Kupanjac

Najdraži frajeri konačno su se vratili s mora. Silno su mi nedostajali; ni razgovori telefonom ni krasne fotkice ne mogu nadomjestiti njihovu silnu energiju i radost koju donesu svaki put kada dođu k meni.

Odlučili smo ih odvesti na Kupu, da malo plivaju i na petrinjskom moru. Mislila sam da manji najdraži frajer neće htjeti ići, ali i on je izrazio želju da ide. Dolazimo po njih; oni su već pod punom ratnom spremom, sa sunčanim naočalama i kapama, torba je nakrcana kao da idemo na Antarktik ( znate i sami - ručnici, bočice s vodom, grickalice, krema za sunčanje, plivalice i maska za ronjenje najdražeg frajera, dinosaur i lav manjeg najdražeg frajera...svašta je unutra ). Pada puno pusa, ipak se nismo vidjeli skoro deset dana. Nastaje blagi incident jer manji najdraži frajer želi nositi svoju dekicu na točkice, bez koje nigdje ne ide. Jedva pristaje da ga dekica čeka doma.
Stižemo na kupalište; nema uopće puno ljudi i sretna sam zbog toga. Slažem ručnike, oni se sami skidaju pa napuhavamo plivalice manjeg najdražeg frajera i krećemo prema Kupi. Malo sam i nakostriješena od brige, jer najdraži frajer zapravo pliva jako dobro, roni i radi kolutove u vodi kao veliki plivač. Ja bi naravno bila sretnija da i on ima plivalice, ali govori mi - ništa ne brini, ja sam uvijek jako oprezan. Dok se ja borim da nataknem plivalice na ručice manjeg najdražeg frajera, ovaj najdraži je već otplivao sa svojom pratnjom, pa roni i pliva i uživa sto na sat.
- Ja ne idem u duboko bez mame - govori mi manji najdraži frajer.
- Pa ni nećemo ići u duboko, samo malo ćemo biti u plićaku.
Gleda me svojim velikim smeđim okicama, pa se sam smoči i brčka i kreće prema svome bratu. Ja sva u čudu, jer inače nije baš od vode i nekog velikog plivanja. Malo ga vrtim u krug, pa se kao malo bacamo ( dignem ga uvis i vratim natrag u vodu, strašno bacanje je to ) a on se smije svojjim dječjim cvrkutavim smijehom i hoće još, i još. Vidim na ušću crnu rodu i želim mu je pokazati.
- Ali ja tamo ništa ne vidim, gdje ti je roda?
Nema nam druge nego polako kroz plićak prema ušću. Izlazimo na pijesak i on konačno vidi rodu.
- Zašto ona stoji u vodi?
- Lovi doručak.
- A što jede roda?
- Pa malene ribice.
- To je fuj. Šta si mi donijela za papati?
- Ono tvoje pecivo sa točkicama ( slanci sa kimom i sezamom i krupnom soli; ima i čips ali ga ne spominjem jer onda čips ide prvi na korištenje ).
- Idemo onda papati.
Maše rodi i idemo van. Za nama dolazi i ostatak ekipe; najdraži frajer jede mali burek, a mezimac svoje točkice.
- Zašto stojiš?- pita me manji najdraži frajer.
- Zato što sam stara i teško mi se ustati sa ručnika - odgovaram.
Najdraži frajer proguta svoj zalogaj i izgovara ono što me uvijek kupi:
- Ti uopće nisi stara. I jako si mi lijepa.
- Jesi, jesi - pridružuje se manji najdraži frajer.
Dok ostatak ekipe karta, mene mezimac plaši dinosaurom kojeg vadi iz torbe. Vidim na pijesku pored vode jarkozelenog krokodila - luftić i kažem:
- Vidi krokodila uz Kupu.
On se okreće, vidi što mu pokazujem i upućuje mi prijekoran pogled tipa - pa šta ti je danas, pa odgovara:
- Ma to je samo luftić, ne boj se.
Idemo još jednom u vodu, uživamo ali baš na najjače. Manji najdraži frajer sad više ne spominje da ne ide u duboko bez mame, šiba s plivalicama samo tako.
Presvlačimo se i polako krećemo doma. Dolazi djevojka koja prodaje sladoled; nažalost sladoleda će biti tek za pola sata.
- Imala sam dobru volju, dečki - kažem.
Najdraži frajer se okreće, pogleda me plavetnilom svojih očiju pa namigne i kaže:
- Ima sladoleda u onoj drugoj špajzi.
Pritom misli na Ledovu škrinju koja stoji pored šanka.
Odlazimo po dva korneta, što drugo.
Jedu ih dok se vraćamo doma, najdraži frajer vaniliju a mezimac čokoladu.
- Ja imam brkove kao vuk - kaže manji najdraži frajer i plaši me jer malo i reži.

Divno ih je gledati i voditi za ručice i smijati se s njima. Svijet se poput kaleidoskopa prelijeva u najljepšim bojama kada su oni tu.