08.07.2004., četvrtak
Dublin - prvi deo
Nisam spavao čitavu noć. Bilo mi je nekak sjebano, sjebano do jaja. Malo sam gledal kroz prozor, malo u ekran, malo sam gledal nju. Jebemti mater, bila je prekrasna. Plakala se malo tu vecer. Nije imala obicaj plakati, nikad. Rekla je da joj se cini da se nikad više ne budemo vidjeli. Ja sam rekao da joj kaj brije i bacio joj zagrljaj s poljupcem. To je zadnji put da sam vidio da joj oci u mom prisustvu mijenjaju boju iz smeđih u zelene i gubil sam se u njima. Skroz. Zaspala je a ja sam samo gledal malo sim, malo tam. Kurac, reko. Odlucio si i sad se nosi s tim. Nosi se u pičku materinu kaj nisi do sad niš uspio napravit. Mislim da sam onak u polusnu proveo jedno dva sata do vremena kad sam se trebao probudit. Frend je cekao dole s autom. Uzeo sam torbe i sranja, nije me htjela pratit do auta, rekla je da joj je preteško. Oči su joj zasuzile i sam je onak preslatko, kak to samo ona može rekla «suzica ide...»... U pičku materinu, reko. Sišao sam do auta i lagal si kak bu sve ok. Ušel sam frendu u auto i krenuli smo. Bio mi je bed malo. Ma kurac, puno mi je bio bed, ali uspješno sam pobjegao od toga. Kao žene koje ne mogu donijet tešku odluku, tipa prestrojavanje ili bočno parkiranje, bježao sam od jedne u drugu. Vozili smo se, zajebavali, jebote idem u europu kuiš akcije. Pisao sam joj poruke, sve dok nisam ušao u jebeni roaming. Kakav kurčev roaming sa prepaidom. Reko, sve 5. Došli smo u Graz. Vec se dalo naslutit. Kava milijardu kuna, mineralna pola milijarde. Jebala me baba da di mi je karta iz londona za Dublin. Reko baba, eto ti šifra. Trebala mi je šifra koja je naravno bila u lapu kojem je baterija krepala i jedva smo našli šteker. Sredili smo karte i sjeli na milijardnu kavu. Ma nemam pojma koji mi se goli kurac onda vrtio po glavi, da me šoraš ko pesa, da me spojebeš regresivnom hipnozom, ne bi dobio informaciju, bio sam zapravo totalno tup iako se nisam doimao takovim. Ušao sam u avion s plasticnom vrecicom i lapom. Pokraj mene su bili nekakvi imbecilni ljudi, toliko imbecilni da sam ih htio pobit napalmom makar se i otrovao. Bili su pijani, glasni, kretenoidni i nisu znali engleski. Sjedil sam na onom sicu skroz do prolaza. E, nisam pojma imao koliko ce me sjebat uzlet. Isuse, koji odvratan doživljaj. Onak, osjetil sam promjenu visine u bulji, zavrtilo mi se i sva ta sranja i vjerojatno sam napravil facu ko da cu eksplodirat. Kaj je najgore nikaj nisam vidio, ne. A osjecao sam se ko da mi neko čupa mozak i mece u praznu teglicu od krastavaca koju ce potom napunit nekakvim neugodnim plinom. Gledao sam retardirane suputnike tražeć razumijevanje. Nikaj nisam vidio jebote, sve duplo, njihov kretenizam se poduplao, buka je bila nesnosna. Reko ajde maloumni debilu, sam si si kriv, da nisi ko dijete miješao tripove, tablete raznih boja i oblika te goleme kolicine pive, sad bi ti ovo bio guba doživljaj. Ovak nije bio, vjerujte mi. Svaku promjenu visine ja sam osjetio kao rovanje po mozgu ili upuhivanje zraka u lubanju. No, gejpederski stjuard i pripadajuce drolje su bile ful ljubazne i dali su mi da se legnem otraga nakon nekog vremena. Jebote kak taj ryanair ima male avione, male siceve, sve je malo jebote. Niš, prezivio sam i to. Sletili smo u london koji je bio pod jebenom maglom i ja sam si mogo odigrat nightmare creatures na aerodromu. Sad, nakon kaj prehodas duljinu 6 stadiona da bi došao do onih nekakvih mjesta na kojima oni odluce da li si podoban ili ne, jebu te ko medveda. Ideš na blagajnu za seljacine iz razjebanih banana zemalja kao što je naša. Popuniš neki kurac di te pitaju da kaj ovo ono, kaj oces. Popunim ja to i sad...kako me baba ubila. Dam babi pasoš, dam babi papire i pita mene baba a kaj ces u dublinu. Reko, idem se turizirat. Veli ona aha. A dal poznas koga. Ja reko poznam, ali da li je to bitno. Veli ona odi sjedi tamo. Jebemti mater, svi cigani su prošli a ona mene jebe. Pa kaj tak sumnjivo zgledam? Prođe 15 minuta i eto babe, zove me. Veli ona imaš adresu osobe koju poznaš? Reko imam, ali mi je u lapu kojem je baterija voda, dajte mi šteker i sve 5. Veli baba odi sjedi. Sad sam joj vec opako jebo mrtvu anglosaksonsku mater u guzicu. Još 15 minuta. Dolazi baba i pita di bum spaval. Ja sad vec vidno razjeban vadim 'top 10 dublin' knjižicu iz vrecice i reko gle baba, tu bum spaval, biraj mater ti jebem di bum spaval. Još me jebala jedno 15 minuta prije nego kaj me pustila. Sisaj, reko. Sisaj dva. Imal sam veliku torbu, lap, ma masu pizdarija sa sobom, još jednu veliku torbu na leđima, vrecicu, sve sam imal. Kao zadnji balkanski kreten, nisam imal pojma di pokupit stvari. Tupo sam gledao u onaj ekran koji je svima govorio nekaj osim meni. Bio sam bilo gdje samo ne tamo gdje su moje stvari. Pitao sam ljubazno nekog oronulog starca u uniformi da mi veli da di su moje jebene stvari. Reko je eto, tamo su, vrte se. Reko fala fosil i krenuo tamo. Nisu bile tamo. Svi oni ringišpili su se vrtili sa stvarima koje nisu bile moje. Reko, koji si ti jadni balkanac. Užas. Nakon još 15 minuta potrage, našao sam odgovarajuci ringišpil u jedinoj prostoriji s ringišpilima i koja je imala samo 3 ringišpila od kojih su samo dva bila upogonjena. Koliki kreten moraš bit za tak nekaj? Uzeo sam svoje stvari i otišao tamo gdje je pisalo da dolazim u miru. Otišao sam predat stvari kukuruznom osoblju i krenuo prema avionu. Opet masa hodnika, jebeni labirinti do aviona a to je šatro mali aerodrom. Reko super, fantasticno. Ne zelim vidjet veliki aerodrom. Upoznao sam neku pičku i zapoceo balkanski čitčet. Imaš dobre sise, rekoh. Ne, serem, nisam to rekao, nije imala dobre sise, ali bila je šveđanka. Ukrcali smo se u avion i ovaj put sam si uzeo sic do prozora. Reko, sad me necete jebat s promjenama visine a da ih ja ne vidim. Jebote, kak je to dobro. Onak, letiš iznad oblaka i sve zgleda predobro, možeš si zabrijat da si negdje iznad zaleđenog sranja i samo cekas pingvina da se pojavi. Super je i to kaj si iznad oblaka pa ti je uvijek toplo. Taj drugi let je bio relativno ugodan iako sam bio premoren jer nisam spaval citavu noc. Spustili smo se ispod oblaka i skužio sam da je vrijeme za jebeni kurac. Odvratno. Super je bilo vidjet rupe u oblacima i kak sunce obasjava samo neke dijelove situacije na zemlji, fakat. Onak, sve tmurno i u kurcu a ti vidiš sunce kako obasjava samo pola nekog seoceta. Slika i pol. Dođe ti žao ovih iz donjeg luga. To je meni ta spika. Isto tak sam vidio predgrađe dublina koje je zgledalo ko one kućice iz monopolija samo smeđe. Reko fuj. Niš, gledal sam tak okolo i cekal da se spustimo. Reko jebote, faco, u dublinu si. Ne znaš kak i zakaj jer si glup ali jebiga, u dublinu si. Spustismo se i ja sam pokupio stvari. Sve je bilo dobro. Reko odlicno. Našao sam vodafonov netcafe na aerodromu, kupio broj za mob i ukljucio forum i icq... Neš ti glupog ovisnika. Reko ljudi, stigo sam jebote, stigo. Faca. Nisam imao pojma kam cu sada, s kim, kako. Ali stigao sam u dublin. Prvi dio misije bio je ispunjen. Pička u net cafeu nije mi naplatila korištenje neta. Ljubazno se nasmješila i rekla buraz, vidimo se. Reko, vidimo se stara. Krenul sam prema nekakvom sredstvu prijevoza do centra. Jebena kišurina je padala i ja sam zapalil pljugu ispred aerodroma šaljuc poruke voljenoj osobi. Niš, popušio sam i krenuo prema taksiju, reko, valjda nije skupo....aha, nije skupo... (to be continued) |