Gluteusno nedonošče

Nastavno na jučerašnji pričuljak o nasušnoj potrebi osnivanja barem povjerenstva, ako ne i ministarstva za kontrolu zapaljivanja društvenih mreža, ja naprosto moram objasnit neke činjenice koje govore u prilog tome da eto ja budem barem glavni povjerenik koji će odlučivat o sudbini svih onih koji namjerno pale društvene mreže.

Prilažem i dvije najfriškije fotke, nastale za potrebe pojašnjenja opravdanosti mojeg izbora za tak važnu funkciju. Na njima je više neg očigledno da ja nikad neću imat stotine hiljada šta pratitelja, šta komentatora na društvenim mrežama. Ja sam naime visoka 175 centimetara i teška navučenih 59 kila ( navučenih znači sa svim ključevima i mobitelom u džepu i obučena, da budemo jasniji ). Kad bi bila zlobna, rekla bi da sam oglodana al naskroz. Pogotovo na strateškom mjestu koje velike i moćne influenserice uporno turaju u fokus zbivanja. Ja sam bezgluteusna postklimakterična žena, koja zapravo ni ne treba nosit gaće jer nema u njih šta stavit. Srećom pa sam svjesna tog teškog i bolnog nedostatka, jer mi on daje privilegiju da budem ko šta sam rekla barem povjerenik za odabir onih koje su u stanju suvislo objasnit kome koristi zijevanje njihovih gluteusa na sve strane. Pa neće valjda uzet neku koja je obdarena otpozadi; mora se uzet neka ovakva štraklja koja ne da nema ništa sa stražnje strane, neg ni ne zna kak to treba izgledat jer iz principa ne otvara sve te puste fotke. Kud ću sama sebi trljat sol na ranu i ić gledat, jebote, ko da nije dosta šta na svim fotkama zaklanjam od pogleda stražnji kraj jer se al baš ništa nema za vidjet.
Pa sam na prvoj fotki čučnula, ko da pokažem kak sam šarmantnija na čučećke ( iako mi lijevo koljeno opasno štrči, al šta sad da radim, rekli smo bez filtera i dorade ). Glava je blago nagnuta, nebil izgledala manje zastrašujuće onima koje imaju stopedesetosamhiljada šta pratitelja, šta komentatora. Doista opasno se vidi da nemam gluteus, al ni tome nemrem ništa ko ni žaba lješnjaku, ni sa filterom ni bez.
Na drugoj stojim sa ležerno zataknutim palcima za hlače, tu se malo vidi moj možda najjači adut - ja naime imam noge dužine dostojne žirafe, pa kad nema gluteusa nek bar ima dugačkih nogu, daj šta daš jebiga. Sad sam tek skužila da se vidi i da imam mali podbradak sve takva mršava, al ni to me ne brine previše; pa nisam ja kandidatkinja neg mogući povjerenik koji će odlučivat o njihovoj sudbini.

I baj d vej znam šta je Altamira, i progutala sam u životu dva šlepera knjiga. Pa mi ne smeta kad me se objektivizira na temelju izgleda. Ionak pišem, ne ostavljam samoslikavajuće tragove kojekuda, osim kad ja to hoću, na rođenoj stranici il blogu.