mi daju da napisem taj clanak, dali su mi ali su rekli da nije toliko bitan kao kolumna i rekli da ga predam u odredjenom roku. reko ok i OBECAO sam da cu ga napisat u roku. nisam ga napisao. cura me ostavila, sav sam bio sjeban, a i reko, jebiga, rekli su da nije bitan kao kolumna. naravno, potpuno krivo, ali to je pogled na stvar koji mi je pasao tada. hm, ne pasao, nemrem to rec, bilo je previse zajebancije oko naslova, nadnaslova, ovog, onog a ja nisam novinar rutiner koji je to mogao samo tako odraditi i nisam ga napisao. nisam ga napisao jer me ostavila cura, bio sam sjeban i reko, dobro, imam opravdanje. stovise, imam RAZLOG. ali avaj! potpuno kriva brija, jer sad, kad sam trebao predat kolumnu, odjebase me. s punim pravom. nisam ispostovao rok i jednostavno nisam pouzdan. i nema sanse da cu ja sad krivit petrica ili olega ili svoju bivsu djevojku za to. sam sam si kriv. uzeo sam si to u zadatak, stovise, inzistirao sam na zadatku koji nisam mogao izvrsiti. da nekome sada jebem mater radi toga? ne, ne budem. ali ovo za posao...eh stara, tu je vec druga prica. no, nastavimo u revijalnom tonu. cinjenica je da cu ja nastavit pisat blog, da cu nastavit pisat pricice i da cete kroz tjedan dana moc skinut fakat dobru pjesmu. i ne zahtjevam lovu za to. ali covjek se fakat bolje osjeca kad dobije neku lovu za ono kaj voli radit. jednostavno sam osjecaj da se to cijeni je odlican. 20 lipa? 5 kuna? 20.000 eura? meni isti kurac, iskreno. jer cu to ionako raditi zato kaj to volim. |