Njegovo veličanstvo sataraš

Dakle, danas ćemo o Njegovom veličanstvu satarašu. Neokrunjenom kralju ljetne jelske ponude, barem šta se mene tiče. Baršunastoj simfoniji okusa, koja se može vrlo lako pretvorit i u užarene zalogaje ako se doda feferona ( ne preporučujem, jer se izgubi onaj fini okus sljubljenog luka, paprike i paradajza; jeste sad svjesni da sam ja masteršef u nastajanju, barem šta se izraza tiče? )

Sataraš mi je uvijek neodoljivo miriso iz bakine i mamine kuhinje. Pa još kad uđem u kuhinju i čujem kako krčka u onoj nekadašnjoj emajliranoj ranjgli na tufne...gladna iste milisekunde. Meni sa satarašom ne treba ništa, ni mesa ni krumpira. Samo uneznano trpam u sebe dok mi ne pozli od prežderavanja.
Kad sam se učila boravit u šparetskom prostoru, moja mama je na sve upite odgovarala - to ti ja stavljam od oka. Pa onda za sataraš narežem prvo glavicu luka srednje veličine, pa još jednu. Pitam - jel to dosta. Da je, meći dinstat, malo posoli i odmah reži paradajz. Koliko - od oka. Pa narežem jedan veliki i jedan manji paradajz i bubnem na luk, da se zajedno dinsta. Jel treba vode, mama? Malo samo, da ne bude kuvano nego dinstano. Reži papriku. Više ni ne pitam koliko, znam da će reć od oka. Pa narežem dvije srednje paprike i tubeknem ih u luk i paradajz. Dodam samoinicijativno i dva češnja češnjaka, jer ga volim. Vode ne dodavat puno, tek toliko da se krčka na laganoj vatri. Pa tako dok ne omekša i ne dobije onaj fini, kremasti, gusti umak, najbolji za burit kukuruzni kruh unutra.

Trebalo mi je neko vrijeme da se posložim i pogodim pravi omjer povrća, da ne bude ničega ni previše ni premalo. A sad? E sad sam ja ko moja mama, pa kad me junior koji voli i pojest i skuhat pita - koliko stavljaš čega, moj odgovor glasi . ja ti to od oka. I onda kad kuham idući put brojim glavice luka i paradajze i paprike da bi dala neki omjer koji okusom pogađa ravno u jednjak.

Otkrila sam i šemu za sataraš u vidu zimnice. Zamrzavanje nula bodova, sve bude ko blato. Trpa se u vruće teglice, zatvara i kratko pasterizira, i provjereno može stajat do idućeg proljeća. Za tamanit samo sataraš ili napravit finu rižu, koju jedino u tom obliku jedem.

Pa ko nije siguran kako napravit sataraš, eto elaborata za isprobat. Ja to jedem dok ne osjetim da više nema mjesta u želucu ni za gutljaj vode.

( ovo na fotki ima malo više umaka, trebo bi bit još malo gušći, al bila sam jako gladna i nisam mogla čekat; ponekad mi glad sjebe proces kuvanja )