Možda ću obuć, al sigurno neću

Danas bi se mogli opet malo pozabavit modnim vriskovima iz mog ormara, onima koji idu u kategoriju "možda ću obuć al sigurno neću", pa onda čame i čekaju svoju prigodu.

Obzirom da je riječ o ljetnoj haljini, ja sam imala najozbiljniju namjeru zavuć se u ogromni grm ivančica pa se uslikat među cvijećem i paradajz terasom u nastajanju, al su me omeli eki majstori koji rade kod susjeda na kući. Nemrem se skoncentrirat da uhvatim dobar kut dok oni larmaju da ori cijelo dvorište, još da se izvrnem u paradajze i skršim koji, jer bi morala jašit u kroksama a u njima je noga možda malo nestabilna kad drljaš po grmu i između kolaca od paradajza. Pa sam eto zato morala vizualnu potvrdu da haljina "možda ću obuć al sigurno neću" zbilja postoji obavit nasjedećke, sa nogama bočno položenim u damskoj pozi, onak kak sjede recimo vojvotkinje i sva ta dvorska kamarila.
E sad malo o haljini. Stara je nekih osam, devet godina i bila mi je čak i malo široka kad sam je kupila. Hoću reć, dobila sam u tom vremenu na mišićnoj masi pa mi je sad malo ko na knap, al morala sam je obuć da se vidi taj model da ne kažem podvrsta odjevnih predmeta. Nisam ja nju nešto puno nosila recimo na posao, služila je za po gradu i za na kupanje otić. I sad kad sam je išla konačno malo obuć nisam se nikako mogla sjetit zašto sam je prestala nosit. Pa sam ugledala mali flek od farbe za kosu i odvrtio se odma film; bila sam sigurna da se nemrem zatrackat farbom al nikako pa sam mrljala farbu na glavu u toj haljini, i naravno da sam rukavicom zapela i zasrala je. Ne jako i ne vidi se baš previše, al dovoljno da ja znam da ima flek na haljini pa je nezgodno obuć haljinu s flekom recimo za na plac.
I sad ja vas pitam - ko normalan drži naprimjer osam godina haljinu s flekićem u ormaru? Kad god krenem prebirat šta ću bacit, onda se ima modna revija kolosalnih razmjera pa je probam i zaključim da se flek ne vidi jako pa ću je možda obuć al sigurno neću i vratim je u ormar.

Utješno je šta još uvijek, doista malo na knap, stanem u nju. Neutješno je šta ću je iz ovih stopa bacit, jer ako je odma ne bacim vratiću je nazad da i dalje stoji.
Zajedno sa još puno robe koja tak zjapi. Jer šta će mi prazan ormar. A i šta ak se predomislim, pa bi baš nosila ono šta sam u naletu odlučnosti kresnula u smeće.
Bolje ne bacat. Zadržavam pravo na promjenu mišljenja, pa makar bila riječ o muzejskom primjerku naglošarene, ljetne, malo na knap haljine.