20.06.2004., nedjelja
vecerasnje misli
|
Veceras sretoh fana. Fana koji je to u real lifeu iliti u pravom životu. Kao prvo nemrem vjerovat da taj tip zna ko sam ja a kamoli da mi je fan iliti obožavatelj. Totalno me popljuvao radi članka u areni. Ja njemu a ni sebi nemrem objasnit da drugacije nisam mogao jer sam kreten. Onda, pola sata prije ponoci bivsa mi je poslala dvije poruke. Jedna sadrži broj računa za telefon u hrvatskim novcima a druga poruku 'pun mi jr kurac plaćat tvoje račune'. I jedna i druga sadrže informaciju o tome kako bih trebao vratit auto njenog tate. Njoj. E, pa jebes mi mater necu. Dostavit cu joj 500 kuna za racun, sto je vise nego sto je racun i nazvat njenog tatu, koji me je ionako uvijek vise volio nego ona i pitat ga da mi ostavi auto jos malo. Jebemu mater, nikad necu skupit 2700 kuna za auto ovako, taman da nastavite uplacivat ovako odlicnim tempom. Slusam ovu svoju stvar, toje st refren, prokleti sam narcis, ali pobogu, nisam. Kako bih ja htio da samo mogu svirat. Meni se ljudi smiju radi te recenice. Ali totalno mi se smiju. Bas ono, jadan si, odjebi smiju. E, pa jebes mi sve, necu. Onaj 'fan' je rekao da jedva ceka da izdam album. Ja stvarno nemam pojma ko je taj covjek. Ali on je rekao 'šuti i sviraj'. Tu se zajebo u startu. Ja, koliko god gluposti imam za rec, nikad necu sutit. Znate kaj mene jebe? Da ja nisam toliko opterecen svim ovim sranjima, vi bi imali price takove da se kompletni narudlate, da ne spominjem čuču i jaja na dlakama. Skuzio sam to totalno. Da fulavam jebenu poantu. Mislim, šaljite mi novac. Obožavajte me. Imate zakaj. Ja se nadam da cu uc u taj jebeni big brother pa da du svojom poremecenom pojavom to dokazat totalno. Ja vam fakat vidim sva ta sranja totalno romanticno. Recimo, ova mi posalje poruku i ja bi trebao bit u kurcu. Ali onda se sjetim recimo totalne gluposti. Refrena things of less importance. Ona se tako primila tih stvari. Jako. Ja šatro nisam. Ali jebote, znam to. Ne želim to. A dok se sjetim kompletnog teksta place mi se. Ali ne budem. Pricao sam s legionom veceras. Njega je cura ostavila nakon 5 godina i 4 mjeseca nakon toga ne samo da živi s drugim tipom 2, nego se za 2 ženi. Zar je jedan loš vic razlog za tako nešto? Žene nakon prekida uvijek traže opozit. Ali totalni. I onda briju, to je to, ostalo smo iskusile. Kako jebeno pogrešno. Sve vi koje ste bile s poremecenim likovima (ti pogotovo znas o cem pricam) znate koliko je to tesko. Ali to je totalno rewarding jebote, vise nego ista drugo na svijetu. Pobogu, ja vam jebeno pišem pjesme. Ja ih pjevam. Vama, u picku materinu, samo vama. ONA je mene pitala da li sam joj ikada pisao pjesme. Kaj sam joj mogao reci? Zivio sam jebene pjesme radi nje. Recimo, volio bih da hrvoje i nives mogu cut things of less...ali nece. Jer ce ozi rec da ne valjam i da sam smece, opet. A meni je hrvoje recimo tako super lik. No, ja nisam tim ljudima super lik. Ja sam jebeno poremecen i nestabilan. Ajd u picku materinu. I molim vas, veselite mi se s daljine, veselite se mojoj kreaciji s daljine. A znate toliko vise o meni od ikoga. I svima nam je tako svejedno zapravo. Meni je svejedno jer nemam izbora. Ne mogu si dopustit da mi bude stalo do icega. Jer me jebeno boli odbijanje. Jer me boli kad znam da me odjebete jer sam drugaciji. A ne zelim biti drugaciji. Naravno da uzivam u tome iz konteksta talenta i sposobnosti, ali pobogu, da li je to jebeno bitno? Nije jebeno bitno, nikad nije bilo, nikad nece biti. U kojem god društvu, nikad nisam bio dio društva nego je bilo društvo + ja. Zakaj je to tak? Nikad necu kuzit. Zakaj se mene uvijek percipiralo ko nekaj i nekog posebnog iako sam ja htio samo biti dio? Ma dobro, nije to toliko bitno,fakat. Meni treba zena sa bar 20 onih nekih iq bodova vise od mene. Prekrasna. Tolerantna. Veli frend, ta te ne bi ni pogledala. Mozda. Ali ako bi, razumjela bi me. Ja se ne znam borit s glupljima. Potuku me u roku 2 recenice. Fakat nemam kaj za reci nakon toga. Ali jebemu, daj dođi neka TI i jebeno me uništi argumentom. I reci mi da je lijepo baviti se glazbom. I reci mi da sam u redu lik. Nemoj mi reci da me volis, nemoj mi reci da me obozavas i da ces to vjecno ciniti. Samo mi reci da nisam tako loš. Reci mi da sam ok. Odigraj partiju wormsa sa mnom. Reci da znas igrat jebene lemmingse (svaka slicnost s pravim osobama je fakat slucajna) i da volis mjuzu s komodorca. Isuse, koje ja bolesne stvari zelim. Ali ono, ne razunijem zakaj se razlikujem, fakat. I sad, idem spavat. I sutra cu dat novac posuđen za auto za njen jebeni račun. Dosta je kurčenja. To sam mogao s Anom. Jer sam znao da cemo uvijek bit bit prijatelji. Mi nismo. Picka mu materina, nismo, nit cemo ikad bit. I jebote, da, zelim da cujes moju muziku. I zelim da osjetis nekaj uz nju. I droljo, u picku materinu, zelim da se prepoznas u recenicama koje pjevam. One nisu nužno ružne. Možda nisu uopce, nikad. |