Dakle, došao sam u lloret i osjecao sam se jebeno ninjasto. Znal sam da sam joj prije nego kaj je odlazila pricao o birtiji gdje smo se mi najviše rastočavali jer si dobio tekilu uz malu pivu. Reko koka, tam si odi, birtija je mrak, muzika je taman ono kaj mi mladi tinejđeri volimo, svi su ludi i nezaboravni i ono, tam odi. Ovi su me ostavili tam negdje kod svog hotela i ja sam krenuo u akciju. Birtija se zvala higwayman pub. Sveta misija bila je skoro pa ispunjena. Samo sam još trebao naci djevojku samo takovu i dinamo. Šetal sam se okolo, diveci se cinjenici da nisam popušio kiturinu po putu. Uzel sam si pivicu i šetal se pored arcade pizdarija gdje sam godinu ranije s doomjamom igrao virtua fighter, pokraj birtije gdje su se održavala neka natjecanja u lokanju i tak. Hodal sam prek plaje, mislec eto, ma srest cu ju ziher. No nikaj. Dok nisam došao do highwayman puba. Srecica moja.
Mislim da mi je polomila kičmicu kak se zaletila prema meni i zakucala me u zid. Onda sam znao da me jako voli, ali nisam bio ziher da nije iz osvete isto tako. Ono, budalo. Ona je naime dan prije nazvala moju susjedu, tak smo se mi znali cut jer ja nisam imao fon i moja glupa sestra joj je rekla da sam otišao u španjolsku s nikaj para te se ova zabarikadirala u sobu i histerizirala da bum poginul. Reko koka, ljubavi...nemrem poginut ako je misija sveta. Poslala me u krasan kurac i poljubila tak da pogineš koliko je dobro. Od ovoga se gine, koka, od ovakvog poljupca, rekoh. Ma jebote koji je to susret predobar bio, bili smo ko sijamski blizanci, nismo se micali jedan od drugog ni milimetra. Dok se ja nisam napio i napušio marokanskog hašiša s njenom prijateljicom. Jebiga. Ne vidiš onda baš najbolje. Malo smo se svađali, brijem jedno 30 sec, morali smo, mi smo se uvijek svađali radi sranja, ali to smo radili jebeno strastveno. Nema tog filma ili kazališta.
Uspio sam poslat dva njena pijana prijatelja prema barceloni dok su pitali gdje je hotel. Kao, bio sam ja tu godinu ranije, kaj kurac, ja cu objasnit. Nisu me voljeli. 45 minuta su hodali prema barceloni prije nego kaj su skuzili da vise nisu u naseljenom podrucju. Mislim jebiga, ko im je kriv kad piju i slušaju mene koji sam obnevidio od hašiša. Njena frendica je palila razglednice i papire. To ljeto sam prvi put snošajio u prisustvu ljudi koji šatro spavaju. Na pomocnom krevetu. Bilo je prekrasno, jebeš mi sve. Isto tak sam prvi put zaspao na zahodu seruć i lagano polomio glavu koja me uspavanog pretegla prema zidiću koji je zahod dijelio od hodnika. Baš smo sretni bili. Svi su išli na plaju i okolo a nas dva smo ko zadnji debili bili u sobi citav dan, samo navecer odajuc počast instituciji šanka. Onda sam mogao znat da cemo uvijek biti prijatelji.
Jeo sam piletinu i krumpiriće slobode. Ili sam im se znal prišklopčit za ručak u hotelu. Ono kaj je bilo interesantno je da je ona priglupa razrednica mojim frendovima zabranila da se druže sa mnom i to zato jer, and i quote, sam «leglo razvrata i poroka». Ja sam nekako njoj htio objasnit da nemrem bit leglo, for i am one, and in leglo are many, ali ko jebe priglupu drolju. Reko, sisaj. Tak da smo svi skupa navecer brijali po highwaymanu, i meni bilo super kaj su većma tamo bile moje ženske prijateljice koje su bivajuc zene, odbijale popit tekilu koja se dobije uz pivu. Pio sam te tekile ne bi li bio svaku noć sam pijan, svaku noć sam lud. Znate, tam vam ispred birtija imaju one animatore, staliveć. I oni koji su bili pred birtijama gdje smo mi išli vecinom nisu imali ni zube, ni cistu obleku, ali su uvijek imali lahkih droga, bezzubi osmjeh, pošalicu, te savjet. Ma bilo je jebeno, prejebeno.
To su oni momenti kojih se sjecas, kojih se voliš sjetit više od svega. Jebeš korektnost, jebeš rutinsku ugodu, jebeš sva ta sranja koja cine život podnošljivim i koja ti dozvoljavaju da preživiš. Ja sam bil tam s curom koju volim, za koju sam znal da bude uvijek dio mog života, prepijan, rastočen lakom drogom iz nepoznatih zemalja, u zagrljaju za koji ce cinilo da nikada nece prestati. I nije prestao. Ne zajebavam se. Bil sam onda jebeno sretan. Proveo sam dva i pol dana koji jebu majku one tri i pol godine zadnje veze samo tako. Jednostavno im izjebu mamu. Tko bi rekao? No dobro, prošlo je tih par dana koji su bili nenadjebivi i ja sam se moral vratit doma. Suza kane, erekcija u džepu, pogled u nepoznato i pozdrav. Oni su kretali doma autobusima. Ja sam išao u krasan kurac a ne s njima. Voditeljica puta za mado je bila ona čičona s telke, karmela vukov colić. Odjebala me ko psa. Reko, sisaj krmela. Mogu sam.
Kako je njihov bus krenuo, otvorio sam malu konzervu strane pive i pripremao se na povratak.
Za kraj cu samo citirat klinku iz ulice koja se grčila mojoj sestrični. «Ne može. Nas je više, a tebe je manje»
(to be continued)
Post je objavljen 07.07.2004. u 13:59 sati.