Marketing
Konačno doma
Naravno da me jutros probudio jebeni alarm za ustat se i ić radit, jer sam ga zaboravila ugasit. Šta se ja ne bi probudila prvi dan svog zasluženog zimskog dijela urlauba petnajst do šest, po mrkloj mrakači?
Pa ustala i ugasila alarm, zapalila i pristavila vodu za kavu, a onda je uslijedio breinstorm - sjetila se da ja zapravo ne moram ić radit, pa ugasila vodu za kavu i prevrtala se još jedno pol sata po krevetu, u nastojanju da zaspim. Na kraju se ustala i opet pristavila vodu za kavu. Naložila kamine i promišljala šta bi sve mogla napravit, sukladno spoznaji da sam doma i sukladno nadolazećim blagdanima. Strpala prvu mašinu veša prat i u naletu euforije oprala prozor na hodniku. Sjetila se da nisam platila račune, pa ih pripremila za ić u Finu.
Došla u Finu, reko plaćam karticom. Kaže - ne plaćate karticom, ne radi POS uređaj. Pa na bankomat po keš, jebemti POS, pa nazad u Finu. Platila račune i izvukla na nagradnoj igri privjesak za ključeve. Dok sam spremala privjesak, neki deda izvuko ruksak. Eto ti moje sreće; dobro da na papiriću nije pisalo - ma šalimo se, nema nagradne igre nego ćete sad oprat prozore na cijeloj zgradi.
Prošvrljala parkom, Tominje je pa ima puno štandova; kupila neke sitnice na štandu mog zbora i krasan zeleni vjenčić za na vrata. U paviljonu naš susjed iz Brezja pjeva "...na salašu ljuta zima" u kratkim rukavima, jer je vani toplo ko da će se farbat jaja a ne da dolazi Božić. Drmnula jednu medicu kod pčelara dok sam kupovala paprenjake, pa se otputila kući raskopčanog kaputa jer sam se sva preznojila baratajuć vjenčićem. Vratila se sa pola puta u mesnicu da kupim faširano za sarmu i meso za juhu, skoro zaboravila vjenčić na kištri sa puretinom.
Prostrla veš i strpala drugi da se pere. Neke dobe stigo je i dimnjačar sa četkama, partvišom, usisavačem, šefljom i ljestvama ( ovaj drugi kamin je okrugli i visok pa se mora plentrat na ljestve ). Nisam ni znala da sad ima i usisavač, pa usiše čađ u roku subito odmah. Obavio on šta je već trebalo, ostavio mi kalendar sa dva dimnjačara na slici ( znači biće duplo više sreće iduće godine, divno ) a meni ostalo oprat pod i žvajznut u kantu ono šta je povadio iz kape a nije mogo usisat jer se stvrdnulo.
I zapravo ništa nisam radila, a evo me umorna ko da sam kopala kanale. To je sigurno zato šta sam još u šoku od početka godišnjeg, dobiću se ja kroz par dana.
Možda već sutra. Bolje preksutra, nedjelja je pa onda nema smisla da se forsiram. Ipak sam na godišnjem.
Post je objavljen 20.12.2019. u 20:27 sati.