Badnjak

Stigli su na ručak u jednakim košuljama, sa sobovim roščićima na glavi.

Stigao je s njima i smijeh i gužva oko srebrne jele, na koju sam već stavila lampice. Krenuli smo s kićenjem, ja sam stavila girlande misleći da će oni stavljati kuglice, ali je manji najdraži frajer nakon jednog pokušaja stavljanja konstatirao:
- Tvoj bor jako bode. Vidi kako me sad boli prst.
Dala pusu u upiknuti prst i predložila da mi dodaje kuglice, da ga više ne bode, a najdraži frajer je kitio jelku zajedno sa mnom, iako je i on na kraju izjavio da baš bode moj bor.
Dok smo čekali da se ručak zgotovi manji je frajer izišao van staviti poneku kuglicu i na grm borovice u dvorište. Brzinski smo se dogovorili da stavim poklone pod bor, jer najdraži frajer ionako kuži da smo svi mi Djed Božićnjak, a i nije nas previše slušao. Pa sam pod okićenu jelu jurišno stavila poklone, upalila lampice i čekali smo da manji najdraži frajer uđe u sobu. Ušao i sjeo...i onda je nastao urnebes.
- Gle poklone pod borom. Mamaaaa, dođi vidi!
Ja glumim kao oskarovka, ispitujem je li tko što čuo i tvrdim da smo cijelo vrijem sjedili u blagovaoni.
- Pa jeste vi što vani čuli? - pitam.
- Nismo, valjda je došao s druge strane - kaže on i brzinom svjetlosti otvara svoje poklone. Presretan je jer je dobio baš ono što je poželio. Ja i dalje tvrdim da pojma nemam kako ga nismo čuli, a na konstataciju da je možda ušao kroz dimnjak manji najdraži frajer otpuhuje:
- Ma daj...pa gori peć, ispekao bi se. Možda je ušao kroz prozor.

Ručali, nagovarali ga da proba ribu ali bez uspjeha ( srećom bilo je i rezervnih opcija koje on voli jesti ). Sladoled je odbio, ali čokoladu nije. A onda je najdraži frajer izvadio gitaru i svirao Jingle Bells dok su obojica pjevali. Ja sam možda malo i gutala knedle, gledajući konačno žičani instrument u dječjim rukama. Junior zna svirati, ali nikad nije volio previše vježbati pa ostaje da vidimo hoće li najdraži frajer ustrajati u učenju.
Složili su i nešto legića koje je dobio manji najdraži frajer, a onda ih je uspavala toplina sobe pa su počeli kunjati i ubrzo krenuli kući. Odlaze, a manji najdraži frajer kaže:
- Tko zna je li Djed i kod nas kod kuće već ostavio poklone?
Mi svi uglas krećemo u elaborat da djedica ima pune ruke posla i da je pitanje je li stigao do njihove kuće ili će doći do sutra.

Kod mene je malo podranio; ranije darivanje zvano Brezje sindrom se nastavlja. Što mogu kad volim gledati radost u dječjim očima.