Nekad bilo...

Kad se ja sjetim kakve sam štikletine nosila i hodala u njima ko da sam bosa prije izvjesnog broja godina...na samu pomisao sad me recimo bole stopala.

Onda mi je to bilo ko dobar dan. Natakrčit se na pete deset, jedanajst centimetara visine pa u njima šta hodat, šta plesat, šta ić doma iza plesnih koreografija. Doista, meni je nošenje tih štikletina omogućavalo da se u startu riješim svih eventualnih zainteresiranih plesača, jer sam u njima visoka ravno 185 centimetara. Znači kad se počnem ustajat imam visinu Majkla Džordana il sekvoje, pa devedesetdevet posto plesača nestane u vidu čajnih kolutića. Svuda, osim u jednim svatovima.

Naskakala se ja pa sjela malo otpuhnut i zapalit jednu, kadli eto k stolu prilazi nadobudni mladac, izgleda skroz ok al je malo pod cugom i vidno niži od mene. Ovo malo pod cugom znači da je imo tešku očobolju i nije uopće skužio da sam zapravo najviša u sali.
-Jel mogu zamolit za jedan ples? - pita on.
-Naravno da možeš. Samo pazi, ja sad kad se počnem dizat možda procijeniš da to i nije dobra ideja.
-Zašto? Pa kolko sam vidio krasno plešete.
-Ma lako za moje vještine na plesnom podiju. Ja ću sad ustat, a ti onda reci jel plešemo il ne, ok?
Kad sam ja počela ustajat pa se ispravila...gleda on mene odnekud ispod, niži brat bratu bar petnajst centimetara.
-Jel da sjednem? - pitam ja.
-Nema šanse - veli on, mene za ruku i na podij.
-Hoćeš da se izujem? - pitam ja.
-Nema šanse - veli on i krenemo mi plesat.

Mislim da me nikad niko nije izvrtio i raspleso ko taj mladac. Prebrisali cijeli podij, pa i šire, bome se dosta ljudi i izmaklo jer je bila neka rokija u igri pa je i mene ponio ritam. Pleše on ko violina, jebeš Travoltu. Kad je svirka stala, imali smo stending ovejšns i iz kuhinje.
Dopratio me do stola, oboje zapuhani i kaže:
-Svaka čast, nikad u životu nisam bolje pleso s tak visokom ženom. I bolje da se niste izuli, da vide ove šta nabadaju ko metiljave krave kak se pleše u štiklama.

A sad? E sad je već godinama druga priča. Neka umjerena peta samo za sakralni objekt i ulazak u salu, a onda starke iz torbe i opali kad krene partijanje.
Jedino za Proud Mary sam uvijek vraćala cipele na noge, Tinina koreografija mi al nikako ne ide uz starke.