LAST WEDDING -- DIANNA DIVERNOE

-Wendy is getting married again!

-What?!

-Precisely what I told you-Elizabeth hung up the phone all distort and turned toward her husband who was reading the papers and trying to rest after a plentiful, Sunday lunch.

-But how?-he didn’t know what to say, or how to behave… Last thing that he was thinking about during that Sunday was will Elizabeth discus a new marriage of his daughter who broke all records regarding short marriages and about the fact that it is normal to be a young widow several times in a row.

-She just told me-Elizabeth also knew that she will have to think about that new for a long time-For that Batri.

-Batri? –you could see that he is trying to figure out who is he.

-Batri is the one who own a boutique of Sharis wedding dresses-she barely explained it to him.

-Jean Paul Batri?-he fearfully asked.

-Not him, his son. Arnaud Batri, own an equally lovely and well equipped boutique of wedding dresses in Paris-Elizabeth knew that under the influence of all that excitement she will need to rest. Unlike Mr. Braun who ate plenty of roast and salad, even though it was strictly forbidden for him (he had to break that rule, at least on Sundays) Elizabeth felt all that excitement that threatened to turn into stress any moment. Her sedatives were Mimi and Lora, who, as in spite, at that time were sleeping, and she didn’t have the heart to wake them up just so that she would feel something fine, lovely and known. Because no matter how much effort she put in Wendy’s upbringing, she came to the conclusion that she does not know her daughter at all.

-It would be logical that she gets married once every ten years- Elizabeth expressed her thoughts.

-Why ten?-he asked.

-Because not enough time has passed since Peter died

PREDIVAN GRB

Juče je Dajana Diverno dobila na poklon predivan grb - suvenir. Dianna inače obožava da piše o periodu kraljeva i monarhije tako da je poklon zaista oduševio.

TAJNA MARKIZE DE ŠAMPANJ ROMAN DIANNA DIVERNOE

Tajna markize de Šampanj - edicija Večiti klasici, u izdanju Kluba Aliass - Subotica, 2014 godine. Istorijsko ljubavno delo Dajane Diverno na srpskom jeziku. Uskoro i na engleskom jeziku






Uskoro i na engleskom jeziku Tajna markize de Šampanj i Grob naše ljubavi

TAJNA MARKIZE DE ŠAMPANJ - DIANNA DIVERNOE - ODLOMAK

Napokon, nakon skanjivanja, gripe, i uređivanja kuće, čas je došao. Bio je to na dan stare godine i markiza de Šampanj je mislila o simbolici takvog upoznavanja.
Rekla je sebi da će biti dobra učenica, treba da bude profinjena, a slika neke zakrpe joj je uvek titrala pred očima, čak toliko da je počela da sanja zakrpe koje bi se pretvarale u skupocen prekrivač s zlatnim ružama I prekrivale je. Snovi koji nisu govorili baš ništa. Ustajala je mamurna, ponekad opuštena, ali uvek raščupana I kremeljava. Tog dana vatra je gorela u kaminu i u sobi je bilo zaista prijatno. Njena i Emina soba su bile jedine sobe koje su se grejale, s tim što je Emina soba bila povezana s kuhinjom gde je ložila samo kad bi joj kuvala ručak ili čaj. Ema je pokucala na vrata i ušla unutra.
– Markizo de Šampanj, vaš učitelj je stigao.
Ema se povukla i visoka, vitka prilika muškarca je ušla unutra. Markiza de Šampanj mu je bila okrenuta s leđima i gledala je na ulicu. Napolju je bilo sunčano, ali je sneg bio zaleđen, bio je i na krovovima i njoj je bilo zanimljivo kako se sunce presijava u svom tom belilu. Okrenula se prema njemu kad je Ema zatvorila vrata za sobom. Očekivala je nekog nezgrapnog muškarca, gotovo nalik njegovoj sestri. Bila je iznenađena kad je videla visokog muškarca pred sobom, odevenog u skupoceni kaput, s šeširom I penjoarom kog je nosio na oku. Očito paradni penjoar jer ga je ubrzo skinuo s oka jer se staklo zamaglilo.
Žan Luis Durdo se pristojno naklonio pred njom.
– Madam de Šampanj – polako joj je prišao i uzeo je za ruku poljubivši joj nadlanicu – drago mi je da vas srećem.
Osmehnula se ipak ne mogavši sakriti iznenađenje. Lep muškarac, simpatičnih crta lica, s crnim očima koje kao da su izgarale dok su je posmatrale.
– I meni je drago da se napokon srećemo.
– Nisam mogao ranije doći – skinuo je šešir s glave, imao je kratku podšišanu crnu kosu. – Imao sam gripu.
Opet mu se osmehnula, osetila se neugodno mada nije bilo nikakvog razloga za to. Nikad do tada nije ostala sama u sobi s takvim muškarcem.
– Izvolite sesti – pokazala je rukom k stolu.
Nekako su u tu sobu uspeli da naguraju i klavir, pa je soba jednim delom bila natrpana. Bio je njen krevet, stol s stolicama i klavir i sve je bilo tik jedno uz drugo, jedva se
moglo prolaziti.
– Kod mene je malo neuredno sada – rekla je ona kao da se pravda – ali ovo je jedina prostorija koja se greje tako da...
– Svakako, svakako – snašao se u maniru velikog kavaljera što je uistinu i bio. – Ne bismo mogli raditi u ledenoj prostoriji, to bi bilo nehumano prema nama.
Uostalom ovde je baš prijatno – rekao je to i posmatrao je pomalo pronicljivo, ispitivački, ali pogledom koji nije govorio ništa.
– Očekivala sam ovaj čas. Moj suprug, markiz de Šampanj insistira na tome da naučim da sviram klavir kako dolikuje.
On se malo bunio.
– Vi svirate klavir duže vreme ili ste amater?
– Duže vreme – rekla je osmehnuviši se. – Nekoliko godina. Kuvar na imanju gde sam živela mi je pokazivao kako se svira. Imala sam vremena, pa sam naučila nekoliko
soneta.
– Shvatam vas.
– Moj suprug – mrzela je što izgovara njego ime, pa ga ovog puta nije pomenula jer je znala da je on u tim trenucima sigurno u naručju voljenog, marseljskog raka s
kosim rukopisom – želi da to bude na vrhunskom nivou.
– Shvatam – opet joj je kratko odgovorio, izmenili su dva obična pogleda.
– Izvolite sesti – rekla je kad su došli do stola. Sedela je naspram njega i posmtrala ga dok je skidao svoj kaput, ostao je u elegantnom odelu pred njom i imao neki
neobičan, muški miris. Glatko izbrijane koža lica pokazivala je nekoliko sićušnih bubuljica koje su s veće razdaljine bile neprimetne. Imao je zaniljmljiv oblik obrva i
oči koje kao da su igrale dok su je posmatrale s nekom neskrivenom znatiželjom.
– Htela sam reći da je potrebno da profinim neke svoje manire – nije se stidela kada je to rekla. Slika zakrpe joj zatitra pred očima. – Živela sam dugo vremena na
imanju i sigurno je da se ne ponašam kao i druge dame u Parizu i zato je ...
– Potrebno da postanete Parižanka – završio je umesto nje. – Bolje ostanite to jeste. Nagledao sam se svega do sada tako da ...
– A što se tiče slikarstva to je ...
– To je zanimljiva umentost – opet joj se zagonetno osmehnuo, delovao je vragoljasto i dečački, a s ti stavom je podsetio na njenog muža koji je uvek imao šarmantan
osmeh kada bi dolazio s rakovima iz Marselja...

SOBE MOG SRCA – DAJANA DIVERNO

Čuvam sve sobe svog srca
Za onog koji bi da bude u njemu
Da sluša kako dišem, kako kuca
Da nađe se odjednom u centru i svemu.

I najbolje je ključ srca nositi uz sebe
Vremenom će neko hoditi tim holom
A možda moje srce sad kuca za tebe
Pa bih da te volim i srećom i s bolom.

Za sad su prostorije mog srca još prazne
Za onog koji bi da u njima živi.
Onom koji bi osmehom da me osvoji i mazne
Pa da se večno ljubavlju toj divi.

Vremenom će neko i slušat kako kuca
Kad nađem kog da osvojim u tom trenu.
A ja još čuvam sve sobe mog srca
Za onog koji bi da sniva u njemu.

NIKAD NISAM NIGDE PRIPADALA, A TREBA DA PRIPADAM

ILI KAKO ĆU S SVOGA – DA POSTANEM DOĐOŠ – DAJANA DIVERNO

Iskreno nikad nisam nigde pripadala, a trebalo bi da pripadam, da se karakterišem da sam nečija književnica. Mađarska književnica? Hrvatska književnica? Mađarska književnica iz Vojvodine?
Za početak rođena sam u Autonomnoj pokrajini Vojvodina, u gradu Subotica, od roditelja hrvata (otac i majka), a od nekih predaka mađara.
Pisala sam ko dete za sebe, maštala sam da ću biti najveći pisac sveta, da ću imati 300 objavljenih književnih dela, da mi neće biti ravne i tako dalje. Svoj prvi roman sam objavila 2006 godine u decembru, to je delo Marokanska princeza. Pisano je našim narečjem, mešavinom, takozvanim srpsko-hrvatskim jezikom s dosta hrvatskih reči.
Godine 2005 je Evropski parlament poslao rezoluciju kojom je traženo da se postave granice Autonomne pokrajine Vojvodine i da se da autonomija. Nisam imala potrebu da se deklarišem, da se izdvajam da sam hrvatska ili mađarska književnica. Zašto? Rođena sam ovde u Vojvodini, išla sam u vojvođanske škole, i nisam imala potrebu niti želju da se dokazujem Hrvatskoj ili Mađarskoj jer ni ne živim kod njih. Čak i da uzmem ta državljanstva – biću kako mi to zovemo – dođoš, nikad punopravna, niti ću ikad moći ostvariti svoje ciljeve. To je bilo jasno. Brojni su primeri mađara iz Vojvodine koji su već prošli tako u Mađarskoj, jer nisu mađarski mađari već vojvođaski mađari. I to je velika razlika. Zato se do sada nisam deklarisala, niti sam ikad igde i pripadala. Čekala sam da moja Vojvodina bude zasebna, da budem ono šta sam i odakle sam.
Međutim EU je tu rezoluciju poslao još 2005 godine Vladi Srbije i svima, dokument se može naći i na internetu.
Prošlo je skoro 10 godina od tada, jedna decenija, dugo vreme, i ništa se nije dogodilo.
Zato ću sad konačno da pokušam da negde pripadam, da budem nečija književnica, nikad punopravna, nikad prihvaćena s odobravanjem jer ću biti samo običan dođoš kom će se naći gomila zamerki i mana
Tako nije samo meni, tako je mnogim mladim ljudima koji su rođeni ovde.

Dianna Anastasia Diverno

I NA KRAJU POČETKA / DAJANA DIVERNO

Ljubav na početku, ljubav s kraja

Čas vidi se bledilo, crvenilo, i sjaj

Uvek neka spona nas će da spaja

I kad svi protutnje – mene čuvaj za kraj.



I puštam da misle šta već ko hoće

Jer nakon svega mogu ti još dati sebe

Uragan mi dođe, al znam da proće

I na kraju svega – naći ću tebe..



I da li me vole il ne, baš nije mi bitno

I baš mi dobro dok usne su mi neme

Al zato ove reči ti zapamti hitno

Na kraju početka – ti imaš mene.



I dok kroz život tutnje oluje

Čas vidi se bledilo, crnilo, pa sjaj

Svi smerovi urgana srcem protutnje

Tebe ja opet čuvam za kraj.
Dianna Divernoe

IZ RECENZIJE ''TAJNA MARKIZE DE ŠAMPANJ'' - FILIP OROVIČKI

TAJNA MARKIZE DE ŠAMPANJ - ROMAN DAJANE DIVERNO

Na pitanje zašto je tek na koncu desete decenije života otkrila svoju tajnu o ljubavnoj romansi na palubi Titanika, poslednja svedokinja, vremešna dama odgovorila je: Žena vam je kao okean. Prepuna je tajni''
Dakle! Žena ne bi bila to što jeste bez tajni.
Dajana Diverno ne bi bila to što jeste da u njenom literalnom trezoru i brojnim objavljenim delima ne dominiraju naslovi s odredicom ''tajna-e''
Dok na plodnom tlu Šampanje, kao nigde drugde uzrasta takvo vinogorje, na ovdašnjem vinorodnom, Bačkom peščaru stastava literalna markiza od Panonije i Karpata, nadrečena još skribofenomen s peska ili spisateljski uragana po Sofiji Gerdijan... Poznata po svojim romanima čije su radnje razmeštene širom globusa i ovu razvija u omiljenoj Francuskoj.
Ono što je prepoznatljiva konstansa u Dajaninim delima jeste kolorit humora. Poput konfeta u pojedinim scenama rasut, povezano sve u trinaest poglavlja čineći ovaj roman izniklim poklonom čitaocima u 2014 godini, kada će autorka tim povodom obeležiti zanimljiv jubilej svog književnog rada u simbolu broje 8 (osam godina književnog stvaralaštva) što dolazi s porukom iz astralnih sfera, preko Kristovog Uskrsnuća i trnovitog puta do večne slave i postojanja.
Dajanu Diverno nazivam literalnom makrizom od Karpata povodom ovog iščitanog rukopisa, ali u ovakvom metaforičkom poređenju, Dajana je mnogo više od titule...


31.12.2013 Subotica
Filip Orovički


P.S.
Bilo mi je zadovoljstvo iščitati dostavljeni rukopis i ispisati ove redove tim povodom, potvrđujući višegodišnje poznanstvo i saradnju i s iskrenom željom da nastaviš uspešan rad, ostvariš zaslužno priznanje i san da prošetaš crvenim tepihom u Stokholmu. Sve najbolje povodom 8 godina rada.

OD TRNJA DO ZVEZDA - ČAROBNA SNAGA BROJA 8

Dajana Diverno je kako znate ušla u 8 godinu svog zvaničnog rada. Za broj 8 se vezuju razna ubeđenja, da je to broj uskrsnuća, večnog života, ali i simbolike ''od trnja do zvezda'', čarobna snaga dva zatvorena kruga i spojena u jednog, ali i broj 888 je broj Isusa Krista.
Dakle čemu se nadamo?
Nadamo se da će u 8 godini, Dajana Diverno postati poznata diljem čitave zemaljske kugle, da će se njena dela naći i u brojnim druigm zemljama sveta, da je ona zaista mnogo radila i odricala se mnogih stvari da bi sada mogla kao ostvareni fenomenalni autor da kuca na vrata drugih zemalja.
Želimo joj mnogo sreće i uspeha i nek opravda magijsku snagu broja 8.

DAMA OD LEDA / Komedija za ljude koji misle

Dama od leda - Dajana Diverno

DAMA OD LEDA jedan od vecitih klasika u vidu romana, postoji i madjarska mini/serija DAMA OD LEDA. Radjeno po istinitoj prici od pre 100/120 godina. Hvala Evi Sarić na istinitoj prici. Recenzija na delo Ratko Belić.


DAMA OD LEDA - Književan osvrt na delo RATKO BELIĆ
'Život je tragedija za čoveka koji oseća, a komedija za čoveka koji misli''

La Brijar

Iako različiti žanrovski (postilu pisanja i temi koju obrađuju), Dajanini romani su prepoznatljivi.

Svojom suptilnošću i erudicijom uvek je korak ispred.

U DAMI OD LEDA prikazuje život porodice i svu tragikomiku koja je na tom putu prati.

Dajana veoma vešto svojom imaginacijom plovi događajima. Smeštajući radnju i likove u mesta i vreme ključno za istoriju ondašnjeg trenutka i na ovim našim prostorima.

Sve to nije slučajno.

Dajana veoma dobro zna koliko je drame to vreme donelo kako opisanim porodicama, tako i čitavim narodima.

Žive li opet neke porodice sličan život?

Možemo veorvati.

A najviše treba verovati Dajani na njenom odabiru da nam svaki put prikaže nešto novo.

Novo.

Mnogo je životnog u njenoj imaginaciji. Istančanim sluhom putuje kolopletom života.

Stara je istina da je: ''Život tragedija za čoveka koji oseća, a komedija za čoveka koji misli''.

Dajana svojim slobodoumljem visoke duhovitosti sažima u rascvetalim bohorima izraza kroz opise likova, njihovih preplitanja, a ovog puta i komikom tragike života.

Te dve linije upreda Dajana tvoreći veoma čitljivo i dopadljivo delo sa porukom, a koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Porukom slobode koja samo kroz osećanja mogu doživeti iskorakom iz kolotečine na pruzi života. Ta sloboda je dostižna i cena joj je nemerljiva. Dostižna je kada se odbace stege i okovi, kada se prenabregnu ustajale i zabarikadirane norme, sledeći sopstveni poriv ljubavi i lepote u njoj.

Koračajući sazvežđem Dajana tka baršunaste niti prepletene koloritom senzibiliteta, čuvstvenosti....

Iz tog razloga i treba ovu dramu života ispričati veoma vešto na jedan suptilan način komike, predstaviti širokom krugu ne samo velikih Dajaninih poštivalaca, nego i šire.



U Subotici, 07.Marta 2011

Ratko Rale Belić