Oh, da. Automati i fliperi. Tamo sam ja, osim na gradilištima, bježeć od radnika i čuvara, ostavio svoju mladost. Pokusavam se sjetit kak je sve pocelo. Dubrava brijem, gojlanska se zvala ulica ta. SP se zvalo mjesto to. Tićbra i ja smo tam išli kao u mjesto najveće magije i ljepote ikad. Onak, dečec si, uđeš nutra a oko tebe sve blešči, s ekrana se musiče, trubi, jebe majku na nacine na koje to niš drugo nije radilo. U krajnjoj nuždi igrasmo igrice u kojima se pucalo. Ali nije to bilo to. Naše igrice imale su magiju. Stisneš posebni gumb i magična pizdarija iskasapi kompjuterski hipertrofiranog protivnika specijalnom super munjom i sjebe ga na toliko komadićaka da ga ni vlastita kompjuterska majka ne bi prepoznala. Doduše, bile su tu i igrice koje nisu sadržavale munje a bile su jebena opsesija. Bubble bobble. Ta igrica je polomila đojstinga koliko i dechatlon, bez pizdarije. Ali, automati. Jebat mater balonima, te proputovat zemlju tako, di će malen dječarac veće ambicije? Nema. Iskasapit trola koji te jebe dok spašavaš princezu, pazit da se plavuša ne strmojebe iz automobila pri velikim brzinama, spasit još pokoju princezu i ubit zlog zmaja. To mi je bilo možda malo u kurcu, nikad nisam zmajeve doživljavao zlima, ali sam mu svejedno jebo troglavu gospođu majku.
Koliko sam samo zlih nečega zarobio u snježne lopte pa ih sjebo o zid, nadajuć se plavoj, žutoj ili bočici. Naime, davale su brzinu, podebljanu mrcinu od oružja i dugodometno sranje istome. Oh, sreću i veselje ne doživjeh takove nikada kao tada ili kad upalim emulator pa s bratićem izjebem mater zlim nekakvim tam koji trče i idu a sve samo da bi ti naudili, da bi ti izbili paru iz džepa, da bi ucinili da se osjecas nekaj i slab. Ali ja sam bio jak. No, janjevci iz kvarta su bili jaci. Imali su mnogo bratiČa i onda su ti uzjebali i fliper i igricu. Fliper je našim mladim pojavama bilo lakše spojebat jer bi rekli: - «daj». A mi bi rekli ne. Onda bi nam stiltali mrcinu i još bi dobili po frnjokuli. Sa igrica su nas micali upotrebom tehnike susretanja svojih ekstremiteta sa našim mladim tijelima. Noga – bubreg, recimo, da zorno prikažem. Onda smo se mi vracali u ulicu do i s ekipom kovali planove kako cemo ih pobit. Dakako da smo nakon 10 minuta zaboravili na to i započeli recimo s aktivnoscu utrke pluta kroz kanal za odvod kiše il kaj već taj kanal je. Ko nije imao ulje koje je imalo pluto ispod čepa, bio je kreten, u najmanju ruku. Luzer. Nije se mogao natjecat.
U đurđevcu su me sjebali fliperi. F14 tomcat. Black knight 2000 recimo, obožavao sam taj fliper, imao je najbolju muziku ikad. No, mislim da mi je rollerball bio prva ljubav. Bio je i jedan kojem tilt nije šljakao pa smo ga mogli dizat te tako sprijecit lopticu (đurđevački: bala, pošto je na ekranu pisalo ball) da zgiba anva. Radili smo i vlastite žetone. To je bilo jebeno nevjerojatno. Stare novčiće smo sjebavali do papir tankog stanja kamenjem i inim situacijama da zaobiđemo one zupcaste varijante. Oni ambiciozniji, a i oni koji su živjeli pokraj kolodvora su metali lovu na prugu i cekali da ih brzi iz osijeka narihta. Nakon kaj su nas prokljuvili, neko se sjetio da ima doma bušilicu. Vrlo uskoro smo svi išli tam igrat sa žetonom na flaksu, dok jedan od nas nije popio previše šamara od vlasnika. Kit je i mene uhvatil s istom varijantom ali mi nije niš napravil jer jer znal da sam već u dobi od 12 godina mogao sagradit kuću s lovom koju sam ostavil u njegovoj fantastičnoj napravi. Cadash, to je bila igrica koja nam je svima promjenila mlade živote. I ostatku svijeta. Tamo, davno, u đurđevcu, nastao je termin «skur». I sad, nitko to ne bude vjerovao. Naime, kada te anihiliraju, odeš u kurac plamteći kurac. Tu je neko reko «skurio te» kaj je uskoro postao sinonim za sramoćenje. To je kasnije prešlo u dobar-grdi-brutalan, ali otom potom. Ja znam place of origin. Svi mi znamo.
:)
U zagrebu su se tada dogodile amige. Isuse mili, ja sam milijardu godina prije nego kaj sam imao prvu amigu vec kupio dvije igrice i na diskete zaljepio screenshotove pripadajucih igrica, izrezane iz sveta kompjutera. Brijem da su te 2 igrice bile pang i n.a.r.c. Onda smo išli kod «kod mikija» :D gdje smo igrali toki. Princ pretvoren u majmuna. Pitam se zakaj sam volio tu igricu. :D Golden axe. Munje i gromovi!
Sad ću ja napisat kratak popis.
Golden axe – moš bit pička s mačem, moš bit patuljak sa sjekirom il moš bit švarceneger sa još većim mačem. Magija, zmajevi, trolovi. Svakome od likova je death=adder (o da, tako se zvao) napravil nekaj grdo familiji ili ljubavnici. Dovoljan razlog da ga preko 7 mora i gora nađeš te mu stisneš šamar preko fanfulje i to magičnim mačovima. Prestrašna igrica.
Bubble bobble – ovo je već ozbiljna pizdarija. Ko ovo nije igrao, nije bio klinac nikad. 2 predobra zmaja koji su se prejeli sapuna te pušu balone i tako zarobljavaju kockaste zle pizdarije na navijanje. Kad ih zarobiš, skočiš im vladimir zec na glavu i pretvore se u kolač. Naravno. Tako 100 nivoa. Predobro. Platformska stvar. Navodno su se zatekli tamo zbog potrganog teleporta. :D
Snow bros – tipa bubble bobble. Razvija opasnu ovisnost kao i potonja. Bljuješ bumerange koji to nisu i tak zamrzavaš protivnika dok se ne pretvori u kuglu snijega. Onda ga sjebeš u zid. Koji put se pretvori u kolač ili sezonsko voće. Koji put te pregazi sobom. Svakih par nivoa je veliki nepokretni zli odvratni nekaj, koji na tebe puca odvratne zle pokretne nekaj, koji su manji. Prejebena igrica.
Toki – ti si majmun. Bio si princ, ali si sad majmun, kao što to biva u svakoj vezi s vremenom. No, to ovdje zovu kletva. Pičku ti je otela glomazna ruka i ti se iz majmunčeta koji pljuje koščice trebaš pretvorit natrag u najpoželjnijeg kita u kvartu. Plivaš, trčiš, lebdiš, radiš sve radnje. Igrica je famozna.
Pang – ti si japanac, ili 2 japanca ako imaš za 2 žetona. Imaš uže koje je zašiljeno na vrhu i njime bušiš balone koji se, suprotno ocekivanju ne zbuše nego pretvore u 2 duplo manja. Kad sjebeš sve balone, ideš u drugu državu. Igrica koja izaziva ovisnost.
Out run – ti si seljačina s plavušom na suvozačkom sicu. Kurčiš se ne bi li dobio čučonjare na kraju igrice. Prešao sam ju milijardu puta. Dobiješ samo poljubac. Ne sjecam se da li sam dobio erekciju na ženski sprite koji ljubi muški sprite u obraz nakon kaj je ovaj sotonski odvozio sve nivoe. Vjerojatno ne, iako je bio vibro volan.
Cadash – zli čarobnjak pretvoren u zmaja ili obrnuto je oteo kraljevu kćer. Nema druge nego spasit djevu a i jadnu nejač diljem zemlje, u svakom selu i ciganskom naselju jer ne samo da je oteo kcer, nego je postavio i svoje vojnike zla, mraka i užasa po putu. Moš bit fajter, ninja, mage i cleric. Sukladno liku, tu su i razlicite magije. Obožavao sam ovu igricu, bio sam PRVI koji ju je prešao s jednim žetonom i ponos me i danas preplavi kao onomad kad sam se primao u pionire pa su me slikali a ja sam u prvi plan istaknuo vodootporni ručni sat veličine glave, i to kolika je sad te me se nije vidjelo od istog. Samo kapa, marama i ručni sat namjesto glave. To je ponos. To je najbolja igrica.
King of dragons – elf, mage, cleric, patuljak, fighter. Zmajevi su opet zli, hidre rade pizdarije, trolovi su se uzbudili. Prva arkada s elementima rpg-a. Kako? Tako, dobivaš levele i oružja kako napreduješ. I sad ju pređem s pimpekom. Tada postadoh elf, kaj sam i danas, gdjegod mogu. Strelice, faca. Tipa golden axe, ali mucho bolje. Više magije, više pizdarija, famozna mjuza.
Final fight – cody, neki kit i haggar. Haggaru su oteli kcer, a ova dva bi ju karali valjda. Šora do boga. Svi neprijatelji su se zvali ko clanovi guns'n'roses. Koji jebeni fetiš. Zašorao sam kompletne gunse ko pse svaki put. Najbolja scroll šora.
Streetfigter2 – necu opisivat. Ko ne zna, nek gori u paklu. Nek se preseli u dubravu.
Operation wolf – imaš skoro pa pravu pušku samo kaj to nije. Ubijaš s puškom koju držiš u ruci. Bacaš granate. Guba. Prešao masu puta.
To bi bilo to zapravo...ima ih još ali pobogu, to cu ostavit kad bum pisal o starim igricama opcenito, valjda budem jednom. Stare igrice jebu mater. I imat cu podrum jednom. Sa svim tim igricama. Moram.
Insert coin
Post je objavljen 25.07.2004. u 20:14 sati.