Kuvača je rješenje

Općejepoznata činjenica da muškarci sline za ženama u provokativnim prnjama, pa za ženama u uniformama svih fela, pa za ženama koje koriste hešteg isprsisejako kad se imaju čime isprsit, da se sve čudiš kak mogu tako hodat jer uopće ne vide kud hodaju.

Al pustimo sad to, poslužilo je za uvod. Njima za informaciju, uzdišu i žene za nekim ko ne ostavlja prljave čarape zgurane pod krevet, ne istiskuje kaladont od pola tube nagore, očisti lavabo od pjene za brijanje i ima dobre nišanske sprave u vidnom polju kad koristi vece školjku. Plus, naravno, mora izgledat ko naprimjer Patrick Dempsey. Nema pretrage na koju ne bi pristala da me on dočeka na vratima u bijelom mantilu, sa stetoskopom oko vrata.
E sad...zadobit pažnju takvog mačka je drugi par cipela. Čisto sumnjam da pada na golo meso; pa toga ima kolko hoće i kad hoće. Plave, crnke, visoke, niske, pametne, manje pametne, u štiklurinama il na ravnoj peti, grudnjak u rasponu od četvorke do osmice; da pucne prstom eto ih četrnajst k njemu ubijeđene da je njima pucno.
Obzirom da se nisam nikad doživljavala mesom, a obzirom na godine i da hoću nemrem se al nikako prezentirat ko meso, ja bi ga dotukla najmoćnijim oružjem - kuvanjem. Oni uglavnom jedu kojekakve gluparije, po restoranima im donose tanjure za koje nikad ne znaš jel to ukras il je kuvar razmrljo rukavom dok je grabio il mu je tanjur ispo na pod dok je grabio, pa moraš zjakat okolo da vidiš jel drugi jedu te mrljotine s tanjura il je to zbilja samo ukras.
Znači počela bi kuvat dan ranije, da na dan de mogu samo pozavršavat jela i dat završni tač, ipak bi se trebalo malo i spremit jel tako, nalakirat nokte i otić na neku frizuru i dočekat ga ko Kleopatra na vratima. Dakle dan prije skuvala bi juhu, obavezno miješano piletina i govedina s dosta grincajga, tako kad povuče domaće rezance u žlici da mu se zanesvijesti od okusa. Pa recimo ako je zimsko doba sarma sa pahuljastim pire krumpirom, ili opcija dva repići i češnjovke sa dinstanim kiselim zeljem i restanim krumpirom. Ako je toplije - šnicli u umaku od češnjaka i papra sa njokima i puckava kristal zelena salata, il pohana piletina sa sezamom i onim hrskavim krumpirom iz rola i satarašom. Ako voli paradajz, može i filana paprika, samo to treba dobro pazit kad grabi da se ne zasere umakom, pa je možda bolje zaobić papriku. Al bi zato ko salata mogla proć pečena paprika, garantirano to u životu nije probo.
Za desert recimo knedli sa šljivama i vrhnjem i prezlom, ovlaš posuti cimetom i šećerom, il palaćinke sa sirom zapečene u rolu ( nisam baš neki maher za kolače pa mi nemojte dolazit sa idejama o kojekakvim ledenim vjetrovima i doboš tortama, sigurno ni on ne voli baš slatko ). Kad bi baš morala napravila bi kremšnjite, al bilo bi bolje da se natovari knedla sa šljivama; pa nema finije od toga.
I da mu to sve tako poserviram, razvoj situacije mogo bi ić u dva pravca. Jedan je da bi mu ljubav momentalno kroz želudac došla do korteksa i shvatio bi da više nemre živjet bez mene, a drugi je da bi mi ponudio da kuvam za cijelu njegovu familiju i onda uniformirana iznosim jela na stol ( znate šemu - crna haljina, bijela uškrobljena pregača, osmijeh ko da sam dobila na lotu ) i opet bi shvatio da nemre živjet bez mene.

A sve samo zato što s godinama skužiš da svi problemi dolaze od loše prehrane.
Pa na rukama bi me nosio jebote.

( photo by CinemaBlend )