Konačno doma

Naravno da me jutros probudio jebeni alarm za ustat se i ić radit, jer sam ga zaboravila ugasit. Šta se ja ne bi probudila prvi dan svog zasluženog zimskog dijela urlauba petnajst do šest, po mrkloj mrakači?

Pa ustala i ugasila alarm, zapalila i pristavila vodu za kavu, a onda je uslijedio breinstorm - sjetila se da ja zapravo ne moram ić radit, pa ugasila vodu za kavu i prevrtala se još jedno pol sata po krevetu, u nastojanju da zaspim. Na kraju se ustala i opet pristavila vodu za kavu. Naložila kamine i promišljala šta bi sve mogla napravit, sukladno spoznaji da sam doma i sukladno nadolazećim blagdanima. Strpala prvu mašinu veša prat i u naletu euforije oprala prozor na hodniku. Sjetila se da nisam platila račune, pa ih pripremila za ić u Finu.
Došla u Finu, reko plaćam karticom. Kaže - ne plaćate karticom, ne radi POS uređaj. Pa na bankomat po keš, jebemti POS, pa nazad u Finu. Platila račune i izvukla na nagradnoj igri privjesak za ključeve. Dok sam spremala privjesak, neki deda izvuko ruksak. Eto ti moje sreće; dobro da na papiriću nije pisalo - ma šalimo se, nema nagradne igre nego ćete sad oprat prozore na cijeloj zgradi.
Prošvrljala parkom, Tominje je pa ima puno štandova; kupila neke sitnice na štandu mog zbora i krasan zeleni vjenčić za na vrata. U paviljonu naš susjed iz Brezja pjeva "...na salašu ljuta zima" u kratkim rukavima, jer je vani toplo ko da će se farbat jaja a ne da dolazi Božić. Drmnula jednu medicu kod pčelara dok sam kupovala paprenjake, pa se otputila kući raskopčanog kaputa jer sam se sva preznojila baratajuć vjenčićem. Vratila se sa pola puta u mesnicu da kupim faširano za sarmu i meso za juhu, skoro zaboravila vjenčić na kištri sa puretinom.
Prostrla veš i strpala drugi da se pere. Neke dobe stigo je i dimnjačar sa četkama, partvišom, usisavačem, šefljom i ljestvama ( ovaj drugi kamin je okrugli i visok pa se mora plentrat na ljestve ). Nisam ni znala da sad ima i usisavač, pa usiše čađ u roku subito odmah. Obavio on šta je već trebalo, ostavio mi kalendar sa dva dimnjačara na slici ( znači biće duplo više sreće iduće godine, divno ) a meni ostalo oprat pod i žvajznut u kantu ono šta je povadio iz kape a nije mogo usisat jer se stvrdnulo.

I zapravo ništa nisam radila, a evo me umorna ko da sam kopala kanale. To je sigurno zato šta sam još u šoku od početka godišnjeg, dobiću se ja kroz par dana.
Možda već sutra. Bolje preksutra, nedjelja je pa onda nema smisla da se forsiram. Ipak sam na godišnjem.