16
četvrtak
travanj
2020
Ono kad se bespotrebno ošišaš
Pročitala sam negdje da će se kod frizera bit teže naručit neg na magnetnu rezonanciju kad ikad nekad ovo opsadno sranje, pardon stanje završi. I sigurna sam da će bit tako.
Pa frizerke će nam na infuzijama radit jebote. O vrećama ošišane kose da ne govorim. Moraće uzet nekoga da samo sabire po salonu te šišotine sa naših začupavljenih glava.
Ne trebam ić dalje od sebe. Još samo malo i moraću kupit šnale i kopčat po glavi, da mi šiške od piksice ne idu u usta dok jedem i da sukladno tome nemam kelja po glavi. Srećom pa se šnale ne rade isključivo u Kini; moraću ih dezinficirat sedamnajst puta prije neg ih pokvačim po kosi i molit Svevišnjeg da ne bude grmljavine dok sam po vani, da me ne sastavi strijela nebeska dok neošišana bauljam radit. Otkud znam jel te kineske šnale privlače elektricitet il ne, mogu jedino probat nosit dok grmi.
Tak mi i treba kad sam se ošišala. Ja sam naime prije samo pet godina imala ne dugu kosu, neg deku na glavi. Pa veži rep, pa motaj, pa potroši pun bojler vode dok operem kosurinu...prestrašno. Račun za vodu ko da imam azil za kitove. I dopizdilo to meni, otišla kod frizerke, reko - šišaj. Kaže kolko? Ma šišaj do kože. Kaže, pa jel bi probala samo skratit? Ne bi, šišaj kad kažem. Pa jel bi paž frizuru? Ne bi, reži mi to sa glave jer više nemrem al nikako to bavit. Cura uzela škare i smazala ne baš do kože, al odrezala brat bratu sigurno trideset centimetara deke s moje glave.
Da nisam to napravila, mogla sam sad ko Julija Timošenko motat pletenice oko glave i baš bi mi se fućkalo jel frizeraji rade il ne i oću se uspjet ošišat recimo negdje pred Badnjak. Eto mi pa nek se ošišam.
Da dokažem sve šta sam nadrobila, evo slika, one ne lažu. Na prvoj sam osobno ja, sa frizurom dostojnom obilježavanja stopedesetgodišnjice postojanja mog zbora. Pa nisam mogla na stejdž pred precjednika države izać kakva god. Pa smo sukladno svečanoj situaciji odlučile da nećemo deku na mojoj glavi peglat nego da ću imat ovlaš frkafuljke od lokni na krajevima deke. Kad nisam tad krepala od vrućine pod reflektorima, neću nikad. Jedva dočekala da sve završi i da frkafuljke poberem u rep, da mi se olade i vrat i leđa. To je poslikano prije šest godina, 2014. E onda su mi iduće godine pale klapne, pa sam povukla potez zvan miči deku s glave i ošišala se naskroz.
Dokaz vidite na drugoj slici. Ovo sam ja bez kosurine na glavi, danas popodne na mojoj terasi. Šiške od piksice sam jedva savladala i zgurala kojekuda ispod naočala da uopće vidim gdje sjedam, da ne fulam stolac.
A kakvu sam pletenicu sad mogla imat. Ajde zamislite kolko bi mi kosurina narasla za pet godina da je nisam ošišala. Pa ni kaput mi ne bi trebo, mogla bi hodat zamotana u rođenu kosu. Baš sam budalasta.
komentiraj (24) * ispiši * #