Ima tako nekih uzanci i nepisanih pravila kojih se manje više svi drže iz nekakve lažljive kulture medjusobnog ophodjenja, koje nikada neću razumjeti.
Tako svaki kolega koji odlazi iz firme nakon što je dao otkaz iz nezadovoljstva pri odlasku napiše oproštajni mail.
Danas je tako jedan kolega napisao:
Sutra je moj zadnji dan u firmi i stoga Vam se želim ovim putem zahvaliti. Bilo mi je veliko zadovoljstvo raditi u jednom tako talentiranom timu u kojem se kolege medjusobno podupiru. Puno sam naučio i cijenim zajednička iskustva, kojih ću se sjećati sa sjetom.
Predivno.
Malo pjesnički obojano na kraju čak.
A sad prijevod bez preseravanja i lažne učtivosti:
Sutra se konačno opraštam od vas (Cigani, hohštapleri, dabogda vam kurac na glavi iztastao), nabijem vas sve skupa na kitu.
Bilo je nezaboravno iskustvo raditi sa šupotinama kakve ste (čast izuzecima) cijelo vrijeme bili. Nadam se da ćete i onima koji dodju poslije mene na jednaki način bacati kamenje po putu, zašto bi njima bilo bolje? Odlazim na mjesto sa boljom plaćom, a ako su i tamo kolege šupci poput vas, boli me kuki. Uz višu plaću lakše ću ih podnijeti a nakon iskustva s vama ni pakao mi neće teško pasti. Odjebite!
|