09.07.2004., petak
kako sam zapravo bio sretan kao prodavac mobitela na kolodvoru
Da, bio sam sretan. Gledam dole komentar. Kuiš, tićbra live da bi ga dezintegrirali da si pusti pearl jam u firmi. Ono kaj ja imam reć o tome sada cu reć. Radio sam na tom autobusnom kolodvoru kao prodavac te serviser mobitela. Sad cu ja vas malo uvest u svijet popravaka tih elektronskih naprava. Prvo, kak sam ja dobio taj posao? Kao sto sam dole bacil primjer svojih mailova, u ovu firmu sam poslao sličan. Išao je ovak nekak:_____________________________________________________________________________________________ Bok! Zovem se drito konj i kužim kompjutere i mobitele. Dolazim na vrijeme ako mi na vrijeme date lovu. Radim ko zmaj. Postovanje. Drito _____________________________________________________________________________________________ Reko, kurac cu dobit a ne posao, ali sam se jako dobro zabavljao. Tak sam i u hgspot slao molbe sa «grafička kartica je ono kaj iscrtava zmaja a ako je bolja, on se ne trza» i slicno. Uglavnom, pozvali su me na razgovor i ja sam posao dobio istu sekundu. Moram napomenut da je firma veri mač alajk cvjecarnici iz alana forda pa sam se jebeno uklopio. Odmah drugi dan su svi otišli na godišnji i mene ostavili samog u dućanu s iskljucenim telefonom. Da li moram napominjat da o popravcima mobitela nisam golog kurca znao? Sad, tu je bio još jedan faktor o kojem ja pojma imao nisam. A to je bila milostivica koja je furala dućan-partner shemu. Ona je mene taj drugi dan nazvala i pitala kaj sve imam u dućanu, dok nije došla do punjača za neki mob koji košta ono, milijardu kuna. Reko, kaj ce nam to, pa tu dolaze samo šljakeri i cigani na što mi je ona jebala majku. Fakat, opsovala mi je mater žena. Reko, divna žena. Nikad ju vidio nisam a vec si je dobra s mojom familijom. Uglavnom, rekao sam da to nije moj posao i da se obrati mom šefu ako joj nekaj nije jasno. Ono kaj meni nije bilo jasno je da su oni skupa. Tu sam se grdo zajebo. Grdo. Prvi mobitel koji sam popravio je bio siemens s25. Otvorio sam ga i vec sam potrgao još 2 dijela. Reko fak. Pljunuo sam na maticnu plocu i obrisao ju prstom. Proradio je. Reko, to care. 100 kuna, molim. Uglavnom, nemojte mislit da selotejp, bypass bakrenim žicama i slicne debilane nisu u vašim mobitelima nakon popravka, cak i kad ih dofurate iz ovlaštenih servisa. Nemojte to ni u ludilu brijat. Jer jesu. Otkupljivao sam rabljene mobitele, oh yes. Bio sam jebeni car toga. Tu sam furao šefu toliko love viška da to nije bila istina. Ono, otkupim spojebani c35 za 20 kuna (da, 20 kuna, niste nikad sreli uvjerljivijeg trgovca od mene, ne) skupa s punjačem i onda ajmo. Display 200, tipkovnica 50, vrata 70, pojacalo signala 200....ili sam znao otkupit telefon za stotku i zdilat ga za soma. Naravno da se tu i tam dogodilo da sam dobio 2 telefona za stotku, pobogu, frajer nije prijavio ni mene ni obrt, zakaj ne bi za sebe restaurirao jedan i zdilao ga preko oglasnika. Žal mi je kaj nisam krao, jebeš mene glupog. Tu i tam sam obrnuo koju kunu za sebe, ali to nije bilo ni 5% od onog kaj sam mogao. Mislim, kaj da radim ak mi je placa 1600kn od kojih dobijem 1400? No, zato sam tako i radio. Vi ne bi vjerovali koji debili su meni dolazili. Da nije bilo foruma, ja bi poginuo jebeno. Umro od tuđe gluposti. On bi mobitel koji ide u svim smjerovima. Reko, koji kurac me pita. Ne, on oce mob koji ide u svim smjerovima. Bilo je zajebano kad mi ih se zaredalo 5 ili 6 za redom a meni su frendovi došli na kavu. I onda, ja sam vec postao imun na sva ta sranja, nisam ni primjecivao kaj me sve pitaju, dok nisam skužio frendove kak hiperventiliraju u uglu, držeć se za nekaj da ne padnu od smrti smijehom. Onda fino padneš pod pult i krepaješ od smijeha te u momentima kad mozes nekaj progovorit a da to nije neartikulirani urlik veliš khm, samo tren, tražim centrifugalni oscilatorni mahnfeder il tak nekaj. Jedna babuljaga mi je ostala u fantasticnom sjecanju. Dođe ona i veli kak joj baterija kratko traje. Nakon toga se sa svojom stopedesetkilaškom guzicom sjela na onaj mali mali trokurac od stolca i krenula pricat. Pricali smo bezveze jedno pol sata a onda mi je dopizdila. Reko baba, kaj ne valja s mobitelom? Veli ona baterija. Reko koliko traje? Veli ona 5 dana. Skoro sam ju poslao u kurac. Reko, toliko i treba trajat. Veli ona a, ne. A, ne ne. ZNA ona da u NASI imaju tehnologiju da njen mob može zdržat mjesec dana bez punjenja. Obnevidjeh od užasa. Reko, gospođo. Smirio sam se. Samo jedno sam mogao napravit. Rekao sam joj da ode doma a da cu ja nazvat nasu i javit joj cim nam odobre ekskluzivno zastupnistvo za nasa nokia baterije. Otišla je. Dio mene umro je taj dan. Mislim, sve je bilo ok, iako je placa bila za krasan kurac i družio sam se s ljudima za koje nisam znao kak prelaze cestu a da ih ne ubije kamion. Ono, morao sam im ja utipkavat bonove, frajer hoce bateriju za motorolu s brojem. Nemreš mu dokazat da to tak ne ide. Sve je bilo ok do momenta kad me ostavila cura. Eh. Onda sam počeo pit. Ili nastavio, kakogod. I onda me živo bolio kurac za to da li cu kaj prodat, popravit il bilo kaj. Glasno sam slušao mjuzu, al ono, toliko glasno da nisam cuo mušterije kaj mi govore. Bolio me jebeni kurac kaj mi govore. Brijem da je playlista bila as follows: chris cornell – euphoria morning, flc – 100% colombian, tool – aenima i tak.... Zanimljivo je bilo to da ti oni dođu i seru nekaj kak je ovo il ono preskupo a ti ih izvrijeđaš ko pse, ali totalno, explicite ih pojebeš i veliš im da ti odjebu iz dućana a oni se za 5 minuta vrate natrag, ISPRICAJU i kupe još skuplji mob. Ljudska psiha je fantasticna stvar. Dobro, postojao je dio kupaca koji me mrzio ko psa, ali uvijek su dolazili natrag, uvijek jebote. Kasnio sam na posao redovito. Jebiga, zivio sam u dugavama a taman sam ostao bez love, cure i auta. Bolio me krasan kurac. Šef je prijetio otkazom, bend mi je srao. Reko odjebite svi. Super mi je bilo kak sam jednu vecer ostao u gradu u nekoj narodnjackoj birtiji do 6 ujutro i nije mi se dalo ic doma pa sam otisao spavat pod pult u ducan. 10 sati, telefon zvoni, šef brije kak opet kasnim. Reko, ne kasnim, spavam pod pultom. Pijan sam. Jedini sam imao kljuc, tip je došao donijet robu u 8 i nije me primjetio kak virim ispod pulta a nije mogao uc u ducan. Hehe :D Uglavnom, sto se tice jebanja matere mjuzom. Kak me ova ostavila, bil sam totalno sjeban. I sad, mamuran sjedim jedan dan za pultom i NJENA poruka. Uf. Automatsko sranje u glavi. Puštam meshuggah preglasno i tjeram kupce sa «cura me ostavila, nisam raspoložen, izađite mi iz dućana, SAD». To je fantasticna terapija. Onda oni seru a ti ih pitaš da kaj kurac, ko tu prodaje, oni ili ti. I da li im se da ic negdje drugdje kad su vec došli sim. Naravno da im se ne da. Sunce ti jebem, a da su mi samo dali malo vecu placu, ne bi bilo tak. Ovak sam svaki mjesec samo odnio placu na poštu. I nastavio žicat za gorivo i klopu. Horor. Onda je ta neka mala kaj je radila sa mnom pocela maznjavat mobove. Tip je mene okrivio. Onda sam ja poceo ne dolazit na posao. Pa me nagovorio da ostanem radit ručkom. Jebote, mene uvijek klopom najebu da nekaj napravim. No, kad mi je odbio isplatit zadnju plaću jer sam kao krao mobitele, poslao sam sve u kurac i dao otkaz. Ono kaj hocu rec. Otvorite svoje mobitele i kompjutere. Potražite taj selotejp. Potražite tu bakrenu žičicu. Potražite to super ljepilo i komadić kartona. Jer tamo su. I pitanje je vremena kada ce doci do izražaja. ;) a da znate samo kako se garancije rade.... ;) :D |