Dnevnik očajne kućanice - kupaona

Danas sam, u naletu tjeskobe, odlučila očistit tuškabinu. Nije da ja ne bi u komadu očistila cijelu kupaonu, al obzirom da iza one jebene prometne patim od vrtoglavica koje se oćeš - nećeš javljaju kad jašiš na stolac - sa stolca onda moram parcijalno mlatit po sanitarnom čvoru, čisto da se ne skrnjadam i ne ostanem sakata jer sam ko jako sposobna, a ne da nisam sposobna nego bi mi trebala dva asistenta. Al dobro, koga nema bez njega se može ( mislim na nedostatak asistenata ).

Prvo da objasnim zašto jašim po stolcu. Alzo, ja u kupaoni imam pločice do stropa, pa usljed tog keramičkog poremećaja moram se plentrat gore - dolje, nema mi druge. Jebote, ja sam visoka stosedamdesetpet i imam ruke dugačke ko albatrosova krila i opet moram japarit sa stolcem kad perem te usrane pločice. Ne znam šta rade niže ženice, biće koriste vatrogasne ljestve.
Znači priredila stolac, smutila moje omiljeno sredstvo za čišćenje zvano soda bikarbona. limuntus i ocat, razvrnula Bareta da pojačam doživljaj i krenula. Naravno, prvo povadila one tri četri prazne boce od gela za tuširanje i šampona za kosu koje namjerno ostavim nebil ih moj životni supatnik greškom bacio. On naime ne griješi, znači kad popadaju dok se tušira on ih pobere i vrati u prvobitni položaj, otkud zna hoće možda trebat takve prazne. Pa udri po stolcu gore - dolje; popni se da operem dio pločica, pa siđi po jebenu krpu, pa se popni da isperem dio pločica. Ak sam i imala koronu, garantirano je krepala od mirisa octa; imala sam na trenutke osjećaj da me neko kuva za zimnicu. Izglancala pipu i onu ručku. Pa sjela da malo izlapi ocat koji mi se uvuko u nos. E onda sam zaključila da bi mogla oprat i keramički oltar šta izvana, šta iznutra, pa sam naganjala pauka koji se raširio ko Hrustanbeg ispod vodokotlića i uteko mi pod masku od tuškabine. Oribala dakle oltar od keramike i primijetila neke mininapukline po njemu. Pa jebote ko da King Kong sjedi na njemu, ne kužim otkud šprungira. Stari keramički oltar bio je star skoro trideset godina i nije na njemu bilo ni piknjice kad ga je mijenjalo, a ovaj nema deset godina i eto po njemu tragova ko na freskama. Oprala i prozor, pa pobacala i one prazne bočice od parfema i dezodoransa koje isto stoje nebil ih neko greškom bacio u smeće i uvijek dočekaju mene. Bacila i kreme za lice koje sam dobila na poklon i trebale su od mene napravit Hajdi Klum a nisu, i zato su za kaznu stajale dok im nije isteko rok. Eno ih u smeću, pa neće mene niko ludom pravit. Očistila špigl i skužila da bi bilo bolje da nisam, jer sad kad upalim ono svjetlo iznad špigla vidi se svaka bora. Znači do daljnjega se najstrože zabranjuje tu rasvjetu upotrebljavat, pa neću ja šokove doživljavat kad god se pogledam u jebeni špigl.

Evo sjedim na terasi, uživam u cvrkutu ptica uz greškom otvorenu limenku Budweisera i psihički se pripremam za sutrašnji nastavak pranja ostatka pločica. Pa kad odmaknem vešmašinu, pa kad se ukaže svaštanešta izgubljeno od zadnjeg odmicanja, tipa ključevi od ormara na poslu koje sam izgubila pa mi moralo razvaljivat lokote.
A lijepo mi je govorila ispaćena roditeljica - udaj se pametno pa ćeš uživat. Eto mi užitka, jašim po stolcu da operem jebene pločice u kupaoni.
Možda da odigram sutra eurodžekpot? Da se barem riješim stolca, ak ništa drugo.