Dobri, loši i nepostojeći gluteusi

Malo ćemo o gluteusima danas. Da ne kažem pozadinama, kantama, guzama ( za one koji su nježni u duši ), onim slavnima i onim neslavnima i onima koje uopće nisu vidljive ljudskom oku.

Moderna vremena donijela su naime influenserice koje po cijele božje dane samo nakreću spomenute gluteuse i traže najbolji kut za vizualnu prezentaciju. Pa kad dovoljno profiltriraju fotke onda zapale društvene mreže, jer obožavatelji jedva dočekaju friške fotke, ko da nikad gluteusa vidjeli nisu. Hejteri, s druge strane, pljuju da se sve puši; ne mogu se načudit potrebi da se stalno jebeni gluteus gura u prvi plan, al eto šta će sirote kad nemaju ništa drugo. Da su mislile pisat roman toka svijesti onda bi ga davnih dana napisale, a ove šta forsiraju mlječne žljezde ne bave se pozadinama. Svaka ima svoj faktor uspjeha za dobit još stohiljada pratitelja.
Da je recimo Lenonova životna supatnica imala opciju filtriranja, onda bi njihova gola fotka dobila sasvim druge, neslućene pozadinske dimenzije. Tipa Kardašijanki, koje jedva utrpaju pozadinu u područje pokriveno kamerom. Al jebiga, oni su se pofotkali goli ko od majke rođeni 1968., dobro da im fotke nije kljucala kljunom ptica ko u Fredu Kremenku. Pa je njena pozadina malo unapetitlih. Ono, visi u neslućenim razmjerima i liči na sve samo ne na pozadinu. Da stvar bude još gora, sami su se fotkali; da je radio profesionalni fotograf možda bi je nekako zakreno da to izgleda donekle dobro, ovak je ispo karambol. Pa se dovitljivi mozgovi dosjete i stave recimo uz tu fotku misaonu pozitivu - kad god pomislite da nešta ne možete, sjetite se da je Yoko Ono, s ovakvom guzicom, razjebala Beatlese. Eto razloga da se dobrano zamisliš nad svojom kletom sudbom; jer ak je ona uspjela, onda nema šanse da ti nećeš uspjet u svojm naumima. Ona je dokaz da je sve moguće.
Ja, s druge strane, imam problem sasvim druge prirode. Ko šta sam već u nekoliko navrata pisala, ja gluteus zapravo ni nemam. Jel vi zbilja mislite da ja slučajno sjedim na svojim fotkama, ono - ne znam stajat il se nariktat za selfi nastojećki? Dajte molim vas, razmislite još malo. Sjedim zato da sakrijem bolnu činjenicu da je moj gluteus nevidljiv ljudskom oku. Pa se nekak zavalim bočno da u prvi plan izbiju koljena il noge, jer onda postoji šansa da se neće skužit da sa stražnje strane fali svaštanešta jer sam ravna ko planjka. Da je mene trebalo slikat kraj Lenona, pito bi me šta nisam sastavila sve dijelove prema šemi ko iz kinderjaja i kud se zagubio taj dio koji se kod njega vidi a kod mene ga nema al nikako, ni u tragovima.

Znači treba samo malo promislit i pronać najadekvatnije rješenje. Skroz je jednostavno, vjerujte mi; iza mene je jako puno sjedećih slika, znam šta govorim.

( photo broj jedan - bespuća društvenih mreža, photo broj dva - osobno ja, sjedim zbog svega šta sam gore nabrojala )