Ništa od zahodskog selfija

Imala sam najozbiljniju namjeru konačno napravit zahodski selfi, koji je mast hev za uspješnost na svim poljima. Odustala sam iz par razloga. Prvi i osnovni je šta ova zadnja čudotvorna krema za lice uopće ne djeluje, pa se vide bore božemeoslobodi. Mislim ne vide se kad upalim plafonjeru, al onda se ni ja baš nešta ne vidim, jebemti štedne žarulje, izgledam ko čovječja ribica. A kad upalim ono svjetlo iznad špigla e onda vidim svaštanešta neprimjereno prezentaciji na mojoj rođenoj stranici. Drugi je taj šta je kupaonski ormarić diglo uvis kod postavljanja ko da se Majkl Džordan brije pred njim svako jutro pa mi se vidi samo glava i malo vrata. Treći je taj šta sa podne projekcije smeta prašak za veš i svo ono drlo kraj vešmašine. Pa ne bi napravila taj zahodski selfi da me ubiješ.

E al zato imam šta? Nadmadrac koji mi je stalno nadohvat ruke jer me ubija kičma iza prometne i operacije i zračenja, pa se onda iskovrnem na to čudo modernog doba, nabijem pod glavu moje jastučke na sitne rožice i razmišljam šta bi sutra skuhala, o čemu dugo nisam pisala, štračim malo po društvenim mrežama i radim na boljitku svoje kičme. Pa sam odlučila prezentaciju glave odradit ne u zahodu nego na nadmadracu. Zahodi su rezervirani za kremdelakrem influenserice, mi postklimakterične žene o zahodima uglavnom razmišljamo kad ga treba ić oprat il kad moramo ić na isti. Čim uđem u zahod gledam jel ima za mašinu šarenog veša da bubnem prat, jel u lavabou zaostalo kaladonta il pjene od brijanja iza ispaćenog životnog supatnika, jel se pauk u ćošku iznad spomenutog ormarića spustio dovoljno nisko da ga roknem jer se nemrem plentrat zbog vrtoglavice. Znači sekiracija na kub čim stanem na vrata od zahoda.
Ovo je najjednostavnije. A i zdravije za moja sjebana leđa. Nariktam se ko princeza na zrnu graška ( dobro, malo starija princeza al i one stare, nije još izmislilo cjepivo za protiv starenja ), smanjim bol u leđima i pokažem barem dobru volju za napravit selfi, kad već nemam ništa drugo za pokazat, ko recimo neke šta se naganjaju s mačkom po terasi pa pitaju puste obožavatelje da koliko vide mačkica na slici.

E pa ja nit trenutno imam mačku jer ih Bonkica ne podnosi, nit ikoga od vas zanimaju mačke, barem za moje znanje.
A i leđa me puno manje bole, šta je najvažnije od svega. Znači ko šta sam već preko nekoliko puta zaključila - debelo sam zakasnila sa influensiranjem, barem šta se zahodskoterasnih selfija tiče.