21.07.2004., srijeda
nu!
|
Opet nemrem spavat pa se šuljam na dvorište i uzimam svoj deset metara dugačak kabel za spojit se te se spajam. I fakat se moram preselit danas. To podstanarstvo je fakat kučka. Ne jebem, ozbiljno, pogotovo kad živiš sam. Ono, košta previše, u tuđem si prostoru i ne smiješ apsolutno nikaj radit kak bi htio. Održavanje podstanarskog stana? Ma kurac moj održavanje. Za koga? Za to da se jedan dan moraš maknut....ne bi bilo, ne. Cekam 6 sati da si mogu otić po pljuge. Nekak vegetiram tu zadnjih par dana. Vani je toplo, lijepo, super je. A ja vegetiram. Kupio bih si fiću. Da mogu do frenda u goricu. Otisao sam do dućana po pljuge. Ne radi, pa mi je vlado dao dvije. Gledam živine po dvorištu...željko se rasteže, hektor jede travcice u vladinom dvorištu, ostali čore. I totalno me interesira kaj briju. Kaj njih jebe u ovom momentu. Ne, ne jebe ih nedostatak sna. Ne jebe ih kak budu zgledali na razgovoru za posao, kakvi ce ispast pred komadom i ne jebe ih koliko su korisni. Ne jebe ni mene pretjerano. Ali hektor nemre optužit francu da mu je sjebala prezentaciju pravilnog natezanja grančica po vladinom dvorištu i tako mu uništila karijeru u 'mačak z dubrave d.o.o.'. Nekak mi se čini ok to. Bit pes. Neki pesi dobivaju po pički i zvezani su na lancu. Odvratno. Neki ljudi žive u kartonskim kutijama i ne mogu nikaj sa životom. Isto odvratno. Potencijalni vlasnici pasa i inih životinja postavljaju uvjete za živinu. Mora bit prugasti, s tockicama, kad te gleda, onda da te gleda na koso ko iz filmova, kenja u veceju, nosi šlape, čuva kuću. Oglasnik. Podstanarstvo. Studenticu, nepušača, zaposlenu osobu, prednost slavonci, djevojke, liječniku, isusti sve. Koji je jebeni kurac ljudima? I to naravno dolazi u paketu sa prekrasnom cijenom od minimum 150€. Plus polog, plus režije. I onda ti šljakaj. Šljakaj da bi isporučio kompletnu plaću za to. Ja bi radije bil pes. Taman da sam onaj koji dobiva po pički. Boli me kurac. Šnjofam dupe sebi i drugim pesima, jedem kaj mi daju, žvačem travu kad mi je zlo, lajem na prolaznike i šupke u uniformi. Tu i tam me se podraga, ma jebeno. Sjecam se kad sam živio u ful velikom stanu koji nisam puno plaćao. Pitao sam dragu da dođe živjet sa mnom. Odjebala me. Reko, zakaj? Da joj je dobro doma, da niš ne mora plaćat i da ja nisam uredan. Reko jebemu sve, budem uredan ako dođeš živjet sa mnom. Onda imam zakaj i za koga bit uredan, jebeš ti to sve ovak. Nope. To joj je dodatni trošak. Poslije je rekla da bi živjela sa mnom ako bi ja plaćao sve. Pušio sam to, htio sam da živimo skupa. Al jel, ostavila me pa to nisam doživio. Hvala bogu. Fakat se pitam zakaj smo opće bili skupa. Kaj to namece neku posebnu odgovornost? Ne kuzim. Uvijek se moš iselit i bok. Pokupiš stvari i odeš doma. Ma ono kaj hoću reć je da mi je dosta podstanarenja. A moram, fakin moram. I nikad se necu riješit tog. Bit ću vječni jebeni podstanar. Ili ne? Dobit cu na lotu? Nekaj bu se dogodilo? Nemam jebenog pojma, ali fakat. Ovo je jedan od onih momenata kad nisam sretan kaj si nemrem skuhat kavu jer stara spava na madracu preko jer je moja sestra ipak došla doma, ali vjerojatno isto tako samo jedan od momentata u kojima sam živčan jer nemam pljuge i čekam da se otvori dućan. Kad se dućan otvori, sva glad svijeta, svi problemi podstanarstva i sve pizdarije su riješene. Jer bar imam cigarete. |