da, popušio sam
totalno sam popušio i ne znam kaj imam za rec osim toga
nisam sretan, nisam jebeno sretan kaj sam popusio od cure koja mi je dala kompletan novi svijet i onda ga samo tako uzela
i sjeban sam preko svake mjere i ne kuzim zakaj stvari uvijek moraju tak zavrsit za mene
uvijek ima bolji, u boljoj poziciji, koji vise daje, koji bolje ovo ili ono, ili ga se jednostavno vise isplati voljeti. ili ga je lakse voljeti.
a ja odem u kurac po ne znam koji put.
i nije joj nikak lako, ali uspjet ce, nije sama u svom sranju, drzim joj fige, stovise
odbio sam bit usrana jadna komponenta u necijem zivotu i jebes mi mater ako bi IKAD pristao na to
bit nekome samo komadic. nije stvar ega, stvar je ispunjenosti. nikad vise necu pristat na nekog kog ne ispunjavam i ko ne ispunjava mene
no, ni on ju ne ispunjava, cim sam ja postojao u njenom svijetu
samo kaj se on pomirio s tim, a ja nikad jebeno ne bi, nikad ne bi proveo zivot uz nekog za kog znam da mu nisam dovoljan kao osoba
nema jebenih kompromisa u ljubavi, nema
bivsa me voljela radi seksa
ovoj sam tak drag, poseban, najposebniji cak
marš u pičku materinu
nikad jebeno više
ni-kad
p.s. brisat cu komentare na ovom postu, sve
so, don't bother...
Post je objavljen 25.07.2004. u 22:44 sati.