Kud nisam žena - mačka...

Jutros idem radit, sva mrljava od noćašnjeg buđenja ( prvo onog uobičajenog oko pola jedan, a onda onog rekla - kazala buđenja kad je opizdilo 4,1 pa još jedan malo slabiji, da pojača umjetnički dojam ).

Prvo sam se nasekirala kad sam pročitala onu već općepoznatu činjenicu da se potres osjetio 13 kilometara od Siska. Više ne znam jel bi se trebala smijat il šta bi trebala kad to pročitam. Znači nas usred noći strese to šta nas strese, i Sisak i Petrinju i Glinu al to se sve zove 13 kilometara od Siska. Pa točno mi dođe da im kupim kartu Hrvatske pa da više znaju napisat gdje je bubnulo. Iako za to zapravo nema potrebe, jer sudeći po komentaru divne gospođe koja više ne prati moju skromnu stranicu to su sve "rekla - kazala" potresi i mi zapravo izmišljamo da svako toliko bubne. Ajde smirila se nekako dok sam popila kavu, šta mi se vrijedi sekirat kad ionako umišljam da je bio potres, jel tako; već sam konstatirala da je to sve srušeno jer mi Petrinjci lupamo vratima ko divlje zvijeri i normalno da je došo dan da se pola grada sruši od te nabijačine.
Svratim u jedini usputni dućan u kojem mogu kupit pecivo, kavu i cigarete. Nabijem masku, dezinficiram ruke, kupim to šta trebam i krećem prema ruševinama. Kadli eto nekog vozila šta se koristi za na bauštelu; vozi majstor ko da ga svi vrazi gone i parkira ravno ispred mene, pali sva četri i baulja van. Nogostupom hodat ne mogu, ograđen je zbog mogućnosti da se zgrada uruši. Znači trebam zaobić paklenog vozača, to jest parkirano vozilo i doslovno hodat bijelom crtom jer nemam kuda. Tu se meni jako diže tlak, ja spuštam masku i pitam:
- Jel bi bili tak ljubazni da mi objasnite kroz kuda da ja sad prođem?
On se okreće i gleda u mene, naime više kroz mene, jer kak se ja uopće usuđujem obratit vitezu okruglog stola koji je uparkiro konja i leti po burek i cigare?
- Jel mene vi to pitate? Pa idem u dućan, gladan sam.
- Ne pitam jeste gladni, pitam kroz kud bi ja sad trebala proć?
On prevrće očima i ponavlja da je gladan, pa malo odradi džepni biljar i otputi se prema dućanu. Masku naravno nema, šta će mu kad je gladan i planira počet žderat burek još putem do kase?
Ja zaobilazim jebeni auto i zamišljam kako bi bilo vrlo efektno pretvorit se u ženu - mačku iz Betmena, izgrepst mu sav auto i izbušit gume i okrenut ga na krov, a onda vlasnika po izlasku iz dućana sačekat, bacit mu burek u šahtu, napljuskat ga i natjerat da me krka lonca nosi dolje do suda, sve takav gladan. Jedva nekak prebauljam prek ceste, idu ljudi autima i kud zaobilaze parkirani auto tud još ja hodam posred ceste da se dočepam druge strane.

I onda mi pukne pogled na koridor u nastajanju, znate onu fotku na kojoj je sprejom napisano " skela 15x2", i na sve ono pored čega moram proć...Znate šta ću vam reć? Točno mi je žao šta se nemrem pretvorit u ženu - mačku pa da nabubetam sve te pametnjakoviće i niškoristi eksperte koji nam piju krv već devet mjeseci, i zbog kojih ja hodam sredinom ulice ko da nisam normalna.
Moram poradit na tome da konačno naučim normalno zatvarat vrata, bez nabijačine. Jer da ne nabijam vratima ne bi jutros morala zaobilazit ruševnu kuću i parkirani auto gladnog majstora.
Pa mi ćemo svi poludit, ako već i nismo.