Hajdemo u planine

Neki dan u busu slušam ja ženicu kak priča drugoj ženici kak je eto ona vanserijski talent za skijanje i obožava snijeg i jedva čeka da se odmetne u novu avanturu na skijama.


To nema skijališta gdje je nije bilo, nije spomenula valjda samo Aspen ( šta je i razumljivo, kak ćeš do Aspena u avionu dovest stodvajstosam sarmi u manjem kotlu, vreću krumpira i kobasice osmišljene za doručak; jaja neću ni spominjat, kud s njima u vražju mater, zamotat ih u ski odijelo pa sam povadiš ljuske i spečeš kajganu za cijeli jebeni hotel ). Tu ona pelja niz najveće strmine, niko od njenih ni ne gleda ( boje se valjda za budalu ), uživa u brzini i vjetru u kosi. Pije kuvano vino pa opet na stazu; nije spomenula, pretpostavljam da iza vina slijede akrobacije sa i bez štapova, kolut letom sa ski žičare i tak. Uglavnom ona je vanserijski talent, da je samo slušaš a ne vidiš mislio bi da je Janica Kostelić od tebe na dva metra i drži motivacijski govor mladim skijašima.
Ova druga bleji u nju ko u osmo svjetsko čudo, divi se njenim vještinama pa kaže:
- Joj ja ti ne bi stala na skije da mi plate, ja sam pala sa sanjki ko dijete i otad ni blizu na snijeg, sam kad baš moram, i to hodat.
Ski ekspert odma kreće u novu ofenzivu, tu je ona vozila i one motorne sanjke, to je za nju sve pisofkejk, sam nek je na studeni i nek zaleđeni šmrklji vise iz nosa. Kaj da je pingvinka il Eskimka, smrzavaš se dok je slušaš sam kak trkelja. E onda pita ta druga:
- Ček, pa kak ćeš na skijanje ak ćeš sada morat krenut na terapije, kažeš da te boli kičma?
Ma nije to problem, ona ide malo radi kičme, nemre sjedit, boli je ( a skijat može, dapače; kad stane na skije naraste joj nova kičma s pripadajućim rezervnim dijelovima poput ruku il nogu il novih diskova ).


A ja siroče slušam i mislim si - pa kak niko ne zna kakav vrhunaravni ekspert ima kod nas za te zimske sportove. Sve si mislim bil zguglala broj Hrvatskog olimpijskog odbora pa da ženu uzmu za savjetnika il šta već, pa imali bi olimpijskih pobjednika četrdesetšest na svakoj olimpijadi; kakva Janica i njenih pet, šest medalja. Kreno bi nas i bob i hokej i klizanje i ono kad guraju nekakvi komad nečega, pa s partvišima gurmičaju ispred ( al to samo u Kanadi prakticiraju; uz ovu ženicu i taj bi sport procvjeto kod nas ).
Sebe neću uopće spominjat, jer sam antizimski i antisnježni talent. Mene da je stavit na skije ispalo bi takvo deveto svjetsko čudo da bi se nazočni promatrači oporavljali od šoka tjednima i progovorili možda nakon pola godine. A meni bi nakon pola godine valjda zarasli svi lomovi i prošle sve šljive koje bi zadobila usljed skijanja. Možda bi čak mogla počet i jest bez slamke.