Hešteg samozdravo

Jel radite na tome da budete zdravi? Barem malo? Ono, nastojite promijenit loše navike?

Ja uglavnom znam šta sve treba radit, al nekako uvijek ispadne da se loše pridržavam savjeta. Evo recimo jedna od prvih stvari je pit barem dvije litre tekućine dnevno. Padam ko gnjila kruška već na prvom savjetu. Naime ja nikad nisam žedna; možda nekad kad je vani baš jako vruće, pa eto onda popijem nešto malo više tekućine. U zadnje vrijeme se silim da čim ustanem iz kreveta popijem prvu čašu vode, dok stavljam vodu za kavu. Više od toga ne smijem jer trebam stić do posla ( odnosno vecea ) suha, a čim pogledam u čašu s vodom mjehur mi je napola pun.
Druga vrlo bitna stvar su prehrambene navike. Tu bi se mogo napisat manji roman, toliko je toga lošeg šta se potrpa u sebe, pogotovo recimo u nekom svatovima; te jedi prvo kod mladenca, pa kod mlade, pa večera od dva - tri slijeda, pa odojak, pa torta, pa gulaš pred jutro. U tom jednom popodnevu i večeri pojedeš za normalnih tri - četri dana. A pretjeruju i stručnjaci za prehranu; prvo trube da je nešta tolko zdravo da ćete samo gledajuć u tu namirnicu bit ko novi, a onda kad je taman počnete jest eto njih sa idejom da ni za boga to jest jer izaziva sve raspoložive dijagnoze.
Vrlo je bitna i tjelesna aktivnost. I tu padam iz prve. Kad da stignem vježbat, kad? Na poslu od osam do četri, pa dva puta tjedno probe zbora, pa dok nešta napišem, pa dok nešta napravim po doma - ode ne dan neg cijeli tjedan. Volim se vozit na biciklu, al i to mi je ukralo iz dvorišta davnih godina i ja od tada kupujem bicikl i još ga nisam kupila, pa da barem malo vrtim pedale tu i tamo kad već nemam vremena za rastezanje na pilatesu il tak nečem. A trebala bi, sjedeći posao plus sjedenje na probi plus sjedenje za kompom - eto meni sjedaćeg problema.
Dalje kažu - izbjegavat stres. Najviše volim taj savjet. Jer stres će se odma prepast kad mu ja kažem - bježi da te oči moje ne vide. Kak izbjeć stres kad si u preši non - stop, šta na poslu šta iz raznoraznih drugih razloga? I zna se, kad si pod stresom ide više cigareta ( vidiš, pušenje nisam spomenula, još jedan problem više ), lošije se spava ( a ja ne spavam normalno već skoro dvije godine, eto me ko zombi ) i sto se čuda dešava jer te melje i ono šta treba i ono šta ne treba.
Ravnoteža duha i tijela je kažu isto jako važna. Ja radim na tome da moj duh i moje tijelo budu u ravnoteži neviđenoj od postanka svijeta; imam neke svoje sisteme kojima punim baterije, pa kroz to punjenje duh i tijelo budu ko švicarski sat. Problem možda nastaje kad me nešta izbaci iz kolosijeka, jer je u takvim situacijama teško zadržat sve konce u rukama i bit dobro izbalansiran.

Ne znam jel stignem još preselit među Hunze. Žive ljudi u brdima Pakistana, i to potegnu do stodvadeset godina. Doista, imaju malo žestok režim - kupaju se u ladnoj vodi, jedu samo ono šta uzgoje, dva do četri mjeseca u godini piju samo sok od sušenih marelica i dnevno prehodaju po dvadeset kilometara po neravnom terenu. I da me prime, sve bi nekako bavila al kupanje u mrzloj vodi i dvadeset kilometara dnevno - neizvedivo. Mislim da bi slučajno pala niz kakvu kozju stazu kad bi im dopizdilo moje jaukanje da jel baš moram ja svaki dan jašit pješice po friškom zraku. ( A i kad bi stigla recimo pisat tamo, na hodajuć valjda po tim brdusinama? )
Tak da ništa od toga da ću potegnut stodvadeset. S tim sam se pomirila.