11.07.2004., nedjelja
kuženje
|
Koliko dugo ste uspjeli slusat stvar na repeat? Ja to radim inace, prati stanje svijesti u kojem sam u momentu. Ali danas sam jebeno oborio sve rekorde...i dalje obaram. Aeon spoke – 'Pablo at the park' -- sati i -- minuta. I dalje svira. Ima ta jedna curka. Baš je curka. I volim ju. I nis nemrem s tim. Po prvi put u zivotu, zaljubio sam se u neciji um. Po prvi put nisam fizicko pretpostavio ovom drugom. Jer ovo drugo je tako hm....jednostavno inace. Gomila mehanizama koji ljudima govore zašto su ovdje i kako treba postupat s time, te ima daje za pravo govorit ISTINU. Jednu i jedinu. Njihovu. Istinu vecine. I mene nitko ne vidi. Danas mi je frendica super analogiju postavila. Klima uređaj. Njoj TREBA klima uređaj. Postavljaju si male ciljeve koji bi onda dali razlog za napravit ovo ili ono. Meni ne treba klima uređaj iako bi ga htio imati. Ne treba mi ni brz auto, iako bih ga stvarno htio imati. Ne treba mi kuća, jer nemam s kime sjediti u njoj. Naravno, vaša reakcija ce biti sagradi kuću pa ces imat sjedit s kim u njoj. Svi koji ste to pomislili ste glupe pizdurine i sisate kiturinu gnomu koji ima kugu. Nemam motiv. To mi je bivsa zamjerala jako. Rekla je, daj, radi to za sebe, ne za mene il nekog drugog. Ali nisam mogao. Kad me to opce ne jebe pol posto. Kaj da radim za sebe, kad nije to to kaj me usrećuje? Mene je usrecivalo ono kaj je usrecivalo nju, a nju nis nije usrecivalo jer to nisam radio da usrećim sebe. Tricky, ain't it? Uglavnom, tu dolazimo do biti problema. Koji kurac da ja radim sa sobom ako nemam osobu za koju želim nekaj napravit? Jer to je najveći motivator koji postoji, meni barem. Vas 99% tu ste kisele pičkurine i ne brijete tak. To mene cini drugačijim, glupljim, jadnijim. A meni je svijet IMANJA toliko jadan. Naravno da sam dio njega. Godinama sam se povijao i pokušavao shvatit o cem se tu radi. Pa sam onda s vremena na vrijeme i imao. Proveo sam 3.5 godine s osobom kojoj su 'posjedovanje' i 'aktivnosti' ono kaj ju pokrece. Ja sam mislio da ce me naucit necemu, da cu uz nju konačno shvatit koliko je to bitno u životu. Jesam kurac moj krasan shvatio. Nije kužila ni moje sviranje, ni ikaj kaj sam volio radit. Nikad nije htjela procitat niš kaj sam napisao, cut niš kaj sam snimio, bilo ju je sram pred frendicama kaj ne POSJEDUJEM ništa. I ja sam se fakat povijao i brijao da je to ok. Ali sam se svako malo vracao u početno stanje di mi puca kurac da li išta posjedujem i sjebo stvar. Kak sam ja njoj mogao objasnit da jedna pjesma koja te dotakne znaci više od ijednog jebenog sportskog auta? Nisam. Kak sam joj mogao objasnit da jedna šetnja uz razgovor i zagrljaj po jebenom kišnom danu kad je sve grdo znaci više od svih mjeseci na moru uz žderanje lignji i napijanje navečer u usranoj birtiji? Nisam mogao ni to. Jer to njoj nije znacilo. Mi nismo išli u grad ako nije bilo novaca. Ni prošetat se. Lomila se i ona, jako. Pokušala me shvatit. Par puta me iznenadila i napravila nekaj zbog cega sam ju jednostavno morao voljeti jer znam da ne razumije kaj radi, da to nije njen teritorij, ali da svejedno to čini jer me voli. Radila je stvari koje joj zapravo nisu bitne, zato kaj me voljela, radila ih je radi mene. Ja sam isto tako radi nje činio stvari koje su mi zgledale totalno debilno. Ma joj, kad gledam to, kak smo se mi strašno voljeli a nismo se vidjeli uopce. Ali nimalo. Mi smo pokušali pomiriti dva svemira koja nisu imali dodirnih tocaka skoro. Ne govorim sad o tome kak nismo voljeli ista jela, iste filmove ili imali slican smisao za humor. Govorim o tome da se jednostavno nismo vidjeli. Kao dva stranca na cesti. Ne znaš kak ce ovaj drugi reagirat na nekaj ni nakon toliko vremena provedenog zajedno, a ako i znaš, uvijek se po reakciji pitaš – zašto? Ne razumijem zašto.... Ona se pitala, ja sam se pitao. Navikneš se, naučiš. To je ono kaj se zove građenje veze. Trudiš se uvijek biti ono kaj ta osoba želi da budeš. Ne mislim sada samo na vrijeme koje provodite zajedno. Mislim opcenito na principe po kojima šljakamo u životu. Neko vrijeme nakon kaj smo mi prohodali rekla mi je, ako nađe nekog ko će joj više pasat ili ako se promjeni kontekst ljubavi, da me ostavlja. Bio sam totalno sjeban. Reko, ali kaj je s principima, s vrijednostima, s odanošću? Rekla mi je gle, ne znam da li ce se to dogoditi, ali ako se dogodi, imamo samo jedan život i ja ga necu provesti muceci se s osobom koju ne volim na nacin na koji bi to trebala ciniti. Nije fer ni prema jednoj strani. Bio sam sjeban do ibera onda. Totalno. Reko, jebote ja sam s jebenom nezrelom sebičnom klinkom. Ona je nezrela, to stoji, ali u njenim ocima ja sam neodgovorni neradnik jer ne želim klima uređaj marke supertronto. Nije mi bitan. I rekla mi je, ljubav nije dovoljna. Reko, kaj onda je? Nije bila pretjerano verbalna osoba ali mislim da je htjela reci da je bitno razumijevanje na instinktivnom nivou, dakle ne ono razumsko. Poslao sam ju u kurac s tim. I nastavio se povijat. Ona je mene poslala u kurac i nastavila se povijat. Voljeli smo se ono, fakat jako jako. Ali nije bilo jebeno dovoljno. To mene i dalje jebe, ali pomirio sam se s tim. Nema garancija u ljubavi. Nema obecanja. I sad, ta curka. Curka na koju sam pao samo tako, pretjerano, brutalno i kao nikad do sad. Curka koja sad igra ulogu moje bivše djevojke svom dečku kojeg voli. Ali ju igra loše jer se nije odlučila za mene. Odlučila se je za ono kaj sam ja do prije par mjeseci tako žučno zagovarao. Povjerenje, odanost. I znate kak je to jebeno zajebano. Ono, kaj sam pisal na pocetku. Njoj se tak sviđa to kaj ja radim, totalno me kuži, primjecuje me kao nitko do sad. Osjeca me na način na koji me nitko do sad nije osjecao. Želim osobu koja ce pred mene postavit očekivanja koja ŽELIM ispunit. Zato jer su ista kao i moja ocekivanja prema meni. Jer ne smatra ono kaj ja radim bezvrijednim i glupim. Jer kuži moju glupu teatralnost i zna citati između redaka. Jer me osjeca. To je moj klima uređaj. To je ono za kaj bi se ja borio. To je ono za kaj bi ja obukao svoj viteški oklop i išao kopat jebene kanale. Osoba. Ne predmet, ne nekaj kaj se može imati. I to je ona. To je najveci dar koji možeš imati. I dogodilo se sranje. Jer ja se nemrem maknut. I nemrem prestat razmisljat o njoj. Jer u ovom momentu, ja gubim kuću, auto, klima uređaj i mali stolić za kavu otraga u dvorištu. I pesa, puno pesa. Otraga u dvorištu isto. Njen dečko je meni fantastičan tip. Covjek kojeg bi poželio za prijatelja. A ona ipak razmišlja o meni. I mislim si, to je samo po sebi dar, ali ne nosi želju za bilo cime dalje. I sad, nakon nje, ja si nemrem zamislit ikaj manje od toga. Ikaj manje od toga da me se razumije onako kako to ona može, da se prica sa mnom onako kako to ona cini. Sve sam pokarao. Na sve moguce i nemoguce načine. Fizicko, koje mi je uvijek bilo primarno je jednostavno izgubilo svoju čar pred snagom kuženja. Mater ti jebem, kak je to jako. Nemrem ni sam vjerovat koliko jako. I boli me kurac dal vi papci to kužite ili ne. Vjerojatno ne, jer bi se u vas sve zaljubil ko pes onda. Onaj mali, mješanac, kaj ga dofuraš doma jer je pokisao ko pička. Aeon Spoke – 'Pablo at the park' 15:50 and still running...... |