TRIANON - DAJANA DIVERNO

Divne letnje praznike i odmor je najbolje provesti uz lepo, istorijsko delo kao što je to Trijanon. Delo mađarske književnosti, govori o raspadu nekadašnje Ugarske, odvija se u vremenskom razdoblju od 1919 do 1922 godine. Brilijantno delo Dianne Divernoe - Trianon, prvi deo istoimene triologije (podeljen u tri knjige) napokon pred nama i šta drugo reći, jer smo toliko pisali o njemu - sem da ga vredi pročitati. Dajana Diverno je povodom njega rekla (prenosimo tekst na poslednjim stranama trećeg dela)

''U određenim delovima služim se istinitim događajima, pominjem istorijska dešavanja koja su se doista i odigrala. Svi ostali likovi knjige i sama radnja su plod moje fikcije i mašte.



Moja iskrena i od srca dana zahvalnost svima onima koji su ovim teškim trenucima stvaranja i objavljivanja ovih dela bili uz mene. Ja znam šta bih htela od svog dela dok ga stvaram, ali ja ne mogu znati kakav će on odjek imati u čitalačkoj publici. Da bi se neko delo ocenilo, potrebno je dati mu određeno vreme. Vreme je najbolji i nepogrešivi pokazatelj''



Dianna Anastasia Diverno

TRIJANON 3 / ODLOMAK ROMANA

Zaista ne poznajemo roman Trijanon 3 deo. Dajana Diverno ga do sada nijednom nije promovisala, niti predstavila u nekim odlomcima. Veronika Dunafalvi, glavna protagoniskinja dela, postaje svesna kako joj život visi o koncu i da treba da se bori za goli opstanak, kako bi se kad tad suočila s svojim velikim neprijateljem. A sve to je obavijeno aurom prošlosti, testamenta, nasleđa i bogatstva, kao i Evropom u nekim novim granicama. Samo delo se završava 1922 godine.

ODLOMAK TRIANON 3 - DIANNA DIVERNOE

– Nadam se kako si bila dovoljno pametna, pa nikom nisi ni pričala o svemu tome?

Lorin je iskosa pogleda. Još je ovde! Zar ta žena ne misli otići?

– Nisam nikom pričala o tome.

– To je divno.

– Jeste, priznajem.

Lorin duboko uzdahne. Imala je drugih planova, imala je razloga da ide dalje. Živeće ona i bez Sebastiana u kućici s vrtom, s čajem u podnevnim časovima, s čovekom koji će je razumeti, koji će oprositi njen raskalašan način života i s kojim će imati dvoje-troje, slatke male bucmaste dečice. Sena teče dalje, mirna, čak i kad je zaleđena, očito je kako odlazi u nepovrat. Brižit se zapravo ponašala kao da od jedne reke pokušava da napravi stajaće jezero.

– Sada mi recite nešto gospođo Arpad? – Lorin je prezrivo odmeravala i ustajala je polako, osećajući kako su joj noge teške kao olovo i da je ni ne slušaju. – Da li mislite da ovde provedete čitav dan ili ja mogu naizad da primim i sledeću mušteriju? – osmehnula se naivno, uživajući u zgroženosti koju je videla na Brižitinom licu. A onda je na licu zablistao divan osmeh.

– Naravno draga moja – ustala je držeći u jednoj ruci u svoju torbicu, kao da je tamo tražila još ponešto. – Treba li da ih uvedem?

Lorin upitno digne obrve, a onda se osmehnula.

– Zaista ste ludi gospođo Arpad! – smeh je postao glasniji i očitiji, sve do onog trenutka kad je Brižit Arpad iz svoje torbice izvukla srebrn nož s kojim se još hitrije i s jednakim osmehom na usnama primakla svojoj sagovorinici i bez ikakog krizmanja ga zabila u devojčine grudi. Usledila je vriska, neverica, pokušaj da se otrgne. Drugi ubod noža pogidio je metu jer je gospođa Arpad uspela da nacilja srce koje je bio predmet njenog potraživanja, ono što je ona uvek volela bilo kod ljudi, u poslovima ili društvima. Samo središte, centar života, moći i bogatstva.

Ledenim očima i istim osmehom na usnama je gledala kako mlada žena pokušava, s onim zadnjim etapama života izvući oštricu iz svog tela i srca, ali uzaludnio. Cilj je bio ostvaren. Skidala je ruke koje je mlada žena pokušavala da spusti na nju, da se izmigolji i spase.

Poslednje što je Lorin Depardije i videla u svom životu, bio je lik nasmejane Brižit Arpad i draperija koje su bile iza nje, svesna da je te večeri trebala da vidi s Žil Lukasom. Poslednje što je videla bili su obrisi njene sobe koja se vrtela, zdela s voćem na stolu, krevet u kom je ležala i koji je postojao sve svetliji i svetliji nalik munji k kojoj je hitro kretala. A onda je sve prelila bela i krasna svetlost o kojoj je nekad mogla samo da mašta.

Brižit Arpad je nekoliko minuta s zlim i ledenim pogledom gledala u mladu ženu koja je ležala na krevetu s nožem u grudima i pogledom uprtim u plafon, i s kosom koja je bila na grudima i mešala se s krvlju koja je curila iz njenih grudi. Brižit je nekoliko trenutaka posmatrala krv koja je curila zabavljena s tim. Izvukla je krpu iz svoje torbice i obrisala je ruke, krpom u rukama pažljivo je izvukla nož i njenih grudi, zaitigrirana s bojom krvi koja je curila i koja se stapala s novim presvlakama an krevetu. Otišla je u primaću sobu, odakle je donela čak dva buketa i postavala ih kraj kreveta, jedan s jedne, a drugi s druge strane što je samoj Lorin Depardije davalo idiličan i samrtnički izgled.

Uzdahnula je duboko, svesna toga da je posmatra već neko vreme i da je vreme da krene napolje. Napolju su je u predsoblju sačekala njena dva pomoćnika, od koji je jedan bio Tito Karbone.

– Završili ste gospođo? – upita je Tito kad je video kako izlazi i kako onaj krvav nož stavlja u soju torbicu. To je bio njen novi suvenir kog će skloniti na sigurno i kom će se diviti.

– Naravno – saveznički ga je pogledala. Znajući kako je ružan i ogavan Tito Karbone poput njenog drugog 'ja'' koji je u svemu podržavao i koji joj je bio veriniji više nego što je ona ikad i bila verna sama sebi.

– Gde da je odnesem?

– U Provansu. Bacite je u jezero. Razbijete led i spustite je negde gde ima malo ljudi, malo naseljenih mesta i gde je voda neće odneti daleko – stisnula je njegovu ruku u znak pozdrava. Uzela je svoj ogrtač kog je i ostavila u primaćem salonu među svim onim divnim, krasnim buketima koji su bili znak muške pažnje. S nekih od njih je čak skinula podsetnicu i pročitala je onda je vratila. Ništa, to ju je čak i tešilo, policija će biti zabavljena s buketima i imenima mušterija Lorin Depardije. Mnogo ljudi će biti osumnjičeno za njen nestanak, još više njih privedeno.

Nov skandal pariskog društva.

Kad je krenula niz stepenice, Brižit Arpad se pitala da li treba da bude srećna zbog toga?



http://trianon-dianna.yolasite.com/

SENZUALAN PLES OVEKOVEČEN I KROZ SPOT

Neki ljudi teže savršenstvu kroz plastične operacije, a Dajana Diverno je odabrala jeftiniju ali dugotrajniju metodu, vežbe, harmoničan osećaj, opuštanje, i ples, u šta se u ubraja i seksi-ples.
Inspirisana http://www.youtube.com/watch?v=D_oTk4OeHNw nema sumnje kako nas neće obradovati s nekim izuzetnim, pomalo seksi spotom, u granicama pristojnosti.
Jedno snimanje je zakazano već kroz 10-tak dana, a za slike se ostaje da se vidi.... U divnom dekolteu, ambijentu, kroz igru i šminkom kao da joj je 18 godina, to će sigurno biti poslednje senzualne slike Dianne Divernoe.
Mada...
Koristićemo se sloganom - ko zna šta donosi sutra....

FATALNA PRISMOTRA - DAJANA DIVERNO

ROMANI U NOVOM RUHU

Neka dela Dajane Diverno su menjala svoj vizuelan oblik, o tom smo već pisali na ovim stranama, obaveštavali da možete vratiti knjige i promeniti određene naslovice. Među onima koje su zamenile naslovice su Tajne strasti grofice Razaski, Francuski poljubac, sada će se promeniti i Divlja Džoana, Fatalana prismotra, Poslednji sekund za Brašov i Trijanon (ćiril.verz). Neke su menjale kompletan vizuelan oblik, neke su samo plastificirane. Uskoro pred vama, nadamo se već u toku narendih 7 do 10 dana.
Takođe sad nas očekuju i dela Fang i Trijanon 2, pa Prah i lobanja (istraž.Adolfa Hitlera..)
Pa idemo dalje....


Najava Prah i lobanja 25.jun 2012god http://dianna-divernoe.webs.com/apps/photos/photo?photoid=158722756

NEKA NAŠI NAJVEĆI USPESI U PROŠLOSTI, POSTANU SAMO DELIĆ NAŠIH NEUSPEHA U BUDUĆNOSTI

Pred Dajanom Diverno je mnogo tog istaknuto i postavljeno, čak toliko toga da se čovek može uhvatiti za glavu. Do sada je, kratko podsećanje, objavila 17-18 romana, uradila neke prevode, predstave, scenarija, sprema polako još 40-tak dela da objavi ( pa dokle stigne), čeka ju je državljanstva, brend i udruženja.. Ali polako...

Udruženje ALEERA ASSOCIATION (startuje od avgusta-septembra 2013) za decu obolelu od autizma. Saradnja s svetskim organizacijama i udruženjima. Udruženje će se granati na tri grane - Palić-Dubrovnik-Budimpešta


Prošla godina je kod Dajane Diverno utabala jedan dobar put a to je - uvek znaj ko si i odakle si! Kada je stajala pred gotovom provalijom na poslovnom planu, uvidela je da je pred njom samo jedan siguran put i čvrsto tlo - put predaka. International World's brend - Contessa Di Verno Dianna


Do sadašnje romane sve treba prevesti na druge jezike, objaviti i sve ostale. U svakom slučaju, srećno joj bilo. Pred njom su i drugi izazovi - gostovanja u stranim zemljama, ekranizacije svih dela, rad i na drugim delima.. Ne zaboravite da je postavila pred sebe rekord od 300 objavljenih dela. Tu su i drugi izazovi - obaranje rekorda, neke veće nagrade i konkursi, proslave 7 godina, 10 godina i 20 godina rada itd itd....
(Zamislite Diannu Divernoe za recimo 10 godina s 100 ili 120 objavljenih dela npr...)

I idemo dalje. Neka naši najveći uspesi prošlosti budu samo delić naših neuspeha u budućnosti - a prijatan vikend i radnu nedelju želimo svima.

FANG - Odlomak romana

Visok, vitak muškarac, srednjih godina je nekoliko minuta stajao u kuponici pred ogledalom. Zurio je u svoj lik u ogledalu, nesvestan stvarnosti, sebe, života i sveta. Konačno sagao je glavu i trznuo se. Kao da se odjednom naglo, i nenadno vratio iz neke druge galaksije. Zagledao se u svoje okrvavljene ruke s kojih je kapala crvena krv po lavabou. Uzdahnuo je duboko. Cenio je urednost.
Oprao je ruke, svestan toga kako će se uskoro morati oprati sasvim. Uvek je to činio. Ritual ni sad nije mogao biti drgačiji.
Seksualni odnos je nešto što je s više različitih ljudskih aspekata gledišta shvatano na sasvim drugačiji način. On se seksualnom odnosu uvek divio, smatrajući ga bajnim, čuvenim, krasnim. Zagledao se opet u svoj lik dok je brisao rrke o beli peškir. Konačno je s pomalo utrnutim nogama od dugog, predugog stajanja u kupaonici krenuo je prema sobi diveći se već s vrata svom monstruoznom delu. Na sred sobe, na parketu je ležala naga dvadesetogodišnja devojka crvenkaste kose. Njene noge su bile raširene, grudi su bile uprote visoko, a ruke je na nekakav neobičan način ovila oko svoje glave. ... Na desnoj ruci su joj vene bile prerezane i prsti zgrčeni. Umrla je u bolu, on je znao da je morala umreti tako.
Sve devojke do tada su umirale na taj način. Nije ni Frensis bila drugačija. Setio je se kad je upoznao. Bila je s onom ruskinjom, Tatjanom. Da, Tatjana ih je upoznala. Bio je to brz susret, menjanje brojeva telefona, po koji susret. Da za Frensis je najbolje što je završila ovako. I za Tatajanu je završetak bio svečan....

PREDSTAVLJAMO VAM - POSLEDNJE VENČANJE

Neko se venčavao po 100 puta, a neko nikad. Neko se razveo jednom, neko nikad. Milina i uživancija u svadbenoj povorci, buketi, bidermajeri, venčanice mis Kelly i miss Naomi vrhunskih francuskih kreatora i tako dalje i tako bliže. Prva i druga bračna noć.. a onda..
Sve u svemu kako je prošla glavna protagoniskinja ovog komičnog romana saznaćete na 214 strana.
Lagano letnje štivo koje će vas opustiti i nasmejati, kroz butike Beverli Hilsa, do medenog meseca u Venecueli, od života u Australiji, do ubistva na aerodromu u Parizu a sve to začinjeno kockarnicama u Maroku i pudlicama... Sve u svemu, za sve sladokusce i one koji vole venčanja... jedno venčanje ipak biva i ono sudbonosno - poslednje.

Poslednje venčanje - 17 po hronologiji objavljivanja, delo Dajane Diverno

O ROMANIMA ''FANG'' I ''POSLEDNJE VENČANJE'' - DAJANE DIVERNO

Fang je verovatno najbrutalniji roman kog je Dajana Diverno do sada napisala, a ovo leto pored Trijanona 2, biće prožeto i delima za širu čitalačku publiku, odnosno deo Edicije Bestseler.
Naredna dva meseca ćemo ih na opušten, letnji način svakako sva tri predstaviti kako bismo vam približili i ta dela


Fang i Poslednje venčanje - Dajana Diverno

ZAŠTO TE TAD NISAM SRELA? - Dianna Divernoe

Zašto te ne sretoh u jeku mladosti lude

Zašto tad ne videh tvoja oka dva?

Kad ne saznah kakvo zlo kvari ljude

Kad ne saznah za mržnju što pokreće tla.



Zašto te, o zašto, još tad nisam srela?

I na najljepši način poklonila sebe.

Zašto? Oh zašto – a to bih sad htela

Da u mladosti lepoj mogu do tebe.



Tada još ne znadoh da je ljubav bol jaka

I još ne videh zlo što srca kvari.

Tad ne znadoh kako seče snagom reč svaka

I ne videh da svet juri za đavolskom stvari.



Zašto tad ne poljubih tvoja oka dva

Dok je u meni gorela ljubav vrela?

Tada još ne videh mržnju što pokreće tla.

Zašto te – o zašto još tad nisam srela?


SRCE NA KIŠI - DAJANA DIVERNO

POSLEDNJE VENČANJE - DAJANA DIVERNO / Odlomak romana

– Ali mama, ne mogu sad prekidati odmor – rekla je Vendi strpljivo svojoj majci koju je baš tih dana uhvatio trans vezan za to da što pre dođe u novouređenu kuću svoje
kćerke i pomogne joj u raspakivanju poklona koje su dobili za svadbu. Elizabet Bruan je patila od promena, a kako ju je inače ubitačna samoća tih dana slamala i više nego obično, činila joj se vrlo zabavnom ideja da pomogne kćerki da što pre razmota poklone koje su dobili za svadbu.
– Kako ne možeš? – strpljivo upita Elizabet koja se tada upravo nalazila u frizerskom salonu i čekala je da joj frizerka stavi viklere u kosu.
– Ne mogu.. Sad smo negde usred Pacifika – zapravo Vendi ni pojma nije imala gde se tačno nalaze. Bili su na okeanu i to je za nju bilo sasvim dovoljno.
– Ali kako ste mogli da odete na odmor, a da niste raspakovali poklone? Vidiš dušo, mene stvarno zanima šta ste vi to se dobili! Znam, znam, reći ćeš mi kako je sve što
ste dobili belo ali interesuje me da li ima nekih novijih stvari koje ja još nisam videla.. – objašnjavala joj je Elizabet.
Vendi je znala da je njenoj majci dosadno i da bi za nju raspakivanje poklona bilo poput nove, dogodovštine njenog dosadnog, bogataškog života. Sad nije mogla da joj izađe u
susret. Njenoj majci bi bolje bilo da se bavi s nekim zanimanjem: da skuplja markice kao Džejson, ili da uzgaja vrt i neke egzotične biljke mesožderke, da odlazi na
luksuzne modne revije, da se bavi nekim kulinarskom akrobatikom.. Spisak zanimacija u jednom ljudskom životu bio je predug. Najbolja zabava koju je Elizabet Braun otkrila
bila je da jednaput mesečno šiša pse, povremeno proveri ono malo dlaka što im preostane, da vidi da li imaju buve i da im svakog dana vezuje drugu vrstu mašnice ili kravate oko vrata.
– Kada se vratimo sa krstarenja, svakako da ćemo otvoriti sve poklone. Uostalom – Vendi je dobronamerno podseti – neke od poklona si već videla.
– Da.
– Recimo frižider kog su poklonili Foksovi. Nisu se ni trudili da ga upakuju, čak su ga i izvadili iz kutije.
– Da, skroz originalno – prodahta Elizabet kroz zube.
– Ili zamrzivač o Rotovih. On je bio u kutiji ..
– Kutija se raspala dok su ga oni nespretnjakovići izvadili iz kamiona…
– Pa šta sad ja da radim zato što nismo unajmili jedan viljuškar?
– Dobro, dobro – složi se Elizabet.
– Ili ona vaza iz egipatske epohe.
– Divna je.
– Da, skroz – reče Vendi svesna kako se pri samoj pomisli na tu drevnu stvar totalno ježi. Najbolje bi bilo da je pokloni svojoj majci.. Ukoliko vaza s sobom nosi i neke od
uroka dobro bi bilo da se ti uroci uveliko obruše na Loru I Mimi.
– Ili onaj Australijanac kako li se zvao? – njena majka je pokušavala da se priseti.
– Piter ili Diter? – ni Vendi nije mogla da se seti.
– Piter Perl. On je doneo značke – gorljivo reče njena majka.
Vendi je već uveliko bacala pogled na ručni sat. Bilo je vreme da završi taj razgvor s majkom.
– Da, divne značke. Džejson će da bude oduševljen zbog njih. To je nešto o čemu je dugo maštao. Džejson je u vreme srednje škole bio filatelist. To mu je postalo kao navika kojoj
se okreće s vremena na vreme, čak i jedna njegova devojka iz srednje škole bila filatelist.
– Koja devojka? – zbunjeno upita Elizabet.
– Ma ne znam i ja sam joj već zaboravila ime – iskreno reče Vendi i skrne malo limunade. Šteta što se tečnost uvek zagreva na toplom vremenu.
– Ne znam o čemu mi trenutno pričaš draga moja – reče Elizabet iskreno. Začula je lavež svoje mile Lore, a čula ga je Vendi. Taj lavež je tako zvučao da je na trentuak odmakla
slušalicu dalje od svog uveta. Njena majka uistinu preteruje što se tiče tih pasa.
– Da li je to Lora? – Vendi tobože upita. Savršeno dobro je znala kako zvuči koja pudlica kad počne da laje.
– Naravno.
– Divno, mama. Uputi joj jedan veliki pozdrav od mene, i mislim da ću morati da prekinem..
– A što, mila? – upita Elizabet. Lora je opet počela da laje. Iako Elizabet nije dala nikakav gest svojom rukom, Lora je skočila u njeno krilo. Mašnica koju joj je Elizabet još tog jutra brižno svezla, se malčice naherila i nije stajala kako
treba. Elizabet je na trenutak sklonila slušalicu kako bi se na kratko posvetila onom što je volela najviše u svom životu. Mašnica na Lorinom vratu je uskoro stajala upravo onako
kako treba, i Elizabet s iskrenim oduševljenjem zaključi kako su bele pudlice najlepše životinje koje je u svom životu srela.
– Halo… mama.. – uporno je Vendi pokušavala da nastavi započeti razgovor o poklonima koji su još uvek bili umotani u skupoceni papir. Kako je čula samo Loru, odlučila je prekine razgovor. Smatrala je sebe još dovoljno normalnom, tako da ne treba da se spušta na nivo ludakinje I da razgovara s psom. To je više priličilo njenoj majci.
Razgovor s Lorom i njenim buvama su bila najbolja razbibriga u životu jedne Elizabet Braun.
Vendi je srknula još malo limunade i s žaljenjem zaključi kako će morati zatražiti novu čašu sa sokom. Nemoguće da je već izgubila toliko vremena u razmišljanju
o ko zna čemu i da se sok toliko zagrejao. Počinje da se gubi. Krstarenje je imalo lepih strana, ali je očito vrlo loše uticao na nju…