Fajterica

Prije par dana ja na terasi polako skupljam veš, kadli čujem da nešta šuška iza grma ružmarina.

Meni momentalno slabo došlo, sjetila se fotki onih zmija koje su izgmizale kojekuda bježeći od silne vodurine. Al moram se navirit, jel tako, da znam jel da se zabarikadiram u kuću i zovem jedanjedandva. Vidim ja rep, blago meni; pretanak za zmijski, al ne znam jel štakor, nešta mora bit a ne vidim šta je. Tu ću ja bacit kvačicu da vidim šta će izbasat, kad ono gušter. Prekrasan smaragdnozeleni, stao i gleda kuda će. Dok sam ušla po mobitel da ga uslikam uteko je nekud.

Danas moja Bonkica drijemala na dvorištu popodne, priredila joj ja večeru, zovem je – ne dolazi. Izađem na dvorište – nema je. Pozvonim ( na to uvijek doleti, to sam skužila kad sam jednom slučajno pritisla zvono umjesto svjetla a ona doletila iz živice ko furija ) – ništa. Krenem na terasu, kadli ona ko Mirko Filipović u raskoraku ćubi kraj ružmarina. Ne da me ne gleda, nego ne trepće; pilji u ružmarin i vreba jadnog guštera.
Tu ja dreknem da se razlajala paščad u cijeloj ulici, al ona i dalje pilji. I najednom fajt – zaletila u ružmarin, krš i lom. Gušter jadan zdimio pod lim koji čeka postavljanje, a fajterica je ipak morala pokleknut pred mojom galamom. Našpotala je na pasja kola, pa je pojela večeru i onda čupkala suhe iglice od ružmarina iz repa i šapica.
Igrala se malo sa vjevericom koju je danas dobila od moje drage Vlatke, al stalno se naviruje i njuši po ružmarinu i travi.

Pa oće mi gušter na živce ispalit od njene negostoljubivosti i sklonosti tukežu.

( strašna fajterica davi vjevericu )