30

četvrtak

travanj

2020

Ranojutarnji šok

Čitam danas na tamo nekom portalu kak je neki španjolski novinar imo javljanje skajpom uživo u neku emisiju, kad nakon šest sedam sekundi njemu iza leđa probatrlja gola golcata žena, za koju se usporenim snimkom ispostavilo da nije njegova zaručnica. Eto situacije samo takve. Ajde nek on bokček sad nabrzaka smisli jako dobar izgovor šta ta ženica bez ijedne krpice na sebi radi u njegovom stanu? Izašla iz svoje kupaone pa udarila k njemu na vrata zabunom, eto šta. A on nije od onih koji se stalno zaključavaju, i sad će debelo fasovat jer ne poštuje sigurnosne mjere zvane "samo zaključan frajer je siguran frajer".

Zašto ja o tome pišem? E pa zato šta se društvene mreže pretvaraju u Sodomu i Gomoru epohalnih razmjera. Evo saću brzinski objasnit i zašto. Jutros pijem kavu u pet i osamnajst minuta, malo odgovaram na komentare svojih objava na blogu i na fejsbuku, kad op - eto meni lajka na izdvojenu fotku. Ko lajka - neki tamo levat koji ima kodni naziv a ne ime i prezime. Ne da meni vrag mira, idem ja vidjet ko je dotični, kadli tamo kod njega na profilu čuda neviđena. To svingerski klub, to ljubitelji nošenja čarapa, to prijateljica na fotki izvaljena bočno, u minjaku i štramplama, vidi se uz noge i svaštanešta, ovlaš naslonjena na lakat. Ja gledam i ne vjerujem, reko možda haluciniram jer se nisam naspavala već treću godinu zaredom. Pa gledam još jedan put - sve isto vidim. Brže ja levata poblokiram, šta će on meni kopat po mojim fotkama i lajkat; očito ima velikih problema sam sa sobom, pa da izbjegnem daljnje lajkove i nedajbože još štagod gore bubnem blokadu.
I sad ja vas pitam jel to normalno? Ono, napraviš profil da ti se mogu javljat frendovi iz škole, susjedi, kolege s posla, il da malo amaterski pišeš ko recimo ja. Pa skužiš da tu ima perverznjaka samo takvih, koji u pet i osamnajst ujutro ruju po fejsbuku i lajkaju slike da se sve puši. Ne zna ni ko sam, ni šta radim, al eto ima oči pa lajka. I kak je samo nabaso na mene, da mi je to znat? Gledo u kristalnu kuglu pa se ja ukazala, a on brže poletio bubnut lajk nebil ja ostala impresionirana njegovim članstvom u društvu ljubitelja nošenja čarapa, damujebem sve pa i čarape.

Znate šta ću vam reć? Ne sviđa mi se al nimalo postojanje takvih čudaka. Budi čudak koji već jesi pa ruj po sajtovima koji tome i služe; nismo djeca, Svi znamo kakva sve čudesa može u bespućima interneta pronać onaj koga to zanima. Al da ni to nije dosta nego u cik jutra, dok ptice još skidaju krmelje, kreten mlati po profilima i bleji u slike ko tele u šarena vrata...znači prestrašno.
Sve me strah i pomislit šta se sve dešava, a ja pojma nemam. Biće me rodilo skroz u krivom stoljeću. Trebala sam živjet u vrijeme klinastog pisma; mogla bi pisat bez bojazni da moje slike na fejsbuku gledaju kojekakvi levati. Jer u vrijeme klinastog pisma još nije izmislilo fotoaparat ni mobitele, pa ne bi imala traume od razmišljanja kome uopće pada na pamet blejat u moju pojavnost.

I onda se čudimo koroni; pa dobro da nas već sve nije pobilo, kakvi perverznjaci se šuljaju svijetom.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.