Muke po šalteru

Često me ljudi pitaju – pa kak samo smisliš sve te pričuljke? Odgovor je uvijek isti – nemam šta smislit, sve ono šta pišem je nastalo prema istinitim događajima.

Pa recimo kad bakutaner od sedamdesetpet godina ide promijenit ličnu kartu ( to je njen izraz, koristi ga jer je prestara i ima previše kilometara u nogama da bi u svrhu pravilnog izražavanja mijenjala način govora ) onda to ide otprilike ovako.
1.čeka zadnji dan kad joj ističe osobna, jer šta će ić ranije kad joj vrijedi do 13. rujna 2022.
2.dan ranije pakira u tašku sve potrebno za ić u Sisak – mali ručnik i jastuk ( da može sjest dok čeka, na betonu se ne sjedi ), sve dokumente, tablete, papirnate maramice, flašicu s vodom
3.ustaje u pola četri ujutro da na miru popije kavu, doručkuje i spoha piletinu koja se obavezno nosi kad se ide nekud a ne zna se kolko će se zadržat ( zašto u pola četri – pa da sve obavi na vrijeme i bude među prvima na redu na šalteru, eto zato )
4.iako je sve obavila na vrijeme i stiže par minuta prije sedam pred policiju – tamo je već lijepa hrpa ljudi; alarmira starog obiteljskog prijatelja, koji živi u blizini, da šta prije dođe ako bude šta trebalo zbavljat
5.obiteljski prijatelj ubrzo stiže i rentgenskim vidom u redu ispred uočava neku ljepojku u ljubičastoj opravi, zbog koje mu se remeti lučenje šećera ( prema tvrdnjama bakutanera, izgledala je ko isklesana, a kad bakutaner to kaže onda moraš povjerovat )
6.bakutaner sjeda na svoje podmetače koje je dan ranije spakirala i kak se pomiče red pomiče se i ona, i obiteljski prijatelj koji ko kobac vreba kud će ova u ljubičastoj opravi
7.konačno dolazi na red i ispostavi se da treba još nešta uplatit u banci; obiteljski prijatelj ostaje čuvat red a ona šiba u banku uplatit to šta već treba
8.vraća se sa uplatnicom, obiteljski prijatelj ide malo prileć u rođeni stan da smiri napadaje tjeskobe od ove u ljubičastoj opravi i šećera koji divlja, a bakutaner staje u red na čuvano mjesto
9.obiteljski prijatelj se vraća; e sad bakutaner ide malo pojest pohane piletine i prileć jer više nemre ni sjedit ni stajat, i navodno je čak malo uspjela i zadrijemat kad ju je nazvo da treba njen oib ( srećom se sjetila da je oib na zdravstvenoj, al se svejedno digla i vratila u policiju )
10.obiteljski prijatelj preuzima pohanu piletinu i opet ide prileć, jebiga ima i on kvrga na leđima i šećer koji divlja usljed ljubičaste oprave
11.bakutaner je konačno na šalteru i otvaraju joj se rajske dveri; službenica je pita – pazi sad – za koje oružje trebate dozvolu. a ona mrtva ladna odgovara – za minobacač. službenica kroz smijeh pita na koliko dugo, ona veli – do kraja života. ( ispostavlja se da na jednom šalteru baviš i osobne i oružje, pa sad biraj šta ti treba )
12.obiteljski prijatelj dovozi bakutanera kući; ona je nadrndana jer je preumorna za otapat kištru, čekanje joj poremetilo planove za kištru i ribanje jabuka
13.prepričava paranormalno iskustvo sa čekanja i načekivanja, pa onda kaže – šta će tek bit za godinu dana kad budem išla mijenjat vozačku

( da šta će bit – dobiće na trajno korištenje barem neko manje borbeno vozilo, ako je kod mijenjanja osobne tražila minobacač, eto šta će bit )