09.07.2004., petak
Kurac. Nikom se ne ide do grada samo prošetat, gledat izloge, pojest klip kuruze, nemam pojma. Svi bi išli lokat, van, čoporativno se družit u buci nekakvog mjesta di se izlazi. Nitko više ne prica, ste skužili to? Nema pričanja. Samo glasovi koji se gube u buci birtije ili nekakvog srodnog mjesta. Ja sam bio alkoholičar. Ali uvijek sam isao u parkice. Ne samo zato kaj imam klošarski mentalitet, nego zato kaj smo tam mogli pričat. Nisam gledao sise i guzice, nisam se nadvikivao s ljudima. Pili smo, svirali i zajebavali se. Pijane rasprave. Jebemti mater, kam su nestale pijane rasprave s poznatim ili nepoznatim ljudima? Onak, sjediš na klupici i sereš bezveze, sugovornik isto sere bezveze. Znal sam prije s frendovima ic po gradu. Onak, samo se prošetat, šetnje radi. gledat izloge za koje mi puca kurac i komentirat. Satima smo znali sjedit na bazi na trgu i komentirat ljude. Ne kužim, treba mi neki dodatni sadržaj? Ako sam nakanio piti, svejedno mi je. Fakat. Ali večeras ne želim pit. Ne želim bit u nekakvom disko klub hardkor lud sam mlad birtiji pijan i klatit se okolo. Dosadno mi je to. Uvijek je bilo dosadno, zato sam i pio tri puta više od ostalih. Da zaboravim na to koliko mi je jebeno dosadno. Zato sam i nalazio komade vani. Više njih. Dosada brate. Jebena dosada, nije bilo drugog razloga. Ali dosadno mi je i doma. Kad se sjetim kad sam s bratićem znal ić u europatrade i satima brijat na velke televizore, videje i ostala čuda tehnike kaj si nikad ne budem mogao priuštit. Pa onda ista spika sad, godinama nakon, s hgspotom i kajaznam kojim dućanima. Karanje bez osjecaja mi je dosadilo. Lokanje mi je dosadilo. Večeras bi se kvalitetno družio. A onda, ako se nalijem po putu, ko mu jebe mater, to su najbolja pijanstva ionako. Ali tog više nema. Ma kakvi. Ljudi se više ne druže radi druženja nego radi kolicine aktivnosti koju mogu strpat u taj kratak vremenski period kad su free. A ja velim da je to goli jebeni kurac. I radije bih otišao doma i svađao se s familijom. Koliko god bili sjebani, bar znam da su jedna od najduhovitijih ekipa koja postoji. Cak i kada ti jebu majku. Nemam pojma, nemam izbora. I vjerojatno cu opet završit sam u nekakvoj birtiji, naslanjajuć se pijano na nepoznatog čovjeka i raspravljajuć s njim o stvarima koje zapravo i nisu toliko bitne jer ih se ne primjećuje. Ali bolje i to nego s poznatim ljudima u nekakvoj birtijetini, nadvikujuć se i svake dvije minute pozdravljajuć nekog poznatog i posvecujuci mu nekaj vremena jer se niste vidjeli toliko i toliko i pitat kak si kaj ima, te si tako davat iluziju kvalitetno provedene večeri. Jebeš to. I jebeš ovaj grad i ove ljude. Vracamo se na pocetak. Ocito je da cu ipak bit pijan u nekoj rupi. «No, možda to i nije tako jako loše.» - pomisli on, nevoljko prihvacajuci jedini moguci izbor. Kad vec citiram neki kurac u zadnje vrijeme, sad cu citirat svog starog koji telefonski razgovor ponekad pocne slijedecom recenicom: «Spavaš?...Si pijan?...» |