Marketing
TAJNA MARKIZE DE ŠAMPANJ - DIANNA DIVERNOE - ODLOMAK
Rekla je sebi da će biti dobra učenica, treba da bude profinjena, a slika neke zakrpe joj je uvek titrala pred očima, čak toliko da je počela da sanja zakrpe koje bi se pretvarale u skupocen prekrivač s zlatnim ružama I prekrivale je. Snovi koji nisu govorili baš ništa. Ustajala je mamurna, ponekad opuštena, ali uvek raščupana I kremeljava. Tog dana vatra je gorela u kaminu i u sobi je bilo zaista prijatno. Njena i Emina soba su bile jedine sobe koje su se grejale, s tim što je Emina soba bila povezana s kuhinjom gde je ložila samo kad bi joj kuvala ručak ili čaj. Ema je pokucala na vrata i ušla unutra.
– Markizo de Šampanj, vaš učitelj je stigao.
Ema se povukla i visoka, vitka prilika muškarca je ušla unutra. Markiza de Šampanj mu je bila okrenuta s leđima i gledala je na ulicu. Napolju je bilo sunčano, ali je sneg bio zaleđen, bio je i na krovovima i njoj je bilo zanimljivo kako se sunce presijava u svom tom belilu. Okrenula se prema njemu kad je Ema zatvorila vrata za sobom. Očekivala je nekog nezgrapnog muškarca, gotovo nalik njegovoj sestri. Bila je iznenađena kad je videla visokog muškarca pred sobom, odevenog u skupoceni kaput, s šeširom I penjoarom kog je nosio na oku. Očito paradni penjoar jer ga je ubrzo skinuo s oka jer se staklo zamaglilo.
Žan Luis Durdo se pristojno naklonio pred njom.
– Madam de Šampanj – polako joj je prišao i uzeo je za ruku poljubivši joj nadlanicu – drago mi je da vas srećem.
Osmehnula se ipak ne mogavši sakriti iznenađenje. Lep muškarac, simpatičnih crta lica, s crnim očima koje kao da su izgarale dok su je posmatrale.
– I meni je drago da se napokon srećemo.
– Nisam mogao ranije doći – skinuo je šešir s glave, imao je kratku podšišanu crnu kosu. – Imao sam gripu.
Opet mu se osmehnula, osetila se neugodno mada nije bilo nikakvog razloga za to. Nikad do tada nije ostala sama u sobi s takvim muškarcem.
– Izvolite sesti – pokazala je rukom k stolu.
Nekako su u tu sobu uspeli da naguraju i klavir, pa je soba jednim delom bila natrpana. Bio je njen krevet, stol s stolicama i klavir i sve je bilo tik jedno uz drugo, jedva se
moglo prolaziti.
– Kod mene je malo neuredno sada – rekla je ona kao da se pravda – ali ovo je jedina prostorija koja se greje tako da...
– Svakako, svakako – snašao se u maniru velikog kavaljera što je uistinu i bio. – Ne bismo mogli raditi u ledenoj prostoriji, to bi bilo nehumano prema nama.
Uostalom ovde je baš prijatno – rekao je to i posmatrao je pomalo pronicljivo, ispitivački, ali pogledom koji nije govorio ništa.
– Očekivala sam ovaj čas. Moj suprug, markiz de Šampanj insistira na tome da naučim da sviram klavir kako dolikuje.
On se malo bunio.
– Vi svirate klavir duže vreme ili ste amater?
– Duže vreme – rekla je osmehnuviši se. – Nekoliko godina. Kuvar na imanju gde sam živela mi je pokazivao kako se svira. Imala sam vremena, pa sam naučila nekoliko
soneta.
– Shvatam vas.
– Moj suprug – mrzela je što izgovara njego ime, pa ga ovog puta nije pomenula jer je znala da je on u tim trenucima sigurno u naručju voljenog, marseljskog raka s
kosim rukopisom – želi da to bude na vrhunskom nivou.
– Shvatam – opet joj je kratko odgovorio, izmenili su dva obična pogleda.
– Izvolite sesti – rekla je kad su došli do stola. Sedela je naspram njega i posmtrala ga dok je skidao svoj kaput, ostao je u elegantnom odelu pred njom i imao neki
neobičan, muški miris. Glatko izbrijane koža lica pokazivala je nekoliko sićušnih bubuljica koje su s veće razdaljine bile neprimetne. Imao je zaniljmljiv oblik obrva i
oči koje kao da su igrale dok su je posmatrale s nekom neskrivenom znatiželjom.
– Htela sam reći da je potrebno da profinim neke svoje manire – nije se stidela kada je to rekla. Slika zakrpe joj zatitra pred očima. – Živela sam dugo vremena na
imanju i sigurno je da se ne ponašam kao i druge dame u Parizu i zato je ...
– Potrebno da postanete Parižanka – završio je umesto nje. – Bolje ostanite to jeste. Nagledao sam se svega do sada tako da ...
– A što se tiče slikarstva to je ...
– To je zanimljiva umentost – opet joj se zagonetno osmehnuo, delovao je vragoljasto i dečački, a s ti stavom je podsetio na njenog muža koji je uvek imao šarmantan
osmeh kada bi dolazio s rakovima iz Marselja...
Post je objavljen 22.01.2014. u 22:22 sati.