Pa šta je ovo

Odem danas poslije posla u katece po neke sitnice. Božićni je ugođaj u punom jeku, iz zvučnika Mariah Carey pjeva tamo nekom da bi samo njega htjela za Božić.

Ja bi faširanog - nema ni lopatice ni buta. Ja bi batke il zabatke - nema, Uzimam pile od kilu i osamsto jer nema manjeg. Pa malo čvaraka, mlijeko, tak neke potrepštine i usput gledam šta sve ljudi rade. Gledam ženu koja prepipava redom šta stigne - narandže, paradajz, limune...stišće ko da sok ide radit. Pa mi dođe da joj kažem - eno ima i krumpira, ajte malo stiskat i krumpir da se prije skuva za pire. Odustajem jer ona iznenada kihne, a nos joj nije pokriven maskom, kud ću joj ić objašnjavat krumpire?
Kod frižidera tip prevrće po zapakiranim narescima; znači naresci složeni po vrstama, a on svako pakovanje u ruke, pa pogleda, pa vrati nazad. Pa tako jedno četrdeset puta. Jebiga biće mu doma dosadno jer nema ništa na teveu, pa odabire nareske ko da bira novu mis svijeta.
Dok iz zvučnika Chris Rea objavljuje da se vozi kući za Božić, gledam ženu kako otvara omekšivače, pomiriši, zašerafi i vrati nazad na policu. Maska spuštena, pa nemre kroz masku njjuškat. Vidi da je gledamo pa mrmlja nešta tipa - kak se sad ne mogu sjetit koji je ono bio, da me neko ubije.
Uglavnom svi nešta stišću, prevrću, pipaju i odšerafljuju. Uzimam još neke juhe i bris na blagajnu. I vidim krasan veliki narandžasti kišobran, sjetila se da mi je onaj mali sklopivi osto kod kolegice u autu. Stojim u redu kad osjetim da me nešta pimpla po leđima. Malo se okrenem - žena laktom operira po mojoj jakni, koja distanca, uzjašila me naskroz. Pa reko - gospođo, daj se malo izmaknite, osjetim kroz masku da ste poriluk ručali. Ona me gleda ko da sam s Marsa pala, odmakne se dva koraka i veli - pa išla sam uzet žvakaće. Ok, al daj ih uzmi dalje od mene, ženska glavo, ispoštuj bar metar razmaka.

Znate šta ću vam reć? Točno mi dođe da napravim ogromnu robnu zalihu i da ulazim u dućan jednom u mjesec dana.
Ovo zbilja nije normalno.