odmak
subota, 25.10.2008.
Sveti Jure po drugi put među Hrvatima
Možete me pitati je li ovo napisao Ivo Brešan.
SLIKA PETA IZ KOJE SE JASNO VIDI DA NIJE VAŽNO ZNANJE NEGO NEKE DRUGE KVALITETE, A SPOMINJE SE I POKVARENOST EUROPE
REDATELJ JUKIĆ: Pitanje je samo koliko hoćete potrošiti
MATE: E pa sad…
REDATELJ JUKIĆ:
Morate biti određeniji. Ja mogu napraviti projekt. Odredite mi svotu s kojom mogu raspolagati i ja ću vam točno reći koliko bi to koštalo i što za to možete dobiti.
MATE: Pričekajte malo. Ante, dođi na dvije riječi.
ANTE I MATE SE MALO ODMIČU.
MATE: Što ti misliš?
ANTE: Mladić ti dobro govori. Koliko misliš da možeš izdvojit.
MATE: Ma ne čini li ti se premlad.
ANTE: Završio je fakultet. Ima iza sebe nekog iskustva. Čuo si, radija je i u Austriji. Dosad ništa nije
pogrešno reka.
MATE: Sve se mislim. Zva me je Jure, znaš našeg Juru. On ima iskustva, znaš da je radio dočeke štafete… i one neke manifestacije… ono prije. A zva me je i Pilip. On misli da bi najbolje bilo dat Juri.
ANTE ŠUTI.
MATE: Nemoj mislit da sam nešto primija. Ne bi ja… znaš ti mene, ali Pilip će nam dat donaciju, a to će nam dobro doć.
ANTE: Di bi ti, znan ja tebe. Ma mi se čini da je ovaj čovjek ozbiljan i da zna što radi. Ako si mislija napravit nešto..onako posebno, ako ćeš zvat uzvanike koje si nabrojio onda bi i uprizorenje i ostale stvari morale biti smišljeno napravljene.
MATE: Ma razumin što oćeš reć, ali Pilip ima nekog utjecaja, a uzvanici će bit sretni i zadovoljni kad se bude vrtija vol i kad poteče plavac. Znan ti ja naš svit.
ANTE: Ne bi ti se tija mišat, ali danas su neka druga vremena… pivaju se neke druge pisme…
MATE: Ajde moj Ante. Pusti ti mene da radim po svoju. Druga su vremena ma su ljudi isti.
ANTE: I to što kažeš. Ljudi su isti.
MATE: Sve možeš minjat, ali narod ne možeš. Narod ne možeš minjat. Narod moraš uvik slidit. Kamo narod tu i ti. Zato su nas izabrali.
ANTE: A je, je zato su nas izabrali.
MATE: A dugo ćemo i vladat. Sve slušajući narod. A naš narod nije ovaj mladac ovdje s diplomom. Naš je narod Pilip i naš Jure i mi. Ja i ti. A on sa svojom diplomom neka ide u Europu. Ona će mu biti milija nego vlastiti narod.
ANTE: Zašto tako govoriš?
MATE: Govorim jer vidim kamo nas ovaj i slični njemu oće odvest. Šta ja znam kako bi on vidija svetog Juru. Ka one moderne kipove od kojih ne razumiš boga tebe. A znaš li ti kakav je mora izgledat sveti Jure što ubija zmaja? Znaš li ti kakva je životinja zmaj? Koliko glava ima i kakvu vatru riga? To mora biti uprizorenje da se svi pripadnu i ustuknu. Neka naš narod vidi da smo u svako doba spremni za neprijatelja pa makar imao i više glava. Naš će Jure znat učinit da sveti Jure na konju i s kopljem u ruci nasrne na zmaja i probode ga pred očima naših mještana i uzvanika da im se ta scena za vike vikova usiće u pamet.
ANTE: Šta je, je lipo si ti to zamislija. Pa opet mislim povremeno valja štogod i novog naučit.
MATE: A što nam to dolazi novo i dobro. Misliš iz Europe. Sami nemoral. Pederi i sida. To nama u ovoj lijepoj našoj ne treba. Naš narod nije iskvaren i ne triba ga kvarit.
ANTE: Ma smo se do jučer zaklinjali i trudili uć u Europu. Zato smo i ratovali.
MATE: Je, je, ma nismo znali da je Europa toliko pokvarena ka šta to danas znamo.
ANTE: A je. I puno nam nešto zamira. Korupcija vamo korupcija tamo. Čak i američke novine pišu da ne preporučuju ulagat u Hrvatsku jer je hrvatska vlada korumpirana.
MATE: Je li ti to meni Ante oćeš nešto posebno reć.
ANTE: Ne bi opet da budemo nazadni. Ka šta smo bili. A ovaj mladi čovik i on je naše gore list. Otac mu je Jukić…
MATE: Oni Jukić Ivo što je odselio u Zagreb…
ANTE: Radi nas… Čudi me da mu sin ovdje pokušava?
MATE: Oni Jukić, kažeš… sad će opet reć da mu ni sinu nisan pružija šansu ka šta ni njemu nisan…
ANTE: ...da smo isti ka šta smo i bili…
MATE: Ali obeća san Pilipu, a Pilip… I šta ti Ante oćeš. Prestani mi savitovat šta ne mogu učinit. Uvatija si se sitnica, a ja moram mislit globalno.
ANTE: Globalno?
MATE: E je globalno. Važan je cilj.
ANTE: To smo i prije govorili.
MATE: Jesmo, ma nan cilj nije bija isti ka danas. Danas oćemo postić blagostanje. Uz božju pomoć, a onda… u ono vrime...
ANTE: …e je, u ono prošlo vrime smo tili postić to isto samo uz vražju pomoć.
Ovo mi jedino pada na pamet. Svojevremeno mi nisu bili dragi, ali gledala film. Nasmijao me. A koga ćeš zvati u pomoć nego milu majku. Ona je za sve kriva.
