02.06.2004., srijeda
niš
cekam posao koji nikak da se pojavi iako je šatro ziher, recimo da mi je toga lagano pun kurac, potrosio sam i ono malo love kaj sam imao, iz zgužvane kutije se vadi jedna od 4 zadnje cigarete i udri. ležim tu na podu u novom stanu i smrdim si. zato kaj se nisam otusirao. uvijek mi je to bio bed kad sam se useljavao u novi stan, totalno. tusiranje. bed mi je bio i raspakirat stvari i postavit ih na svoje mjesto. onak, uvijek sam imao filing jebote, pa ovo nije tvoj dom, nimalo, koji kurac stavljas stvari okolo, zakaj? i onda ja sebi fino objasnim da stavljam stvari okolo jer sam se uselio i jer cu kao zivjet tamo jedno vrijeme. kad se onda nas dva ja dogovorimo oko toga, prođe još osamsto vremena i stan je do onda u kaosu. nekak nemam pojma kaj cu kam metnut zapravo. ne da mi se ni plahta metat. sinoc sam spavao bez plahte, jebes plahtu. ali guba je stan, da ga jebes. no, nekak nisam jos doma tu dok se ne pokenjam, ne otusiram i pijan ne padnem preko necega. i ne pokaram na ovom krevetu. to su stvari koje moras napravit da bi bio doma. neki dan sam dao najboljem frendu svoj golemi televizor. danas cu istom tom frendu morat uzet taj televizor. tuzno ali jebiga. bar po prvi put u zivotu imam kabelsku. valjda imam, nemam pojma. i uzet cu su dsl, oh yes, oh yes. te neke stvari moraju veselit covjeka, ali naravno, samo ako se pojavi onaj posao s pocetka price. i da, gospođa ciji je stan, ne ova koja mi ga je izdala, nego ova ciji stan je je sva zbunjena da kak to da sam ja vec uselio i hoce da ju nazovem, da ona zna ko joj zivi u stanu. pobogu, gospođo! morat cu ju sad nazvat dakle. idem sad navecer na kavu do dragih si virtualnih frendova. jebote, kak je internet nenormalna stvar. sad, ja nemam pojma kaj bi bilo da nema neta. ja sam ovisan, ne? i sad, da li bi ja bio u sretnoj vezi da nema neta ili bi se mucio u nesretnoj? jer jebiga, cinjenica je da dosta nas bjezi na net zbog nedostatka kvalitetne RL komunikacije. ili bjezimo uopce od RL komunikacije koja nam se ne sviđa? nemam pojma, fakat nemrem rec dal sam ja bjezao od komunikacije koja mi se nije sviđala u onu koja je neopterecena ili od nedostatka u ikakvu. umoran sam danas iako sam se probudio u 1. zapravo nemam kaj pametnog za rec danas, ni glupog. danas je jedan od rijetkih dana kad bi samo sjedio pred televizorom i gledao telku, nemam inspiracije za ama bas nikaj. i super su mi ti dani. tak vjerujemn funkcionira vecina. umorni su i samo bi se legli i imali mira. e, pa ak su u mojoj blizini, ne budu imali kurca mira. i sad kad konacno imam takav moment, nemam ga s kim šerat i pokazat da sam bar jedan dan u godini normalan. bas bi sjedio pred televizorom i gledao debilane. no, nemam televizor i imam babu za nazvat. nadam se da nije neka vještica, bila je prilicno cudna na telefon kad sam ju zvao prvi put. gomila pitanja koja meni nisu imala smisla. ali valjda ce bit ok. |